|
@ Sorelag :
Aha! Videćeš onu drugu temu (o muško-ženskom nerazumevanju) i moj komentar tamo... a ovim ću samo potvrditi tamo rečeno - meni ovo nije tipično ženska priča. 
ljubicasta je iznela dva moooćna citata; oba su uokvirena (samo da se zna, da ih naglasim).
Ja sam Vodolija, ali i Blizanac u podznaku/po ascedentu... Ne znam mnogo o horoskopu, mada mi je ranije (na mamin predlog) radjena natalna karta i sve što ide uz to, te mi je drago da je bilo tako.
Iako sam bezmalo u svemu barem i mali skeptik (kao i vernik, s druge strane; da, uvek ostavljam malo prostora za drugo/suprotno ), zasad nema preteranog razloga da se bunim protiv tumačenja ličnosti po zodijačkim načelima... uglavnom zato što ono što čujem/pročitam o svojim karakteristikama i jeste umnogome tačno; a ne uzdam se previše u proricanje, otkrivanje budućnosti => niti dovoljno verujem, a zapravo bih, više od ičega, voleo da ostane ovako - da ne znam šta me čeka na putu do kraja Života... 
I retko sanjam; veoma prokleto retko. A najčudnije je to što skoro uvek sanjam sebe onakvog kakav jesam. Nekad kukavica, nekad heroj, smotan, stidljiv, pričljiv... uvek sam ja prepoznatljiv kao baš ja. I volim što je tako, budući da uvek otvoreno težim istini; a snovi zaista imaju, pored jasnog i postojećeg, prenešeno značenje, naša su slabost (ili prednost!) jer nose i ono što potiskujemo, odaju nas... a i to je jako dobro... kao i činjenica da nam ih drugi ne mogu 'čitati', videti uopšte.
I sad, moj razlog: zašto do odredjene mere verujem u sve to? Znate već kako umem da se olako i smelo upustim u konverzaciju o psihi, umu (prevashodno ovde, u blog-ovima). To je zato što ipak, pored toga što odlučujem da verujem u nešto, ima i znakova koji me na to upućuju, ohrabruju...
A za sve one kojima obe teme deluju kao glupost ili barem kao ništa više od poetične koještarije - sve što možemo ili ne možemo da razumemo, sve što ubrajamo u deo svog znanja, sve je to od nas i dobilo ruho; te reči su simbolika (kao što je i novac univerzalni posrednik, simbol za vrednost najrazličitijih dobara i kao što je srce simbol za život/ljubav). Koristimo ih da bismo sklopili sliku o onome što pokušavamo da dokučimo, ali na način na koji to možemo da dokučimo.
Zašto, uostalom, posoji toliko jezika i pisama, kad se svima može objasniti odredjeni aspekt naših života ("What’s in a name? That which we call a rose by any other name would smell as sweet")..?!
Činjenica je da Phihologija/Psihijatrija (a i Horoskop ima sličan način rada) može da dodje do srži problema i iskoreni ga, koliko god taj put izgledao ili zvučao rogobatno (slušati Frojdovo blebetanje na primer, neke čudne/naizgled lude ideje koje zapravo jesu neverovatno tačne!). A to je važnije od ičega. Simbol srca može biti i kvadrat, krug ili trapez, ali će ono i pored toga nastaviti da kuca... a postojani oblik je tu zato što je najsličniji, najočigledniji (mada nam je to pre svega pasivno nametnuto, no neću o tome); a i to je poenta - da nešto shvatimo na najlakši način, brzo, celovito, trajno... 
|
