Blogovi

Blog korisnika nulti.korisnik

Vesela druzina :)
15 Maj 2009 19:46	Idi na vrh
I tako se ja budim jedno jutro kad ono imam sta da vidim: Moj najmladji batica (ima malo vise od 2 godine) ima bas opasnu armiju

primer pohlepe iz realnog zivota (#7)
24 Feb 2009 13:05	Idi na vrh
Dobar dan. Danas cemo pricati o pohlepi (ja se uglavnom praznim u ovom blogu pa uvek ima sta interesantno da se procita). Naime imam posao! Da najveca greska ikada jeste ta sto sam u*rao faks. Ne zbog cinjenice da nisam ucio i da nisam imao dobre ocene (da se razumemo ja sam vec ukapirao da to nije primarni cilj faksa vec omogucavanje da se bavite onim sto volite. TO ne znaci da vi u, tome sto volite, morate biti mag i najbolji na svetu) vec zbog toga sto sam tamo mogao svasta da naucim a nisam. I eto sada radim (i za razlku od predhodnog posla gde nisam dobio pare ovde me vec placaju ). Nemate ni blagu predstavu koliko cekam taj Jun kada pocinju upisi... Ima da pojedem matis za masinac kako bi me (opet) primili. Elem ja sada radim kao krupije (tacnije kao pomocnik istog). Moj posao je da ljudima omogucim da se kockaju. Za svega mesec dana sam video svakave jade poput matorih koji trose 1/3 penzije na to da "okusaju" srecu, ljude koji se kurvaju na uluci i taj novac odmah dolaze da potrose i nevidjene ispade pohlepe. Prosto je nemoguce da je nekome zanimljivo da gubi novac. Pazite probao sam i ja pre jedno 10 dana taj rulet koji svaki dan po 8h gledam. I tako udjem sa 500din i jos 500 i jos 500. Kada sam video da mi je 1500din skoro pa izmaklo iz ruke ja sam se odsekao. Mars glupo sranje od masine vracaj mi pare. Na kraju sam (sreca) uspeo da vratim sve pare i kada se to desilo odmah sam otisao kuci i vise mi nikada nije palo na pamet da to uradim. Bio, probao ne vratio se (em sto je dosadno da gledas non stop u tu balerinu koja se vrti em sto je veca sansa da izgubis novac nego da ga dobijes). Nemojte da me pogresno razumete, nije tu nista namesteno vec je matematika na strani gazde. Ko je dobar matematicar neka pogleda situaciju: imate 37 polja (od 0 do 36), 1 zeton vredi 36din. Stavite bar po jedan zeton na svaki broj i vec ste u minusu (glup primer ali kockari izgleda ne vide ovo). Ne moram da pominjem da niko ne igra tako sporo i da uglavnom stavljaju vise od 1 zetona na broj. Oni koji misle da postoji spas u matematici varaju se. Ako pogledate zakon beskonacnosti u matematici onda mozda i imate sanse ali jedno je sigurno: ne mozete ispostovati taj zakon zato sto vi nemate beskonacno mnogo para . Previse matematike zar ne? Prosto je neverovatno kako ume da vas drma ta pohlepa za novcem. Sreca moja pa ja iskljucujem emocije kada radim pa me iskreno ni ne interesuje sta ko dobija ili gubi (ja sam tu da ljudima omogucim da igraju za novac i da ima dam sokic ili nesto slicno a ne da ih savetujem ili da im sejem mudrost). Jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos... To je njima u glavi a da ne pominjem koliko je glupo gledati jadnike koji misle da je sve oko para. Kada neko dolazi svaki dan i igra po 4-5 sati onda je to problem. Recimo da odete i da dobijete 1000din za ulozenih 500. To je vec para i to je vec duplo od onoga sto ste doneli. To je sjajan dobitak medjutim... Za kraj: Kockajte se ljudi ako vam se to svidja. Znate sta radite i znate da to kosta pa znate na cemu ste. Neka vas radi pohlepa pa cete da vidite kako je to veselo. Znate kako se kaze: u svakom dobru postoji zlo i u svakom zlu postoji dobro Ja cu da vezbam, igram Toribash (najbolja igrica svih vremena po mom misljenju), ucim malo i da se zezam kao i do sada. Ko misli da to nije dobro neka ni ne razmislja o tome

primer pohlepe iz realnog zivota (#7)

24 Feb 2009 13:05

Idi na vrh

Dobar dan. Danas cemo pricati o pohlepi (ja se uglavnom praznim u ovom blogu pa uvek ima sta interesantno da se procita).
Naime imam posao! Da najveca greska ikada jeste ta sto sam u*rao faks. Ne zbog cinjenice da nisam ucio i da nisam imao dobre ocene (da se razumemo ja sam vec ukapirao da to nije primarni cilj faksa vec omogucavanje da se bavite onim sto volite. TO ne znaci da vi u, tome sto volite, morate biti mag i najbolji na svetu) vec zbog toga sto sam tamo mogao svasta da naucim a nisam. I eto sada radim (i za razlku od predhodnog posla gde nisam dobio pare ovde me vec placaju Smile

). Nemate ni blagu predstavu koliko cekam taj Jun kada pocinju upisi... Ima da pojedem matis za masinac kako bi me (opet) primili. Elem ja sada radim kao krupije (tacnije kao pomocnik istog). Moj posao je da ljudima omogucim da se kockaju. Za svega mesec dana sam video svakave jade poput matorih koji trose 1/3 penzije na to da "okusaju" srecu, ljude koji se kurvaju na uluci i taj novac odmah dolaze da potrose i nevidjene ispade pohlepe. Prosto je nemoguce da je nekome zanimljivo da gubi novac. Pazite probao sam i ja pre jedno 10 dana taj rulet koji svaki dan po 8h gledam. I tako udjem sa 500din i jos 500 i jos 500. Kada sam video da mi je 1500din skoro pa izmaklo iz ruke ja sam se odsekao. Mars glupo sranje od masine vracaj mi pare. Na kraju sam (sreca) uspeo da vratim sve pare i kada se to desilo odmah sam otisao kuci i vise mi nikada nije palo na pamet da to uradim. Bio, probao ne vratio se (em sto je dosadno da gledas non stop u tu balerinu koja se vrti em sto je veca sansa da izgubis novac nego da ga dobijes). Nemojte da me pogresno razumete, nije tu nista namesteno vec je matematika na strani gazde. Ko je dobar matematicar neka pogleda situaciju: imate 37 polja (od 0 do 36), 1 zeton vredi 36din. Stavite bar po jedan zeton na svaki broj i vec ste u minusu (glup primer ali kockari izgleda ne vide ovo). Ne moram da pominjem da niko ne igra tako sporo i da uglavnom stavljaju vise od 1 zetona na broj. Oni koji misle da postoji spas u matematici varaju se. Ako pogledate zakon beskonacnosti u matematici onda mozda i imate sanse ali jedno je sigurno: ne mozete ispostovati taj zakon zato sto vi nemate beskonacno mnogo para Smile

. Previse matematike zar ne?
Prosto je neverovatno kako ume da vas drma ta pohlepa za novcem. Sreca moja pa ja iskljucujem emocije kada radim pa me iskreno ni ne interesuje sta ko dobija ili gubi (ja sam tu da ljudima omogucim da igraju za novac i da ima dam sokic ili nesto slicno a ne da ih savetujem ili da im sejem mudrost). Jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos jos... To je njima u glavi a da ne pominjem koliko je glupo gledati jadnike koji misle da je sve oko para. Kada neko dolazi svaki dan i igra po 4-5 sati onda je to problem. Recimo da odete i da dobijete 1000din za ulozenih 500. To je vec para i to je vec duplo od onoga sto ste doneli. To je sjajan dobitak medjutim...
Za kraj: Kockajte se ljudi ako vam se to svidja. Znate sta radite i znate da to kosta pa znate na cemu ste. Neka vas radi pohlepa pa cete da vidite kako je to veselo. Znate kako se kaze: u svakom dobru postoji zlo i u svakom zlu postoji dobro Smile

Ja cu da vezbam, igram Toribash (najbolja igrica svih vremena po mom misljenju), ucim malo i da se zezam kao i do sada. Ko misli da to nije dobro neka ni ne razmislja o tome Smile

