offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Nosivost srca
Svoju sam utopiju pronasla,
Ona me nespremnu snasla,
U cudu me nasla,
Gde je se plasim
I strepim
Da ce oaza
Sa svim slikama lepim
Nestati iz vida,
Da ce veza da se pokida,
da cu se probuditi opet
u cetiri zida
i shvatiti
nerealni san
I videti negde u daljini
Da je odleteo
Moj dragi Petar Pan.
Kazes na sve to:
Ti si luda,
Ti si dete,
Tu si gde jesi
I ljudi ne lete!
Ne mozes izgubiti nekoga
Ako ga nosis u srcu.
Kazes.
Znas da lazes.
Pa nije srce dzepic,
da ja tu gomilam
skriveno blago,
naravno da je tu sve
sto mi je ikad bilo drago,
naravno da ces uvek biti tu,
pa sta je to osamdesetak kilograma,
nosivost mog srca je neogranicena,
ne govorim ti o tome, veciti decace,
daleko smo vec od platonske ljubavi,
ja te zelim kraj sebe,
ja te volim, budalo,
volim te realno, opipljivo,
volim te grubo i jako
i ljudski,
volim te bezuslovno,
i pusticu te da letis,
znam, u istom mestu
tugujes i patis,
ne trazim ti savete,
budalo,
reci samo
da ces da se vratis.
Bila jednom jedna pesma, znas,
zvala se Utopija, glasila ovako:
“Ne pitas me kuda idem,
Ni kada se vracam,
ni ocemu (ne) razmisljam,
a ipak...
…pratis otkucaje mog srca…
Ne diras mi u moj svet,
iako si deo njega...
I...posle svega...
Mi nismo MI,
Mi smo Ti i Ja...
Utopija...“
Ja sam je pisala, znas?
Jedna od najboljih...
Meni najbolja...
E s tobom sam pronasla
Svoju utopiju,
Nikada se ja
Ni za koga nisam borila
I uvek sam govorila:
Ako me neko zeli,
Neka se bori,
Ja znam da vredim,
e, sada duso,
zelim da se borim
i necu da se stedim!
Znam ja dobro
Da si Petar Pan,
da zivis kroz san,
da ni sam ne znas
gde ces docekati dan,
da umes sam,
i zato te i volim
onako kako se voli
samo jednom u zivotu.
|
