Blog korisnika kindergirl
| sunset hug | |
|---|---|
| 22 Okt 2009 23:21 | Idi na vrh |
Dok prelazim most osecam blagi grch u stomaku, neki chvoric u predelu izmedju grudi i stomaka se stezhe, volim Beograd i posle dva dana mi već opasno nedostaje. Nedostaje mi i ona, sa kojom idem da se vidim, prošlo je, koliko, nedelju-dve, ne znam, možda. Ona je od onih ljudi koji mi uvek nedostaju,a za koje znam da su tu, ma koliko kilometara bili daleko.  Autobus klizi, ulivamo se u reke drugih ljudi, spori smo,ali valjda je to ok, zvuci uopšte ne dopiru do mene, čujem samo muziku i sopstvene misli.
Sedimo u ulici Kralja Petra, mhm, da, naravno da ne idemo u kafanicu nego u "Coffe Dream", ne, ne, "C.D" je čista klasika, ne zanima me, sećaš se naših "petkova", mislim da je posle vežbi iz romantizma kod Nenada.Zanima me suštiski da li se promenila, hoće li naručiti moku, ne, pije limunadu,a ja ne pijem nes nego guaranu. Ma da, porasla je, baš je porasla i ona i kosa joj je porasla, čoveče, ali i dalje je dete, znam, znam, vragolast osmeh i oči koje se smeju, baš zato je volim. Osećam kao da smo zajedno preživele tri svetska rata, kao neki ratni veterani smo. Pričamo o svemu,ali bukvalno. I kako mama, i kako Minja i šta ima novo sa Goranom. Važan joj je, znam da jeste, zaljubila se u ono dobro u njemu. Priča mi da hoće da ide na proleće u Istambul,oduvek je bila fascinirana Orijentom, naravno da treba da odeš,ali ja bih u Budimpeštu, da, da, T.jesam, ja sam razmažena najstrašnije. Kad se dugo ne vidimo ona jako brzo priča.Ovaj put je ne slušam, gledam zalazak, sunce sporo zalazi iza Crkve, nebo je jedan veliki notni sistem po kome On svira, plače mi se, mnogo mi se plače i hoću da je prekinem, da joj kažem to,ali ne znam zašto, ne mogu da objasnim, znam da je to zbog neke naprsline koju obe imamo na levoj strani. To je onaj trenutak kad znaš da nepovratno dolazi noć iako je sve toliko svetlo i puno života oko tebe.Žao mi je što nisam ponela fotić da zabeležim trenutak,ali ipak bolje je ovako. Dan koji nije imao sunca, dobio je jedan magičan zalazak. Dok se vraćamo kažem joj da je i sa mnom i sa njom eto ispalo sve ok. Mislim da reče da dolazi za neki vikend kod mene. 
http://www.flickr.com/photos/martabevacqua/3961563421/ * inace, ovih dana slusham: * "Zivot je samo most On je moj, on je moj sretna sam Dao mi je tvoje oci i osmijeh tvoj dao mi je tebe, osjecam te tu srecu koja traje i jos se ponavlja ljubav sto se ne zaboravlja vrijeme koje tece u mom sjecanju To sto imas danas cvrsto zagrli mozda vec sutra ces to izgubiti nestat ce skupa s kisnim kapima kao pijesak medju prstima zato svoje srce uvijek slusaj ti On je moj, samo moj Zivot mi ponekad mnogo daruje cak i kad zlo u njemu caruje jedan je i ja ga ne dam sretna sam Zivot moj je samo most preko kojeg treba proc' palim luc, gubi se dan novi mrak, nova noc On je moj, samo moj..." @ YT * i čitala priču Institucija kafe i sama pozelela da kazem nesto o istoj,ali to nekom drugom prilikom.
|
|
| Geek Love | |
|---|---|
| 21 Okt 2009 23:39 | Idi na vrh |
|
|
| pogled kroz unutrasnji prozor, lenja nedelja | |
|---|---|
| 18 Okt 2009 19:43 | Idi na vrh |
| Ljuštim mandarine jer je došla zima u svim svojim oblicima i ponekad kad pogledam kroz prozor čini mi se da je baš čudno što je toliko hladno a nema snega. Zato slušam bossanovu. "baby wont u come over...."