kako misli tinejdzer 6
26 Nov 2008 20:31	Idi na vrh
Ovde sam se bas raspisao (sta cu kad volim da pisem). Koga mrzi da cita neka odmah stane Svi ljudi na ovom forumu su mogli da isprate dobar deo promena koje su me zadesile. I evo kako to izgleda u mojim ocima: Smatram da je najbitniji proces zapocet pre 2 godine. Krenuo sam jedno vece da spavam i poceo sam da mislim o tome kako cu sutra da uradim nesto a zavrsio sam budan do kasno u noc razmisljajuci o svemu i svacemu. Te ovo, te ono i tako sam poceo da przim mozak. To je trajalo jakooooo dugo (da vam ne pricam kako izgleda "spavati" sa takvim mislima). Svaki dan sam gubio tako sto sam isao okolo kao les, kezio se na svakavu glupost, lupetao sam iste i nikako nisam bio uspesan u svemu u vecini stvari koje sam radio. Malo zvuci mracno ali je zaista tako (ko se druzi samnom duze vreme ce da potvrdi sve sto sam rekao). I tako sam ja sebe gnjavio i mucio medjutim jedan dan mi je drugarica rekla da dodjem na njihov trening... Nemam pojma kada ali otisao sam na trening i tamo sam video nesto sto mi se svidja: Wing Tsun kung fu. Nije fora u tome sto je to lepo na oko (inace nije lepo na oko, sve poze i potezi su vrlo "rahiticni" da je to smesno. "Ji dzi kin jin ma" je vrhunac kada su smesni potezi u pitanju (ne zovu ga dzabe "magareci stav" (ili tako nesto)) vec sam u tome video nesto... NEcime je cela ta prostorija zracila a buduci da ja nisam nesto mnogo izlazio bilo mi je sve to interesantno. I nista! Dodje drugarica i pita me da li cu da krenem a ja bih medjutim vidim da su treninzi naporni (da vam ne pricam kako mi je ci kung (qi gong (valjda se ovako pise)) bio strasan buduci da ste u jednoj pozi neko vreme i ta vam svi misici rade... ma strasno je to videti pogotovo ako se uzme u obzir da nisam nikada uradio 20 sklekova) pa reko necu. Znate ja sam kao klinac isao na kurs za manekena, na kurs za pravljenje figura od gline, bio sam pomocni igrac u malom fudbalu (ovo je bio potez ocajnog trenera buduci da nije bilo drugih ljudi a na stadionu ne izgleda lepo kada vidite da imate fudbalski tim bez rezervnih igraca. Ne morm da pominjem da nisam umeo da sutnem loptu), pravio sam makete od drveta, crtao grafite po puticima, mlatio se svakih 10 dana (bio sam najsitniji u celoj druzini i najslabiji. Mlatili su me k´o vola no ja budala sam opet isao na mnoge ljude i opet sam dobijao batine redovno (milsim da kao klinja nikada nisam nikoga "pobedio" u fajtu)), isao sam na ritnicku gimnastiku, isao na brejkdens, radio koreografije za manifestacije (oduvek sam umeo da se unesem u ono sto radim pa sam zato i bio jako dobar u ovome), bio sam aktivni ucesnik u predstavama... Ma jbt sve i svasta medjutim NIKADA se nisam bavio sportom. I tako sam ja odlucio da idem u teretanu. Tamo sam izuzetno brzo napredovao (posle 2.5 meseci aktivnog vezbanja sam tezine na vecini sprava za x3 podigao (primer: obican bendz: sa 20 na 70)) i ispostavilo se da bih mogao da iskoristim svu onu "drogiranost" u moju korist. O cemu se tu zapravo radi: ja sam (oduvek) bio pun energije, skakao sam kao malo dete sa 15 godina, trckarao itd. Kada smo se kao klinci igrali "Mocnih rendzera" Vlada (drugar iz detinjstva) i ja smo jedini skakali po 3 sata dok bi ostali odustajali ranije. Kao na "ekserima" sam oduvek pa sam tako i krenuo na wt (wing tsun). Ispostavilo se da sam teski vo buduci da nisam kapirao sta su oni meni pricali i sve je bilo vrloooooooooooo komplikovano ali sam davao sve od sebe kada bi trebali da se zagrevamo. I dan danas je tako: ne kapiram iz prve ono sto mi pricaju. Neki mi kazu da je to zbog koncentracije koju ne umem da usmerim u dobrom pravcu no nema veze. I tako sam se nervirao sve dok jednog dana nisam primetio: nema onog nemira pre spavanja, nema nervoze (pre sam redovno "mrdao" nogom dok sedim, stojim i sl. (znate svi na sta mislim)), mnogo sam mirniji ali opet vrlo aktivan i sl. VAU pa ovo je mnogo dobro. Tako mi je vremenom sve pocelo da leze pa sam na treninzima mnogo brze i shvatao ono sto mi pricaju i sve je pocelo da dolazi na svoje mesto. No... Primetio sam da ipak nije sve bilo svoje buduci da sam postao bas miran. Previse miran i nisam se nervirao oko stvari oko mene, sve sto mi se desi sam prihvatao onako kako jeste i pocela je na povrsinu da isplivava jedna osobina: BOLNA iskrenost prema drugim ljudima. Sve to je pratila i drcnost (kada je velika iskrenost u pitanju drcnost cesto nadje svoje mesto u svojt toj prici). No izlazio sam, upoznavao nove ljude, i poceo sam da se osecam kao covek a ne kao rahiticni krele koji ce da istruli pored racunara (mada ima i jedna zanimljivost: ja sam prvo dete (inace nas ima 3 i to sve muski) i kao takav sam najvise i bio ogranicen, sve mi je bilo davano na kasicicu i sva zadovoljstva su bila redukovana zato sto su moji roditelji mislili da je tako najbolje. Ovo kazem zato sto sam prilicno sporo dobijao dozvolu mojih da "unosim nove stvari u zivot" pa je i pc dosao mnogo kasno). I tako sve do pocetka 4-te godine (prosla godina) srednje kada sam jednostavno znao da sam svoj. Nekako mi je tada sve izgledalo ok medjutim sada vidim da mi je tu falilo mnogo toga no buduci da tezim redovnom unapredjenju sebe ja nikada nisam ni zadovoljan onim sto sam bio buduci da smatram da sam sa sadasnjim znanjem mogao biti bolji no mene ne muci to pitanje. Bio sam srecan, imao sam sve sto sam zeleo ali je pocelo sve da postaje previse linearno. Radio sam sve sto i danasnja omladina: izlazio, zezao se, druzio se i bolelo me je uvo za sve... Sta je sada tu bio problem? Pa ja volim nove stvari i volim "da znam" (bice objasnjeno) a da ne pominjem kako me jedan dan udarilo u glavo to da na svetu uvek ima necega zanimljivog... Ne moze da coveku bude dosadno. I tako sam krenuo da svasta radim, pokusavam, pravim bla bla bla... Misljenje mi se nije radikalno menjalo vec sam samo dodavao nove stvari. I tako je sve bilo interesantno i svasta se desavalo i jednom recju: bio sam sasvim normalan a krenuo sam da "istrazujem svet". Dakle osecao sam se kao prihvacen covek i kao neko ko ima "svoj status" u mom drustvu. A onda je dosao drugar... "Odakle takva promena?", pitao me je drugar kada sam uzeo da jedem sendvic koji sam poneo od kuce. E sad smesno je to zbog 2 stvari: 1. Taj decko je izuzetno inteligentan lik, ima izuzetnu moc percepcije i jednostavno zraci necim pametnim; 2. Ja sam taj sendvic doneo od kuce a to nikada pre nisam radio. "Auuu bre, kao da sam doneo svezanj blaga a ne sendvic od kuce", kazem mu ja i nastavljam da jedem svoj sendvic... Provalim da me lik gleda kao da jedem nesto sto on nikada u zivotu nije video medjutim tada mi je rekao nesto krajnje zanimljivo. Rekao mi je da je jako zapanjen mojojm promenom u odnosu na osnovnu skolu i pitao me je odakle takva promena. Ja se sve pitam u cemu je fora buduci da me taj lik nije znao u osnovnom medjutim ispostavi se da je naleteo na nekog mog drugara iz osnovne koji mu je sve zivo ispricao. Ja sam u osnovnoj bio "fensi" i sasvim suprotno od onoga sto sam sada pa mu je bilo cudno. Tada mi je rekao da mu nije jasno kako lik koji je takva gluperda bio u osnovnoj moze da se toliko promeni i postane normalan!? Rekao mi je da sam ja brutalno iskren i da sam vrlo racionalan sto mi je znacilo. Ne zbog toga sto je on nabrojao moje osobine vec zbog toga sto sam bio zapanjen njegovom analizom ali i cinjenicom da neko ko je toliko inteligentan moze da ima vrlo visoko misljenje o meni. Tada je sve pocelo da dolazi na svoje mesto. Vremenom sam poceo da verujem u sebe, znao sam da cinim prave odluke, znao sam da pocinjem da funkcionisem kao covek. To je bilo pre 10-11 meseci. No tek me je cekao pakao... Ove godine sam prvi put bio stavljen na prave testove na kojima bi se ogledali sve ono sto mislim "da jeste" tj. sve ono u sta verujem, praktikujem i sto cuvam kao deo sebe. Ne bih da duzim oko toga kako se sve to desilo pa cu da sumiram: malo je zeznuto kada ste osoba kao sto sam ja. Ja sam (kratko): vrlo iskren i zbog toga sam povremeno jako drcan (no ucim kako da iskrenost "upakujem u sweet talk" pa je malo i lakse), vrlo racionalan ali ostavljam sebi mnogo prostora za zabavu u svemu tome, tvrdoglav sam, ne dozvoljavam ulazak u licni prostor (ovo ima visestruko znacenje medjutim licni prostor predstavlja ono sto ja smatram samo mojim i nekakavom svojom oazom u kojoj ja umem bas da uzivam) medjutim ako neko narusi taj prostor ja ga momentalno "spustim" i vrlo sam ostar i ne biram reci koje govorim, izuzetno energican, volim da znam svasta i probam svasta (ovo je zapravo zlo buduci da mnogo pocnem a malo teze zavrsavam buduci da usred jedne obaveze uvek naletim na nesto jos zanimljivije...), smaraju me autoriteti ali znam da bez njih ne mozemo, vrlo sam otvorenog misljenja i nema stvari o kojoj ne mogu da pricam i da analiziram, cesto volim da gledam unapred i da tezim ka unapredjenju pa se povremeno "saplicem" o male stvari koje su meni ispred nosa, smatram da za skoro sve probleme postoji resenje i da ne postoji samo 1 izbor, smatram da treba uvek biti otvorem za nove mogucnost, ne vezujem se mnogo za jednu stvar buduci da to ume da zaslepi pogled na sve ostalo oko mene, lenj sam i ne volim da sebi postavljam ciljeve (strasno srnje od osobine), nisam uporan i volim liniju manjeg otpora mada ponekad umem da se zainatim i da idem linijom tezeg otpora samo da bih isterao svoj inat (ovo vazi samo kada mi od necega nije stvaro stalo. Kada mi je stalo do necega cesto bih trcao bos po zaru da to izvedem do kraja), ne volim da me sputavaju (kada me sputavaju ja to vracam lepim (ma jos lepsim) i cenim kada neko razume (sta god)), impulsivan sam povremeno )no kada se to desi ja isteram srnje do kraja), ne volim da se smaram sa drzanjem situacija pod kontrolom (podsvesno ovo radim kako ne bih sebi sve komplikovao ali svesno manje vise i ne marim) i volim da pustim da stvari "klize same od sebe", imam percepciju deteta od 7 godina: sve bih da vidim, pipnem, probam, promenim, istrazim... Ova poslednja je zapravo najinteresantnija a moja devojka kaze da je i vrlo zabavna osobina. I jako sam srecan i vrlo sam veseo. Danas sam student (ne tako dobar (da ne kazem ocajan) buduci da nisam shvatao da je sve trebalo da ucim od prvog dana no nema veze idemo do kraja a ako bas bude bilo lose idemo ponovo. Nije smak sveta jel?), imam zensku (koja je starija od mene no to me ne brine previse buduci da se lako uzdizem na njen nivo ( u svakom pogledu) tako da se ne osecam ugrozenim), nemam psa niti macku ili hrcka (lol), bavim se raznim stvarima i redovno sam hepi. Bas mi je lepo i ne opterecujem se malim problemcicima koji me povremeno pogadjaju buduci daje resenje uglavnom jednostavno a pored svega toga znam da je cesto nekome teze od mene pa mi malo glupo dodje da se ja zalim za moje gluposti (na koje, opet ponavljam, uvek nadjem jednostavno i funkcionalno resenje). Treniram kapoeru i bavim se malo yogom, meditacijom i izlezavanjem . Sve u svemu mogu da konstatujem da je ovo stanje vise od 5 meseci "aktuelno" (izuzev devojke koja je "malo novija" ) pa se smatram srecnikom. I sve se vise pridrzavam jedne poznate stvari iz Busida: "Zivi zivot u svakom dahu". Jbt na sta lici ovaj post... Blog je zapravo sredstvo za izrazavanje svojeg misljenja pa ja to i cinim. Malo je haoticno ali je razumljivo i citko (mada kada pisem neki tekst na racunaru ne obracam paznju na znakove interpunkcije sto je malo trulo no...). Ono sto bih da napomenem za kraj jeste svrha ovog teksta (kao i svih predhodnih koji su vezani za "misljenja jednog tinejdzera): cisto da neki ljudi vide kako ume sve to da bude zaniljivo, dosadno, smesno, glupo... A za roditelje su ovakvi tekstovi zlato buduci da cesto mogu da pruzaju roditeljima informacije o tome sta bi mozda moglo da muci njihovu decu i da vide da ne mora to sve da bude glupavo. U svakom postupku postoje 2 uzrocnika: ocigledni i onaj koji nije toliko ocigledan

kako misli tinejdzer 6

26 Nov 2008 20:31

Idi na vrh

Ovde sam se bas raspisao (sta cu kad volim da pisem). Koga mrzi da cita neka odmah stane Smile

Svi ljudi na ovom forumu su mogli da isprate dobar deo promena koje su me zadesile.
I evo kako to izgleda u mojim ocima:

Smatram da je najbitniji proces zapocet pre 2 godine. Krenuo sam jedno vece da spavam i poceo sam da mislim o tome kako cu sutra da uradim nesto a zavrsio sam budan do kasno u noc razmisljajuci o svemu i svacemu. Te ovo, te ono i tako sam poceo da przim mozak. To je trajalo jakooooo dugo (da vam ne pricam kako izgleda "spavati" sa takvim mislima). Svaki dan sam gubio tako sto sam isao okolo kao les, kezio se na svakavu glupost, lupetao sam iste i nikako nisam bio uspesan u svemu u vecini stvari koje sam radio. Malo zvuci mracno ali je zaista tako (ko se druzi samnom duze vreme ce da potvrdi sve sto sam rekao). I tako sam ja sebe gnjavio i mucio medjutim jedan dan mi je drugarica rekla da dodjem na njihov trening...

