Skywhaler ::Slažem se, ali tako je oduvek bilo... Ako su drugi sebi podigli ogradu na takav način, ja to neću učiniti... Više puta sam dobio pitanje kako slušam to što slušam kad nije na našem jeziku. Nije, ali sam se potrudio da saznam o čemu se radi, a tako sam i učio jezik.
Slažem se.
Skywhaler ::mpman ::... ne slažem se da nemamo rok tradiciju...
Mislim da se ovde nismo razumeli... Kod nas vremenom jeste stvorena svojevrsna rok tradicija, ali rok sam po sebi nije deo srpske tradicije, već je usvojen kroz spoljašnji kulturni uticaj, što je sasvim uobičajen društveni proces..
I tu se slažem. Ali ako ćemo tako, ni harmonika nije deo tradicije, ni truba, ni violina... Sami narodnjaci nisu deo tradicije Nisu ni baklave, ni tulumbe...
Skywhaler ::Možda mene sve to više pogađa, ali rekao bih da ta podela nije baš ni tako mala. Vrlo često uz određenu vrstu muzike idu i određeni stavovi, čak i politički... Lično, bio sam u situacijama gde sam javno prozivan zbog muzike koju slušam, pa kao svojevrsna manjina čak i ismevan.
Moj lični utisak je da je podela manja. Na žalost, danas imaš intelektualce koji uživaju uz Karleušu, recimo, i to je valjda okej. Pomiriš se s tim i ideš dalje.
Skywhaler ::mpman ::...Nije rok na ovim prostorima uspeo zbog muzike na engleskom, već upravo zbog bendova koji su naš jezik stavili u službu tog žanra. Dok se to ne reši, ne vidim perspektivu domaćoj rok sceni...
Nisam baš ubeđen da je jezik primarni razlog. Moj pokojni stari bio je prilično konzervativan u nekim stvarima, ali mu je isto tako omiljeni muzičar bila Areta Frenklin. Engleski nije govorio, u školi je učio francuski... Istorijski, prepev stranih pesama jeste činio rok prijemčivijim širim masama, ali opet mislim da je to potpuno uobičajen proces. Problem je, po meni, u vrsti muzike. I ovo je bend koji peva na srpskom...
Ako želiš da se predstaviš kao mladi bend publici, sa svojim novim pesmama, uživo, imaš veće šanse da te publika razume u startu, posle prvog slušanja. Lako je afirmisanim bendovima, oni ne moraju da se dokazuju.
Otišli smo daleko od onog' što sam želeo reći. Ne može domaća muzika da bude pevana na stranom jeziku, kao što domaća književnost nije na španskom. Postoji jedan fantastičan pisac koji živi ili je živeo u Argentini i tamo je ušao čak i u školsku lektiru. Našeg je porekla i prezime mu se čak završava na "ić", ali se njegova dela ne svrstavaju u srpsku književnost. Tako ni muzika na engleskom ne može da se svrsta u domaći rok. Ako bi išli tom logikom, ni jedan bend iz SAD-a ne bi bio američki bend jer svi vuku poreklo iz različitih krajeva sveta, pa su opet svrstani u američki rok.
Druga stvar, mnogo je teže afirmisati se na stranom jeziku. Evo jedne sportske analogije. Partizan i Zvezda su najbolji sportski klubovi u Srbiji. Cela Srbija navija za jedan od ta dva kluba i oni su apsolutni šampioni u gotovo svim sportovima, svako zna za njih. Ali u svetu niko ne zna za njih jer su klub ž kategorije. Ali u našoj ligi, taj klub je najbolji. Tako i sa rok muzikom. Dok pevaju na srpskom, oni igraju domaću ligu i tu mogu da budu najbolji i najsjajniji. Onog trenutka kada počnu da pevaju na engleskom, igraju svetsku ligu - a tu su najčešće daleko ispod proseka.
Što se "mraka" tiče... Nije danas toliko loše, devedesetih je bilo mnogo gore pa je bilo veselijih pesama. U istočnom bloku je bilo veselijih pesama, u Južnoafričkoj Republici ima veselijih pesama. Nije do situacije, već do društva koje samo sebe vuče na dno.
mpman ::... ako ćemo tako, ni harmonika nije deo tradicije, ni truba, ni violina... Sami narodnjaci nisu deo tradicije Nisu ni baklave, ni tulumbe... Srećom, nisam ni tvrdio da jesu... ali zato sam izazivao podozrive poglede kada bih počeo razgovor na tu temu mpman ::... Na žalost, danas imaš intelektualce koji uživaju uz Karleušu, recimo, i to je valjda okej. Pomiriš se s tim i ideš dalje.To sam odavno video, ali i dalje ne mogu to da prihvatim.mpman ::... Otišli smo daleko od onog' što sam želeo reći. Ne može domaća muzika da bude pevana na stranom jeziku, kao što domaća književnost nije na španskom. Postoji jedan fantastičan pisac koji živi ili je živeo u Argentini i tamo je ušao čak i u školsku lektiru. Našeg je porekla i prezime mu se čak završava na "ić", ali se njegova dela ne svrstavaju u srpsku književnost. Tako ni muzika na engleskom ne može da se svrsta u domaći rok. Ako bi išli tom logikom, ni jedan bend iz SAD-a ne bi bio američki bend jer svi vuku poreklo iz različitih krajeva sveta, pa su opet svrstani u američki rok.
