|
Poslao: 12 Feb 2009 16:58
|
|
@nevena nevene...
Citat: Zar si zaista imala tu sreću da u životu ne sretneš ljude koji gaze sve pred sobom, kraj sebe, s ciljem ili bez cilja. Muči me odgovor na pitanje :"zašto?", zašto je čovek čoveku vuk?
Sve je stvar trenutka i na koji nacin stvari i dogadjaje dozivljavas,kako ih posmatras,analiziras,i kakvim slikama umaras svoj um...i kako i gde zivis..u kom svetu,svom,maskiranom slikovitom,stvarnom...ali i ta stvarnost...sta bi bila..?Kada bi se znali odgovori na ta pitanja,sve bi bilo lakse i plodonosnije...no,najcesce se stvari ne znaju...i mesaju...
Mi u nasim glavama stvaramo odredjene predstave,nosene mislima koje cine njihovu gradju,pa tako i gledamo na ono sta nam se desava!Zasto pod obavezno moramo sretati ljude koji kako ti kazes ''gaze sve pred sobom''!?Licno ja ...sama gazim svojim stazama i oduvek sam bila sama sebi gospodar!,sto znaci da oni neki drugi, koji su i gazili sve pred sobom,nisu se nalazili u domenu mog interesovanja, znaci, ja sama sa sobom ''ratujem'' ,mada,sam to ponekad nevoljno, i ne slusam sebe ,bez obzira na zelje,podsticaje,htenja i namere.Ali,ponekada je potrebno ciniti suprotno -znaci voljno slusati ''nekoga drugoga koji gospodari''
No,jos je najteze ne cuti sopstveni zov kako treba, tj.cuti svoj glas iskrivljeno ,i ne slusati kako treba ,ne osetiti i ici pogresnim putem,a povremeno je potrebno da nas neko i usmeri,makar tako ispunjavao svoje ciljeve, i makar nas mozda i pomalo povredjivao, ali zaista nekada je to neophodno...(...za nase dobro..)
A,to zasto su ljudi takvi kakvi su...o tome se moze danima polemisati ovako ili onako...
''Od kako se rodio lutao je u svetu ponudjenih iluzija.Od kako zna za sebe trazio je najsigurnije mesto na svetu,luku skrivenu u obilju svega,dobro ususkanu.Ponadao se,kada je konacno pronasao,da ce sigurnost potrajati vecno.
Sunce je kao i svako jutro odskocilo na nebu,ali on nije prestao da se plasi.Oduvek naucen kako da misli,retko je promisljao.Pogledao je na jednu stranu-rekli su mu da tamo lezi istina,pogledao je na drugu stranu,i tu su rekli da je istina.A zatim su se redjale u sve vecem broju,bivale sve cudnije,protivurecne.Sada nije siguran da zna i jedan odgovor gde je istina.Da li se samo izgubila u mnostvu drugih ili nikad nije postojala?''
O.L.
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2009 00:11
|
|
Živim na dijametralno suprotnoj strani sveta, onog sveta u kojem vlada pravilo "Homo hominem lupus est", živim u svetu Poslanice apostola Pavla Rimljanima: "Nije tvoje ono što imaš, već ono što si drugima dao!" Nažalost, u moj svet su zalutali oni iz prvog sveta, pa se ne snalazim među takvima.
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2009 02:31
|
|
Moja sestra Jelena je i tog dana sedela u svom omiljenom kutku sa onim istim izrazom lica koji je oznacavao putovanje kroz neka vremena, za nju neobicno znacajna...U prvom momentu nisam
mogla odgonetnuti,gde se ona misaono nalazi i sta prozivljava,koji je njen nivo saznavanja i kuda je sa tim naumila..Volela sam ipak,tako da je netremice posmatram.Cinilo mi se da lebdi negde u nekom medju prostoru i tu zivi neki zivot koji je trebao biti kompenzacija za pravi.