Nemam pojma kada ali otisao sam na trening i tamo sam video nesto sto mi se svidja: Wing Tsun kung fu. Nije fora u tome sto je to lepo na oko (inace nije lepo na oko, sve poze i potezi su vrlo "rahiticni" da je to smesno. "Ji dzi kin jin ma" je vrhunac kada su smesni potezi u pitanju Laughing

(ne zovu ga dzabe "magareci stav" (ili tako nesto)) vec sam u tome video nesto... NEcime je cela ta prostorija zracila a buduci da ja nisam nesto mnogo izlazio bilo mi je sve to interesantno. I nista! Dodje drugarica i pita me da li cu da krenem a ja bih medjutim vidim da su treninzi naporni (da vam ne pricam kako mi je ci kung (qi gong (valjda se ovako pise)) bio strasan buduci da ste u jednoj pozi neko vreme i ta vam svi misici rade... ma strasno je to videti pogotovo ako se uzme u obzir da nisam nikada uradio 20 sklekova) pa reko necu. Znate ja sam kao klinac isao na kurs za manekena, na kurs za pravljenje figura od gline, bio sam pomocni igrac u malom fudbalu (ovo je bio potez ocajnog trenera buduci da nije bilo drugih ljudi a na stadionu ne izgleda lepo kada vidite da imate fudbalski tim bez rezervnih igraca. Ne morm da pominjem da nisam umeo da sutnem loptu), pravio sam makete od drveta, crtao grafite po puticima, mlatio se svakih 10 dana (bio sam najsitniji u celoj druzini i najslabiji. Mlatili su me k´o vola no ja budala sam opet isao na mnoge ljude i opet sam dobijao batine redovno (milsim da kao klinja nikada nisam nikoga "pobedio" u fajtu)), isao sam na ritnicku gimnastiku, isao na brejkdens, radio koreografije za manifestacije (oduvek sam umeo da se unesem u ono sto radim pa sam zato i bio jako dobar u ovome), bio sam aktivni ucesnik u predstavama... Ma jbt sve i svasta medjutim NIKADA se nisam bavio sportom. I tako sam ja odlucio da idem u teretanu. Tamo sam izuzetno brzo napredovao (posle 2.5 meseci aktivnog vezbanja sam tezine na vecini sprava za x3 podigao (primer: obican bendz: sa 20 na 70)) i ispostavilo se da bih mogao da iskoristim svu onu "drogiranost" u moju korist. O cemu se tu zapravo radi: ja sam (oduvek) bio pun energije, skakao sam kao malo dete sa 15 godina, trckarao itd. Kada smo se kao klinci igrali "Mocnih rendzera" Vlada (drugar iz detinjstva) i ja smo jedini skakali po 3 sata dok bi ostali odustajali ranije. Kao na "ekserima" sam oduvek pa sam tako i krenuo na wt (wing tsun). Ispostavilo se da sam teski vo buduci da nisam kapirao sta su oni meni pricali i sve je bilo vrloooooooooooo komplikovano ali sam davao sve od sebe kada bi trebali da se zagrevamo. I dan danas je tako: ne kapiram iz prve ono sto mi pricaju. Neki mi kazu da je to zbog koncentracije koju ne umem da usmerim u dobrom pravcu no nema veze. I tako sam se nervirao sve dok jednog dana nisam primetio: nema onog nemira pre spavanja, nema nervoze (pre sam redovno "mrdao" nogom dok sedim, stojim i sl. (znate svi na sta mislim)), mnogo sam mirniji ali opet vrlo aktivan i sl. VAU pa ovo je mnogo dobro. Tako mi je vremenom sve pocelo da leze pa sam na treninzima mnogo brze i shvatao ono sto mi pricaju i sve je pocelo da dolazi na svoje mesto. No...

Primetio sam da ipak nije sve bilo svoje buduci da sam postao bas miran. Previse miran i nisam se nervirao oko stvari oko mene, sve sto mi se desi sam prihvatao onako kako jeste i pocela je na povrsinu da isplivava jedna osobina: BOLNA iskrenost prema drugim ljudima. Sve to je pratila i drcnost (kada je velika iskrenost u pitanju drcnost cesto nadje svoje mesto u svojt toj prici). No izlazio sam, upoznavao nove ljude, i poceo sam da se osecam kao covek a ne kao rahiticni krele koji ce da istruli pored racunara (mada ima i jedna zanimljivost: ja sam prvo dete (inace nas ima 3 i to sve muski) i kao takav sam najvise i bio ogranicen, sve mi je bilo davano na kasicicu i sva zadovoljstva su bila redukovana zato sto su moji roditelji mislili da je tako najbolje. Ovo kazem zato sto sam prilicno sporo dobijao dozvolu mojih da "unosim nove stvari u zivot" pa je i pc dosao mnogo kasno). I tako sve do pocetka 4-te godine (prosla godina) srednje kada sam jednostavno znao da sam svoj. Nekako mi je tada sve izgledalo ok medjutim sada vidim da mi je tu falilo mnogo toga no buduci da tezim redovnom unapredjenju sebe ja nikada nisam ni zadovoljan onim sto sam bio buduci da smatram da sam sa sadasnjim znanjem mogao biti bolji no mene ne muci to pitanje. Bio sam srecan, imao sam sve sto sam zeleo ali je pocelo sve da postaje previse linearno. Radio sam sve sto i danasnja omladina: izlazio, zezao se, druzio se i bolelo me je uvo za sve... Sta je sada tu bio problem? Pa ja volim nove stvari i volim "da znam" (bice objasnjeno) a da ne pominjem kako me jedan dan udarilo u glavo to da na svetu uvek ima necega zanimljivog... Ne moze da coveku bude dosadno. I tako sam krenuo da svasta radim, pokusavam, pravim bla bla bla... Misljenje mi se nije radikalno menjalo vec sam samo dodavao nove stvari. I tako je sve bilo interesantno i svasta se desavalo i jednom recju: bio sam sasvim normalan a krenuo sam da "istrazujem svet". Dakle osecao sam se kao prihvacen covek i kao neko ko ima "svoj status" u mom drustvu. A onda je dosao drugar...

"Odakle takva promena?", pitao me je drugar kada sam uzeo da jedem sendvic koji sam poneo od kuce. E sad smesno je to zbog 2 stvari:
1. Taj decko je izuzetno inteligentan lik, ima izuzetnu moc percepcije i jednostavno zraci necim pametnim;
2. Ja sam taj sendvic doneo od kuce a to nikada pre nisam radio.
"Auuu bre, kao da sam doneo svezanj blaga a ne sendvic od kuce", kazem mu ja i nastavljam da jedem svoj sendvic... Provalim da me lik gleda kao da jedem nesto sto on nikada u zivotu nije video medjutim tada mi je rekao nesto krajnje zanimljivo. Rekao mi je da je jako zapanjen mojojm promenom u odnosu na osnovnu skolu i pitao me je odakle takva promena. Ja se sve pitam u cemu je fora buduci da me taj lik nije znao u osnovnom medjutim ispostavi se da je naleteo na nekog mog drugara iz osnovne koji mu je sve zivo ispricao. Ja sam u osnovnoj bio "fensi" i sasvim suprotno od onoga sto sam sada pa mu je bilo cudno. Tada mi je rekao da mu nije jasno kako lik koji je takva gluperda bio u osnovnoj moze da se toliko promeni i postane normalan!? Rekao mi je da sam ja brutalno iskren i da sam vrlo racionalan sto mi je znacilo. Ne zbog toga sto je on nabrojao moje osobine vec zbog toga sto sam bio zapanjen njegovom analizom ali i cinjenicom da neko ko je toliko inteligentan moze da ima vrlo visoko misljenje o meni. Tada je sve pocelo da dolazi na svoje mesto. Vremenom sam poceo da verujem u sebe, znao sam da cinim prave odluke, znao sam da pocinjem da funkcionisem kao covek. To je bilo pre 10-11 meseci. No tek me je cekao pakao...

Ove godine sam prvi put bio stavljen na prave testove na kojima bi se ogledali sve ono sto mislim "da jeste" tj. sve ono u sta verujem, praktikujem i sto cuvam kao deo sebe. Ne bih da duzim oko toga kako se sve to desilo pa cu da sumiram: malo je zeznuto kada ste osoba kao sto sam ja. Ja sam (kratko): vrlo iskren i zbog toga sam povremeno jako drcan (no ucim kako da iskrenost "upakujem u sweet talk" pa je malo i lakse), vrlo racionalan ali ostavljam sebi mnogo prostora za zabavu u svemu tome, tvrdoglav sam, ne dozvoljavam ulazak u licni prostor (ovo ima visestruko znacenje medjutim licni prostor predstavlja ono sto ja smatram samo mojim i nekakavom svojom oazom u kojoj ja umem bas da uzivam) medjutim ako neko narusi taj prostor ja ga momentalno "spustim" i vrlo sam ostar i ne biram reci koje govorim, izuzetno energican, volim da znam svasta i probam svasta (ovo je zapravo zlo buduci da mnogo pocnem a malo teze zavrsavam buduci da usred jedne obaveze uvek naletim na nesto jos zanimljivije...), smaraju me autoriteti ali znam da bez njih ne mozemo, vrlo sam otvorenog misljenja i nema stvari o kojoj ne mogu da pricam i da analiziram, cesto volim da gledam unapred i da tezim ka unapredjenju pa se povremeno "saplicem" o male stvari koje su meni ispred nosa, smatram da za skoro sve probleme postoji resenje i da ne postoji samo 1 izbor, smatram da treba uvek biti otvorem za nove mogucnost, ne vezujem se mnogo za jednu stvar buduci da to ume da zaslepi pogled na sve ostalo oko mene, lenj sam i ne volim da sebi postavljam ciljeve (strasno sr*nje od osobine), nisam uporan i volim liniju manjeg otpora mada ponekad umem da se zainatim i da idem linijom tezeg otpora samo da bih isterao svoj inat (ovo vazi samo kada mi od necega nije stvaro stalo. Kada mi je stalo do necega cesto bih trcao bos po zaru da to izvedem do kraja), ne volim da me sputavaju (kada me sputavaju ja to vracam lepim (ma jos lepsim) i cenim kada neko razume (sta god)), impulsivan sam povremeno )no kada se to desi ja isteram sr*nje do kraja), ne volim da se smaram sa drzanjem situacija pod kontrolom (podsvesno ovo radim kako ne bih sebi sve komplikovao ali svesno manje vise i ne marim) i volim da pustim da stvari "klize same od sebe", imam percepciju deteta od 7 godina: sve bih da vidim, pipnem, probam, promenim, istrazim... Ova poslednja je zapravo najinteresantnija a moja devojka kaze da je i vrlo zabavna osobina. I jako sam srecan i vrlo sam veseo.

Danas sam student (ne tako dobar (da ne kazem ocajan) buduci da nisam shvatao da je sve trebalo da ucim od prvog dana no nema veze idemo do kraja a ako bas bude bilo lose idemo ponovo. Nije smak sveta jel?), imam zensku (koja je starija od mene no to me ne brine previse buduci da se lako uzdizem na njen nivo ( u svakom pogledu) tako da se ne osecam ugrozenim), nemam psa niti macku ili hrcka (lol), bavim se raznim stvarima i redovno sam hepi. Bas mi je lepo i ne opterecujem se malim problemcicima koji me povremeno pogadjaju buduci daje resenje uglavnom jednostavno a pored svega toga znam da je cesto nekome teze od mene pa mi malo glupo dodje da se ja zalim za moje gluposti (na koje, opet ponavljam, uvek nadjem jednostavno i funkcionalno resenje). Treniram kapoeru i bavim se malo yogom, meditacijom i izlezavanjem Smile

. Sve u svemu mogu da konstatujem da je ovo stanje vise od 5 meseci "aktuelno" (izuzev devojke koja je "malo novija" Smile

) pa se smatram srecnikom. I sve se vise pridrzavam jedne poznate stvari iz Busida: "Zivi zivot u svakom dahu".

Jbt na sta lici ovaj post... Blog je zapravo sredstvo za izrazavanje svojeg misljenja pa ja to i cinim. Malo je haoticno ali je razumljivo i citko (mada kada pisem neki tekst na racunaru ne obracam paznju na znakove interpunkcije sto je malo trulo no...).

