Blog korisnika goran05
| Skoro bila ova fora ali evo opet.:-) | |
|---|---|
| 09 Dec 2007 16:30 | Idi na vrh |
| Po cemu ces znati da zivis u 2007. godini ?
1. Nesvesno tipkas telefonski broj u mikrotalasnu. 2. Vec godinama nisi igrao pasijans pravim kartama. 3. Imas listu od 15 telefonskih brojeva, da bi pricao sa svojom familijom, koja broji 3 clana. 4. Saljes E-mail kolegi koji sedi odmah do tebe. 5. Izgubio si kontakt sa prijateljima, jer nemaju E-mail adresu. 6. Nakon napornog radnog dana stizes kuci i javljas se na telefon imenom firme. 7. Biras nulu s kucnog telefona, da te pusti dalje. 8. Vec 4 godine sedis na istom radnom mestu, ali za 3 razlicite firme. 10. Sve TV-reklame imaju istu Web-adresu u cosku. 11. Dobijas napad panike, jer si bez mobilnog izasao iz kuce, i vratis se po njega. 12. Ustanes ujutro i prvo otvoris Outlook, pa onda pravis kafu. 13. Naginjes glavu da bi se nasmejao. 14. Citas ovaj tekst i smejes se. 15. Jos gore, vecznas kome ces ga proslediti dalje... 16. Previse si u frci da bi primetio da na ovoj listi nedostaje 9. 17. Sad se vratis da pogledas, jel" to stvarno nedostaje 9. ...I onda se smejes... Usput: Jedan juznoamericki naucnik je nakon dugotrajnih i komplikovanih istrazivanja utvrdio, da osobe sa smanjenim seksualnom aktivnoscu citaju mejlove sa rukom na misu. Ne moras sada da sklanjas ruku, kasno je..:-) |
|
| Kako otvoriti datoteku... | |
|---|---|
| 23 Nov 2007 23:07 | Idi na vrh |
| - U busu se nalazi 7 - dece
- svako dete ima 7 - torbi - u svakoj torbi je 7 - velikih macki - svaka velika macka ima 7 - malih macica - svaka macka ima 4 - noge. Pitanje: Koliko nogu se nalazi u busu? Klicina nogu je password datoteke. http://fotkica.com/UploadsN/58719_1163902333_Cats.xls |
|
| Filozofija | |
|---|---|
| 18 Nov 2007 22:49 | Idi na vrh |
| Da li filozofija vlada svetom.. | |
| Programiranost? | |
|---|---|
| 04 Jul 2007 03:05 | Idi na vrh |
| Ako razmotrite nacin na koji ste "konstruisani" i na koji "funkcionisete", otkricete da je u vas mozak ubacen kompletan program, sa citavom serijom zahteva koji vam govore kako bi trebalo da se odvijaju stvari u svetu oko vas, kakvi bi trebalo da budete i, samim tim, sta bi trebalo da zelite...
Ko je odgovoran za tu programiranost? |
|
| Sta je najvrednije u nama? | |
|---|---|
| 11 Jun 2007 01:09 | Idi na vrh |
| Da li mozda potice iz uspeha u poslu?, da li potice iz posedovanja gomile novca?.Otkud potice vrednost sebe? | |
| Vreme je za ljubav | |
|---|---|
| 15 Apr 2007 21:02 | Idi na vrh |
| Sa budjenjem prirode, bude se i nase emocije. Zimsku uspavanost smenjuje zivost, inteziviraju se pozitivne emocije, pa smo tako spremniji i za zaljubljivanje. | |
| Carstvo je ovde | |
|---|---|
| 10 Apr 2007 00:03 | Idi na vrh |
| "Zivot je banket, a tragedija je sto vecina ljudi umire od gladi.
