Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kcer, koju je u kavezu
hranio i cuvao kao oci u glavi. Kad djevojka odraste, jedno vece
zamoli se ocu svome da joj dopusti da izidje sa bracom malo pred
dvor u setnju, i otac joj dopusti. Ali tek sto izidje pred dvor,
u jedan mah doleti iz neba zmaj, scepa djevojku izmedju brace i
odnese je u oblake. Braca otrce brze-bolje k ocu i kazu mu sta je
bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potraziti. Otac im dopusti
da idu da je traze, i da im svakome po konja i ostalo sto treba za
put, i tako oni otidu...i tako dalje...i tako dalje....
Lepa narodna bajka,kojom odslikavamo pravu ''guzvu na nebu''..
Ali ovo o cemu bih ja pisala, deluje zaista bajkovito,mada je potpuno realno i moguce, interesantno i sto je najvaznije tajanstveno!Tu je kljuc cele ove price-tajanstvenost-odrednica koja nas uvek intrigira...Kada kazemo za nekoga da je tajanstven,mi se uvek zamislimo nad cudesnosti i magicnosti ove tako intrigantne,ali dubokoumne reci!
Sta mislite, o ''tajanstvenom zivotu''duse i njenom ''mirisnom bezdnu''...O tome je takodje mislio i govorio i pesnik Vladislav Hodacevic...?..(To samo pomenuh onako ''uzgred''...)
A,da li ste nekada razmisljali, kakvim ocima, vas svakog jutra ili dana, kada ustajete, kao stari znanci gledaju:prljavo zeleni ili kakve druge boje , pomalo prasnjavi zidovi vase male sobe,ormani od univera,stolica u slicnoj imitaciji toga ''laznog drveta'',neki otoman u tamno crvenoj boji sa cveticima,fotelja ''ubijenih svojih ruku ''(pohabani nasloni),slika
vaseg ljubimca koji je davno nestao,par knjiga isaranih stranica razbacanih po podu,pepeljara (prazna,ali ''prljava''...)gurnuta nonsalantno do donje ivice vrata ,koja sada vec vise od dva cm,bezi od svoga rama )i napokon odeca koju ste juce na brzinu skinuli i zguzvanu bacili...
(mobilni i racunar me uopste ne interes.)...
Najzad vam je i vec pomalo ovaj dosadni letnji dan,preobucen u jesenje ruho,kisovit,mutan i prljav tako ljutito,sa takvom kiselom grimasom zavirio kroz mutno oko...(Dobar dan Dostojevski i tvoj ''dvojnik''...danka kroz ' ovu ''pravljenje reda u haosu'', analizu i ''poeticno ozivljavanje''svega sto ''spada u zivot''dusom i samo i uvek njenom magijom ...pravi slike svakodnevnice nas ''malih obicnih ljudi'')-
''odoh na minut ...''i shvatih :
-Iako je glava koju je ogledalo pokazivalo, bila pomalo dremljiva,rascupana, sa prilicno gustom kosom u trku na vise strana,jamicama na obrazima ,i uvek siroko otvorenim upitnim okama(sto bi rekao asimetricnost...) , ipak je izgleda, njen sopstvenik...tj. ja ...bio zadovoljan onim sto vide...
.
Ma da se vratim ja na pricu,koja je ovde ''o neobicnima''...
Cardak ni na nebu ni na zemlji...NI TAMO NI OVDE...Ma teska nam pitanja oni postavljaju,gotovo svakodnevno...''V.Jerotic ih naziva cardakom''....meni se to
svidelo...jer ''to su oni ni mentalno zdravi,ni istinski bolesni(mozda''abnormalno
normalni'')Ali...
