za početak

za početak

offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

"Ako se plašiš da ostaneš bez posla, treba da daš otkaz. Odmah. Ili da ti to bude prva stvar sutra ujutru. Da daš otkaz i da vidiš kako to jeste strašno, ali strašno okrepljujuće. To ne važi ako će mama da te izdržava dok nemaš posao, važi samo ako ćeš se naći u naizgled bezizlaznoj situaciji. Pa ćeš onda da vidiš šta si sve sposoban da uradiš u životu, videćeš šta će sve da ti padne na pamet. Jer strah te boji polako, neprimetno dobijaš njegove boje, nijansu po nijansu, dok ti ne postane druga priroda. I odmah zatim jedina priroda. Osim toga, ne broji se da li imaš ili nemaš posao, broji se kolika ti je čuka. Svaka budala može da nađe posao, ali ne može svaka budala da da otkaz kad se plaši otkaza. To mogu samo oni koji su super. (....)
Daj sve od sebe. Sve od sebe je ceo univerzum. Ti si ceo univerzum. Kad pogledaš sebe, kad se stvarno pogledaš, i kad se vidiš, video si sve što ima na svetu. Nema ničega na ovom svetu osim tebe."
Ivan Tokin

Za početak... Pfffff, kako volim ove wannabe (ili kako se već nazivaju) tekstove.

I još bih voleo upoznati pisca teksta, da ga upitam koliko se mučio u životu, da li je ikada primenio nešto od toga što piše, da ga propustim kroz svoju prizmu razmišljanja. Ne da ga upoznam ovako putem interneta, nego da se upoznamo lično, danima pričamo, zapažam njegove mimike, gestakuacije, ispitam njegove strahove, volim živu reč, da kao životinja gledam svog sagovornika u oči dok ga uništavam. Ovo pišem kao neko ko nikada nije imao kočnicu u životu, prilično nemirnog i divljeg duha, što je između ostalog bila tema sinoćog razgovora sa devojkom, te njenog straha da ne podivljam... Ne neću podivljati, ali kad pročitam ovakve tekstove podigne mi se kosa na glavi Mr. Green.

I za kraj... Ovaj tekst me neodoljivo podseća na scenario filma Borilački klub.

Pa da ja nastavim,,,redovno ga čitam .A zašto pitaće se neko.E pa zato što mi je sve jasno kada pročitam,biva tu dogodi se u tekstu deo života,deo svakidašnjice,deo mene,deo iz tamo nečijeg proteklog dana.Eto baš volim da se neko seti i njega da ostavi,,,za pročitati.
A da dodam malo .


Ne bi nam bilo loše
Ivan Tokin

Vidim tipa kako ćopa uz Preradovićevu, jedne zime, po ledu. Nosi
zdravstvenu knjižicu i u njoj neki papir. Ćopa tačno tim putem kojim se,
kad se skrene u četvrtu ulicu desno, stigne do nekog Doma zdravlja. Ja
sam u kolima, i stanem, i pitam da l’ ide u Dom zdravlja. Ide. Kažem mu
da uđe u kola da ga odbacim. Kad već idem tuda. A mislim se, vozio bih
ga i da ne idem. On uđe, ja ga odbacim, ispriča mi da ga boli noga ali
da je to sve od leđa i da to ne može da objasni doktorima, a oni mu leče
nogu, a on zna da su leđa. Mene boli, ne boli njih, pa mi ne veruju -
kaže mi. I kaže mi - Hvala. I izađe.
A ja tih dana nikako da stignem
do keve da vidim šta joj je sa šporetom, da vidim da l’ se samo neka
žica otkačila ili da zovemo majstora. I jedno 25 minuta pošto sam
ostavio ovog sa leđima, zove me keva. Kaže - Zamisli, srela sam komšiju
iz zgrade, pričali smo svašta, ja mu rekla za šporet, on došao i
popravio mi.
I ja tu zaključim - Kad ne možeš da stigneš do keve da
vidiš šta joj je sa šporetom, pomozi nekom drugom, nekom na koga
naletiš, a taj šporet će već da sredi neko treći, neko ko ne može da
stigne nešto četvrto. Čini mi se, kad bi se ta priča malo zaletela, ne
bi nam bilo loše, mislim svima nama što živimo na ovoj planeti.
Ali
ja hoću da vam kažem za trećeg u ovoj priči, tog što je popravio kevi
šporet. Taj živi na istoj verikali kao moja keva, ima jedno obično ime,
ima ćerku od 13 i sina od 7 godina, i ženu sastavljenu od osmeha. To
nije žena za koju bi klinci rekli da je lepotica. Moraš malo da
proživiš, da naučiš šta je lepota, i onda odmah primetiš - Ovo je prava
lepotica. Eto, takva je to žena, lepa žena. A on, ume da popravi šporet,
ume da popravi auto, ume rukama skoro sve, a ume i da broji na
japanskom, čuo sam ga. Zna još neke japanske fore, neke koje se tiču
bavljenja svojim telom i duhom, i njihovim usklađivanjem sa Kosmosom.
Njih
četvoro često viđam u kraju, u svim kombinacijama, svako sa svakim ili
svi zajedno ili u trojkama. I uvek osećam blagost, mir, dobrotu i
ljubav, kad god ih sretnem. A još pre, kad ih nisam poznavao, kad sam
prolazio preko njihovog sprata, uvek sam osećao neki prijatan miris.
Nije osveživač, nije omekšivač, nije dezodorans ni parfem, nisu šamponi.
Kao da je neka kombinacija svega toga, miriše na sveže, miriše
prijatno. Nije da vam ja sad pričam neku priču, nego stvarno ceo sprat
miriše. Uvek. Kad sam ih upoznao i kad sam prvi put bio kod njih,
shvatio sam da je to iz njihovog stana. Nisam ih pitao šta miriše, jer
sam odmah razumeo šta miriše. Mirišu blagost, mir, dobrota i ljubav.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1078 korisnika na forumu :: 85 registrovanih, 9 sakrivenih i 984 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., aleksandarbl, Alibaba1981, amaterSRB, Arsenije, awathorn, bagor10, Bob1312, BraneS, DejanSt, Denaya, dok80, draganl, Duh sa sekirom, goran.vvv, Griffon vulture, hyla, ivan1973, ivan979, Iwo Jima, karevski, Klecaviks, Kriglord, krlebgd77, laki_bb, Lazarus, Ligavesh, ljuba, Lubica, Marko Marković, MB120mm, mige, Milan A. Nikolic, MiroslavD, misa2, Miskohd, mushroom, nemkea71, nenad81, nextyamb, Niko Bitan, opt1, ormanj, ostoja, Outis, pacika, panonski mornar, Panter, Parker, pein, Pikachu123, Ripanjac, Rocker, Romibrat, ruso, S2M, saputnik plavetnila, savaskytec, Shufle, sickmouse, stagezin, Steeeefan, StepskiVuk, Sterilizacija, t84dar, tmanda323, trajkoni018, Username1000, vasa.93, vaso1, vathra, Vatrogasaccc, Vlad000, vladom6, vobo, vukovi, Webb, wolf431, xJeremijAx, Yonesky, zastavnik, zlatkoa987, zuxbg, 187