Bas o tome govorim ovde, u sustini. Grupa ljudi umirala je od zedji na jednom brodicu, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoljiko milja ka pucini. Mnogi su da je piju, ali nisu znali. Na isti nacin , okruzeni smo radoscu, srecom, ljubavlju. Vecina ljudi nista nezna o tome. Sta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, uspavani. Zamislite madjionicara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve ja u tome. Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. Cemu plakati nad gresima koji su pocinjeni u snu? Zar biste plakali nad necim sto ste uradili pod hipnozom? Zasto biste se poistovecivali sa takvom osobom? Probudite se! Promenite svoj stav. Pokusajte da gledate na stvari s nove tacke gledista! Jer "carstvo je ovde"! Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam budjenje ne prija. Medjutim, problem je sto vise volite da zadrzite i osvojite svoje sve one stvari za koje, putem hipnoze, verujete da su toliko vazne i dragocene za vas, za vas zivo i opstanak. Posle toga potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se mozda drzite pogresnih ideja, i da bas te ideje presudno uticu na vas zivot, cineci ga haoticnim, a istovremeno vas odrzavaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose na ljubav, na slobodu, na srecu itd. I nije lako slusati nekoga ko izlaze diskusiji ideje do kojih vam je oliko salo i kojih se tako grcevito drzite. Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da ona koi je podvrgnut pranju mozga, "introjekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pripada nekom drugom. U trenutku kada neko na ovaj nacin prihvata ubedjenja i idj koj nisu njgov, one vrse atak na licnost. Covek ostaje zatecen i reaguje na emotivan nacin. To je ocekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran. Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez zvakanja i onda su spremni da umru za nju. Nije lako slusati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. Cak i kad toga nema, nije lako slusati; slusa se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo hipnoticki uslovljeni. Cesto se sve sto se cuje tumaci u svetlu sopstvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I slusamo polazeci od tih stavova. "Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako mrsav! Sta ti se desilo Henri?" A Henri kaze: "Ja nisam Henri, ja sam Frenk." "Ok, promenio si cak i ime!" Kako naterati takve ljude da vas slusaju? Najteza stvar na svetu je slusati, gledati. Mi ne zelimo da vidimo. Mislite da bi neki kapitaliata hteo da shvati sta je dobro u komunistickom svetu? Ili da bi neki komunista zaista hteo da shvati sta je dobro i zdravo u kapitalistockom svetu? Mislite li da je nekom bogatasu stalo da gleda zivot siromaha? Ne zelimo da gledamo, da vidimo, jer ako to ucinimo, mozda cemo se promeniti. Ne zelimo da gledamo. Ako sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad zivotom koji i onako jedva drzimo na okupu. Da bi ste mogli da se probudite, ono sto vam je potrebno nije energija, a nije i snaga, nije mladost, pa cak i visoka inteligencija. Ono sto vam je naj potrebnije je spremnost da naucite nesto novo. Mogucnost budjenja je u direktnoj proporciji sa kolicinom istine koju ste spremni da hrabro prihvaite. Do koje ste tacke spremni na to? Koliko ste spremni da se voljno odreknete onoga sto vam je u zivotu najdraze? Do koje ste tacke spremni da mislite na nesto novo, nesto sto vam nije blisko. Prva reakcija je strah. Mi se ne plasimo nepoznatog. Ne mozemo se bojati necega sto ne poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se u supstini bojimo da ne izgubimo ono sto nam je poznato. Eto cega se bojimo. Dacu vam primer, rekao sam da je svaka svar koju cinimo zagadjena egoizmom. Nije lako cuti tako nesto. Ali zamislimo se malo nad tim, pokusajmo da dublje zadjemo u to. Ako sve ono sto cinimo izvire iz licnog interesa vise ili manje vidljivog kakvo osecanje budi u vama misao na vase milosrdje i vasa dobra dela u tom novom svetlu? Sta je s vasim dobrim delima? Evo vam jedna mala vezba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste ucinili. A sad, pokusajte da shvatite sta su zaista bile motivacije vaseg licnog interesa, kojih ste bili vise ili manje svesni. Sta je sa vasim ponosom? Sta je sa vasom tastinom? Sta je s onim osecanjem superiornosti koje ste osecali prema svom susedu, sto vam se cini kao veliki egoista? Sve se to menja, zer ne? "Dobro", mozda cete reci, "moj sused ima manje rafiniran ukus od mene." Vi ste onda naj opasniji tip licnosti. Izgleda da je Isus imao manj problema sa tipom kao sto je vas sused nego sa takvima kao sto ste vi, sa ljudima koji su ubedjeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem, bili su otvoreno egoisti, svesni da su takvi. Zato, probudite se! To je oslobadjajuce! To je cudesno! Osecate se potisteno? Mozda to i jeste. Zar nije cudesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji? Zar to nije cudesno? Razocarani ste? Pogledajte sta smo izneli na svetlost dana! Sta je ostalo od vase tastine? Prijalo bi vam osecanje da ste bolji od drugih, ali pogledajte sta je ispalo prevara!" Antoni De Melo |
|
| Da li ste budni? | |
|---|---|
| 07 Apr 2007 15:08 | Idi na vrh |
| Vecina ljudi je, i neznajuci to, uspavana. Radjaju se uspavani, zive uspavani, zene se i udaju uspavani, podizu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude.
Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i cudesnost onoga sto nazivamo ljudskom egzistencijom. Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slazu se u jednom: Da je sve dobro, sve je dobro. Cak i kada caruje haos, sve je dobro. To je, Naravno, cudan paradoks. Pa ipak, vecina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. Zive u kosmaru. Jedan covek lupa na vrata sobe svoga sina. "Carli," kaze "probudi se!" "Necu da ustanem tata", odgovori mu Carli. Otac vice: "Ustaj moras u skolu!" "Necu da idem u skolu", kaze Carli. "Kao prvo, skola mi je dosadna; drugo, ucenici mi se rugaju; a trece, mrzim skolu." Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sad cu ja tebi reci tri razloga zbog kojih moras da odes u skolu; kao prvo, to je tvoja duznost; drugo, jer imas cetrdeset pet godina; a trece, jer si direktor." Vecina ljudi tvrdi kako hoce da izadju iz decjeg vrtica, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo zele da povrate svoje polomljene igracke. "Vratite mi moju zenu. Vratie mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh." To je ono sto ljudi zele: samo nove igracke. Sve je u tome. Cak ce vam i najbolji psiholozi reci da lujdi u supstini ne zele da budu izleceni. Oni samo traze olaksanje; izlecenje bi bilo previse bolno. Budjenje nije prijano. Covek lepo lezi u krevetu, budjenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokusava da probudi ljude oko sebe. Nadam se da necu umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne ucinim ni najmanji pokusaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tice, i pored toga sto vam povremeno kazem: "Probudite se!" Ja samo treba da produzim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako prihvatate nesto od toga, dobro je; ako ne prihvatate, vasa stvar. Kao sto kazu Arabijani: "Priroda kise je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvece u oazi." Antoni De Melo |
|
| Koliko smo iskreni prema sebi? | |
|---|---|
| 07 Apr 2007 00:43 | Idi na vrh |
| Prvo sto treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne zelite. Prvi korak ka budjenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopste nije prijatno.
Vi na zelite da budete srecni. Hocete jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Mozete da zazmurite dok resavate, ili da to radite otvorenih ociju nebitno je. Mislite na nekog kog mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokusajte da mu u mislima kazete: "Vise mi je stalo do moje srece nego do tebe." Pazite sta se dogadja. "Vise mi je stalo do moje srece, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao srecu." Koliko su se od vas osetili kao egoisti izgovorivsi ove reci? Mnogi, cini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: " Kako mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: " Kako si mogao da budes takav egoista da ti tvoja sreca bude vaznija od mene?" Zar vam ne bi doslo da odgovorite: "Izvini, ali ako ti mozes da budes takav egoista, kad ocekujes da da tebe stavim iznad svoje srece?" Jedna zena mi je pricala kako je njen ujak, svestenik u lokalnoj crkvi, uvek pocinjao besadu recima: "Samo je zrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam." Savrseno! Upitao sam je: "Da li biste pozeleli da vas volim po cenu svoje srece?" "Da", odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je. Zar to nije cudno? Ona bi volela mene po cenu svoje srece i ja bih voleo nju po cenu moje srece. I tako, imali bismo dve nesrecne osobe, ali zivela ljubav! (A. de Melo, knjiga "Budjenje") |
|
| "O nasem ludilu" | |
|---|---|
| 31 Mar 2007 14:40 | Idi na vrh |
| NI odricanje nije pravo resenje. Svaki put kada se odreknemo necega, odmanjujemo sebe. Cega se odricemo? Svski put kat se odreknemo necega, ostajemo zauvek vezani za predmet za predmet odricanja.
"Kad god mi dodje neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kaze mi: Sita sam zivota koji vodim.Treba mi Bog. Medjutim kad god mi dodje svestenik,taj prica samo o seksu". Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? |
|