Druga stvar, mnogo je teže afirmisati se na stranom jeziku. Evo jedne sportske analogije. Partizan i Zvezda su najbolji sportski klubovi u Srbiji. Cela Srbija navija za jedan od ta dva kluba i oni su apsolutni šampioni u gotovo svim sportovima, svako zna za njih. Ali u svetu niko ne zna za njih jer su klub ž kategorije. Ali u našoj ligi, taj klub je najbolji. Tako i sa rok muzikom. Dok pevaju na srpskom, oni igraju domaću ligu i tu mogu da budu najbolji i najsjajniji. Onog trenutka kada počnu da pevaju na engleskom, igraju svetsku ligu - a tu su najčešće daleko ispod proseka.
Što se "mraka" tiče... Nije danas toliko loše, devedesetih je bilo mnogo gore pa je bilo veselijih pesama. U istočnom bloku je bilo veselijih pesama, u Južnoafričkoj Republici ima veselijih pesama. Nije do situacije, već do društva koje samo sebe vuče na dno.Sa onim prethodnim uglavnom se slažem, dok ćemo se ovde složiti da se ne slažemo
Ne vidim paralelu u književnosti i muzici, ipak je to sasvim drugačija sfera... a ni u sportu, preciznije primeru koji si dao vezano za sport. Ne mogi da govorim o Zvezdi, pošto se nisam upuštao u njihovu priču, ali zato mogu o Partizanu. Tako je, recimo, tokom prošle godine, u engleskom gradu Notingemu otvoren pab koji nosi ime The Partizan Tavern. Da ne bude zabune po kojem je to Partizanu pab poneo ime...
Lako je pojasniti, reč je o vezi koja postoji između navijača Partizana i navijača Nots Kauntija, inače najstarijeg profesionalnog i danas aktivnog fudbalskog kluba na svetu (1862). Okej, to je iz prošle godine, ali znaš li da Partizan ima ulicu u Meksiko sitiju i to još negde od 70-ih godina?
Ima još raznih primera, poput klubova koji nose ime Partizan, recimo u Ričmondu, SAD ili u Baranku, Peru. Da li da i pišem o vezi Košarkaškog kluba Partizan i grada Fuenlabrada u Španiji? Ili kad bih ti rekao, samo nažalost ne mogu pronaći link, da svoje simpatizere u inostranstvu ima npr. jedan OFK Beograd, a koji danas jedva preživljava u Srbiji... Poenta je da Partizan, a sigurno i Crvena zvezda nisu nepoznati sportskoj javnosti i van granica ove zemlje, a još manje su ''ž kategorija''.
Navijački svet je specifičan, iracionalan, pa i nije čudno da nekog zainteresuje klub sa drugog kraja planete. Ne vidim zašto bi bilo drugačije kada se radi o muzici, bez obzira na jezičku barijeru...
Unapred sam znao da je greška pomenuti Partizan i Zvezdu. Bolje da sam pomenuo Radnički iz Niša
Skywhaler ::Navijački svet je specifičan, iracionalan, pa i nije čudno da nekog zainteresuje klub sa drugog kraja planete. Ne vidim zašto bi bilo drugačije kada se radi o muzici, bez obzira na jezičku barijeru...
Takvi navijači su izuzeci, da ne kažem fanatici (u pozitivnom smislu, ne mislim time ništa loše). Hoću reći, svakako nisu većina. Ostatak je manje-više ravnodušan. Ali, da se ne lažemo, bar poslednjih decenija, kad god bilo koji od ova dva kluba igra u većim svetskim ligama (mislim na fudbal), ako se uopšte i plasiraju, služe za uvećanje gol razlike ostalih klubova u grupnoj fazi.