Na licu su joj se ocitavale sarene burne emotivne slagalice ,koje su davale neobican sjaj njenim vec pomalo ugasenim ocima,koje je pokusavala da probudi i vrati u vremena koja su za nju bila veoma interesantna.
Bila je to majusna,slabasna zenica , uvek duboko naklonjena glavom ka podu,kao da zeli prihvatiti veciti boziji ukor,jer je stalno dusom zauzimala prostor koji je trebao biti davno ostavljen na koriscenje onima za koje je isti predstavljao trenutnu datost,a za nju proslost ili onima za
koje je oznacavao ono sto tek moze biti,a za nju buducnost.
No, i tu je bilo zauzeca i onih kojima je to bila stvarnost u desavanju, pa boravak njen iz drugih dimenzija predstavljao je atak na privatnost,upad na tudji posed...
Majusno poluokruglo lice malo izvijenog,ali jos uvek pravilnog nosa i blago iskrivljene usne koje su trebale pojacati osecaj krivnje zbog onoga sto je uradjeno,ili nagomilanog emotivnog naboja koji odslikava zabrinutost zbog onoga sto ce se dogadjati,je nesto sto svako ko je umeo da gleda je mogao videti.
U jednom momentu sam uhvatila seba da razmisljam drugojacije o njoj... Sta god neko mislio,ova situacija je zapravo bila njena sadasnjost,sa krivicom kao glavnom njenom karikom .
NJena sadasnjost je kroz krivicu bila blokirana dogadjajima iz proslosti,i brigom o dogadjajima koji bi se tek trebali desiti...Krivica i zabrinutost su dva demona koja joj ne daju da bude prisutna u stvarnosti...otuda onaj ponekada tako izgubljen i setan pogled zauzetih ociju ocajanjem i tugom
i izmucenom i vecito umornom dusom ,zbog pustog kajanja onoga sto se desilo juce i uzasnutosti sto moze doneti sutrasnjica...
Pomislih u jednom momentu da one moraju biti iskorenjene,naprskane i sterilizovane zauvek...Kako ona samo baca svoj sadasnji trenutak,i kako se oseca konstantno obeshrabreno ili mozda cak veoma besno! Onda sebe uhvatih da razmisljam, i pitam se ''zasto bi neko kaskao u vremenu toliko''!?Sadasnjost opterecena prosloscu,ispunjena odigranim i odgledanim stvarima i dubokom odgovornoscu za nesto sto se desilo...
Valjalo bi krenuti rizicnom stazom napredovanja u sadasnjosti,zaista trebalo bi!..Ne misli valjda ona provesti ostatak svog zivota brinuci o buducnosti koja joj neda da zivi..!Zabrinutost je drzi neaktivnom i naravno da je lako ,tj lakse brinuti nego biti aktivna, ukljucena osoba...
Moja Jelena i njene problematicne brizne bube koje se razmnozavaju na njenim slabim tackama!Kakva opravdanja,za izbegavanje suocavanja sa sadasnjim trenutcima i aktivnom borbom za svoje bolje danas...!
Svaki dan ista slika,isti pogled ista pitanja...Moracu smisliti ,kako da oslobodim tudje prostore i ponudim im one pripadujuce,sadasnje vibracije uz neke nagrade...
Uostalom,postoji li nesto sto ce se ikada promeniti kao rezultat bilo cije brige ?...Sumjam u tooo!
Sadasnji trenutak je kljuc za razumevanje njenih postupaka i potrebno je nauciti da zivi sada i da ne traci svoje sadasnje trenutke u blokirajucim mislima o proslosti i buducnosti-u neuhvatljivoj sadasnjosti...
Odohhh...
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2009 14:38
|
|
nevena nevene ::Živim na dijametralno suprotnoj strani sveta, onog sveta u kojem vlada pravilo "Homo hominem lupus est", živim u svetu Poslanice apostola Pavla Rimljanima: "Nije tvoje ono što imaš, već ono što si drugima dao!" Nažalost, u moj svet su zalutali oni iz prvog sveta, pa se ne snalazim među takvima.
