|
Suza kanu na zemljicu crnu
klone telo, prsti trnu.
Hrabro vojnik, kapu s zemlje diže,
uspravi se, priđe bliže.
Suva usta, žedna vode
željna sveta i slobode
i govore tiho, lako:
"Otadžbinu ne dam, nikako!
Zna se čija krv žubori
od Sombora k' Svetoj Gori.
Tuđa stopa tuda neće,
pre nego nam svima zapalite sveće.
Tuđe ruke neće gradit,
niti drvo tu zasadit,
dok je srca u grudima.
Smatrajte nas ludima!
Pred očima vašim
ja umreću sada
al' poslednja znajte,
odlazi nada,
naći će Srbi izlaz, spas.
Čuće Bog mili, srpski glas.
Objavljeno: Velika Srbija,
mart mesec 2006. godine broj 2511
|