Ono sto bih da napomenem za kraj jeste svrha ovog teksta (kao i svih predhodnih koji su vezani za "misljenja jednog tinejdzera): cisto da neki ljudi vide kako ume sve to da bude zaniljivo, dosadno, smesno, glupo... A za roditelje su ovakvi tekstovi zlato buduci da cesto mogu da pruzaju roditeljima informacije o tome sta bi mozda moglo da muci njihovu decu i da vide da ne mora to sve da bude glupavo. U svakom postupku postoje 2 uzrocnika: ocigledni i onaj koji nije toliko ocigledan Wink

zavisnici od racunara...
29 Jan 2008 18:26	Idi na vrh
Ajde da popricamo (tj. ja da vam napisem nesto) o racunaru. Kada je racunar nastao (tada se to nije ni moglo zvati pc) desio se bum u svetu. Sada ce 1000 majmuna (ovo predstavljam malo komicno i nije mi cilj da uvredim ljude) da ima 2 sata dnevno odmor zato sto racunar u poluvremenu moze da za 3s izracuna ono za sta je coveku trebalo po 3 min na kalkulatoru. A onda se neko setio da napravi bolji, manji laksi i brzi a i pristupacniji racunar koji smo polako krenuli da nazivamo pc-jem. Neko je otkrio da bi igrice bile dobar nacin da se zaradi mnogo $$$ pa su poceli da omasovljavaju i to na racunaru. A onda je dosao i internet na red. Danas je pc vrlo jeftina "stvar" i cesto ga nazivamo kantom, djubretom, krsinem, dresom, masinom za treniranje zivaca i sl. iako smo u tom momentu svesni da je to vrlo mocna "kanta" i da nam mnogo olaksava zivot. No kada kazem olaksava zivot mislim na mogucnost dopisivanja sa ljudima iz raznih krajeva sveta, proracunavanja nekih slozenih matematickih resenja a ponekad i za ubijanje dosade igranjem Zume. I tada se desilo.... Neki frik je poceo da voli racunar. Sve je to bilo ok ali je frik zaista poceo da voli i ceni racunar. Nakon toga je usledilo i "predavanje" racunaru. I tako smo dobili prvog zavisnika. Buduci da nisam neki stori teler ja cu da ovo malo skratim. Danas skoro 50% stanovnistva Srbije ima racunar. Smem da se kladim da oko 10% njih koristi racunar samo za piratske igrice, filmove i chat. Par drugova je bas skoro nabavilo adsl i rezultat je sledeci: super je, super je, super je... I kada ih pitam sta su uradili na netu tj. da li uce nesto ili traze njima interesantne pojmove odgovor je bio sledeci: skinuo sam par filmova i par pesama... Oces na MSN? Taj chat je izlizana prica zato sto je svako alter licnost pa je streber sa naocarima postao Svarceneger 2 a neka devojka koja ni ne zna sta je himes, plavusa sa grudima xxl. Naravno da necu izostaviti nase gejmere koji su prva klasa. Okruzeni smo nekim ultra super kaneterasima koji sa 500m udaljenosti mogu da izbroje koliko ima komaraca u roju. ALO jedno je igrati igru ali da se nesto igra po citav dan i noc i da vi kazete kako vam je zivot super i kako ste srecni sto ste uspeli da Monku nabacite Fireball i kako na lvl-u 33 vam nema ravnog. Naravno necemo ni da zaboravimo ni pricu o tome kako je kod nas sve jadno, bedno, sugavo, crknuto, raspadnuto zato sto niko nece da pomeri prst. Ovaj... Ta grupica ljudi zvana "niko" su... Pa valjda ste shvatili vec. Svi samo pricaju o nekoj zavisnosti i sve se svoda na sledece: otidi kod doktora, kazi da si zavisnik i ti si vec izlecen. Kao u filmovima kada alkoholicar dodje na svoju prvu terapiju i kaze da je zavisnik. Tada je on baja i ono sto pre nije video sada vidi kristalno jasno i zna da je to pravi put. Dakle sve sto vama treba jeste da kazete roditeljima ili najblizim prijateljima da ste zavisnik i sve je reseno. Postacete licnost koju svi vole i cene zato sto imate hrabrosti da to priznate i vas zivot je vec sredjen. Ok ajde izleceni uradite ovo: pokrenite omiljenu igricu i izaberite najaceg heroja kojeg ste ikada stvorili i pustite da ga ubije neki insekt. Prilikom ovog procesa vi samo gledajte u monitor. Lako? jos bolje: neka vas noko odvede u Mongoliju (lupam) na planinu gde nema ni struje ni vode ni racunara na 2 godine. Lako? Vidite mnogo lupetaju o tom racunaru i sve se svodi na sledece: ako budes gledao u tu "kutiju" oci ce ti ispasti, mozak ce ti iscureti, neces imati decu, rebra ce da pojedu sama sebe... Svaka zavisnost potice od nas samih i sve se odigrava u nasoj glavi. Problem nastaje kada vasa zavisnost postane vasa jedina okupacija! Nije normalno da vi nekome kazete da je debil zato sto voli da se lupa kasikom ali nije ni normalno da on non-stop radi ono sto voli. Zamislite svet u kome svi radimo samo ono sto volimo. Ne, ja ne mogu ni da zamislim. Da li sam ja zavisnik od racunara zato sto sam proveo 30min pisajuci ovaj text? Ne bih rekao zato sto ja volim racunar i volim da ga koristim ali takodje volim i fizicke aktivnosti, tv, razgovor, slusanje odraslih kada pricaju nesto pametno (i "nepametno" ), setnju, interakciju sa ljudima uopste itd... Shvatate vec. Ovaj text nije mnogo "pametan" ali to je verovatno zato sto ja imam takvo misljenje duze vreme pa mi nije nista novo. Mozda ce nekim ljudima ipak da otvori oci. Uostalom u ovom textu se nalaze samo 2 korisne recenice i njiovo tumacenje i praktikovanje zavisi od coveke koji ih cita.

zavisnici od racunara...

29 Jan 2008 18:26

Idi na vrh

Ajde da popricamo (tj. ja da vam napisem nesto) o racunaru.
Kada je racunar nastao (tada se to nije ni moglo zvati pc) desio se bum u svetu. Sada ce 1000 majmuna (ovo predstavljam malo komicno i nije mi cilj da uvredim ljude) da ima 2 sata dnevno odmor zato sto racunar u poluvremenu moze da za 3s izracuna ono za sta je coveku trebalo po 3 min na kalkulatoru.
A onda se neko setio da napravi bolji, manji laksi i brzi a i pristupacniji racunar koji smo polako krenuli da nazivamo pc-jem. Neko je otkrio da bi igrice bile dobar nacin da se zaradi mnogo $$$ pa su poceli da omasovljavaju i to na racunaru. A onda je dosao i internet na red.

Danas je pc vrlo jeftina "stvar" i cesto ga nazivamo kantom, djubretom, krsinem, dresom, masinom za treniranje zivaca i sl. iako smo u tom momentu svesni da je to vrlo mocna "kanta" i da nam mnogo olaksava zivot. No kada kazem olaksava zivot mislim na mogucnost dopisivanja sa ljudima iz raznih krajeva sveta, proracunavanja nekih slozenih matematickih resenja a ponekad i za ubijanje dosade igranjem Zume. I tada se desilo....

Neki frik je poceo da voli racunar. Sve je to bilo ok ali je frik zaista poceo da voli i ceni racunar. Nakon toga je usledilo i "predavanje" racunaru. I tako smo dobili prvog zavisnika. Buduci da nisam neki stori teler ja cu da ovo malo skratim.

Danas skoro 50% stanovnistva Srbije ima racunar. Smem da se kladim da oko 10% njih koristi racunar samo za piratske igrice, filmove i chat. Par drugova je bas skoro nabavilo adsl i rezultat je sledeci: super je, super je, super je... I kada ih pitam sta su uradili na netu tj. da li uce nesto ili traze njima interesantne pojmove odgovor je bio sledeci: skinuo sam par filmova i par pesama... Oces na MSN?

Taj chat je izlizana prica zato sto je svako alter licnost pa je streber sa naocarima postao Svarceneger 2 a neka devojka koja ni ne zna sta je himes, plavusa sa grudima xxl. Naravno da necu izostaviti nase gejmere koji su prva klasa. Okruzeni smo nekim ultra super kaneterasima koji sa 500m udaljenosti mogu da izbroje koliko ima komaraca u roju. ALO jedno je igrati igru ali da se nesto igra po citav dan i noc i da vi kazete kako vam je zivot super i kako ste srecni sto ste uspeli da Monku nabacite Fireball i kako na lvl-u 33 vam nema ravnog. Naravno necemo ni da zaboravimo ni pricu o tome kako je kod nas sve jadno, bedno, sugavo, crknuto, raspadnuto zato sto niko nece da pomeri prst. Ovaj... Ta grupica ljudi zvana "niko" su... Pa valjda ste shvatili vec.

Svi samo pricaju o nekoj zavisnosti i sve se svoda na sledece: otidi kod doktora, kazi da si zavisnik i ti si vec izlecen. Kao u filmovima kada alkoholicar dodje na svoju prvu terapiju i kaze da je zavisnik. Tada je on baja i ono sto pre nije video sada vidi kristalno jasno i zna da je to pravi put. Dakle sve sto vama treba jeste da kazete roditeljima ili najblizim prijateljima da ste zavisnik i sve je reseno. Postacete licnost koju svi vole i cene zato sto imate hrabrosti da to priznate i vas zivot je vec sredjen. Ok ajde izleceni uradite ovo: pokrenite omiljenu igricu i izaberite najaceg heroja kojeg ste ikada stvorili i pustite da ga ubije neki insekt. Prilikom ovog procesa vi samo gledajte u monitor. Lako?
jos bolje: neka vas noko odvede u Mongoliju (lupam) na planinu gde nema ni struje ni vode ni racunara na 2 godine. Lako?

Vidite mnogo lupetaju o tom racunaru i sve se svodi na sledece: ako budes gledao u tu "kutiju" oci ce ti ispasti, mozak ce ti iscureti, neces imati decu, rebra ce da pojedu sama sebe... Svaka zavisnost potice od nas samih i sve se odigrava u nasoj glavi. Problem nastaje kada vasa zavisnost postane vasa jedina okupacija! Nije normalno da vi nekome kazete da je debil zato sto voli da se lupa kasikom ali nije ni normalno da on non-stop radi ono sto voli. Zamislite svet u kome svi radimo samo ono sto volimo. Ne, ja ne mogu ni da zamislim. Da li sam ja zavisnik od racunara zato sto sam proveo 30min pisajuci ovaj text? Ne bih rekao zato sto ja volim racunar i volim da ga koristim ali takodje volim i fizicke aktivnosti, tv, razgovor, slusanje odraslih kada pricaju nesto pametno (i "nepametno" Smile

), setnju, interakciju sa ljudima uopste itd... Shvatate vec.

Ovaj text nije mnogo "pametan" ali to je verovatno zato sto ja imam takvo misljenje duze vreme pa mi nije nista novo. Mozda ce nekim ljudima ipak da otvori oci. Uostalom u ovom textu se nalaze samo 2 korisne recenice i njiovo tumacenje i praktikovanje zavisi od coveke koji ih cita.

kako misli tinejdzer 5
17 Jun 2007 12:04	Idi na vrh
...a onda se sve polako pocne menjati i u pocetku biva samo haos... Dodir sa slobodom gubimo kroz neke nama bitne stvari i dogadjaje koji u vecoj ili manjom meri uticu na sve ono sto sledi. Sada nisi dete i nema vise trcanja kod mame za svaku polomljenu kost, pocupanu dlaku, posekotinu niti slomljen duh. Sada ides sam sa sacicom onoga sto je ostalo od detinjstva kada je sve bilo lako i kada je ljubav znacila drzanje za ruku, grickanje semenki i pokoji poljubac. Sacica svakog secanja koja su izbledela zbog punjenja nasih mozgova nekim stvarima koje su nebitne ali koje ipak znace u vremenu govora svima nama. Te krive noge, taj mali mladez, ta stara bicikla koja ima samo 8 brzina u vremenu kada su “osamnaesto brzinci” standard, taj meda koji si cuvao kao uspomenu na vezu koja je mogla biti nesto ali nije zato sto si bio uplasen i glup da ne dozvolis sebi da krocis na neistrazenu teritoriju! Vise nema prejedanja skupim cokoladicama niti nerviranja mozga zbog novog mobilnog telefona. Sada sve sto ti ostaje jeste da cuvas ono malo pravih prijatelja i da polako izgubis svaki dodir sa detinjstvom kada prestanes da mislis na ono sto je moglo biti a nije. Zadovoljstvo dolazi u stvarima koje nisi nikada voleo a na koje si naviknut i koje ti znace nesto ali nikad ono sto si zeleo. Navika je cudo jedno iako mi sebe cesto ubedjujemo da ona nije navika vec ono sto smo oduvek zeleli! Sve sada ima dublji smisao ali nesto opet ne stima... Ciljevi su izgubljeni u magli ali ono sto nas odrzava jeste nesto sto mislimo da vidimo. Previse je abstraktno (ovako se pise jel?) ali ga mi sasvim razumemo. Haos u glavi sada nestaje ali ostaje previse praznog mesta. Gde ici, sta uraditi, da li da dodirnem to, da li smem, da li , da li , da li...? Sve nas muci a onda onako iznervirani odreagujemo impulsivno i gle cuda! Prosvetljenje i ispunjavanje nas samih. Prazna soba je sada dobila stocic koji je sada cini da ona izgleda putpunije (sto i jeste) i kompletnije! A onda krenemo da solimo pamet ljudima oko nas i to tako solimo da pokazujemo samo dobru nameru ali nas ne slusaju... Polu-odrasli (moze ovo i bolje da se napise jel?) ali ipak ne odrasli! Glas vazi na papiru ali stvarnost nas gura u te coskice u kojima nalazimo jedni druge. Ucimo na greskama ali vreme je vec odavno isteklo! Ili nije? Da li smo pogresili u necemu? Sigurno jesmo ali svaki pad nam daje nesto novo. Streotipi nam postaju nepoznati i sami stvarano nove. Misle da nismo dovoljni ali varaju se! Mi smo u coskovima i vrebamo...

