Blog korisnika AleksandraV
| 1 Undead Message | |
|---|---|
| 21 Jul 2008 01:30 | Idi na vrh |
| Čula sam priču o tome kako čovek nije ništa bolji od životinja.
Kako čovek samo ima razvijeniji mozak, ništa drugo. Slažem se - što složeniji mozak, to složenije potrebe, delanja, razmišljanja, itd. Životinja misli na to kako da donese mlade na svet, da ih nahrani i da preživi. Kratko i jednostavno. Čovek to razvije do tančina. Previše detalja, ako mene pitate. Možda početak ovog zapisa i nije baš efektan, ali će, valjda, opravdati svoje postojanje do kraja teksta... Još jedna stvar koja mene fascinira jeste to što životinje imaju malo emocija. Strah, bes i stanje stalne opreznosti. I sve te emocije iskazuju jako otvoreno. Čovek to ne ume. Prvo što ima previše emocija (koje nekad ni sam ne ume da kontroliše), drugo što ne ume da ih izrazi, treće što ih ponekad usmerava na pogrešnu stranu... Polazim od sebe. Imam problem. OK - imam problem. Umesto da jasno i glasno iskažem emocije, ja ne mogu. Opet, previše detalja - previše ljudi. Umesto da kažem nekome direktno, ja ćutim. Umesto da iskažem strah koji osećam, ja to projektujem u bes. Umesto da taj bes usmerim na bilo šta drugo, ja ga okrećem ka sebi. Situacija bezizlaznosti, očaja, nemoći... Šta je mene dovelo u taj problem? Moja odluka. Šta je motivisalo moju odluku? Moja želja. Ili..? Da li je baš samo moja želja motivisala tu odluku? Što više razmišljam, sve više shvatam da nije. Sve više mi je jasno kako previše drugih ljudi i stvari i okolnosti utiče na mene; na moje rasuđivanje. I opet se bes vraća meni. Ovog puta opravdano. Savet da tražim - nemam od koga. Pomoć takođe. Sama sam. Previše sam puta čula neke fraze od kojih se stresem kad mi padnu na pamet. Previše puta upućene, previše izlizane; ali one se i dalje vrte oko mene. Tinjaju, čekaju - ali su tu. Muka mi je od svega toga, umorna sam od svega. A nemam kome to da iskažem. Previše je, previše, ljudi oko mene, a ja se i dalje osećam usamljeno. Tražila sam način da iz sebe izbacim osećanja. Tražila sam način da primenim te fraze koje mi prosipaju ljudi kojima nije ni stalo do mene. Tražila sam način da, kroz sve to prođem - sama, uzdignute glave, nepovređena. Smešno je, ali sam se okrenula igricama. Glupavo, neopravdano, ali efikasno. Posle više sati igranja Frozen Throne-a, posle mnogo razmišljanja o problemu iza paravana igranja, bacih pogled na svoje sanduče i pročitah - 1 Undead Message. Shvatih da je previše. Vreme je da odustanem od svega... Možda da se predam ovom osećaju nemoći i besa u isto vreme... A možda je samo pitanje vremena kada će rešenje doći samo od sebe... Previše je tih 'možda', a premalo nade - bar ovog trenutka... |
|
