|
Poslao: 19 Apr 2007 16:02
|
|
Pretender ::Love from [url=http://en.wikipedia.org/wiki/Murphy's_law]Murphy[/url] 
slusaj ti, zube zeleni, tj zelenokozi i belozubi.....taj cika marfi....nema pojma 
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2007 16:08
|
|
nidzo ::Brate zasto toliko pisete pa me mrzi da citam??????
lol nidzo...pa sta da radimo - da sazmemo i da ti prepricamo  ?
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2007 17:24
|
|
Tvrdjava
"(...)Nedelja popodne, pokusavam da smirim i sredim misli. Moja glava na neki cudan nacin nije moja. Pored mene na polici “medeno” bela solja sa tacnicom i miris jos vruce slatke kafe. Dve keramicke kravice me gledaju zbunjeno.
“Ko hoce da osvoji tvrdjavu, mora najpre da osvoji svoju dusu.”, citam u sebi Pavicevu recenicu, spustam knjigu pored sebe i pocinjem da lutam pogledom po plafonu. Kako da osvojim svoju dusu kada me neprestano iznenadjuje? Taman pomislim da je sve na svom mestu, da mi je zivot postao miran i tih, a onda se sve izokrene, uhvati me neki neizdrz i sama sebi postanem tesna. Moja dusa vidi stvari pre mene, ali nece da mi kaze. A tvrdjava? Da li se tvrdjava zapravo moze osvojiti ili je to samo pusta zelja. Na trenutak sam neizmerno tuzna jer mi se cini da nemam hrabrosti i da je lakse odustati, pristati na svakodnevne sitnice i verovati da je to citav svet. A onda opet, moja dusa se ne smiruje, postavlja mi zamku - pita da li zaista verujem u to. Naravno da ne, ali ne smem da priznam… I tako u krug.
Spustila se noc, a borba jos traje. Ne mogu da jedem niti da zaspim, san mi je sada miljama daleko. Prosto bih se smejala i plakala u isto vreme, kao da me trese groznica a onda kad pokusam da je uhvatim, sve se smiri. Radoznalost se mesa sa nestrpljenjem i sve bih sada i sve bih odmah – treba mi odluka da smiri dusu… treba mi hrabrost da odluku donese."
http://senchy.blogspot.com/2005_07_01_archive.html
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2007 01:39
|
|
Pricica za Ljubicastu
"Vecina ljudi je, i neznajuci to, uspavana. Radjaju se uspavani, zive uspavani, zene se i udaju uspavani, podizu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikada stvarno ne probude.
Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i cudesnost onoga sto nazivamo ljudskom egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja koja god je njihova religija ili filozofija, slazu se u jednom: da je sve dobro, sve je dobro. Cak i ako caruje haos, sve je dobro.
To je, naravno cudan paradoks.
Pa ipak vecina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. Zive u kosmaru.
Jedan covek lupa na vrata sobe svoga sina. "Carli", kaze, "probudi se!"
"Necu da ustanem, tata", odgovori mu Carli. Otac vice: "Ustaj, moras u skolu!" "Necu da idem u skolu", kaze Carli. Otac ga upita: A zasto neces"
"Iz tri razloga," kaze Carli. "Kao prvo, skola mi je dosadna; drugo, ucenici mi se rugaju; a trece, mrzim skolu."
Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sad cu ja tebi reci tri razloga zbog kojih moras da odes u skolu; kao prvo, to je tvoja duznost; drugo, jer imas cetrdeset pet godina; a trece, jer si direktor."
Probudite se! Odrasli ste. niste vise mali da samo spavate.
Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igrackama.
Vecina ljudi tvrdi kako hoce da izadju iz decijeg vrtica, ali ne treba im verovati.
Ne verujte u to! Ljudi samo zele da povrate svoje polomljene igracke.
"Vratite mi moju zenu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono sto ljudi zele: samo nove igracke. Sve je u tome.
Cak ce vam i najbolji psiholozi reci da ljudi u supstini ne zele da budu izleceni. Oni samo traze olaksanje; izlecenje bi bilo previse bolno.
Budjenje nije prijatno. Covek lepo lezi u krevetu, budjenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokusava da probudi ljude oko sebe.
Nadam se da cu umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne ucinim ni najmanji pokusaj da vas probudim, ako spavate.
To se mene u stvari ne tice, i pored toga sto vam povremeno kazem:
"Probudite se!" Ja samo treba da produzim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples.
Ako prihvatite nesto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vasa stvar.
Kao sto kazu Arabijani: "Priroda kise je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvece u oazi."
Antoni De Melo
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2007 14:13
|
|
Pretender ::Ovo je iz Buđenja preuzeto, zar ne? 
