Blog korisnika Sorelag
| Agapao elinika :) | |
|---|---|
| 24 Nov 2012 21:56 | Idi na vrh |
Τα χρώματα
άσπρο, λευκό - bela μαύρο - crna ροζ - roze κρεμ μπεζ καφέ - braon γκρίζο - siva |
|
| Moje pesme, moji snovi | |
|---|---|
| 01 Jan 2012 13:25 | Idi na vrh |
| Još jedno novogodišnje spremanje. Mnogo toga se nakupilo, govana, da izvinite, nema druge bolje reči. Rešila sam da pobacam svoje dnevnike - godinama sam ih čuvala, po principu, neka stoje, 'leba ne jedu, biće to materijal za moj roman. Koji roman, neću ja nikad napisati nikakav roman! Da bi čovek mogao da napiše čestitu priču ili roman, za koje su uzori Čehov i Kuci, treba da ima mašte i talenta, sposobnosti da se distancira od sebe, svog sopstva i života, da kreira uverljive i žive predstave o nekim drugim sopstvima i životima.
Moje pesme, moji snovi... Pre skoro dvadeset godina napisala sam pesmu mojoj najboljoj drugarici "Možda ćemo se kadgod i sresti opet na kraju nekog puta k'o jednom davno u prošlosti al' će mladost proći Pa ipak, otri dlanom suzu nasmej se k'o nekad svet ostaje mesto za nove susrete u ovom životu ili nekom drugom srešćemo se... možda u bioskopu" "Sve što sada boli, to je žal za prošlim, pa kad prošlo već je, ja ću da pregorim..." Prošlo je dvadeset godina i naša mladost, i ja ništa nisam pregorela. Ostali su isti nedosanjani snovi. Sada su se pretvorili u more. Spavati, možda sanjati, o ne, ako je ikako moguće, bez snova, moliću. Šteta što nemam neku furunu, rado bih spalila ove rukopise - "Gore pisma, svedoci ljubavi"  (dobar je ovaj mali zeleni  , pomaže mi da ne poludim, sarkazam ponekad jača organizam) - gledala bih kako se pretvaraju u prah i pepeo, i ne bih strahovala da li će ih neko od onih što skupljaju sekundarnu sirovinu i vrše arheološke radove po kontejnerima možda čitati.
Ali, drugi su već sve rekli, i to mnogo veštije |
|
| Drugovi - biseri rasuti po celom Internet svetu :) | |
|---|---|
| 25 Okt 2011 02:27 | Idi na vrh |
| Njih dvojica svaki dan mi spasavaju život emajlovima sa animacijama, fotkama, vicevima, nebulozama... poput ove dole. Za vreme radnog vremena, of course. Ujutro, uz kaficu ili masan burek i jogurt. Zamišljam ih u elegantnim odelima, sa kravatama, u špicastim cipelama i sa akten-tašnama. U godinama, ali ne daju se.
Hvala vam drugari, da ste živi i zdravi još godina sto  
Ovo je vrlo, vrlo važno!!! Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu bananu... radi kalija. Također i naranču zbog vitamina C. I obavezno popiti jednu šalicu zelenog čaja (bez šećera za prevenciju dijabetesa), kao i za smanjenje masnoće u krvi... Svakoga dana moramo popiti dvije litre vode (da, i poslije je ispišati, što udvostručuje vrijeme koje smo do sada provodili u WC-u). Svakoga dana treba uzeti barem jedan Bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje nitko ne zna što su točno, ali ako se ne opskrbiš s barem milijun i pol tih bakterija, vidjet ćeš vraga. Svakoga dana jedan aspirin za prevenciju infarkta i jedna čaša crnog vina, također protiv infarkta. I jednu čašu bijelog, za živčani sustav. I jednu čašu pive... ne mogu se sjetiti za što? Ako ih popiješ odjednom, međutim, možeš dobiti moždani udar, ali ne sekiraj se, nećeš ni primijetiti. Svakoga dana treba jesti balastne tvari. Puno, puno, gomilu balastnih tvari, dok ne pokakaš govno veličine ovalnog pladnja. Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smiješ zaboraviti žvakati svaki zalogaj 42 puta.Tako da ti samo za jelo treba 5 sati... E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba oprati i poslije jabuke, poslije bioaktiva, poslije banana, poslije balastnih tvari i tako sve dok imaš zube u ustima. S tim da ne zaboraviš zubni konac, masažu desni i ispiranje vodicom za usta. Bilo bi dobro urediti kupaonicu, možda staviti unutra CD player ili TV, jer s obzirom na vodu, balastne tvari i zube, provest ćeš puno, puno vremena unutra. Treba spavati 8 i raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije gužva u prometu. Prema statistikama, TV se gleda prosječno 3 sata dnevno. Sada se to više ne može, jer svakoga dana treba hodati najmanje pola sata (savjet: nakon 15 min kreni natrag jer ako ne, pola sata postaje cijeli sat). Treba njegovati prijateljstva, jer su poput biljaka, treba ih održavati svakodnevno. Pretpostavljam i kada ideš na put? Između ostalog, moraš ostati informiran, i čitati barem dvoje dnevnih i nekoliko tjednih novina, da bi imao kritički stav... Seksati se treba svaki dan, ali bez upadanja u rutinu: treba biti inovativan, kreativan i iznova osvajati. Za sve ovo treba vremena. Da ne govorimo o tantričkom seksu. Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-suđa-veša, da ne govorimo o tome što sve treba ako imaš kućnog ljubimca ili djecu... Računica kaže da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogućnost koja se nameće je raditi nekoliko stvari istovremeno: Npr: tuširaj se hladnom vodom i drži usta otvorena... tako ćeš popiti 2 litre vode. Dok izlaziš iz kupaone sa četkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantrički) s partnerom koji istovremeno gleda TV i čita novine dok ti pereš pod. Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (nakon razgovora s rodbinom će ti trebati). Aaaaajjj! No, ako ti je ostalo dvije slobodne minute, pošalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba pazit kao biljke) dok jedeš žlicu meda, koja je vrlo korisna. Sada te pozdravljam, jer između jabuke, jogurta, crnog vina, prve litre vode i trećeg obroka s dnevnom dozom balastnih tvari, ne znam više što trebam, ali moram hitno u WC. |
|
| I like him! Hagios Georgios | |
|---|---|
| 27 Apr 2010 01:26 | Idi na vrh |
 Noćas, tj. sinoć je započeo veliku evropsku turneju 2010. u Beogradu! Koncert je otvorio Ouranos fevgi varis, http://www.youtube.com/watch?v=E36RsQ9R268
prvi bis negde oko 23h - Mi mu timonis matiamu http://www.youtube.com/watch?v=6amlxJoOcAI 
Ali noćas nije pevao moju omiljenu 
http://www.youtube.com/watch?v=mKHcar2gBCs&feature=related http://www.youtube.com/watch?v=I9SpIYVH0xU http://www.youtube.com/watch?v=g5woPhNyUmo&feature=related http://vodpod.com/watch/2900255-voyage-to-cythera-film-1984-george-dalaras http://www.youtube.com/watch?v=pvZLNmdVjMs http://www.youtube.com/watch?v=5LzZEHhWyv0 http://www.youtube.com/watch?v=5GVKwSR1vnA&feature=related |
|
| Nostalgija | |
|---|---|
| 10 Feb 2010 01:34 | Idi na vrh |
Da ilustrujem slikom (nadam se da se ove dve mlade dame neće ljutiiti što im privremeno prisvajam fotku) - "zapekanki", mi smo ih zvali zapećonki u osamdesetim. Bile su znatno manje od ovih na slici: jedna polovina dugačke kifle ili trećina francuskog hleba isečena na polovinu. Hleb malo zapečen na tosteru ili roštilju, a preko njega malo sitno seckanih šampinjona, kačkavalja, crnog luka i paradajza, i sve to preliveno kečapom. Pravili su ih u malim kioscima na ulici i prodavali za neku siću od zloća. (Ko nije hteo da smrdi na luk, mogao je da poruči zapekanki i bez njega.) Prste da poližeš. Tamanili smo ih. Bile su, valjda, u to vreme neka lokalna zamena za pizzu. Drago mi je da su zapekanki preživele ulazak u EU i da ih nisu sasvim potisnuli bigmekovi etc.
Drugo jelo kojeg se rado sećam iz Krakova je voćni jogurt. On se, takođe, pravio i prodavao na ulici - od svežeg voća (borovnice, ribizle), umućenog u kefir. Poljaci imaju najbolji jogurt na svetu (oni ga zovu kefir) - gust, ali blagog i veoma prijatnog ukusa. Ponekad je gust skoro kao naše kiselo mleko, ali nije tako kiseo, niti rezi kao naš industrijski napravljen kefir. A sad vi, moliću lepo...  Čega ili koga se vi rado i s nostalgijom sećate? Ne mora to biti samo hrana, naravno...
