offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Mnogo je pitanja i nedoumica o nekim momentima kad pas treba da sa "useli" u naše domaćinstvo. Od bezboj tekstova dostupnih na net-u, odabrao sam ovaj, jer mi se čini prilično objektivan i ima dovoljno saveta koji omogućavaju zdravu osnovu za ophodjenje sa psom... Naravno, nije ovo "Sveto pismo" i neke su stvari promenljive i individualne, a o svakoj ponaosob ima mnogo toga da se kaže...
• Pas je drušvena životinja i želi provoditi što više vremena s ljudima. U druženju s čovekom upoznaje njegove navike, uči o tome kakvo je ponašanje prihvatljivo, šta sme, a šta ne. Najviše od svega pas voli da se igra, stoga treba svakodnevno odvojiti malo vremena za igru s njim.
• Pas je životinja čopora. Želi da se nametne kao vođa, a ako mu se to ne dozvoli ima potrebu da sledi vođu. Psa tokom odrastanja, a naročito u doba između 8 i 12 meseci treba uporno učiti da je njegov vlasnik vođa. To se nipošto ne radi batinama, već upornošću i doslednošću u odgoju. Tučeni pas živi u strahu, a katkad se može i osvetiti. Kad udarite psa, to je najčešće iz osvete i nema veze s vaspitanjem.
• Štene tek treba naučiti da kontroliše bešiku i creva, pa ga češće treba izvoditi u šetnju nego odraslog psa. Štene od 2 meseca treba izvesti najmanje 6 puta, sa 4 meseca već će i 4 puta biti dovoljno, a već s 8 meseci pas može lagodno provesti dan sa samo 3 šetnje (premda ovo može varirati od slučaja do slučaja). Psa treba uvek izvoditi u približno isto vrijeme, u protivnom on pati, a zabeleženi su slučajevi gde je dugotrajno suzdržavanje dovelo do prskanja bešike. Ne želimo to svom kućnom ljubimcu, zar ne?
• Pas je životinja brloga, zato voli da ima samo svoje mesto (jastuk, korpu, kućicu) gdje će se zavući kada želi mir. To ga neće sprečiti da svoj brlog organizuje u fotelji ili najradije u vlasnikovom krevetu. Ako ste odlučili da psa ne pustite u svoj krevet, budite dosledni bez obzira na to koliko on bio uporan. Molećivi pogled nema veze s tugom - pas se jednostavno mora navići na svoje mjesto. Ipak, dokazano je da su psi osetljivi na podzemna zračenja pa ako uporno odbija da bude na mestu koje ste mu odredili, premestite ga - možda mu je neudobno upravo zbog toga.
• Postoje škole za obuku pasa ali i njihovih vlasnika. Raspitajte se o njima i uživajte u upoznavanju i druženju s vašim psom.
• Najbolje je psa hraniti dehidriranom psećom hranom, jer ona sadrži sve potrebne hranljive sastojke. Postoje vrste hrane za sve tipove pasa, zavisno o veličini, starosti, zdravlju, aktivnosti psa. Ponekad su psi alegrični na neku vrstu hrane pa tada hranu treba zameniti. Osnovno je pravilo da pri odabiru hrane znate da su sastojci navedeni redosledom prema količini zastupljenosti, npr. ako je kukuruz na prvom mjestu, a piletina na drugom, znači da najviše ima kukuruza, a zatim dolazi piletina itd. Proteini životinjskog porijekla (dakle, ne soja) trebali bi biti na prvom mestu, a dobro je da u hrani ima ribljih ulja koja spadaju u kvalitetne masti, zatim vlakna (celuloze), kao i Omege 3 i 6 (masne kiseline). Od ugljenih hidrata najbolji su oni sadržani u krompiru. Viša cena hrane gotovo redovno garantuje njen kvalitet.
• Ukoliko psa hranite hranom pripremljenom kod kuće, obrok treba da se sastoji od 40 - 50% mesne hrane (kuvano meso živine, teletina, govedina, riba - svaki put različito) i 60 - 50% priloga (pirinač, testo, jaja, obareni stari hleb uz dodatak kuvanog povrća)
• Nekoliko puta nedeljno možemo psu dati mlečne proizvode (jogurt, acidofil, AB kultura).
• Kosti nemaju nikakvu hranljivu vrednost, a u većim količinama izazivaju ozbiljne probavne smetnje i teške hronične bolesti. Kosti se psu smeju davati samo povremeno i u manjoj količini i to samo velike govedje kosti s kojima se pas igra i jača vilicu, “čisti” zube, a ne može ih pojesti. Pileće, riblje i kosti krmenadle mogu izazvati perforacije probavnog trakta i izuzetno su opasne.