Da li je neko čitao "Zadovoljstvo" od De Mela?
ako si citao, davaj na citanje! ili bar neki citat odande 
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2007 14:17
|
|
@goran05, hvala na podsecanju na tu pricu...
ono sto me dodatno muci je, sto kad dozivis odredjene trenutke totalne probudjenosti, oni jesu samo trenuci i onda se vratis u neko 'nize' stanje i nastavis dalje, jer jednostavno, nemas kud
i onda kapiram da je moguce samo uraditi rez sam sa sobom i zauvek preci u stanje probudjenosti, ali me hvata uzasan od toga sta bi to izazvalo kao lancanu reakciju....
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2007 16:41
|
|
@Pretender
"Budjenje" da izuzetna knjiga, procitao.
@ljubicasta
Nema na cemu, evo poslacu ti jos neki citat.
Dopuna: 20 Apr 2007 16:41
"Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prsvetljenje?
Kakvo je budjenje?" Ispricao sam mu pricu o klosaru u Londonu koji se sprema za pocinak. Uspeo je da u smecu pronadje komad suvog hleba za veceru i stigao na obalu Temze.
Sipi kisa, i on se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo sto nije zaspao, kad se iznenada pojavi rols-rojs sa vozacem.
Iz limuzine izadje prelepa devojka koja mu kaze: "Siroti covece, necete valjda ovde prenociti?" "Hocu", odgovori joj klosar.
"Ne mogu to dozvoliti", kaze mu devojka. "Podjite u moju kucu da se naspavate, posle jedne dobre vecere."
I tako, na njeno insistiranje, on udje u automobil, voze se van Londona i stizu do jedne vile okruzene ogromnim parkom. Na ulazu ih doceka majordom, kome devojka kaze: Molim te, Dzejms, odvedi ovog coveka u odeljenje za poslugu i neka mu pruze sve sto mu treba."
Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svuce se i pripremi za spavanje.
Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili klosara dopire svetlost.
Ona pokuca, otvori vrata i nadje klosara budnog. "Sta je, dobri covece", upita ga, "zar niste dobro vecerali?" "Nikada u zivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on."Da li vam je toplo?" upita ga devojka. "Da hvala, krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada mu ona kaze: "Mozda vam je potrebno malo drustva? Hocete da se pomerite malo i napravite mi malo mesta u krevetu?"
Ona mu pridje, on se pomeri i padne pravo u Temzu.
Ah! Niste ocekivali! Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnoscu, svoje snove cinjenicama, tada cete izaci na pravi put. Tek ce tada zivot dobiti smisao i postace predivan.
Postoji jos jedna prica, o nekom Ramirezu. On je starac koji zivi u svom zamku na vrhu brda.
U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji se uz pomoc stapa penje save vise uzbrdo.
Ramirez nista ne moze da ucini, jer posluga ima slobodan dan.
Neprijatelj na kraju otvori vrata, udje u sobu, zavuce ruku ispod mantila, izvadi pistolj i kaze: "Najzad cemo se obracunati, Ramirez."
Ramirez pokusa da ga odgovori: Slusaj, Bordjija, zasto bih to cinio? Ti dobro znas da ja vise nisam onaj covek koji te je mucio kad si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke reci nece me razuveriti.
Ono sto ja zelim je osveta, i ti me ne mozes spreciti!"
Tada, Ramirez kaze: "E bas mogu!" " Kako?" upita ga neprijatelj.
"Mogu da se probudim", kaze Ramirez, sto i ucini probudi se. Eto sta je prosvetljenje!
Kada vam neko kaze: "Nista ne mozes da ucinis", mozete mu odgovoriti mogu da se probudum!" I odjednom, zivot vise nije kosmar kakav vam se cinio.
Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti prosvetljen?" Sta sam mogao da mu odgovorim? Hocete li neki odgovor?
Evo jednog: "Otkud ja znam? Kako se to moze znati? Zar je to vazno?"
Ako nesto previse zelite, u nevolji ste. Ako sam ja mozda prosvetljenj i vi me slusate samo zato sto sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji.
Jeste li spremni da vam prosvetljen covek opere mozak.
Jer, svako moze da vam tako opere mozak. Sta je vazno da li je neko manje ili vise prosvetljen?
Ali problem je sto svi mi volimo da se oslonimo na nekog, zar ne?
Potrebno je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na cilj.
On vam uliva nadu, zar ne? A sta ce vam nada? Zar nije i to jedan oblik zelje? Nadate se necemu boljem od onoga sto sada imate, zar ne?
U suprotnom se ne biste nadali.
Ali to znaci da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste svesni.
Zasto se ne usredsredite na sadasnjost, umesto da se nadate boljoj buducnosti? Zasto ne shvatate ovo sto je sada, umesto sto ga zaboravljate, nadajuci se buducem? A mozda je buducnost samo nova klopka?
Budjenje Antoni De Melo
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2007 19:28
|
|
@goran05, hvala jos jednom
moram da ti priznam, da de melo, koliko god da mi se svidja, iz nekog razloga me i nervira....ne uvek, ali ponekad da....
|
|
)