juče sam onako baš propisno prsla jer sam shvatila da imam toliko knjiga u sobi da uopšte više ne mogu da se snađem i da više ne mogu ni da mislim u takvom neredu i haosu i da moram nešto da menjam. i krenulo je. morala sam da iselim mnogo knjiga iz svog ormana. u maminu sobu, sva sreća, pored moje.  nije daleko,ali ipak trebalo mi je dve svetlosne godine da se odlučim. kad god selim negde knjige čini mi se kao da se sele neki ljudi iz mog života. No, sad sam ponovo prodisala. I ove knjige koje su ostale su nekako dobile novi oblik, barem u mojoj glavi, sad su slobodnije. Sad sve znam gde mi je. Dobro, skoro sve. Osećam se kao da ponovo vraćam kontrolu nad svojim prostorom i životom. Pre nekog vremena sam bila zatrpana stranicama, papirima, rečima pre svega (onim napisanim, izgovorenim i prećutanim pa zapisanim ili ne zapisanim, ali pre svega bujicama misli), zatim i osećanjima, zagubila sam se u pitanjima i odgovorima, sve je to bilo previše za mene, procesor jednostavno nije bio podešen na takve frekvencije i sve se raspalo. Raspala se ja iznutra, po ko zna koji put. I po zna koji put videla da nije strašno. Tj. jeste,ali sve prođe. I ne, to nije nikakva uteha. Ali stvarno prođe.
Svima nešto smeta ova kiša,a ja se zaljubila po kiši. I nije mi žao što sam pokisla. Volim da se vozim sa njim po gradu.Volim što ćutimo na istom jeziku i što se razumemo,a nismo mentalni blizanci. Baš nismo.Skroz smo različite, odvojene, samostalne ličnosti. nikad mi se pre to nije desilo, da neko bude toliko drugačiji od mene a da me neko tako razume. Baš na taj, jedini pravi /mogući način. I to kad ćutim. I sad vežbam. Da ga slušam.I kad priča i kad ćuti.I vežbam toleranciju, mada mislim da mi ne ide. Uvek će postojati taj jedan deo mene koji neće biti zaista sposoban na kompromise. On kaže da je to zato što sam bila puno puta povređivana,ali ja mislim da je to jer imam slab EQ. Možda sam još uvek nezrela.Malo se plašim zbog toga, užasno se lako zatvorim. Mada, ni sa kim nisam bila toliko ja. I tako, mislim ne pravim sa njim onoliko drame i buke kao što sam ranije radila. Nekako sam sabrana i tiha, pa mi je čudno. Ali mi je udobrno. in the corner of my mind.... htela sam jutros da se probudim u njegovoj pidžami htela sam da popijem kapućino u njegovoj sobi i da ostanem tu celog dana ali nije se moglo. umesto toga crtala sam sunca na marginama i držala nekoj deci časove. i pokušavala da im kažem zašto je nešto važno. i tek kad zaista pokušaš da kažeš neke stvari naglas vidiš kako je u stavri neke stvari teško objasniti.i to da moje važno nije i njihovo važno, možda. i još nešto, lakše mi je da predajem gramatiku nego književnost. da, to je paradoks jer ja mnogo više volim književnost.
Inače, mnogo mi se čita nešto novo od Valjarevića. I eto baš tad mi On pošalje Nikolin blog i eto, jedan novi vid čitanja i učitavanja Sebe u V. pesme je tu. svidja mi se, bash. 
idem da pravim shejk sa plazmom.... ne mrdam ovih dana. ispod ćebeta je najlepše. sa Njim, naravno. jedna lenja nedelja..... urbana cica ne lakira nokte, ne šminka se i ne ide u provod. provod dolaz kod nje.
e da umalo da zaboravim, imam nove blogerice koje čitam iz različitih razloga.
http://7-recenica-dnevno-svakodnevno.blogspot.com/ http://urbanamacka.blogspot.com/ enjoy... 
|
|
| dovoljno | |
|---|---|
| 10 Okt 2009 12:33 | Idi na vrh |
|
iza zatvorenog oka chuvam sliku ti i ja.... dovoljno je za pochetak, dovoljno za kraj. dont' ask.:mad & insane 2day. Nihilista? |
|
| super ql | |
|---|---|
| 07 Okt 2009 22:00 | Idi na vrh |
| žmurim i žmirim u sunce
znaš ono kad ti je toplo ispod kapaka i znaš da iza toga mora biti svetlost koja se još ne vidi od paučina svih onih dana kad mi nije stigla tvoja poruka i znaš imam novu maskaru i senku i novi stav i novi život i sad samo žmirim i lepo mi je u mojih 175cm i prvi put posle pet godina nisam te zvala da ti čestitam rođendan. i hani, zvala sam nekog drugog nekog do koga mi je stalo na drugačije načine neko sa kim sam stalno ispod ćebeta njegovih mekih osećanja sa kim se valjam prekrštenih nogu sa nekim ko me pusti da pobedim sa nekim kome sam važna u tri ujutru,ali hani pogodi i u tri popodne. malo sam umorna znaš, od svih popijenih kafa i neprospavanih noći, od neopranih sudova koje si ostavio i eto danas opet na levoj ruci imam tako odjednom ljubičastu modricu pored vene jer ko zna, možda ima još uvek pomalo tebe u mom krvotoku, možda te nisam preBolela ali sam na pola puta do, tako da ne brini, ja sam se preselila u novi supersonični kosmos i nećemo se sretati po haustorima i autobusima. možda ti samo malo svratim u snove po koji put. čisto da te nerviram.
