|
Poslao: 30 Apr 2019 15:08
|
offline
- ivance95
- AMF pripravnik
- Pridružio: 04 Jul 2011
- Poruke: 5424
|
Mislim da je upravo to slučaj, mnogi ljudi imaju previše nisko mišljenje o sebi. 
Mada, ja pod talentom podrazumevam nešto u čemu je neko dobar (što nije baš ustaljeno mišljenje), ne mislim na dar, dar sam po sebi ne služi ničemu, rad je ono što uobliči taj dar, ili malo više rada, ili još više...
Mnoge "ubije" okolina, i rečenice poput: "ostavi to", "nemoj to da radiš povredićeš se", "nije to za tebe", "ma on ima dve leve ruke"...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2019 21:16
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Čovek može da ima dara za crtanje, ali ako taj svoj dar ne razvija, ne ulaže neki trud u njega, džaba je nadaren.
Znam priličan broj ljudi koji su svestrani. Pročitali brdo knjiga. Razumeju se u sve i svašta a žive na margini. Znaju sve osim kako da zarade novac.
Neko ni uz puno truda ne postiže neke rezultate. Neko sa malo truda postiže ogromne rezultate. Brže razume, brže uči.....To bi mogao biti talentovan čovek.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2019 22:51
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3393
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Нисам ни пола азбуке знао, у јесен 77-е,кад сам кренуо у школу,шах сам знао да играм.Ујак ме је научио.Касније је Отац купио велику таблу,те сам прво Сестру,која је пет година старија од мене, побеђивао.А у другом разреду стрица и Оца савладао.Нису више хтели да играју.Четвртаци и петаци су ми била ужина.Касније је опало занимање,да би у средњој школи поново кренуо и ишло ми од руке.Мало ко је могао да ми стане на црту.Падали су јаки играчи,чак и Фиде мајстори и један Интермајстор.Играо сам и „на слепо“,али то је напорно.
Наравно све ово се играло приватној режији,негде под орахом,на базенима или кући.За неко озбиљније остварење,потребан је рад.Нисам био члан неког клуба,нити сам имао тренинге или неког шаховског Мајстора да ме учи.
Одиграо сам и пар симултанки.Није баш за хвалу,али кад сам кренуо да причам,онда ћу ћерати до краја.У затвору ,прво против осам других осуђеника.Шест победа и два ремија.Били су добри играчи.Касније сам одиграо са чуварима,који скоро цео радни век проведу уз таблу.Такође су одлични играчи.Цела смена,са све надзорником.Седморо.Шест победа и један реми.А пре тога један чувар(а знали смо се од раније) пред свима рече, да "пазим" како играм.Питам ја Што?.А он каже"Ако ме победиш,испашћу глуп,а ако ме пустиш,опет ћу испасти глуп".Наравно,њега најбрже "Одељем".Добио сам наградни излазак у трајању од осам сати од управника.
2006-е сам отишао на одслужење затворске казне у висини од десет месеци,због саобраћајне несреће,у којем је,на жалост,мој колега као сапутник смртно страдао.
А што се тиче осталих ствари,само рад и воља.И поред тога,може да изостане резултат.Неки пут,потребна је и срећа.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2019 20:10
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
amstel2 ::
А што се тиче осталих ствари,само рад и воља.И поред тога,може да изостане резултат.Неки пут,потребна је и срећа.
To i jeste problem, kada rezultat izostane i pored uloženog truda. Ako nešto radiš i u startu izraziš iole sumnje kako će to na kraju ispasti, znaj da rizikuješ da ostvariš ono što želiš. Nije neki put potrebna sreća... sreća je uvek potrebna.
Evo ti si tipičan primer talentovanog čoveka za šah, koji svoj talenat nije razvijao. Više si ga pretvorio u hobi. Što opet nije toliko loše, nisi svoj talenat potpuno zapostavio...ali ga nisi ''odradio'' kako treba. Ko zna za šta je to dobro...
Što se tiče saobraćajke, jako mi je žao. Poznajem dobro nekoga ko je odslužio skoro 2 godine u zatvoru. Prvo taj čovek je jedva ostao živ. Kada se oporavio, ''odslužio'' je svoje. Ne konzumira alkohol, bio je u pitanju trenutak nesmotrenosti... On je poslovan čovek. Ima svoju firmu. Ali ga ta činjenica iz prošlosti prati kroz život. Sada su mu se napokon desile lepe stvari i drago mi je zbog toga. Nadam se da si to ostavio za sobom...koliko toliko...
Inače, vožnja je jedna zeznuta stvar. Sreća najviše igra ulogu. Naravno, mi treba da budemo trezveni, ali i pored toga ne znači da ćemo se sačuvati 100 %, jer je neko izašao nervozan na put, neko pijan, neko ''naduvan'', a neko sa ''ćelavim gumama'' u sred zime jer ga je ''iznenadio sneg''. E tako sam ja bila žrtva teške saobraćajke, koja mi se desila novembra 2005.god.
Čovek iz suprotnog pravca je ''dobio skije'', pipnuo je kočnice na snežnom kolovozu i prešao na moju stranu. Bukvalno sam gledala kako će da me udari, ali nisam imala gde da skrenem, jer su do mene bile stene...Izvukli su me iz auta od koga su ostali ''samo dugmići''... Auto je bio star celih 12 dana. U momentu izvlačenja naleteo je još jedan auto...I tako bio je haos. U suprotnom autu kasnije je umro čovek koji je podlegao povredama...I tako...To su teške stvari.
Inače, udar sam nekako ublažila tako što sam stigla da ''izbacim auto iz brzine''. I dan danas ne znam kako sam se toga setila i kako sam to uopšte znala. Ipak, Božija volja je u svemu.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