kako misli tinejdzer 5

17 Jun 2007 12:04

Idi na vrh

...a onda se sve polako pocne menjati i u pocetku biva samo haos... Dodir sa slobodom gubimo kroz neke nama bitne stvari i dogadjaje koji u vecoj ili manjom meri uticu na sve ono sto sledi. Sada nisi dete i nema vise trcanja kod mame za svaku polomljenu kost, pocupanu dlaku, posekotinu niti slomljen duh. Sada ides sam sa sacicom onoga sto je ostalo od detinjstva kada je sve bilo lako i kada je ljubav znacila drzanje za ruku, grickanje semenki i pokoji poljubac. Sacica svakog secanja koja su izbledela zbog punjenja nasih mozgova nekim stvarima koje su nebitne ali koje ipak znace u vremenu govora svima nama. Te krive noge, taj mali mladez, ta stara bicikla koja ima samo 8 brzina u vremenu kada su “osamnaesto brzinci” standard, taj meda koji si cuvao kao uspomenu na vezu koja je mogla biti nesto ali nije zato sto si bio uplasen i glup da ne dozvolis sebi da krocis na neistrazenu teritoriju! Vise nema prejedanja skupim cokoladicama niti nerviranja mozga zbog novog mobilnog telefona. Sada sve sto ti ostaje jeste da cuvas ono malo pravih prijatelja i da polako izgubis svaki dodir sa detinjstvom kada prestanes da mislis na ono sto je moglo biti a nije. Zadovoljstvo dolazi u stvarima koje nisi nikada voleo a na koje si naviknut i koje ti znace nesto ali nikad ono sto si zeleo. Navika je cudo jedno iako mi sebe cesto ubedjujemo da ona nije navika vec ono sto smo oduvek zeleli! Sve sada ima dublji smisao ali nesto opet ne stima... Ciljevi su izgubljeni u magli ali ono sto nas odrzava jeste nesto sto mislimo da vidimo. Previse je abstraktno (ovako se pise jel?) ali ga mi sasvim razumemo. Haos u glavi sada nestaje ali ostaje previse praznog mesta. Gde ici, sta uraditi, da li da dodirnem to, da li smem, da li , da li , da li...? Sve nas muci a onda onako iznervirani odreagujemo impulsivno i gle cuda! Prosvetljenje i ispunjavanje nas samih. Prazna soba je sada dobila stocic koji je sada cini da ona izgleda putpunije (sto i jeste) i kompletnije! A onda krenemo da solimo pamet ljudima oko nas i to tako solimo da pokazujemo samo dobru nameru ali nas ne slusaju... Polu-odrasli (moze ovo i bolje da se napise jel?) ali ipak ne odrasli! Glas vazi na papiru ali stvarnost nas gura u te coskice u kojima nalazimo jedni druge. Ucimo na greskama ali vreme je vec odavno isteklo! Ili nije? Da li smo pogresili u necemu? Sigurno jesmo ali svaki pad nam daje nesto novo. Streotipi nam postaju nepoznati i sami stvarano nove. Misle da nismo dovoljni ali varaju se! Mi smo u coskovima i vrebamo...

kako misli tinejdzer 4
10 Feb 2007 21:30	Idi na vrh
Poslednjih mesec dana razmisljam o tome sta bi moglo da bude u buducnosti sa mnom. Mozda cu biti tehnolog (trudicu se da ne budem posto mi se bas i ne dopada taj posao) a mozda cu da budem baba sera. Ima milion zanimanja koja su mi prosla kroz misli. Ponekad pomislim da sam jedino ja budala i da jedino ja trosim mozak na razmisljanje o svemu i svacemu (doslovno receno). Kada legnem da spavam to je najgori period ``dana`` zato sto bar 60 min pre nego sto zaspim razmisljam o onome i ovome. Da li da instaliram ovaj program ili onaj? Da li da sutra kupim te papire za crtanje ili da stedim pare pa da ih potrosim na nesto drugo? Kako da sutra ako udjem u konflikt sa drugom/drugaricom postupim? Da li je toj osobi zaista stalo do mene? Ko mi se non stop mota po glavi? Da li sam zaljubljen ili je to vise potreba da te zelim ( ne pitajte me kakva je ovo misao... ubija me)? Da li ce evro biti 85 dinara bar 1 dan da bih mogao da zamenim onih 20 evra za vise para nego uobicajeno? Da li da ucim sutra ili ipak da kuliram i pokusam da se snadjem kako umem i znam kada se to desi? Ocu li ikada imati priliku da radim na pravoj mikseti? Da li ce moj burazer ikada promeniti stav prema meni? Oce li moj najmladji burazer uskoro poceti da puzi? Da li da odmah krenem da treniram borilacke vestine uporedo sa teretanom ili da idem prvo 2-3 meseca u teretanu samo pa da kasnije nastavim samo sa ucenjem borilackih vestina? Da li da napravim novi raspored u sobi sutra? Da li mi treba ono? Da li ce mi mozda uatrebati ovo? Kako da izmanipulisem tobom? Da li je Uros u pravu kada kaze da bi trebao da se opustim i da ne mislim toliko? Da li ce mi ova nedelja biti uspesna ili ne? Da li da verujem horoskopu koji mi kaze da ce ovo biti bombasticno dobra godina za strelceve? Da zaista mogu da ti verujem? Da li mi zaista znaci nesto ta osoba? Da li da te slazem ili...? Da li sam budala zato sto bezim od toga? Jesam li pokazao previse interesovanja za ono sto je ``zabranjeno voce``? IMa li leka za temperaturu koju sad imam? Oce li se mir u svetu odrzati? Zasto komsije toliko vicu? Zasto komsija slusa prokleto kolce svako jutro? Zasto posta Srbije radi tako kako radi (sporo i neorganizovano)? Da li da mu dam te pare ili ne? Da li sam danas uradio sve sto sam zeleo? Da li sam trebao vise da treniram danas? Zasto kada mi najvise treba snaga ume da me izda? Zasto ne verujem ni u koga? Da li sutra da odem da vidim starog druga? Da li da odem da vidim drugove iz detinjstva? Da li je ono sto me okruzuje zaista tako lose? Da li ovo o cemu ja mislim je nornalno? Jebeni mozgu otopices se ako tako nastavis. Ali opet nista... Svaki dan je sve vise i vise pitanja sto ume ponekad da me iznervira. Ponekad postavim sebi teska pitanja na koja je nemoguce dati odgovor a ona laka resavam ``u letu``. I opet ja sam i dalje tu. Izgleda da mirujem ali sam zapravo kao jedan veliki server koji misli o mnogo cemu. I posle neka mi neko kaze kako smo mi mladi idijoti zato sto ne mislimo dovoljno

kako misli tinejdzer 4

10 Feb 2007 21:30

Idi na vrh

Poslednjih mesec dana razmisljam o tome sta bi moglo da bude u buducnosti sa mnom. Mozda cu biti tehnolog (trudicu se da ne budem posto mi se bas i ne dopada taj posao) a mozda cu da budem baba sera. Ima milion zanimanja koja su mi prosla kroz misli. Ponekad pomislim da sam jedino ja budala i da jedino ja trosim mozak na razmisljanje o svemu i svacemu (doslovno receno). Kada legnem da spavam to je najgori period ``dana`` zato sto bar 60 min pre nego sto zaspim razmisljam o onome i ovome. Da li da instaliram ovaj program ili onaj? Da li da sutra kupim te papire za crtanje ili da stedim pare pa da ih potrosim na nesto drugo? Kako da sutra ako udjem u konflikt sa drugom/drugaricom postupim? Da li je toj osobi zaista stalo do mene? Ko mi se non stop mota po glavi? Da li sam zaljubljen ili je to vise potreba da te zelim ( ne pitajte me kakva je ovo misao... ubija me)? Da li ce evro biti 85 dinara bar 1 dan da bih mogao da zamenim onih 20 evra za vise para nego uobicajeno? Da li da ucim sutra ili ipak da kuliram i pokusam da se snadjem kako umem i znam kada se to desi? Ocu li ikada imati priliku da radim na pravoj mikseti? Da li ce moj burazer ikada promeniti stav prema meni? Oce li moj najmladji burazer uskoro poceti da puzi? Da li da odmah krenem da treniram borilacke vestine uporedo sa teretanom ili da idem prvo 2-3 meseca u teretanu samo pa da kasnije nastavim samo sa ucenjem borilackih vestina? Da li da napravim novi raspored u sobi sutra? Da li mi treba ono? Da li ce mi mozda uatrebati ovo? Kako da izmanipulisem tobom? Da li je Uros u pravu kada kaze da bi trebao da se opustim i da ne mislim toliko? Da li ce mi ova nedelja biti uspesna ili ne? Da li da verujem horoskopu koji mi kaze da ce ovo biti bombasticno dobra godina za strelceve? Da zaista mogu da ti verujem? Da li mi zaista znaci nesto ta osoba? Da li da te slazem ili...? Da li sam budala zato sto bezim od toga? Jesam li pokazao previse interesovanja za ono sto je ``zabranjeno voce``? IMa li leka za temperaturu koju sad imam? Oce li se mir u svetu odrzati? Zasto komsije toliko vicu? Zasto komsija slusa prokleto kolce svako jutro? Zasto posta Srbije radi tako kako radi (sporo i neorganizovano)? Da li da mu dam te pare ili ne? Da li sam danas uradio sve sto sam zeleo? Da li sam trebao vise da treniram danas? Zasto kada mi najvise treba snaga ume da me izda? Zasto ne verujem ni u koga? Da li sutra da odem da vidim starog druga? Da li da odem da vidim drugove iz detinjstva? Da li je ono sto me okruzuje zaista tako lose? Da li ovo o cemu ja mislim je nornalno? Jebeni mozgu otopices se ako tako nastavis. Ali opet nista... Svaki dan je sve vise i vise pitanja sto ume ponekad da me iznervira. Ponekad postavim sebi teska pitanja na koja je nemoguce dati odgovor a ona laka resavam ``u letu``. I opet ja sam i dalje tu. Izgleda da mirujem ali sam zapravo kao jedan veliki server koji misli o mnogo cemu. I posle neka mi neko kaze kako smo mi mladi idijoti zato sto ne mislimo dovoljno Twisted Evil

