Blog korisnika Hijerakul
| Branku Miljkoviću | |
|---|---|
| 08 Sep 2008 06:26 | Idi na vrh |
| И сину помрчина 14. фебруара...
Али успео си са експедицијом открити правац који сте хтели, по први пут, а не који сте морали. Тајна смрт из Ксаверске шуме која те убила нека буде дробљење камена у мишици српског ратника без тарабе! Постали смо ратници откада ниси са нама, Миљковићу. Одбацисмо Сунце – Свест. Одлазимо... Кроз и против свих историја, тмина свих залазака на истоку, добисмо крвожедност несвесну. Можда нас свемир поново буде родио,...жалости! А некада смо, сећаш ли се, веровали у моћ блаженства јутарњих магли које су нам ломиле издајничке Птице. Сада стојимо у равници. Привлачи нас хоризонт. Можда начиним нешто велико, тамо, са овим људима. И убићу се пред огромношћу пучине и пловићу путем Пакла...знам...само зато што ћу питати зашто Бог узе наш дијагонални мермерни Стуб... Али, без тебе не могу открити ту тајну Трећег, јер не желим ни могућност ни немогућност. Желим слободу а шта је слобода? Пре но што ме убију, морам знати... Буди мелем мојој крви која буде говорила Корену да не жели Жељу, да не жели Симетрију Опредељења! Зашто 27. јануар '61. није био искреност твог бића? Зар је лаж када си говорио да у Галаксији нема Ватре?...Тајна смрт из Ксаверске шуме – да ли је твоја клетва или клетва теби?...Не. То је само помрчина синула тог фебруара, а високи стари јасенови над Ушћем тихо зашуштали примајући још једну у низу душа. 
(29. јануар 1934 – 12. фебруар 1961.) |
|
| Dionis i Balkan | |
|---|---|
| 16 Jun 2008 02:57 | Idi na vrh |
| Ovaj tekst nije naučno relevantan.Plod je spekulativnosti ako spekulativnost znači «rezonovanje koje nema osnove u praktičnom iskustvu, mudrovanje, isprazno umovanje».Delom je nastao i iz umetničkih gledanja.
Dionis, Bahus, Bako(s), Fal(en)os, Baal, Sabazios, Basareus, Telepinus, Surija, Bhal,... proslavljan od Sredozemlja do Indije kroz razna imena na raz(ličite)ne načine.Praindoevropskog porekla, bar što se tiče etimologije, skoro istorodan sa velikim brojem drugih, često, po karakteristikama, suprotnih, bogova i božanstava.U prastara vremena – božanstvo plodonosne razuzdanosti, rata, žrtve, koje se onda nije smatralo grešnošću... Ponekad svirepi bog pobedi drugog svirepog boga i jedan od njih postane antipod onom prvom.Tako nastaje moral.Ili ne.Helenski oblik dionizija, neki istraživači smatraju, ne nastaje ''pobunom protiv'' Boginje majke i spojem s kultom Boga-Oca.Mnogo je dublje... Do prvog milenijuma p.n.e. u Helena su se iskristalisali apolonski, orfički i dionizijski kult, u nekim elementima zadržavajući zajednički koren.Kako se bližila pojava Ješue, jaz ova tri kulta bivao je sve prostraniji.Prirodni tokovi (i dr.) dionizijevstva dadoše predsokratovsku viziju, apolonstva – Platona, Sokrata i Aristotela, orfejstva – srednjevekovno hrišćanstvo... Ali to nisu bili zeniti tri kulta, bar iz nekog ugla gledanja.Apolonstvo je potisnulo dionizijski ritual smeštajući ga u tminu istorije čineći mu uslugu – očuvanje drevnosti; padom pred helenizmom i čudom iz Nazareta, apolonstvo i orfizam otidoše u mističke krajnosti zaodenute u gnozu.Ranom hrišćanstvu najlukaviji neprijatelj postade upravo gnostika, ali prava suprotnost (po)ostaće pozni oblici Dionisovih misterija.Tako se zatvorio krug: energija drevnog divljaštva postade isto što i energija Ješuinog i Gautaminog čuda; energija koja će nestati (?) u potresima pagansko-sinkretičke Evrope, otvarajući put jalovom ništavilu. Kako su dva grčka kulta posredno stvorila ''grčku misao'', tako je teško prihvaćeni pa oterani treću kult morao imati svoje ''otelovljenje''.Orgijastički obred, u svom sirovom obliku, među Helenima je dobio, ranije nepostojeće, ruho misterije.Ako su i Tračani izrodili ritual pomahnitalosti (koji je kod Helena zamenio izgleda ''blaže'' Dionisove pijanke), to bi i odgovaralo narodu koji je u svojim severnim ograncima vršio tetoviranja i bio veseo na pogrebima u sećanje na vreme surovosti nad njim od strane jednog južnjačko-tračkog reformatora koji je bio čudotvorac a kasnije i bog.U istoriji to nije redak slučaj: potlačene mrcvarene mase slaviće svog mučitelja do boga... Da li su i noćna obredna klanja kod nekih plemena starih Germana i podivljale jezovite gomile u noći kod rimljanskih (i) južnoindijskih lemurija istog porekla sa tračko-feničanskim Dionisom? Vuk i zmija - ne znam zašto mislim da su dva arhetipski suparnička simbola ljudske htoničnosti.Ne znam kao ni to zašto smatram da je zmija vezana za planinske, a vuk za ravničarske kulturne supstrate.Balkanski vampirizam (mitologija i obredna praksa vezana za fenomen vampira) razlikuje se od ruskog i ukrajinskog po tome što je kod Istočnih Slovena vampir čovek-vuk, paranormalni vuk ili (skoro obični, legalni) čarobnjak, verovatno iz razloga stepskog uticaja Srednjeg Istoka i Varjaga iz Skandinavije.Izvorni sloj mita o vampiru na Balkanu poverovao bih da je blizak sakralnosti upokojenog ljudskog bića a ne zoomorfnog traga, a moguće je da je pokojnikova ''hiperaktivnost'', tj. podivljalost, ponegde nosila obeležja prećutne optimističke vere u plodnost ovozemaljskog života.Tokom 1. milenijuma nove ere ovde kao da su postojala tri tipa jedne vrste mističkog življenja: ''vučji'', ''dionizijski'' i ''zmijski'' (orfički?) ekstazički elementi magije.Mislim da je prodor islama ka zapadu više nego hrišćanstvo uticao na pojavu nekakvog zatišja spomenutih nadsvesnih matričnih orgijanja.Ali, Turci su na drugačijem planu nehotično oživljavali možda četvrti tip koji će u većoj meri obuhvatiti i pojačati ona tri – surovost osvajačkih pustošenja i osvetničkih odmazdi ukoreniće se u psihu Neturaka. |
|