• Hrana koja je štetna za zdravlje psa i ne sme se davati:
- šećer, čokolada, mentol, alkohol (organizam psa nema sposobnost izlučivanja kakaoa, mentola i konzervansa iz organizma već se oni skupljaju u bubrezima. 60% pasa u gradovima umire od uremije - bolesti zbog koje otkazuju bubrezi)
- hrana koja sadrži puno soli i drugih začina
- pečeno meso
- sirove iznutrice (naročito slezina i jetra, čak i kuvane)
- svinjetina
- kosti živine, divljači, ribe tj. sve kosti koje se oštro lome
- mleko (izaziva proliv - pas nema potrebne enzime koji fermentišu mleko u probavnom traktu, zato može jesti samo već ukiseljene proizvode)
- jaja (najbolje izbjegavati, a naročito sirovo belance, jer izaziva perutanje i ispadanje dlake, a pas se može zaraziti i salmonelom)
- povrće koje nadima (pasulj, grašak, mahune)
• Psi koji to vole mogu povremeno i u malim količinama jesti voće (jabuke, lubenicu, grožđe)
• Broj obroka s obzirom na starost psa:
- štenci od 2 - 3 meseca - 4 - 5 obroka dnevno
- štenci od 3 - 6 meseci - 3 - 4 obroka dnevno
- štenci od 6 - 10 meseci - 3 obroka dnevno
- odrasli psi 1 - 2 obroka dnevno
(Važno je pridržavati se propisanih količina hrane navedenih na dehidriranoj psećoj hrani. Debljina kod pasa izaziva iste bolesti kao i debljina kod ljudi).
• Pse treba čistiti od crevnih parazita (gliste, pantljičare). Gliste imaju svi štenci, a i odrasli psi ih lako dobiju, pri čemu ne moraju pokazivati nikakve simptome. Odrasli psi se, prilikom vakcinacije protiv besnila očiste i od parazita, a štenci i nekoliko puta u prvim mjesecima života. Svakako tražite savet veterinara.
• Štence treba vakcinisati protiv 4 glavne pseće bolesti: štenećak, parvoviroza, leptospiroza i hepatitis. Prva vakcinacija se vrši u starosti od oko 2 meseca i ponavlja se za mesec dana. Preporučuje se vakcinisanje pasa i protiv sve češćeg corona virusa. Dobro je, nakon toga, pse vakcinisatii protiv ovih bolesti jednom godišnje do kraja života. Pre vakcinisanja, psa treba očistiti od crevnih parazita.
• Prema Zakonu o veterinarstvu psa je obavezno vakcinisati protiv besnila svake godine, a prvi put kada navrši 4 meseca.
• Bolesnog psa, kao i kuju koja se tera ili je skotna ne treba vakcinisati nikakvim vakcinama.
• Bezvoljnost, odbijanje hrane, povraćanje, proliv, iscedak iz očiju, ušiju ili nosa, preterano češanje i ispadanje dlake znaci su da sa psom nešto nije u redu. Odmah otiđite veterinaru, jer ako reagujete prekasno, pas može uginuti.
• Normalna temperatura za odrasle veće pse je od 37,5 - 38,5°C, za odrasle manje pse ona iznosi od 38,0 - 39,0°C, dok je za štence do 39,5°
• Neka vaš pas stalno bude zaštićen od buva i krpelja koji prenose smrtonosnu bolest - piroplazmozu. Sprejevi i ampule Fronline, Expot, Advantix i sličnih proizvođača vrlo su delotvorni. Ampula štiti od buva 2 meseca, a od krpelja 1 mesec. Ukoliko se vaš pas razboli od piroplazmoze, teške bolesti koju prenose krpelji, može uginuti ili ako ste reagovali u roku od najviše 4 dana, preživeće s teškim posledicama po zdravlje.
• Budući da psi danas više ne žive prirodnim životom baš kao ni mi ljudi, a kako smo se mi ljudi u prirodu umešali, za nju smo i odgovorni. Stoga, da bismo psima u ovakvim uslovima pružili miran i zdrav život, dobro ih je sterilisati/kastrirati. Time ćemo sprečiti nekontrolisano razmnožavanje životinja, sprečiti da potomci pasa dođu u krive ruke I, konačno završe odbačeni na ulici, ali ćemo sprečiti i da psi obole od bolesti izazvanih ovim neprirodnim uzdržavanjem od parenja (piometrija maternice, rak dojki, prostate i još mnoge druge bolesti). Ovaj hirurški zahvat vrši se rutinski u veterinarskim ambulantama i životinje već nekoliko dana nakon zahvata mogu voditi normalan život.
• Neka vaš pas uvek ima ogrlicu i markicu pomoću koje vas nalazač psa može naći, ako se pas izgubi. Dobro je da na ogrlici bude i ugravirana pločica s vašim brojem telefona.
• Ne puštajte psa da se šeta bez nadzora. Sve tragedije koje su se zbog toga dogodile (psima ili ljudima), dogodile su se prvi i zadnji put.
Izvor: Futura
|