|
|
| Priče o ljudima | |
|---|---|
| 21 Sep 2009 23:15 | Idi na vrh |
| Moji studenti su snimili film na osnovu materijala koji smo prikupili letos za vreme kratkog (nažalost) terenskog rada u Timoku i Zaglavku. Premijera filma će biti na Festivalu etnografskog filma na jesen, a za sad samo "restlovi" (na kašičicu)
|
|
| Šta raditi sa viškom knjiga? | |
|---|---|
| 14 Maj 2009 00:35 | Idi na vrh |
| Elem, veliko spremanje mog malog stana je pokazalo da imam višak knjiga. Kud sa njima? Potrebna mi je još jedna prostorija za biblioteku, ali nje nema. Niti će je biti u dogledno vreme. Ima tu raznih naslova i kategorija, od stručne literature do beletristike. Nađe se i poneki duplikat. Kad pitam moje kolege u našoj biblioteci na faksu: "Šta kažete na to da vam nešto poklonim?", samo napravim ljudima problem: "Joj, nemoj, izvini, ali stvarno nemamo mesta ni za ove što stoje i čekaju na katalogizaciju. Ne znamo kud ćemo ni sa dosadašnjim donacijama i legatima."
Pa sam tako, da ne bih bacala knjige, bar one naslove koje sam odavno izgustirala, počela da ih poklanjam poznanicima, kao i "slučajnim prolaznicima". Probala sam prvo sa taksistom - Melisa Benk, Ženski vodič za lov i ribolov - s prigodnim tekstom: "Ovo bi se moglo dopasti vašoj supruzi ili devojci, znate, ovo je ipak ženska knjiga i lakše štivo." Čovek fino reaguje: "Ma, zašto njoj, ovo ću ja da pročitam, volim ja to." Ok. Na ovaj način "udomila" sam nekoliko knjiga - Pekićevo "Besnilo", ljubavni roman "Plavi bicikl" koji me je oduvek suviše podsećao na "Prohujalo sa vihorom", Ljosine "Don Rigobertove beležnice" i Vajldovu "Sliku Dorijana Greja" (duplikati). Duplikat "Strukturalističke kontroverze" će sutra verovatno obradovati jednu studentkinju koja je rešila da se malo bolje upozna sa "materijom" (strukturalizam je, poslovično, i dalje "noćna mora" za većinu studenata). Imate li neku ideju? Da li biblioteke primaju polovne knjige na poklon? |
|
| Himna MC | |
|---|---|
| 02 Jan 2009 19:19 | Idi na vrh |
Dok sam čitala onu tuzorovu stihovanu novogodišnju čestitku svima nama (da se i lično zahvalim i uzvratim prozaično pošto ne umem da pišem poeziju, hvala tuzoreee  ), pade mi na pamet da bi neki talentovani i vični ljudi (a ovde ih baš ima) mogli da sastave himnu MC - da "iskompotujemo" nešto što bi se moglo pevati i slušati.
Talenti, prva vrata levo
Dragi naši stihotvorci i muzičari, šta mislite o ovome? |
|
| wesu klewos | |
|---|---|
| 17 Maj 2008 02:17 | Idi na vrh |
|
A. Dvoržak - 9. simfonija, "Iz novog sveta" |
|
| Vrtovi | |
|---|---|
| 18 Mar 2008 18:43 | Idi na vrh |
| I mene je uhvatila blogomanija, pa rekoh, pre nego što možda ukinu blogove, da otvorim još jedan o meni zanimljivoj temi.
Volim da radim zemlju, da okopavam, sadim i plevim, da presađujem biljke, a nemam mnogo znanja o tome, samo dobru volju. Kažu da će sneg, studeno je i vlažno, ne bi valjao mraz za moje biljke. Sad sam ih obišla: svuda je podivljala trava i korov, zemlja je blatnjava, a raskopali su i deo trotoara ima već nekoliko dana, zjapi rupa na koju komunalci kao da su zaboravili. Slikala sam ono parčence zemlje koje eufemistički nazivam svojim malim "vrtom"; teško da zaslužuje to ime, ali jednog dana ili već u proleće, kad grane sunce, biće lepši, bogatiji i uređeniji. Na leto će u svežim noćima da miriše procvetala Lonicera, tako selektivna prema atmosferskim pojavama kad je reč o njenom dragocenom mirisu (ne emituje ga kad je toplo i sparno vreme). Šteta što su fotografije tako loše, slikane po kiši, u sumrak.    
Kažu da je Mone u starosti, budući da je imao kataraktu na oba oka, video samo mrlje boja i tako je i slikao. Čudesna impresionistička platna, slikana napolju sa prelamanjem svetlosti i senki i odrazima cvetova i zelenila na vodi ... Sagradio je japanski vrt, baštu u Živerniju, jedinstveno delo hortikulture. Takoreći, živi impresionizam na delu.  
Koga zanima kako izgleda Moneova bašta http://giverny-france.com/ |
|
