Otrovnice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Људи, искрено ме интересује одговор на следеће питање: како функционише нападачки механизам (вилица) код змије, и што је још важније:
Како се змија не отрује од свог отрова?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, KlinkaPalacinka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ja znam bar kod naših otrovnica, zubi ti koji imaju kanale za ispuštanje otrova se nalaze na prednjoj strani. I povijeni su, znam da mogu otvoriti usta dosta više nego koliko je sam plen velik. Znam da mogu kontrolisati količinu otrova koji ispuštaju.Čak šta više da mogu taj očnjak koji se troši da odbace i da ih zameni sa novim. E sad te žlezde koje luče otrov i kada sastavi vilicu , ti očnjaci pošto su povijeni legnu na neko posebno mesto kod sluznica. Gledao sam neki dokumentarac baš na tu temu o ispuštanju otrov ali se ne sećam mnogo detalja. Da li su imune na svoj otrov pojma nemam ali bi bilo logično da jesu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius evo video koi ilustruje rad vilica kod zmija. Dakle zubi koi ispuštaju otrov se povlače u nazad što se dužine zuba tiče gabonska ljutica tu drži rekord 5cm su joj dugi zu i koji ubrizgavaju otrov. Vilice kod zmije nisu povezane za gornju kao kod svih ostalih životinja tako da mogu da progutaju plen koi je 2 puta veći od njenih usta. A što se tiče otrova pa on je delotvoran samo kad dospe u krvotok jer poznato je da i zmije kao i krokodili mogu da svare i kožu i kost.


Mala kraljevska kobra ubija vodenu zmiju i jede je.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otrovnice nisu nužno imune na svoj otrov, ali u najvećem broju slučajeva razviju imunitet, tako da otrov neće ubiti zmiju iste vrste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала свима на одговорима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да не отварам нову тему, питао бих како се штитите од уједа поскока, кад сте на излету у природи. Конкретно би ме занимало да ли неко користи дуге вунене чарапе и камашне? Да ли те чарапе заиста могу да спрече пролазак зуба поскока кроз њих, јер они могу да буду дуги 13 мм, негде пише чак 15 мм?
Питам, зато што сам пре неки дан умало хтео да нагазим једног поскока, који је лежао на путу, ма да је било ветровито и хладно врееме- новембар!.
На ногама су ми биле планинарске ципеле до глежњева, танке чарапе и танка тренерица. Имао сам неку срећу да случајно станем на мање од метар од њега и не нагазим га. Од глежњева до колена фактички нисам био заштићен.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam to obično rešavao ovako...



... stare vojničke čizme JNA. Danas ih više nemam... u suštini bilo koja visoka obuća, i pažljivo, pogotovo na nepoznatom terenu...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала ти што си се јавио. Изгледа стварно да је то једино добра заштита од уједа поскока за ногу. Дубоке су до колена, докле углавном тај уједа. Незнам колико су тешке, ма да сам одавно служио војн и рок код ЈНА у Тузли. Осим планинарења, ретке и ендемске биљке су ми хоби, тако да због трагања за њима често дневно прелазим и по 30 км на свакаквим теренима. Пре неки дан, кад се десио овај "сусрет" са поскоком тражио сам једну лепу орхидеју Spiranthes spiralis, која цвета последња у години. Зинуо сам поред пута да је можда угледам, а поском целом дужином пред мојим ногама. Незнам шта би се десило да ме је ујео, јер најближе место где има лекар ми је на 2 сата ходања, где сам био оставио ауто. Питање је да ли и у таквим малим местима постоји серум ког лекара и т. д.
У сваком случају урадићу све, да заштитим ноге од уједа, макар, ако не нађем те кожне чизме, на ногама ставио обичне гумене чизме. Хвала ти још једном на савету.
Надам се да ће још неко коментарисати и дати савет.