offline
- Pridružio: 12 Maj 2008
- Poruke: 62
|
Pre bilo kakvog eksperimentisanja sa računarom, obavezno uradite bekap podataka. Ukoliko želite da overklokujete svoj sistem, obavezno ga opremite kvalitetnijim napajanjem i dodatnom ventilacijom, a drastičan uticaj na krajnje rezultate može imati i izbor matične ploče. Takođe je bitno da pre početka cele operacije pripremite i uputstvo za ploču, kao i da zapišete vrednosti opcija iz BIOS-a, za slučaj neželjene situacije da se računar ne probudi. U takvom slučaju moraćete da resetujete CMOS, te je svakako bolje imati sačuvane vrednosti svih opcija. Pa, pošto smo se vezali, polećemo...
Referentni procesor
Uzevši u obzir trenutno stanje na tržištu, odlučili smo se za jedan od najjeftinijih (a samim tim i najpopularnijih) modela – AM2 Athlon X2 4000+. Naš referentni procesor je izrađen u 65-nanometarskom procesu i radi na 2,1 GHz. Kao i kod Intela, dva parametra određuju njegov radni takt, a to su HTT frekvencija (200 MHz je standardna vrednost za sve AMD procesore) i multiplikator (u slučaju našeg procesora – 10,5). Pored ovoga, AMD-ovi procesori ne koriste FSB tehnologiju, već HyperTransport (HT) koji radi na brzinama do 1000 MHz. Dakle, dodatni parametar je HT link multiplikator (dalje u tekstu HT multiplikator), čija default vrednost iznosi 5 (5 x 200 MHz = 1000 MHz). U slučaju da se odlučite za overklok, morate voditi računa i o ovom multiplikatoru. Situacija je relativno jednostavna – pošto se povećavanjem brzine HT-a ne dobija bukvalno ništa, trudite se da promenom HT multiplikatora (množioca) održite brzinu do 1000 MHz. Što se PCI i PCI Express frekvencija tiče, pravilo je isto kao i kod Intela – bitno je ove vrednosti fiksirati korišćenjem odgovarajućih opcija u BIOS-u na 33 odnosno 100 MHz, a takođe deaktivirajte i opciju Cool’n’Quiet.
AM2 procesori su doneli pravu zbrku što se tiče radnih frekvencija memorije. Da biste izračunali pravu brzinu DDR2 memorije, morate podeliti radnu frekvenciju procesora sa tzv. memorijskim deliocem, koji može da bude samo ceo broj, a opšte je poznata činjenica da AM2 procesori na nekim radnim taktovima ne mogu da postignu deklarisanu radnu frekvenciju za memoriju. Tako u slučaju našeg procesora i DDR2-800 memorije možemo da koristimo delioce 6 i 5 – 2100 MHz podeljeno sa 6 je 350 MHz što zatim pomnoženo sa 2 daje konačnu radnu frekvenciju, dakle 700 MHz. U slučaju delioca 5 dolazimo do cifre od (2100 MHz / 5 =) 420 MHz, pa zatim 420 MHz x 2 = 840 MHz, što već za 5% premašuje deklarisanu brzinu korišćenih modula. Dodatnu komplikaciju predstavlja i način na koji neki proizvođači u BIOS-u obeležavaju ove memorijske delioce.
Softverska priprema
Verovatno ste dosad zaključili da će vam trebati i program za proveravanje trenutnog radnog takta procesora i memorije. Zato vam preporučujemo da sa Interneta za ovu potrebu skinete program CPU-Z u kome ćete moći da proverite sve potrebne vrednosti. Naravno, preporučujemo i korišćenje aplikacije za merenje temperatura i napona (voltaža) iz Windowsa (ima je na instalacionom disku svakog većeg proizvođača matičnih ploča), da biste mogli da pratite zagrevanje. Za svakodnevnu upotrebu kod AMD procesora ne preporučujemo temperature veću od 65 stepeni. Za testiranje stabilnosti možete koristiti Stress Prime 2004, koji takođe možete lako naći na Internetu, pri čemu ćete za svako jezgro u vašem procesoru morati da pokrenete po jednu instancu i u jednoj izaberete jezgro ’0’ a u drugoj ’1’.
Konačno je vreme da počnemo sa overklokom. Procedura koju predlažemo jeste da ne tražite „iz prve” maksimalnu frekvenciju i memorije i procesora, već da za početak nađete limite stabilnosti procesora pa da se tek potom okrenete memoriji. Kao i kod Intelovih procesora, AMD procesori mogu da menjaju vrednost multiplikatora naniže, dok potpuno otključan multiplikator imaju samo procesori sa oznakama FX ili Black Edition (analogno Intelovim modelima Extreme Edition). Posle pregleda rezultata korisnika na Internetu, primetili smo da je prosečan overklok procesora X2 4400+ u svakodnevnoj upotrebi, hlađenog fabričkim kulerom, negde između 2400 i 2600 MHz.