Situacija sa našom muzikom je manje nego idealna. Recimo, bend Ničim izazvan je jako brzo stekao neverovatnu popularnost samo iz jednog razloga: pevaju na srpskom, na nije turbo folk. Po meni, ali i prema mišljenju ljudi u mom okruženju, oni ne da nemaju kvalitet nego su zapravo i loši. Kao da ne umeju da uklope tekst u ritam pa se melodija ne podudara sa pevanjem. Potpuno su nesinhronizovani, a opet uživaju ogromnu popularnost među omladinom. E, sad, neko vreme smo se pitali zašto je to tako i došli smo do zajedničkog zaključka da je u pitanju lažni osećaj elitizma. Omladina odbija da sluša ružičastu produkciju, ali nema za šta drugo da se uhvati, pa se predaju bendovima poput Ničim izazvan koji od celog repertoara imaju možda dve pesme koje su... Slušljive... I, što je najgore, svi prećutno znamo da nemaju kvalitet, ali opet su nešto najbolje što trenutna scena nudi, a da nije baš blek metal ili tako nešto. Ničim izazvan je samo jedan primer koji je meni privukao pažnju kao svojevrsni fenomen. Da su svirali devedesetih, ozbiljni izdavači im ne bi ni kasetu snimili.
Pevanje na stranom jeziku je okej, i to je super, ne kažem da je loše, ali isto tako mislim da ne doprinosi širenju nečeg što nije ružičasto. I Biblija je masovno prihvaćena tek kad je prevedena na narodni jezik, što bi s muzikom bilo drugačije.
Razumem i izvođače. Pevanjem na engleskom jeziku dobijaju ceo svet kao svoju publiku, imaju veće tržište. Međutim zaboravljaju da imaju i veću konkurenciju. Ako žele da uspeju kao bendovi u tom slučaju moraju da budu uspešni tamo, jer neće imati veliku posećenost na koncertima ovde, posebno ne kao neafirmisani bendovi, a ovde će onda i teže da se afirmišu. Ako pevaju na srpskom, imaju manje tržište, ali to tržište im je dostupno, i što je najbitnije - gladno je sveže muzike. Omladina će slušati kod kuće stari rok domaći rok i misliće da je najbolji na svetu, ali gde će uveče sa društvom na koncert?
Ma, našli bismo, kladim se, i nekog navijača Radničkog iz Niša Dragan Stojković Piksi se kao igrač afirmisao u Nišu pre odlaska u Zvezdu, a kako je posle igrao i u Japanu, kladim se da bismo tamo mogli pronaći neke fanove Radničkog.
Ajoj, pa kud pomenu Ničim izazvan? Morao sam prvo da se prisetim ko su uopšte, a onda shvatih da su mi gotovo komšije, nekih 15-ak kilometara od mene!? A, onda sam uradio najgoru moguću stvar i na preskok poslušao par njihovih stvari... Ne vidim problem sa metrikom jezika, ali vidim sa - muzikom... Oni uopšte nisu rok sastav. U najboljem slučaju, to je neki pop sa uticajem roka... Mislim i da su više tezgaroši nego što su ozbiljan bend..
Što nas onda, barem iz mog ugla, vraća na pitanje same muzike... Rok u Srbiji je, nažalost, izgleda u defanzivi... takav sam utisak stekao posmatrajući mlađe generacije. Nekada je rok bio simbol mladosti i pobune, a danas... Mejnstrim bendovi su i sami, poput Van Gog odavno isplivali van rok okvira, što samo po sebi i ne mora biti loše, ali nova imena su uglavnom potpuno skrajnuta...
Tešim se rečima dobrog prijatelja koji kaže da nije rok za svakog...
Citat:Na žalost, danas imaš intelektualce koji uživaju uz Karleušu, recimo, i to je valjda okej. Pomiriš se s tim i ideš dalje.
Ne Karleušu, ali znam tipa vrhunski intelektualac, voli Cecu
Ulazio sam u diskusiju više puta, ali džaba, kaže toliko i radi i čita i (odlično zarađuje kao direktor više kompanija), kaže Ceca pa Ceca.
Pa zašto Ceca?
Glavni argument je jer voli da sluša nešto što nije nikako opterećenje i može mozak na ispašu.
Ni to mi baš nema smisla, ali ajde, "pomiriš se i ideš dalje".
Nisu ni baklave, ni tulumbe... 
Ili kad bih ti rekao, samo nažalost ne mogu pronaći link, da svoje simpatizere u inostranstvu ima npr. jedan OFK Beograd, a koji danas jedva preživljava u Srbiji... Poenta je da Partizan, a sigurno i Crvena zvezda nisu nepoznati sportskoj javnosti i van granica ove zemlje, a još manje su ''ž kategorija''.
A, onda sam uradio najgoru moguću stvar i na preskok poslušao par njihovih stvari... Ne vidim problem sa metrikom jezika, ali vidim sa - muzikom... Oni uopšte nisu rok sastav. U najboljem slučaju, to je neki pop sa uticajem roka... Mislim i da su više tezgaroši nego što su ozbiljan bend..
Mejnstrim bendovi su i sami, poput Van Gog odavno isplivali van rok okvira, što samo po sebi i ne mora biti loše, ali nova imena su uglavnom potpuno skrajnuta...