Svet ne zavisi samo od nas pojedinih,nego od mnogo cega...!Snalazenje je nesto sto nam odredjuje stepen slobode...koliko smo prilagodjeni,toliko smo slobodni...valjalo bi o tome razmisliti...
Covek tezi slobodi,ali ipak je oduvek u lancima...
Postoji i oni koji su slobodni,samo kada zive u svom svetu...sve drugo ih ogranicava...Stvarnost je za mnoge lavirint,sa malim sansama da se svetlo ugleda i izlaz pronadje...
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2009 16:51
|
|
Jos nesto...''svi nesrecni ljudi nalikuju jedni drugima.Neki davni pretrpljeni bol,neki udarac ponesu,pokoji prezirom,ili jos gore,nemarom ugasen topli plamen ljubavi-takve stvari ih cvrsto stezu,ili se oni uporno drze njih,i svaki dan zive pod pokrovom jucerasnjice.Srecan covek se ne osvrce.On ne gleda ni daleko pred sebe.On zivi u sadasnjosti...''
Sjajni DZED RUBENFELD...ima i nastavak...kasnije...
|
|
|
Poslao: 13 Feb 2009 23:15
|
|
danka- ::
boravak njen iz drugih dimenzija predstavljao je atak na privatnost,upad na tudji posed...
Hvala ti, u ovih nekoliko reči je odgovor na moje pitanje zašto mi to radi? Čoveče, ja s planete "Poslanica apostola Pavla" se doselih na njenu planetu "Homo hominem lupus est". Ne trepećem okicama, neposredna sam, prirodna-neizveštačena, ne glumim nivo, ne patim od visine i svog ega, potkovana znanjem, elokventna, ne bacam akcenat na ženske draži, a jedino "tata" ima uticaj na mene, podžapamo se i nas dvoje, ali ja sam jedina koja mu ide uz nos kad nije u pravu, on se ljuti, mnogo se ljuti, ali posle vidi da je moje opiranje bilo u cilju zaštite njega i njegove ličnosti. Ona je klimoglavac, moguće je da se "tata" lomi između nas dve.
Dopuna: 13 Feb 2009 23:15
Da ne bude zabune, lomi se ne u smislu odnosa polova, već odnosa saradnika. Čvrsto stojim na zemlji, ona mi daje snagu, ali spletki se svaki normalan čovek boji!
|
|
|
Poslao: 15 Feb 2009 03:38
|
|
Evo i nastavka....
''Sadasnjost koja je jako vazna u nasim zivotima,moze biti trajno lisena jednog ''sustine''.
Sreca i sustina idu suprotnim putevima...Da bi covek bio zadovoljan,treba da zivi u trenutku i za ono sto je trenutno!Medjutim,ako trazi sustinu,(znacenje svojih snova,tajni,svog zivota,mora ponovo prozivljavayi svoju proslost,kako god mracna bila,i ziveti za buducnost,koliko god nesigurnu...
Priroda,Bog,neka sila,pred svakoga od nas iznosi srecu i sustinu i zahteva da odaberemo samo jedno...''
Tako u svojoj cuvenoj knjizi ''Tumacenje ubistva'',DZ.Rubenfeld ,razmislja i zapocinje svoju knjigu...
Naravno vecina od nas traga za sustinom...ali nije dobro biti stalno mislima unazad i idejama unapred koje su veoma neizvesne, a u cijem sredistu je tamna mrlja,koja se uvecava...
U jednom momentu ta mrlja ce nas trajno obojiti i zatamneti i ono malo svetlosti sa kojom raspolazemo ostace kao neka uspomena da smo imali sansu da uspemo,a nismo iskoristili...Zato,gledajmo kako treba,otvorenih ociju,budimo budni od prvog trenutka,uhvatimo se u kostac sa ''senkama,avetima i iluzijama''zivota!...i pokusajmo pronaci balans izmedju srece i sustine,jer i jedno i drugo su nam potrebni...
