|
Aha, OK, nisam skapirao da si htela to da kažeš  (nije bilo nekog propratnog teksta/komentara)
Ima ovde neka začkoljica, zašto ljudi to posmatraju kao destruktivan proces. Ali to se sve svede na sledeće:
- nije baš jednostavno analizirati sebe, težiti ka nekom promenom. Jednostavnije je naprosto biti lenj. Kriviti za sve probleme druge, jer onaj ko ne vodi rat sa sobom, neminovno ga vodi sa drugima.
- zato se može shvatiti kao naizgled destruktivan proces, put ide od trnja do zvezda, per aspera ad astra. Ali ako vidimo da su zvezde rezultat, onda i vredi proći malo trnja.
- slažem se da postoji izvestan otpor. Kada sam čitao neke budističke spise, oni govore i o "misao demonu", dakle o mislima koje se neminovno javljaju i odvraćaju od meditacije. "Sutra ćeš", prekidanje misli i slično. Zato je neophodno imati samodisciplinu, volju i istrajnost.
- ali jedno je sigurno, iako malo trnovito, to je najjače oružje koje možemo imati u životu. To je naš kernel, naše jezgro razmišljanja, percepiranja pojava, odnosu prema emocijama, svemu. Kroz život će nam biti lakše ako uspemo doći do zvezda. Tada možemo da usvojimo sve događaje, misli, i iz njih izvučemo ono najbolje, a da ne patimo.
Da, ljudi se menjaju. Bilo bi glupo da nema prosvetljenja, život bi bio besmislen. A toliko tajni čuče oko nas. Čekaju, da ih upoznamo.
|