kako misli tinejdzer 3
19 Jan 2007 23:00	Idi na vrh
ili jednostavno: zasto da sve bude onako kako treba? Sve ovo izgleda kao pisanje jednog velikog i dugackog sastava (mene to ne mrzi )! Ne znam zasto ali jednostavno volim da pisem te male, bezvezne, ponekad ozbiljne i bezobrazne sastave u kojima iznosim svoja misljenja nevezano od toga da li sam pogodio ili promasio temu (u sustini nema teme koju nisam razumeo izuzev ove: ``Smrt kao cilj nasega zivota``, za koju mi treba jos vremena zato sto mi se ne dopada sam naslov i ne znam sta bih pre uradio: negirao ovu temu ili poceo da objasnjavam zasto je to cilj zivota! Sa druge strane to je vrlo apstraktna tema (po mom misljenju) pa ne bih da trosim mozak na takve aktivnosti kada mogu da gledam VB na televiziji (u svima nama cuci mali voajer ) volim da skrabam! Kao tinejdz volite vi mnogo stvari i pojava kao sto su: pice, pusenje (bljak za prvo i bljak za drugo), sedenje do kasno, setnje, zafrkavanje komsija, voznja bicikla, igranje igara do kasno u noc, cetovanje, razgovaranje telefonom... I naravno volite i osobe suprotnog (u nekim slucajevima, istog) pola . Tako brze prodje vreme ali nekada moze da se desi da neko, bukvalno receno, traci zivot iscekivajuci nesto glupo! Bio to raspust (koji jedva cekamo a kada dodje mi se opasno ``smorimo`` ili novi telefon ili neki sastanak imam osecaj kao da umemo da tracimo dragocene minute na neke sasvim glupe stvari. Ja sam pre neki dan bio ushicen sto cu se videti sa jednom osobom (nebitno kojom) ali nisam zeleo da cekam pa sam morao da sve sjebem (posalo sam poruku sa pogresnim sadrzajem). Pitam se sta bi bilo da nisam poslao tu poruku? Sta bi bilo kad bi bilo je najgora stvar koja moze da vas zadesi u zivotu (pored usamljenosti (meni je ovo trenutno najgore... dalje kroz zivot cemo da vidimo)) ali neka. TREBA TAKO za one koji ne umeju da kanalisu svoju energiju u pravom smeru (predpostavljam da sam zato krenuo u teretanu bas pre neki dan). Ali to su nase muke i ma sta pricali ovi matori za nas je to kraj sveta! To sto se njima ili tebi ili njemu desilo to i to je zalosno/tuzno/bedno ali jbt to ne znaci da su moji problemi zanemarljivi. Ali mi njima nikako da stavimo to do znanja (predpostavljam da ce nas vise slusati... JEDNOG LEPOG DANA) pa u svakom razgovoru sa starijima umemo da ispadnemo budale (u crtacima bi bili predstavljeni telom magarca na cijem telu pise velikim slovima: ``DONKEY``). U ovom slucaju necu reci: ``ali``, zato sto ce se to promeniti kad tad. Nekim danima mi sve ume izgledati linearno kao danas pa ne znam ni zasto sam piso o ovome!? Mora da u podsvesti drzim nesto... Moguce je da me nesto tera da trosim energiju na to. Kako god bilo danas je bio bas odvratan dan: Ustao sam u 9 AM (mnogo mi je to rano), jutro sam proveo u radnjama, doruckovao sam u 11 a zatim me je uvatio neki grc u stomaku zbog koga sam bio prinudjen da lezim 30 min (zbog ovoga se ne bunim)! Zatim je pocela kisa da pada a ja sam obuo neke kineske patike koje pustaju vodu (dok sam ja to shvatio bilo je kasno) tako da su mi citav dan u skoli bile mokre noge. Fizicko nisam mogao da radim zato sto mi je nos citavu noc bio zapusen (ne pomaze tu nikakvo duvanje nosa dok kapi mogu da pomognu ali ne uvek!) usled cega je doslo do oticanja grla! Sto je najgore od svega citav dan mi je zacepljen nos i imam temperaturu, u glavi mi nesto gruva (ne znam da li je to nizak ili visok pritisak) a noge su mi se smezrale tokom 6 sati provedenih u skoli. Ali zasto tu marfi da stane? Profesor nas je pustio sa poslednjeg casa i dok sam stigao do kuce (mokar, smezran, sa temperaturom i bolovima u glavi) prosla je vecnost. Kada sam stigao kljuca nije bilo a majka je zajedno sa caletom i Nikolom (burazerom koji sad vec ima 6 meseci) otisla kod bake pa sam ga ja tako duvo na promaji 60 minuta da bi oni napokon dosli (nisam poneo telefon a kljuc nosim samo kada mi kazu da nece biti kuci)! Naravno vrhunac svega je bio kada sam shvatio da danas trebam da idem u teretanu (ovo bi mi bio 3-ci put) ali da to ne mogu da uradim zato sto sam malaksao toliko da ne mogu ni nogu da podignem (da ne pricam nekim tamo tegovima i sl.). I tako sam se ja zabooooooooo kuci zajedno sa mislima o tome sta bi bilo da nisam poslao onu poruku (da ne pominjem opet kako sam se zaebao). Inace ne znam da li sam napomenuo da sam danas reinstalirao xubuntu zato sto... Ma ni ne secam se sto ali sam se posteno iznervirao (valjda sam hteo da probam ubuntu 6.10 ali sam tek posle instalacije shvatio zasto sam ga izbrisao... I onda sve ponovo). Dan nije biJo dobar ali ko mu *ebe mater. Bilo bi mi dosadno da je sve bilo LEPO i VESELO. Nego da se vratim na ono o cemu sam hteo pricati... Cekaj bre malo! Pa ja se ne secam o cemu je trebalo da pisem... To bejahu racunari ili nesto slicno? Ma ko ih sisa. Ovako spontano je bolje, mnogo je bolji fell! Ne znam ni sam koliko sam gramatickih gresaka napravio ali to ne ne zanima. Rekao sam sta sam hteo (sta god to bilo).

kako misli tinejdzer 3

19 Jan 2007 23:00

Idi na vrh

ili jednostavno: zasto da sve bude onako kako treba?

Sve ovo izgleda kao pisanje jednog velikog i dugackog sastava (mene to ne mrzi Wink

)! Ne znam zasto ali jednostavno volim da pisem te male, bezvezne, ponekad ozbiljne i bezobrazne sastave u kojima iznosim svoja misljenja nevezano od toga da li sam pogodio ili promasio temu (u sustini nema teme koju nisam razumeo izuzev ove: ``Smrt kao cilj nasega zivota``, za koju mi treba jos vremena zato sto mi se ne dopada sam naslov i ne znam sta bih pre uradio: negirao ovu temu ili poceo da objasnjavam zasto je to cilj zivota! Sa druge strane to je vrlo apstraktna tema (po mom misljenju) pa ne bih da trosim mozak na takve aktivnosti kada mogu da gledam VB na televiziji (u svima nama cuci mali voajer Smile

) volim da skrabam! Kao tinejdz volite vi mnogo stvari i pojava kao sto su: pice, pusenje (bljak za prvo i bljak za drugo), sedenje do kasno, setnje, zafrkavanje komsija, voznja bicikla, igranje igara do kasno u noc, cetovanje, razgovaranje telefonom... I naravno volite i osobe suprotnog (u nekim slucajevima, istog) pola Smile

. Tako brze prodje vreme ali nekada moze da se desi da neko, bukvalno receno, traci zivot iscekivajuci nesto glupo! Bio to raspust (koji jedva cekamo a kada dodje mi se opasno ``smorimo`` ili novi telefon ili neki sastanak imam osecaj kao da umemo da tracimo dragocene minute na neke sasvim glupe stvari. Ja sam pre neki dan bio ushicen sto cu se videti sa jednom osobom (nebitno kojom) ali nisam zeleo da cekam pa sam morao da sve sjebem (posalo sam poruku sa pogresnim sadrzajem). Pitam se sta bi bilo da nisam poslao tu poruku? Sta bi bilo kad bi bilo je najgora stvar koja moze da vas zadesi u zivotu (pored usamljenosti (meni je ovo trenutno najgore... dalje kroz zivot cemo da vidimo)) ali neka. TREBA TAKO za one koji ne umeju da kanalisu svoju energiju u pravom smeru (predpostavljam da sam zato krenuo u teretanu bas pre neki dan). Ali to su nase muke i ma sta pricali ovi matori za nas je to kraj sveta! To sto se njima ili tebi ili njemu desilo to i to je zalosno/tuzno/bedno ali jbt to ne znaci da su moji problemi zanemarljivi. Ali mi njima nikako da stavimo to do znanja (predpostavljam da ce nas vise slusati... JEDNOG LEPOG DANA) pa u svakom razgovoru sa starijima umemo da ispadnemo budale (u crtacima bi bili predstavljeni telom magarca na cijem telu pise velikim slovima: ``DONKEY``). U ovom slucaju necu reci: ``ali``, zato sto ce se to promeniti kad tad. Nekim danima mi sve ume izgledati linearno kao danas pa ne znam ni zasto sam piso o ovome!? Mora da u podsvesti drzim nesto... Moguce je da me nesto tera da trosim energiju na to. Kako god bilo danas je bio bas odvratan dan: Ustao sam u 9 AM (mnogo mi je to rano), jutro sam proveo u radnjama, doruckovao sam u 11 a zatim me je uvatio neki grc u stomaku zbog koga sam bio prinudjen da lezim 30 min (zbog ovoga se ne bunim)! Zatim je pocela kisa da pada a ja sam obuo neke kineske patike koje pustaju vodu (dok sam ja to shvatio bilo je kasno) tako da su mi citav dan u skoli bile mokre noge. Fizicko nisam mogao da radim zato sto mi je nos citavu noc bio zapusen (ne pomaze tu nikakvo duvanje nosa dok kapi mogu da pomognu ali ne uvek!) usled cega je doslo do oticanja grla! Sto je najgore od svega citav dan mi je zacepljen nos i imam temperaturu, u glavi mi nesto gruva (ne znam da li je to nizak ili visok pritisak) a noge su mi se smezrale tokom 6 sati provedenih u skoli. Ali zasto tu marfi da stane? Profesor nas je pustio sa poslednjeg casa i dok sam stigao do kuce (mokar, smezran, sa temperaturom i bolovima u glavi) prosla je vecnost. Kada sam stigao kljuca nije bilo a majka je zajedno sa caletom i Nikolom (burazerom koji sad vec ima 6 meseci) otisla kod bake pa sam ga ja tako duv*o na promaji 60 minuta da bi oni napokon dosli (nisam poneo telefon a kljuc nosim samo kada mi kazu da nece biti kuci)! Naravno vrhunac svega je bio kada sam shvatio da danas trebam da idem u teretanu (ovo bi mi bio 3-ci put) ali da to ne mogu da uradim zato sto sam malaksao toliko da ne mogu ni nogu da podignem (da ne pricam nekim tamo tegovima i sl.). I tako sam se ja zabooooooooo kuci zajedno sa mislima o tome sta bi bilo da nisam poslao onu poruku (da ne pominjem opet kako sam se za*ebao). Inace ne znam da li sam napomenuo da sam danas reinstalirao xubuntu zato sto... Ma ni ne secam se sto ali sam se posteno iznervirao (valjda sam hteo da probam ubuntu 6.10 ali sam tek posle instalacije shvatio zasto sam ga izbrisao... I onda sve ponovo). Dan nije biJo dobar ali ko mu *ebe mater. Bilo bi mi dosadno da je sve bilo LEPO i VESELO. Nego da se vratim na ono o cemu sam hteo pricati... Cekaj bre malo! Pa ja se ne secam o cemu je trebalo da pisem... To bejahu racunari ili nesto slicno? Ma ko ih sisa. Ovako spontano je bolje, mnogo je bolji fell! Ne znam ni sam koliko sam gramatickih gresaka napravio ali to ne ne zanima. Rekao sam sta sam hteo (sta god to bilo).