Prvi pokušaj overklokovanja, kao i uvek, postavili smo na sigurnu vrednost. Naš cilj bilo je 2300 MHz, pošto ovo predstavlja vrednost koju može da dostigne bukvalno svaki primerak. Multiplikator smo smanjili sa 10,5 na 10, HTT postavili na 230 MHz, a HT multiplikator smanjili sa 5 na 4 (4 x 230 MHz = 920 MHz) kako brzina HyperTransporta ne bi prekoračila preporučenih 1000 MHz. Memoriju smo, naravno, spustili na sigurni delilac, što bi u našem slučaju bio 6 ((2300 MHz / 6) x 2 = 766 MHz). Računar je bez problema učitao operativni sistem i prošao prvi krug WPrime testova. Naravno, ovo je bila samo usputna stanica, pa smo polako krenuli dalje, povećavajući HTT za po nekoliko megaherca, uz obavezno testiranje posle svakog uspešnog butovanja operativnog sistema. Veoma je bitno da posle nekoliko ovakvih koraka proverite dokle su se povećali vezani radni taktovi HyperTransporta i memorije. Tako smo i mi na 2400 MHz povećali memorijski delilac sa 6 na 7 kako bismo bili sigurni da memorija ne ograničava naše traženje maksimalne overklok granice procesora. Na 2480 MHz sistem je posle nekoliko časova Wprime testova izbacio grešku, tako da smo pribegli standardnom rešenju u ovom slučaju – povećanju napona procesora. Naravno, sa voltažom procesora nikako ne treba preterivati, pošto njeno povećanje izaziva i povišenje temperature, čemu se teško možemo suprotstaviti korišćenjem fabričkog hladnjaka. Na 2500 MHz smo smanjili HT multiplikator na 3 (HyperTransport frekvencija 250 MHz x 3 = 750 MHz), kako bismo bili sigurni da to neće uticati na naš dalji overklok. Krajnja granica koju smo mi dostigli je apsolutno stabilnih 2550 MHz, u zatvorenom kućištu, uz povećanje napona za samo 0,05 volti, ali je buka koju je tada proizvodio ventilator bila prilično jaka. Pošto je ovom prilikom naš overklok predviđen za svakodnevnu upotrebu, spustili smo voltažu procesora na default vrednost, smanjili radni takt na 2450 MHz i zatim se okrenuli overklokovanju memorije. Na raspolaganju su nam bile dve vrednosti za delilac – 6 i 5. Sa deliocem 6 radni takt memorije je 817 MHz, što je tek nešto iznad specifikacije, i sistem je radio apsolutno stabilno bez ikakvog povećanja napona DDR2 modula, što je bilo i očekivano, dok smo sa deliocem 5 (980 MHz) i pored povećanja napona morali da pribegnemo resetovanju sadržaja CMOS-a – računar nikako nije hteo da se probudi. U BIOS-u smo vratili podešavanja na prethodno maksimalne stabilne vrednosti (multiplikator 10, HTT 245 MHz, HT multiplikator 4, delilac memorije 6) i sledećih par dana pokušavali da izazovemo neku nestabilnost sistema. Sve je bilo u najboljem redu, a rezultati testova koje smo postigli skoro da su jednaki onima koje je postigao procesor X2 4800+ na svom nominalnom radnom taktu.
Bolja oprema?
U ovom slučaju je validno pitanje isplati li se ulagati u nešto skuplju ploču i napajanje, kada za tu razliku u novcu i inače možete kupiti pomenuti X2 4800+. U odnosu na Intel, AMD-ovi procesori se i inače (trenutno) slabije overklokuju, tako da će vam za neke veće brzine definitivno zatrebati bolje hlađenje, pošto je hladnjak isporučen uz X2 4000+ očigledno nedovoljan. U tom slučaju slobodno možete još malo (recimo do ukupno 0,1 V i obavezno pratite temperaturu) podići voltažu procesora i očekivati još koju stotinu megaherca. Ako baš želite da overklokujete na AMD platformi i ne žalite dodatnih stotinak evra, preporučujemo neki od procesora serije Black Edition koji imaju otključan multiplikator i sa kojima ćete (uz već pomenuto kvalitetnije hlađenje, pošto se procesori serije Black Edition inače i prodaju bez ikakvog kulera) najverovatnije stići i do 3000 MHz.
• • •
Vremešna K8 arhitektura očigledno je dostigla svoj zenit, a od AMD-a uskoro možemo da očekujemo procesore Phenom i kompletnu platformu za koju je razvijen poseban overklok softver nazvan AMD Overdrive, pomoću koga ćete iz Windowsa moći da podešavate ne samo takt procesora sa opcijama za svako pojedinačno jezgro, već i radne frekvencije AMD/ATI grafičke karte. Više o ovome, naravno, prvom pogodnom prilikom.
|
