Voltaire...
"Imao sam u zivotu samo jednog pravog i iskrenog prijatelja:"knjigu"
Peter Rozegger...
"Dete je kniga iz koje citamo i u koju bismo trebali pisati"
Ivo Andric...
"Ostati ravnodusan prema knjizi znaci lakomisleno osiromasiti svoj zivot"
Jovan Ducic...
"Sve knjige na svetu trebalo bi da budu knjige utehe,toliko ima nesretnih na zemlji"
I za mene jedna od najlepsih misli...
Ludvig Andreas Feuerbach...
"Knjigama se dogadja isto sto i devojkama:upravo se one najbolje,najdostojnije i najdublje zanemaruju"
Secate li se,kada ste procitali u zivotu , svoju prvu knjigu!?
pozzzzzzzzzzz
Rekao Thomas Jafferson ;
Ništa ne može spriječiti čovjeka sa ispravnim stavom da postigne svoj cilj , i ništa na ovome svijetu ne može pomoći čovjeku sa krivim stavom .
Da , sjećam se svoje prve pročitane knjige ; Pirgo : Anđelka Martić i Čudnovate zgode šegrta Hlapića : I. B. Mažuranić . Negdje u mlađim razredima Osnovne škole .
Knjige...obozavam!
Posto sam rano naucila da citam, prve procitane (ako se to racuna) bile su slikovnice tipa 'Maja na selu', 'Maja u cirkusu' i sl. Prva procitana knjiga bila je 'Jezeva kucica' - B. Copic (imala sam 4 godine), potom 'Hocu da se radujem'- D. Maksimovic, 'Robinzon Kruso' - D. Defo, a onda su se nizale mnoge , koje zbog svog uzrasta, ponekad nisam ni razumjela, ali bilo mi je vazno citati, citati...
Bila sam uclanjena u gradsku biblioteku vec sa 5 godina (nakon silnih molbi roditeljima i bibliotekarima, jer su upisivana djeca tek sa 6-7 godina) i od tada, pa sve do danas, volim onaj specifican miris biblioteke. Sada pravim i svoju virtuelnu biblioteku, ali i dalje volim pravu, stampanu knjigu, kojoj stranice mirisu i kad su nove, a i kad su izlizane i pozutjele od vremena.
Moram da stavim ovaj citat iz knjige 'Sentimentalno vaspitanje' - M. Kapor:
''Mozda se ni na jednom mjestu ne susrecu tako prisno duhovna i tjelesna hrana, kao iznad obicnog kuhinjskog stola, prekrivenog kockastom crveno-bijelom musemom, u onim casovima kada, zanijeti citanjem neke vazne knjige-otkrica, osjetimo glad, pa odemo do sporeta da podgrijemo jucerasnji pasulj sa suvim svinjskim rebrima. Odlazemo na trenutak knjigu, sijecemo paradajz i hrskave zelene paprike, rezemo krisku hljeba, vadimo slanik iz kredenca i namjestamo nas skromni obrok tako da se nalazi na sredokraci izmedju sadrzaja knjige, koju smo naslonili na veknu hljeba; hrane za nas duh i hrane za nas trbuh. Na stranicama meni narocito dragih knjiga, pronalazim tragove davnih jela. S lakocom mogu da ponovo izazovem te blagoslovene casove kada sam jeo i citao, osjecajuci grizu savjesti sto je noc daleko odmakla. Cekalo me je rano budjenje. Preskupo cu platiti procerdanu noc i dragocjeni san; pa ipak, knjiga me odvlacila sve dublje u bdijenje, prema jutru, koje se pojavljivalo u obliku blijedog prekora iza prljavih kuhinjskih prozora. No, ko je u stanju da se odupre toj opojnoj drogi?''
''Knjige nas tako uce najvaznijoj lekciji: kako da ih jednog dana odbacimo i zakoracimo u zivot''. (M. Kapor)
POSEBNA...citava mala pricica...kako ste samo zapamtili sve to..ili vam je neko ispricao...pa bas ste bili jako mladi...da ne kazem, mali bebac, za citanje knjigaa..
a citat naseg M.Kapora je divan..pravi..pozdrav draga moja...
POSEBNA...zaboravih da prokomentarisem zadnu recenicu pisanu sa strane...
Izvinite sto bas ne citiram..jer sam nova ovde pa ne znam kako izdvojiti...no razumecete..
"knjige nas tako uce najvaznijoj lekciji...
tako bi trebalo biti draga moja...ali,nazalost ima mnogo suprotnih primera gde zaneseni knjigama kroz zivot imamo ocekivanja koja su nerealna i predst.pravu nemogucu misiju,u odnosu na situacije koje nam stvarnost nalaze ...(znam ljude koji si ziveli pored zivota.)...znaci izolovani od svega...ili one koji su se izgubili u kosmaru nestvarnih zivotnih modela, trzeci knjiske likove,njihova razmisljanja u ljudima..u stvarnom zivotu..
No, neki opet kazu, da , zato i ima, toliko knjiga i filmova,jer da nije tako, ljudi bi se medjusobno unistili u spoznaji da se ne odlikuju mnogim ljudskim osobinama,koje nalaze pre svega u liter. delima,a koje bi trebali posedovati...
Oprostite,ja nikako ne mogu biti krataa...
pozzzzzzzz
Ne znam kako, ali i sad se sjecam tog mog prvog dolaska u biblioteku, mirisa...A prve knjige koje sam procitala-i sada cuvam u mojoj kucnoj biblioteci. Sjecam se i kad sam, sa 5 godina, plakala kao kisa zbog jedne od pripovijetki iz gore pomenute knjige D. Maksimovic...radilo se nesto o siromasnoj porodici..
A sad se prica ponavlja, posto moj sin ima 5 godina i uveliko cita, a ja moram pojasnjavati pojmove...
Jos jedan citat 'u korist' knjige; 'Nemesis' - Isaac Asimov
''Spadao je u one ljude koji su smatrali da knjiga nije sahranjena zajedno sa dvadesetim vijekom, na racun filmova. Ono sto je knjigu cinilo posebnom, bila je mogucnost fizickog kontakta sa njom, taktilni osjecaj okretanja stranica, prilika da se covjek izmedju dva procitana reda, potpuno izgubi u mislima, u skladu sa upravo procitanim, mogucnost da se izgubi nit pripovijedanja i pronadje stotinu stranica docnije, ili, tek tada nasluti njen pravi smisao. Fiser je, u stvari, bio uvjeren da je knjiga civilizovanija od filma.''
Hipatija:Vi ste podmetnuli pozar,zar ne?
Teofil:"Samo sam hteo da unistim knjige.Oprosti,mi"(Hipatija)
Hipatija:Da vam oprostim?Kojom ste rukom zapalili vatru?Desnom?Da li nju treba da poljubim,zato sto ste unistili hiljadu ljudi u tom pozaru?Bili su zivi.Sve dok su njihova zivotna dela postojala,ti ljudi su bili zivi.Da vam oprostim?trebalo bi da uzmem baklju i da vas sp...,kao sto ste vi spalili nase knjige.To su bili bogovi koje vi niste mogli da podnesete,ne Bogove s Olimpa.To je bio nas duh,nasa lepota i nasa ljubav prema zivotu.Da vam oprostim?Proklinjem vas cetiri stotine hiljada puta!"(Hipatija)