kako misli tinejdzer 2
28 Dec 2006 17:29	Idi na vrh
Svaki dan kada se probudim prvo sto me ceka jeste jelo! Ali ne bilo kakvo jelo vec 8 parcadi (parcadi!!) `ljeba sa namazamih debelim slojem pavlake ili pastete. Zatim ustanem i na stolu me ceka spisaknamirnica koje trebam da kupim u radnjama koje su od moje kuce udaljene svega 300m da bi imali sta da jedemo, pijemo, sa cime da brisemo zadnjicu i slicno. Posle kupovine dolazi na red rasporedjivanje hrane u kredence posebno napravljene za to. Zatim dolazi na red izlezavanje na krevetu (ponekad ucim mada je ova 3-ca godina, cini mi se, laksa nego predhodna tako da imam mnogo manje da ucim (nedeljno oko 2 sata a nekad i manje)) i tako sve dok ne odem u skolu. Tamo prezivim sve i svasta a zatim se vracam kuci gde mi majka postavlja 100x pitanje: ``Da li si gladan?``, ili ``Da li hoces da jedes?``. Uvece uglavnom odem malo da igram Sony 2 u obliznju igraonicu ili pak odme kod drustva da vidim sta rade pa odemo u setnju (nista lepse od setnje po ovakvom vremenu a jos kad padne mrak....) ili da blejimo kod kuce ali u svakom slucaju provedem se (mada za ljude ova rec ima visestruko znacenje i u vecini slucajeva naj provod je smaranje i sl.). Vracam se kuci, obicno oko 11, uzimam da rucam (!!!) i ako imam snage odgledam South Park (a kad se setim samo pre 2-3 godine sam mislio da su slabi oni ljudi koji lezu u 10 zbog umora... A za koju ogdinu cu i ja tako)! I tako uglavnom proticu moji dani (mada nisam opisao dan u skoli koji predstavlja novu dimenziju). Naravno ubacite tu i PC (ponekad sedim 5 sati a ponekad 0 sve zavisi od raspolozenja i potrebe) i eto vam jednom mog dana. I naravno da sam ja los sin zato sto ne zelim da slusam kako je majka provela dan niti kako je videla danas nekog strca koji se pao (gde su se oni cerekali kao ludi) i sl. Da ne pominjem kako mrzim kada mi majka pomene radnju ili neki poslic po kuci sto zaista mrzim (ali ipak uradim! Znam ja ko je gazda u kuci ali opet.... Agrrr). I uvk cu sve da uradim za nju cak i kada sam u ``najvecem neraspolozenju`` (ako smem ovako da se izrazim). Naravno nista nije jednostavno pa cak ni ovakve sitnice. Lako je kada ti majka kaze da kupis nesto ali ako pocne da objasnjava... AAAAAAAAAAAA onda mi dodje da se obesim i da sam sebe krenem da ujedam samo da bi prestala. To je ono sto je najteze u svemu tome sto men tera da se obesim ponekad (naravno samo u mislima zato sto mislim da je moj zivot sasvim dobar (mada idem sitnim koracima unapred kako bih ga poboljsao )). I pored svega toga je volim moju mamu vise nego ikoga mada imam i dve bate pa i njih oram da volim (nemojte pogresno da shvatite ovo MORAM). medjutim svakodnevni zivot sa istom osobom moze biti vrlo dosadan i linearan. Kada mi neko pomene majku odmah se setim toga kako ce da me gnjavi da jedem (kao da se svet vrti oko tog hebenog tanjira punog supe ili neke kase). Naravno tu je i cinjenica da roditelji pogresno shvate cinjenicu da previse vremena provodimo kod kuce! DAkle u jednom periodu sam se ubedacio i mislio da je PC sve sto mi treba (mislim da sam bio osnovna skola tad a i u prvoj srednje sam imao ovakvo misljenje) pa je majka videla da moze da mi ugadja do besvesti sto je ok ali sada mi vise to ne treba i ne zelim to. I kako sad ja to njoj da objasnim? I kako da joj objasnim da prestane da mi kupuje garderobu (ja ne volim da trosim pare na to i garderobu kupujem samo kada je to najpotrebnije (za proslave i slicno ne kupujem novu garderobu vec izvucem maksimum od mojh starih stvari)) i da prestane da se ponasa prema meni kao da imam 12 godina? O skoli necu da pricam zato sto mislim da je maksimalno korektna (u svim slucajevima je maksimalno korektna i sve mi dozvoljava) ali me nervira jedno: kada god dobijem neku dobru ocenu ona odmah dolece sa 20 dinara da imam sta da jedem! ALO BRE pa ne radim ja to za pare (bar ne jos) vec za tu diplomu (ili svedocanstvo kako se vec zove). bas sam juce doneo knjizicu sa prosekom iz 1 polugodja 3 razreda srednje skole (prosao sam bez opomena sto sam naravno ocekivao mada sam bio iznenadjen uspehom). I sad gleda majka to i ocuh (mada vise volim da ga zovem cale zato sto nikad pre nisam imao oca pa mi je sve to novo (iako imam 18 godina)) i tek ce cale: `` Otvori knjizicu da ubacim 500 din!!!!!!!!!!``. Meni je doslo da ga oteram u pi*du materinu zato sto me tako ponizavaju i omalovazavaju (ja to tako vidim). Znam da sam ovog leta imao naviku da majci trazim po 20 din prvi put u zivotu sam trazio po koji dinar izmedju dzeparca (i tih 20-ak puta sam se osecao jako bedno i prljavo... ne znam sto ali nikako mi se ne dopada ta ideja da joj trazim pare izmedju dzeparca! Imam dzeparac i to je to) ali to ne znaci da ja zelim da oni nastave da mi daju pare (kakva recenica)! I sve ja to njima kazem u lice ali opet... NE VREDI. U principu ovo su sitnice ali mene jako nerviraju pa nekad mogu da prsnem zbog toga. Samo cu da pomenem i to da nekad roditelji mislie da smo mi slepci i idijoti i da ne znamo kada treba da ucimo! Mrzim kada mi majka kaze da trebam malo da gledam knjigu (svake godine sve redje to govori ali je sasvim dovoljno da mi Anger dodje do +10) i mrzim to sto nema malo poverenja u mene da me pusti da sam to odradim (pogresicu jednom, mozda 2 puta ali naucicu mnogo iz toga (valjda)). Nisam mnogo rekao ali nadam se da ce roditelji da izvuku nesto iz ovog teksta i da ce razmisliti ovome. Izveo bih jedan zakljucak ali necu zato sto bi i on bio diskutabilan (ovo je univerzalan tema za razgovor ali ja sam je sve na proste stvari i primere) a posto je mousepad u kojem pisem ovaj post poceo da opasno koci postedecu ga bola i stacu OVDE! next time cu pricati o novim tehnologijama (PC, mobilni, muzika i sl.)

kako misli tinejdzer 2

28 Dec 2006 17:29

Idi na vrh

Svaki dan kada se probudim prvo sto me ceka jeste jelo! Ali ne bilo kakvo jelo vec 8 parcadi (parcadi!!) `ljeba sa namazamih debelim slojem pavlake ili pastete. Zatim ustanem i na stolu me ceka spisaknamirnica koje trebam da kupim u radnjama koje su od moje kuce udaljene svega 300m da bi imali sta da jedemo, pijemo, sa cime da brisemo zadnjicu i slicno. Posle kupovine dolazi na red rasporedjivanje hrane u kredence posebno napravljene za to. Zatim dolazi na red izlezavanje na krevetu (ponekad ucim mada je ova 3-ca godina, cini mi se, laksa nego predhodna tako da imam mnogo manje da ucim (nedeljno oko 2 sata a nekad i manje)) i tako sve dok ne odem u skolu. Tamo prezivim sve i svasta a zatim se vracam kuci gde mi majka postavlja 100x pitanje: ``Da li si gladan?``, ili ``Da li hoces da jedes?``. Uvece uglavnom odem malo da igram Sony 2 u obliznju igraonicu ili pak odme kod drustva da vidim sta rade pa odemo u setnju (nista lepse od setnje po ovakvom vremenu a jos kad padne mrak....) ili da blejimo kod kuce ali u svakom slucaju provedem se (mada za ljude ova rec ima visestruko znacenje i u vecini slucajeva naj provod je smaranje i sl.). Vracam se kuci, obicno oko 11, uzimam da rucam (!!!) i ako imam snage odgledam South Park (a kad se setim samo pre 2-3 godine sam mislio da su slabi oni ljudi koji lezu u 10 zbog umora... A za koju ogdinu cu i ja tako)! I tako uglavnom proticu moji dani (mada nisam opisao dan u skoli koji predstavlja novu dimenziju). Naravno ubacite tu i PC (ponekad sedim 5 sati a ponekad 0 sve zavisi od raspolozenja i potrebe) i eto vam jednom mog dana. I naravno da sam ja los sin zato sto ne zelim da slusam kako je majka provela dan niti kako je videla danas nekog strca koji se pao (gde su se oni cerekali kao ludi) i sl. Da ne pominjem kako mrzim kada mi majka pomene radnju ili neki poslic po kuci sto zaista mrzim (ali ipak uradim! Znam ja ko je gazda u kuci ali opet.... Agrrr). I uvk cu sve da uradim za nju cak i kada sam u ``najvecem neraspolozenju`` (ako smem ovako da se izrazim). Naravno nista nije jednostavno pa cak ni ovakve sitnice. Lako je kada ti majka kaze da kupis nesto ali ako pocne da objasnjava... AAAAAAAAAAAA onda mi dodje da se obesim i da sam sebe krenem da ujedam samo da bi prestala. To je ono sto je najteze u svemu tome sto men tera da se obesim ponekad (naravno samo u mislima zato sto mislim da je moj zivot sasvim dobar (mada idem sitnim koracima unapred kako bih ga poboljsao Wink

)). I pored svega toga je volim moju mamu vise nego ikoga mada imam i dve bate pa i njih oram da volim (nemojte pogresno da shvatite ovo MORAM). medjutim svakodnevni zivot sa istom osobom moze biti vrlo dosadan i linearan. Kada mi neko pomene majku odmah se setim toga kako ce da me gnjavi da jedem (kao da se svet vrti oko tog hebenog tanjira punog supe ili neke kase). Naravno tu je i cinjenica da roditelji pogresno shvate cinjenicu da previse vremena provodimo kod kuce! DAkle u jednom periodu sam se ubedacio i mislio da je PC sve sto mi treba (mislim da sam bio osnovna skola tad a i u prvoj srednje sam imao ovakvo misljenje) pa je majka videla da moze da mi ugadja do besvesti sto je ok ali sada mi vise to ne treba i ne zelim to. I kako sad ja to njoj da objasnim? I kako da joj objasnim da prestane da mi kupuje garderobu (ja ne volim da trosim pare na to i garderobu kupujem samo kada je to najpotrebnije (za proslave i slicno ne kupujem novu garderobu vec izvucem maksimum od mojh starih stvari)) i da prestane da se ponasa prema meni kao da imam 12 godina? O skoli necu da pricam zato sto mislim da je maksimalno korektna (u svim slucajevima je maksimalno korektna i sve mi dozvoljava) ali me nervira jedno: kada god dobijem neku dobru ocenu ona odmah dolece sa 20 dinara da imam sta da jedem! ALO BRE pa ne radim ja to za pare (bar ne jos) vec za tu diplomu (ili svedocanstvo kako se vec zove). bas sam juce doneo knjizicu sa prosekom iz 1 polugodja 3 razreda srednje skole (prosao sam bez opomena sto sam naravno ocekivao mada sam bio iznenadjen uspehom). I sad gleda majka to i ocuh (mada vise volim da ga zovem cale zato sto nikad pre nisam imao oca pa mi je sve to novo (iako imam 18 godina)) i tek ce cale: `` Otvori knjizicu da ubacim 500 din!!!!!!!!!!``. Meni je doslo da ga oteram u pi*du materinu zato sto me tako ponizavaju i omalovazavaju (ja to tako vidim). Znam da sam ovog leta imao naviku da majci trazim po 20 din prvi put u zivotu sam trazio po koji dinar izmedju dzeparca (i tih 20-ak puta sam se osecao jako bedno i prljavo... ne znam sto ali nikako mi se ne dopada ta ideja da joj trazim pare izmedju dzeparca! Imam dzeparac i to je to) ali to ne znaci da ja zelim da oni nastave da mi daju pare (kakva recenica)! I sve ja to njima kazem u lice ali opet... NE VREDI. U principu ovo su sitnice ali mene jako nerviraju pa nekad mogu da prsnem zbog toga. Samo cu da pomenem i to da nekad roditelji mislie da smo mi slepci i idijoti i da ne znamo kada treba da ucimo! Mrzim kada mi majka kaze da trebam malo da gledam knjigu (svake godine sve redje to govori ali je sasvim dovoljno da mi Anger dodje do +10) i mrzim to sto nema malo poverenja u mene da me pusti da sam to odradim (pogresicu jednom, mozda 2 puta ali naucicu mnogo iz toga (valjda)). Nisam mnogo rekao ali nadam se da ce roditelji da izvuku nesto iz ovog teksta i da ce razmisliti ovome. Izveo bih jedan zakljucak ali necu zato sto bi i on bio diskutabilan (ovo je univerzalan tema za razgovor ali ja sam je sve na proste stvari i primere) a posto je mousepad u kojem pisem ovaj post poceo da opasno koci postedecu ga bola i stacu OVDE!

next time cu pricati o novim tehnologijama (PC, mobilni, muzika i sl.)