@nevena nevene...drago mi je ako sam ti ikako pomogla...zelim ti sve najbolje u zivotu i radu... 
|
|
|
Poslao: 23 Mar 2009 23:10
|
|
Citah nesto od Karla G.Junga...i zatekoh sebe u budnoj paznji njegovih razmisljanja oko raznih poremecaja i neuroza licnosti u drugoj polovini zivota(sto je interesantno...)..prva polovina zivota koja se zavrsava do 40-45 god.zivota ,on naziva''inicijacija u spoljasnju stvarnost'',a ovu kasniju(dolazi do uspostavljanja novi vrednosnih sudova prema novim ciljevima i sadrzajima koje je ljudska psiha sebi postavila...)''-inicijacija u unutrasnju stvarnost''...
I ta promena u nacinu dozivljavanja i razmisljanja coveka u drugoj polovini zivota,promena njegovih zanimanja i interesovanja ,prirodna je i spontana i potice,prema Jungu,iz arhajskih dubina nesvesne mudrosti vecitog coveka.
Ali,takvu promenu, koja stvara od coveka blazeg i smirenijeg procenitelja dobrih i losih strana sopstvene i tudje licnosti ,koji posmatra proslost i sadasnjost na razini objektivnosti ,kada vec poseduje mudrost razlikovanja nekih trajnih istina od onih relativnih-ne dozivljavaju svi ljudi!
Zasto se mnoge stvari u nasim zivotima dozivljavaju ''naopako'',i zasto je nase trajno odlicje na putu kroz zivot , uvek izrazeno kao opominjuce iskricavo ''cedo''osuda i neminovnih patnji?!
Da li je ''bilo kakva opasnost'',tako strasna i silovita , sta je ona zapravo, i koje su njene dimenzije?...
Psiholozi ,i psihijatri smatraju da se covek,na zalost previse ozbiljno postavlja prema''nevoljama'',''opasnostima'',''pretnjama'' u smislu da sve i svasta dramatizuje,sto je tacna konstatacija,i sto se moze videti na mnogim primerima!
Razvoj licnosti i coveka koji prolazi put svoje prve i druge polovine zivota , medjusobno isprepletenih ciljeva i sadrzaja cesto biva opterecen mnogobrojnim devijacijama i bolestima koje su cesto uslovljene i obojene prevelikom dozom nevolja i straha!Kada bismo analizirali sadrzaje svojih strahova,ispostavilo bi se da deset puta dnevno''umiremo'',mada svake veceri odlazimo na pocinak kao da se nista ne desava!Vrlo cesto, dopustamo,da nas svaka sitnica muci i razdire,kao da je sve sto se dogadja - pitanje zivota i smrti!A ,kada se zapitamo,kada smo poslednji put resavali pitanja od prave zivotne vaznosti,naci cemo se u cudu i spoznaji u ispitivanju sebe''da li smo ga ikada i resavali,uopste''?
Sve sto smatramo ''tragedijama'',''katastrofama'',''krajem sveta'' i slicnim pojavama u sustini je tek vijuganje nase sudbine i nista vise od toga!Koliko je samo takvih okuka bilo!A.K.
Koliko puta nismo mogli razlozno da reagujemo,da mirno odemo na spavanje, da adekvatno i pravovremeno ustuknemo,misleci da je svemu kraj...Danas se jako lepo zabavljamo,kada se setimo u kakvom smo strahu bili zbog neuradjenih zadataka, nepolozenog kolokvijuma,ili ispita i spremni da se molimo svim zivim svecima''samo da''sta?Kako smo sebe ubijali kada nam ljubav nije bila uzvracena,kako smo se samo brinuli kada ''izgubimo''dete koje se nije javilo gde ce otici ,ili ostarelog roditelja koji nije cuo nas poziv zbog suvise glasnog televizora!
Svaki dogadjaj,koji se vec desio ili koji bi se mogao desiti,prozivljavamo kao da je u pitanju ''poslednji akord'' i finale nase sudbine! Koje greske!
A,i ja od Junga...do...glasnog televizora!
Odoh!
|
|
|
|
