|
Imam dijagnozu Ecz. dyshidroticum peduum, koja je postavljena tek pre tri meseca, mada su se prvi simptomi, prilično nespecifični, javili još pre dve godine, tačnije u najtoplijem delu leta 2007.
Dermatolog kaže da ovaj poremećaj izaziva više faktora, koji često deluju kombinovano - emocionalni stres, preterano znojenje (može, ali ne mora), alergija, gljivične infekcije, itd. Nemam nikakvo gljivično oboljenje i ne spadam u atopičare.
Bojim se da je bolest postala hronična. Tretman Diprosalicom i anksiolitikom (demetrin) nije dao očekivane rezultate. Bolest ima neki svoj ritam, koji je u vezi i sa spoljašnjim, klimatskim uslovima. Kada je vreme sveže, i meni je bolje. Ima dana kada nemam nikakvih simptoma i tegoba. Kada je vruće i, posebno, jako vruće kao danas, subjektivna iritacija poprima razmere nepodnošljivog: svrab, žarenje i pečenje u stopalima, naročito na jagodicama prstiju. Po kući stalno idem bosa, skoro da više nema obuće koju mogu da podnesem, čak mi i kratke pamučne čarapice smetaju. Dermatolog kaže da je moj subjektivni doživljaj mnogo gori od objektivnog stanja, ako je to neka uteha. Koža na stopalima se stalno peruta (vezikule su suve) i pokazuje tendenciju ka orožavanju.
Da li postoji lek? Koleginica koja je izlečila ekcem na dlanovima savetovala mi je da uzimam kompleks B vitamina, što i činim, redovno, već mesec dana. Uvrtela sam sebi u glavu da mi pomažu (bar subjektivno, pošto smanjuju doživljaj svraba i zategnutosti kože) etarske kapi od lavande i neki melem na bazi meda, pčelinjeg voska i lekovitog bilja.
Takođe, pročitala sam netu da je put do izlečenja redovno pijenje najmanje 2 l vode dnevno. Teško mi je da popijem toliku količinu vode, nemam naviku da pijem i kao da mi je poremećen osećaj za žed. No, počela sam da nosim flašicu sa sobom i držim je na stolu pored kompjutera.
Planiram letovanje na moru. Iz nekog razloga verujem da će mi plivanje u morskoj vodi i hodanje po pesku pomoći. Da li grešim?
|