kako misli tinejdzer 1
22 Dec 2006 22:16	Idi na vrh
hmmm... bas se nesto mislim i mislim. imam previse ideja ali sve one sinu u nezgodnom momentu. kad ste tinejdz u zivotu sve imate u nezgodnom trenutku: decka/devojku, obaveze i sl. kad smo vec kod toga nikako mi nije jasno kako neko moze da ima partnera koji ce non stop da te vraca 2 koraka. odmah mi na pamet pada jovana (drugarica) koja ima decka koji je podrzavao da bezi iz skole radi vidjanja sa njim!? wtf? satro price mi se volimo, mi smo zaljubljeni a grese u samom startu: zaljubljenost i ljubav su dve ``pojave`` (sto bi rekao profa iz reklame za smoki) koje se razlikuju ali njima to nije poznato ocigledno. inace ovo me je podsetilo na nesto sto mi se desilo pre jedno 6 meseci u razgovoru sa drugaricom iz razreda. naime vracali smo se kuci i diskutovali smo o mnogo cemu kao i uvek sve dok me nije prekinula izjavom da sam ja previse iskusan? jel ovo postoji? lepo je da to cujete ali lepo je samo prvih 5 sec a onda pocinjete da se transformisete u makovo zrno x 10 na minus 14-ti. uglavnom ovakve izjave cujem od ljudi koji me ne poznaju dovoljno a takvih je mnogo. i sta ja posle da kazem na izjavu da me neko poznaje (kada to ocito nije slucaj)? sledi marsiranje i teranje na mesto gde debeli tope salo (citaj: PAKAO) ali u sebi. nisam po prirodi galamdzija mada kada vidim nepravdu odmah se dajem u akciju. kada smo kod nepravda setio sam se necega sa casa srpskog. profesorka me proziva i pita me sta sam napisao u sastavu (htela je da to kazem na glas) i ja citam: ``... i onako razgolicen dovlacim se do onog kineskog goveta od telefona ...``. i sad pocnu da se cerekaju u razredu a meni nista smesno i sav zacudjen se pitam zastome je prozvala a ona odgovara da trebam da vodim racuna o tome sta pisem! zamislite vi to! ali ok ja nastavim dalje sve do dana kada sam kod drugarice uzeo knjigu koja se (cini mi se) dobro prodaje. necu da je imenujem niti cu pisca da navodim ali cu navesti poslednju glavu knjige i samo mali delic iz nje: .... muski, veliki, debeli kucevi svuda oko mene! grabim ih, lizem, povlacim tanke kozice i nailazim na modre pecurkaste glavie. obozavam ih. Divim se njihovoj krutosti, velicini, lepoti... zadovoljavaju me... sarmiraju me... znam kako funkcionisu. a opet nijedan nije potpuno isti. usne mi se hrane njihovom osetljivoscu..... Da ne duzim dalje shvatili ste poentu. i kako ja sad da se osecam posle toga? ona mene kritikuje zbog jedne reci a picas ove knjige pise za-odrasle-ic koji se prodaje u ko zna koliko primeraka (poznati je picas). mislim stvarno.... R.I.P. inace procitao sam nesto zanimljivo pre neki dan u horoskopu. oazu da ce strelcevi ove godine da zablistaju i da ce se dosta toga izdesavati. ne sri serloce pa logicno je da ce se za 1 godinu dosta toga desiti. a onda sednem i pocnem razmisljati kako bi bilo lepo da me zaista godinu dana sreca samo siba po ledjima. nema nista lepse nego kad ide sve po planu. i onda bi se toliko smorio da ne postoji rec koja bi ~opisala stanje u kojem bi se nalazio. mada mozda i ne bi bilo onako kako mislim. svakim danom sam sve stariji kako fizicki tako i psihicki... hteo bih da ovde ubacim ``ali`` medjutim nema potrebe. starim i kraj. stvarno je uzasan osecaj . vise necete moci da se igrate u pesku zato sto ste previse matori, necete smeti da jedete 0,25kg kikiriki putera dnevno (u stvari to jos mogu... dobro je ) i slicne stvari koje me cine srecnim. ne zanimam e sta moj profa sociologije misli ali ja zelim da svinja u meni uvek bude nahranjena dok se za ljudski deo ja brinem svaki dan mada to ne pokazujem. nema ni uslova da se to pokaze. marcelo kaze da mi deca radnicke klase treba da je**mo bogatase znanjem. mozda je u pravu a mozda i ne. jos moram to da saznam a posto je vec 22h casova vreme je da izadjem na svez (khm... KAH KAH KHMMMMMM) pancevacki vazduh i malo se opustim. a to sto sam ovaj tekst pisao malim slovima ne zanima me! neka moja profesorka sad kaze da sam nepismen. nikako mi nije jasno zasto obracaju paznju na glupa slova i velicinu istih kada je bitno ono sto imate reci. kada pricamo ne postoji nijedan korektor za ``case`` i velicinu tako da me ne zanima. u sledecem delu nesto vise o odnosu roditelja prema nama, malim kretenima koji ne znamo ni kad treba da legnemo da spavamo niti kad treba da ucimo i jedmo.

kako misli tinejdzer 1

22 Dec 2006 22:16

Idi na vrh

hmmm... bas se nesto mislim i mislim. imam previse ideja ali sve one sinu u nezgodnom momentu. kad ste tinejdz u zivotu sve imate u nezgodnom trenutku: decka/devojku, obaveze i sl. kad smo vec kod toga nikako mi nije jasno kako neko moze da ima partnera koji ce non stop da te vraca 2 koraka. odmah mi na pamet pada jovana (drugarica) koja ima decka koji je podrzavao da bezi iz skole radi vidjanja sa njim!? wtf? satro price mi se volimo, mi smo zaljubljeni a grese u samom startu: zaljubljenost i ljubav su dve ``pojave`` (sto bi rekao profa iz reklame za smoki) koje se razlikuju ali njima to nije poznato ocigledno. inace ovo me je podsetilo na nesto sto mi se desilo pre jedno 6 meseci u razgovoru sa drugaricom iz razreda. naime vracali smo se kuci i diskutovali smo o mnogo cemu kao i uvek sve dok me nije prekinula izjavom da sam ja previse iskusan? jel ovo postoji? lepo je da to cujete ali lepo je samo prvih 5 sec a onda pocinjete da se transformisete u makovo zrno x 10 na minus 14-ti. uglavnom ovakve izjave cujem od ljudi koji me ne poznaju dovoljno a takvih je mnogo. i sta ja posle da kazem na izjavu da me neko poznaje (kada to ocito nije slucaj)? sledi marsiranje i teranje na mesto gde debeli tope salo (citaj: PAKAO) ali u sebi. nisam po prirodi galamdzija mada kada vidim nepravdu odmah se dajem u akciju. kada smo kod nepravda setio sam se necega sa casa srpskog. profesorka me proziva i pita me sta sam napisao u sastavu (htela je da to kazem na glas) i ja citam: ``... i onako razgolicen dovlacim se do onog kineskog gov*eta od telefona ...``. i sad pocnu da se cerekaju u razredu a meni nista smesno i sav zacudjen se pitam zastome je prozvala a ona odgovara da trebam da vodim racuna o tome sta pisem! zamislite vi to! ali ok ja nastavim dalje sve do dana kada sam kod drugarice uzeo knjigu koja se (cini mi se) dobro prodaje. necu da je imenujem niti cu pisca da navodim ali cu navesti poslednju glavu knjige i samo mali delic iz nje:
.... muski, veliki, debeli ku*cevi svuda oko mene! grabim ih, lizem, povlacim tanke kozice i nailazim na modre pecurkaste glavi*e. obozavam ih. Divim se njihovoj krutosti, velicini, lepoti... zadovoljavaju me... sarmiraju me... znam kako funkcionisu. a opet nijedan nije potpuno isti. usne mi se hrane njihovom osetljivoscu.....
Da ne duzim dalje shvatili ste poentu. i kako ja sad da se osecam posle toga? ona mene kritikuje zbog jedne reci a picas ove knjige pise za-odrasle-ic koji se prodaje u ko zna koliko primeraka (poznati je picas). mislim stvarno.... R.I.P. inace procitao sam nesto zanimljivo pre neki dan u horoskopu. oazu da ce strelcevi ove godine da zablistaju i da ce se dosta toga izdesavati. ne s*ri serloce pa logicno je da ce se za 1 godinu dosta toga desiti. a onda sednem i pocnem razmisljati kako bi bilo lepo da me zaista godinu dana sreca samo siba po ledjima. nema nista lepse nego kad ide sve po planu. i onda bi se toliko smorio da ne postoji rec koja bi ~opisala stanje u kojem bi se nalazio. mada mozda i ne bi bilo onako kako mislim. svakim danom sam sve stariji kako fizicki tako i psihicki... hteo bih da ovde ubacim ``ali`` medjutim nema potrebe. starim i kraj. stvarno je uzasan osecaj . vise necete moci da se igrate u pesku zato sto ste previse matori, necete smeti da jedete 0,25kg kikiriki putera dnevno (u stvari to jos mogu... dobro je Smile

) i slicne stvari koje me cine srecnim. ne zanimam e sta moj profa sociologije misli ali ja zelim da svinja u meni uvek bude nahranjena dok se za ljudski deo ja brinem svaki dan mada to ne pokazujem. nema ni uslova da se to pokaze. marcelo kaze da mi deca radnicke klase treba da je**mo bogatase znanjem. mozda je u pravu a mozda i ne. jos moram to da saznam a posto je vec 22h casova vreme je da izadjem na svez (khm... KAH KAH KHMMMMMM) pancevacki vazduh i malo se opustim. a to sto sam ovaj tekst pisao malim slovima ne zanima me! neka moja profesorka sad kaze da sam nepismen. nikako mi nije jasno zasto obracaju paznju na glupa slova i velicinu istih kada je bitno ono sto imate reci. kada pricamo ne postoji nijedan korektor za ``case`` i velicinu tako da me ne zanima.

u sledecem delu nesto vise o odnosu roditelja prema nama, malim kretenima koji ne znamo ni kad treba da legnemo da spavamo niti kad treba da ucimo i jedmo.

#7
12 Nov 2006 00:12	Idi na vrh
Nesto sam razmisljao posle jucerasnjeg casa srpskog gde sam cuo razne komentare i jedno vidjenje ljubavi (sta je i kako se dolazi do nje). Slozio sam se sa vecinom misljenja ali kada pocnemo da pricamo o ljubavi ja ucutim (inace sam velika pricalica i volim da kazem misljenje iako zbog toga imam velikih problema) i to zbog serije koju sam pre 2-3 godine gledao. Sad se vi verovatno pitate u cemu je stos jel, sto cutim zbog serije? Evo zasto: u seriji "Lisice" u stanu pricaju Filip i ona sekretarica, nebitno koja, i Filip pokusava devojci da ovjasni da nece vise nista sa njom. On joj kaze da medju njima vise nema ljubavi a ona odgovara: "Mi smo odrasli. Mi se ne volimo vec postujemo!" Ja sam jos mlad i nisam formirao svoje misljeje po ovom pitanju pa me zanima sta vi mislite o gorenavedenoj izjavi?

12 Nov 2006 00:12

Idi na vrh

Nesto sam razmisljao posle jucerasnjeg casa srpskog gde sam cuo razne komentare i jedno vidjenje ljubavi (sta je i kako se dolazi do nje). Slozio sam se sa vecinom misljenja ali kada pocnemo da pricamo o ljubavi ja ucutim (inace sam velika pricalica i volim da kazem misljenje iako zbog toga imam velikih problema) i to zbog serije koju sam pre 2-3 godine gledao. Sad se vi verovatno pitate u cemu je stos jel, sto cutim zbog serije? Evo zasto:
u seriji "Lisice" u stanu pricaju Filip i ona sekretarica, nebitno koja, i Filip pokusava devojci da ovjasni da nece vise nista sa njom. On joj kaze da medju njima vise nema ljubavi a ona odgovara: "Mi smo odrasli. Mi se ne volimo vec postujemo!"

Shocked

Ja sam jos mlad i nisam formirao svoje misljeje po ovom pitanju pa me zanima sta vi mislite o gorenavedenoj izjavi?

Strana:
Prethodna
1
2
3
Sledeća

MyCity » Blogovi » nulti.korisnik

Prijateljski sajtovi

Blog korisnika nulti.korisnik

Blog korisnika

RSS feed-ovi blogova

Naši sajtovi: