|
Ja se jaaako retko sećam onoga što sam sanjao... Mada ima 'vezanih' slučajeva (nekoliko dana zaredom) kada se setim svega... Go figure.
A, na temu sna imam da dodam i ovo:
Salvador Dali je naslikao ono moćno delo 'San izazvan letom pčele oko nara, sekundu pre budjenja' nakon što je slušao Sigmunda Frojda kako priča o snovima...
Interpretiraću citat - kada neki spoljašni stimulans bude dovoljno jak da nas probudi, on pre svega ukomponuje svoju srž u naš san i postaje svojevrsni traumatični poslednji tren sna, a zatim se budimo. Dakle, nešto naglo, što nas je zaista zadeslio spolja, dobija svoj približni oblik i u snu koji doživljavamo, te pre samog budjenja osetimo nagli prepad, presek... Na primer, ako nam prilikom mirnog sna na glavu padne, recimo, poster koji se otkačio sa zida, možemo pre samog budjenja u snu protumačiti kako nam je neko (ili nešto) pa(l)o na glavu, teško ili ne; mi taj spoljni stimulans možemo da doživimo u drugačijem obliku, te ako je dovoljno naglašen, budemo prekinuti u snu i kroz san...
(što ne znači da se, sad, svaki naš košmar zasniva na ovome itd;)
Dopuna: 20 Apr 2007 4:53
P.S. Otprilike, tumačenje slike bi bilo ovakvo:
mali razlog (pčela koja neprestano leti oko nara), ali dovoljno blizak našem uhu dok spavamo, može nas probuditi; ali trenutak budjenja je čudesno pretečen slikom koju smo projektovali na osnovu onog malog, dovoljnog razloga. Iako je logično da naglo budemo budni, još pre poimanja posledične slike u snu, iskustvo vara razum i naš mozak sliku registruje kao uznemirujuću (na sopstveno drastičan način; kod nekog grublje, kod drugih blaže), te san obogaćujemo 'stranom' informacijom, onom koja nije bila u skladu sa tokom sna, onom koja je morala biti receptovana tek u budnom stanju!
Trip, zar ne?!
|
