offline
- Pridružio: 13 Jul 2010
- Poruke: 34
- Gde živiš: U Beogradu
|
San
Znao sam doći će dan,
koga sam želeo, koga sam očekivao,
ti u venčanici beloj kao san,
ja sam goste dočekivao.
Izvodim te pred čoveka tvog života,
svatovi te sa divljenjem gledaju,
predajem te,ti sijaš, sva lepota,
vile te novom životu predaju.
U sali počinje muzika da svira,
svi sada gledaju samo u nas,
mene ta pesma u srce dira,
pružam ti ruku, slušam tvoj glas.
Plešem sa tobom, misli se roje,
ti ushićena, svi te gledaju,
ja ti se divim, ti si čedo moje,
o lepoti tvojoj priče se ispredaju.
Igra završava, povlačim se,
sedim i gledam te kako blistaš,
krene mi suza, zamislim se,
još gledam kako Bukvar listaš.
Slike mi iz detinjstva naviru,
vidim prve korake tvoje,
preplavljen, emocije me satiru,
držim te za ručicu, šetamo nas dvoje.
Već si porasla u školu si krenula,
u dvorištu čuje se dečija graja,
ta slika iz misli me prenula,
tvoj rođendan, jedanaestog maja,
torta na stolu, duvaš svećice,
oko tebe svi koji te vole,
muzika svira moja srećice,
da otpevaš nešto svi te mole,
još uvek čujem tvoj glasić zvonak,
dok ga slušam obuzme me milina,
znam još malo sprema mi se konak,
u znoju budim se, a oko mene tišina!
Autor: Dragićević Dimitrije
|