|
|
| on the Road... | |
|---|---|
| 29 Sep 2009 23:37 | Idi na vrh |
| "Were on a road to nowhere
Come on inside Takin that ride to nowhere Well take that ride Theres a city in my mind Come along and take that ride And its all right, baby, its all right And its very far away But its growing day by day And its all right, baby, its all right..." Nema me ovih dana nigde a nikad nisam bila prisutnija. Ubacila sam se u jednu za mene novu priču i sad čučim i ne mičem se. A stalno hodam, pa sam sva u paradoksima. Važno je da sam dobro. Posle jedno dva milenijuma ja sam dobro. I onako, proučavam grčke tragedije i antičku knjizevnost uopšte. Nekad mi se proteklih pet godina čine kao jedna velika tragedija sa svim mogućim elementima. I agon i hibris i tragički junak.Svaki dan neka nova otkrića..nova zvezda, lek protiv gripa, formule, tumačenja, terapije...Ja ne idem toliko daleko.Samo do škole u mom kraju.Tamo učim neku decu stvarima koje su važne.I čini mi se da se nekako menjam iznutra.Sva sam u pitanjima,ali nigde panike.Čini mi se sve više što kopam da sve manje znam.Nema napregnutih misli, um je gotovo iznenađujuće prazan,nema šuma na srcu, pritisak i disanje su u nekakvoj harmoniji.i takva ja, sa stišanom svešću, idem po gradu.Ne sudaram se, ne gubim stvari, budim se rano pre sunca i puno pričam. A ništa ne kažem o sebi.Mislim na 3 frekvencije, ozbiljno. Udobno mi je unutra.inside my mind.simplicity.Kasno noću umor mi se čini kao predigra za san. Jedino još što nikako sa snovima da se pomirim. Sanjam ponovo avion. i to kao da pada ispred mene, a neko mi kaže da to nije ništa jer se slomilo samo jedno krilo. Nema ničega lucidnog u tome. Ni pozitivnog, znam zbog osećaja.Prilično gorko..Zato se trudim da živim preko dana. U svim mogućim stvarnostima, na nekoliko nivoa energije. Hvatam krugove sunca u ogledalu. Mislim na reku i njene slojeve vode dok hodam. Možda sam i ja sad u nekom začuđujuće mirnom sloju. Između dva talasa. 
|
|
| Elementarteilchen | |
|---|---|
| 19 Sep 2009 18:42 | Idi na vrh |
|
Elementarne chestice It's All Over Now, Baby Blue "You must leave now, take what you need, you think will last. But whatever you wish to keep, you better grab it fast. Yonder stands your orphan with his gun, Crying like a fire in the sun. Look out the saints are comin' through And it's all over now, Baby Blue. The highway is for gamblers, better use your sense. Take what you have gathered from coincidence. The empty-handed painter from your streets Is drawing crazy patterns on your sheets. This sky, too, is folding under you And it's all over now, Baby Blue. All your seasick sailors, they are rowing home. All your reindeer armies, are all going home. The lover who just walked out your door Has taken all his blankets from the floor. The carpet, too, is moving under you And it's all over now, Baby Blue. Leave your stepping stones behind, something calls for you. Forget the dead you've left, they will not follow you. The vagabond who's rapping at your door Is standing in the clothes that you once wore. Strike another match, go start anew And it's all over now, Baby Blue. " |
|
| autoputem nasih snova | |
|---|---|
| 17 Sep 2009 18:24 | Idi na vrh |
| U Talmudu piše: "Svaki san je kao jedno nepročitano pismo". Na nama je da li ćemo da ga pročitamo.
"Univerzalna mentalna aktivnost tokom spavanja, kraljevski put u nesvesno ili kraljevski put do integracije, odgovor na pitanja koja ne smemo sebi da postavimo, zapečaćeno pismo koje nam šalje podsvest, otvorena vrata za naše zabranjene želje, noćni bioskop koji nam omogućuje da poverujemo u ostvarenje naših prognanih i zabranjenih žudnji, znak koji treba dešifrovati ili staza koja uvek vodi do neke druge staze? " tumaranja & tumachenja. |
|
| Promise. | |
|---|---|
| 13 Sep 2009 10:19 | Idi na vrh |
|
|
| To je.... | |
|---|---|
| 09 Sep 2009 10:31 | Idi na vrh |
| ... kad osetish da si Chovek.... | |
