Ah te igre!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo, moja sestra(8 godina), pocela Quake 4 pre neki dan, i to joj je prvi FPS... ali ne na strelice, ne ono, drmne mis, pa ide, pa pomeri mis, pa puca..., nego bas, ono, k'o pravi igrac, w, a, s, d i iskladjeni porketi i pucanje... da covek prosto ne poveruje sta klinci sve mogu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hehe ovo me je potsetilo na sebe..
Ja sam sa negde otprilike 9,10 godina igrala igre poput Barby i sl.
E onda sa negde 10 godina pocela sam sa RE1,Twisted Metalom, Doom-om, Quake-om i sl. U to vreme moj brat je bio teski Gamer i non-stop mi je davao da pikam igre..Moram priznati da su mi se u pocetku dopadale samo Barbike,al' eto sudjeno mi je bilo da prerastem te 'Igre za Devojcice' i opicim nesto sasvim kontra i naravno nesto sasvim ludje i bolje..' I od toga dana pa sve do sada bez igara ne mogu
E da setih se moj prvi RPG bio je Dibalo 1
i dan danas ga igram!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta mislite... sta je rekla kada smo je pitali sta hoce da joj kupimo zato sto ce proci sa 5.00 PS3

Inace, mislim da kasno zabranjivati im kada shvatite da im ocene opadaju... po mom misljenju, tada je vec kasno, jer ce vas onda mrzeti zbog toga sto im nedate za komp, sto ih terate da uce... ako im uskratite igre, onda ce imati jos vecu zelju da ih igraju i bice jos gore... sto dolazi do sledece situacije. Da li im dati da igraju iako znate sta se moze desiti ili im to na vreme uskratiti, sto ce im sigurno olaksati skolovanje ali ih i uciniti pravim strancima u skolu medju drugovima koji tuku igre svaki dan i idu u igraonu...postoji mogucnost, da, ako im date i mozda ce ipak uspeti da usklade ucenje i igre, i mozda ce ipak pored odlicnih ocena rasturati po igraonicama i harati internetom... naravno, tu su i druge mogucnosti... pitanje je jasno, vredi li rizikovati

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se u potpunosti...
Meni kad su roditelji jednom zabranili da se priblizavam kompu, ja sam visila po igraonama..
Na kraju su i sami oni shvatili da je pogresno to sto rade i pomirili se sa time da im je dete teski zaludjenik igrama...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, da malo rezimiramo... videli smo kakvi smo fanatici za igre, koliko nam znace, sta su nam dale, sta oduzele, koliko ih igramo, da li cemo ikada prestati, koje bismo igre preporucili novim igracima, sta mislimo po pitanju sifara u igrama, da li cemo ih preporucivaqti mladjim narastajima i dopustiti da se i oni zaraze, koje su alternative... ostalo je jos par stvari.
Jedna od njih je i to, kako dokazati roditeljima, kakve su igre, sta nam one znace i da je gotovo nemoguce odvojiti nas od njih... sta vi mislite o tome

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mi smo svi ovde ogromni fanatici za igre (znam najmanje dva teska slucaja plus licno ja ) ali to je to...
Postali smo zavisnici od ogara kao sto su generacije od nas bile ovisne od fudbala i igranja napolju...
Pogotovo ovo sto ke Maya napisala me je podsetilo onih filmova iz 70-ih 80-ih kada roditelji zabrane detetu fudbal ili igranje u dvoristu a dete se iskrada kroz prozor.
Da li je taj 17 incni ekran zaista postao dvoriste ovih generacija sada?
Bojim se da je tako, deca vise ne izlaze u dvoriste nego prosto sedaju i igraju igre, nadju se sa drugovima tu i sve sada rade na igrama...

Polako se izgleda dvoriste seli iz dvorista u sobu

Mada ja i dalje ostajem fanatik za igre i da se lozim njima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm.. jedna izjava mog profesora, naterala me je da dobro razmislim o igrama... i sta obijem, s jedne strane mrzim ih jer su mi sigurno pokvarile zivot(sto se skole tice), a s druge ih toliko obozavam da ne verujem da cu ikada odustati od njih, jednostavno, to je deo mog zivota.
Sto se tice onog mog pitanja o roditeljima, ja ne vidim resenje...pokusao sam tati da dokazem dopustajuci mu da siba Q3 i Q4 na mom kompu(obozava Quake) ali opet... ne vidim da je ista shvatio i da nesto preterano zahteva da mu dam da igra... mozda, ali mozda, ce nas ostaviti na miru kada malo odrastemo i kada budemo u mogucnosti da im kazemo NE a da pri tome ne dobijemo neke batine...(naravno sve to zavisi od toga kakvi su roditelji).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tek sad sam procitao temu, pa aj sve na gomilu Ozbiljno igranje je kod mene pocelo kad sam dobio svoj prvi PC (pre toga je bilo malo sege i amige kod komsije ali nista posebno) Citam temu i podsetili ste me na G fandango, to mi je bila 2 igra koju sam instalirao na pc i nikad je nisam zavrsio jer mi je igra pukla a disk nikad vise nabavio nisam (i vrlo mi je zao sto je nisam zavrsio )
Sta su mi igre donele. Mnogo zabave, naucio sam dosta engleskog iz igara (no moj drug je jos gori sedimo na faxu na predavanju iz engleskog i profa odvali neku rec prvi put je cujem a drug mi kaze e to ti znaci to i to znam to iz follauta ili tako nesto ) dosta druzenja, smanjivanja besa (kad sam roknuo makroekonomiju zbog gluposti Ozbiljni Sem je bio pravi spas )
Oduzelo mi je dosta vremena ali nikad nije uticalo preterano na skolu.
Sto se tice roditelja kontam da oni to ne razumeju. Proslo leto igram vampire the mascarade i upada mi cale u sobu pricamo nesto i gleda i kaze "kako mozete da sedite za tim sta vam je tu zanimljivo" no on ne zna engleski i nevoli fantastiku ali dala mu je sestra da igra kolina mc posto ju je zezao nesto i sedeo je dobrih 2 sata i vozio, pa se onda zapitao kako vreme leti
Necu braniti klincima da igraju bilo sta ali sve mora imati meru.
A najvise vremena sam potrosio i jos uvek trosim na hmm 2,3,4 a evo sad i 5 u multiplay rezimu ko je igrao zna da partija moze da se otegne i na 7-8 sati a i vise a sa drugom smo odigrali neverovatan broj tabli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

StarWarrior ::

Igre igram,pa skoro celoga zivota,sve od Nintenda(starog 93),Amige 500,Kompa,PS1 i PS 2...Ne bih mogao da zamislim kako bi moj zivot izgledao bez njih,gledam drugove koji ih nisu igrali,njihov zivot funkcionise normalno,KAKO ,ne shvatam,igre im nista ne znace,a eto mene,moram sve da isprobam.Donele su mi mnogo dobre zanimacije,prijateljstava(iz igraone),mnogo nevolja ako se ne spremim za skolu,oduzele vremena naravno,malo vid i..hmm...prostora na hard-u ... Neznam kada cu ih prestati igrati,mozda kad odrastem,zaposlim se...neeee...ne verujem da cu i tada...ko zna,neka sudbina odluci...
Naravno igram ih iz zabave,posedujem mnogo igara,nekih 200-tinak( za komp) i vishe posto su mi dosta njih ukrali,kad idem u skolu,igram ih 3-5 sati dnevno a preko raspusta,skoro ceo dan.Kad se sve sabere ulepsale su mi zivot,ali oduzele deo njega.Zarazio sam se i sad povratka nema,niti zelim da ga bude.

Ovo kao da sam ja napisao samo sam još malo stariji od tebe i veruj mi ne prolazi me a mislim i da neće, moj drug ima porodicu sina, znači on i žena se bore ko će više da igra recimo WoW ili Lineage 2...

eh sad samo da nađemo i mi takve devojke i sreći nikad kraja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad ovo zadnje ce ici malo teze...

Dopuna: 20 Jun 2006 10:08

Juce sam razgovarao sa roditeljima o igrama, njihovom uticaju na mene i tako to... bio je to veoma zanimljiv razgovor koji me je naterao da malo promenim stav o njima.. jeste li vi ikad otvoreno razgovarali sa svojim roditeljima o igrama Ja vam preporucujem da to uradite ako niste, nije toliko strasno a usput cete nauciti i ponesto korisno.