Govorimo o onima,(medju kojima su sigurno i neki od nas...)koji normalno studiraju,rade poslove za koje su kvalifikovani,ili koje su izabrali,u braku su,i imaju svoje porodice,neupadljivi su i sasvim normalno funkcionisu,pobozni su,odlaze u crkve i manastire,a ipak se razlikuju od vecine,jer povremeno ili stalno(godinama)imaju ''vidjenja''ili cuju ''glasove''...(nekima se predmeti u sobama pomeraju,drugima svetle,treci vidjaju mrtve,neki svece i bozije izaslanike,a neki pak imaju sposobnost stvarnih vizija,ejdetskih slika,a, glasovi-poznatih,nepoznatih,muski,zenski,preteci,umirujuci,utesni zapovedni...)
Kakva zadivljujuca i beskrajna slozenost i raznovrsnost ''vidjenja''i ''cuvenja'' ljudi!!!
Nikako ne mozemo i nepravda bi bila ,svrstavati ih u neku -crno-belu pregradu,pre svega iz razloga sve zamrsenosti,nejasnoca i nedovoljnosti od nauke proucene pojave ,i da su one sve bolesne pojave,ili sve demonske(ma ima ''cakanih demona''''eno ga onaj sto ga Trio stavi u blog Sorelag ''o bolu i demonima''
Razmisljajuci,ko su,sta su, odakle dolaze,sklona sam da poverujem...i navedem reci iz knjige ruskog svetitelja iz 18.veka Ignjatija
Brjancaninova:''Sveta duhovna bica uklonila su se od opstenja sa ljudima kao sa stvorenjima koja vise nisu dostojna toga''-KAKVA CUDESNA MISAO!
Ali o kakvim mi to manifestacijama govorimo,neprirodnim,natprirodnim...
Postoji jedna od najupecatljivijih podela gde ta 'vidjenja i cuvenja'',mogu biti....
Ali, za sada cu izdvojiti(valjda se pise sa slovom ''j''),za mene najintrigantniju, u moru toga...ozivljavanje ''arhetipa spasioca'' i homo creatora,prisutnih u svakom coveku,kao
sadrzaj njegovog kolektivnog nesvesnog,u slucajevima smrtne opasnosti,genijalnog umetnickog(Gete,Tolstoj...) ili naucnog (Tesla) stvaranja i u nekim drugim slucajevima,javljaju se -vizije-koje se u psihologiji definisu:''Kada nesvesno prodre u svest za vreme budnog stanja sa slikama slicnim snu,tada govorimo o vizijama''koje mogu,ali ne moraju biti znak psihicke poremecenosti...''...auuuuuuuu..koja guzva na nebuuuu...!!!
Citat:A,da li ste nekada razmisljali, kakvim ocima, vas svakog jutra ili dana, kada ustajete, kao stari znanci gledaju:prljavo zeleni ili kakve druge boje , pomalo prasnjavi zidovi vase male sobe,ormani od univera,stolica u slicnoj imitaciji toga ''laznog drveta'',neki otoman u tamno crvenoj boji sa cveticima,fotelja ''ubijenih svojih ruku ''(pohabani nasloni),slika
vaseg ljubimca koji je davno nestao,par knjiga isaranih stranica razbacanih po podu,pepeljara (prazna,ali ''prljava''...)gurnuta nonsalantno do donje ivice vrata ,koja sada vec vise od dva cm,bezi od svoga rama )i napokon odeca koju ste juce na brzinu skinuli i zguzvanu bacili...
Haha, pa nisam, mada..zvuči zanimljivo......zidovi, ormari, stolice....koji šapuću između sebe....preko tebe (mene)...pa kad osjete tvoje micanje...šššššš, uspavljuju te u zebnji da ćeš ipak da se probudiš, pa kad te uspavaju.....oni opet šuškaju, tračaju, gozbe, smiju se, kartaju....pokadkad bace pogled ka tebi.....dobro je spava....ššššš....
A kad je jutro, dobrim djelom preuzelo svoj dio dana i kada ti se zalijepljene trepavice otrgnu iz sna, možda se stvarno tad ....sve te naše stvari....lupe rukom o čelo: o ne, evo je .... budi se! .....a ti....sa kezom kao posledicom predivnog sna, zabacuješ kosu i navlačiš papuče sa štiklom....pogledaš u sve te stvari, pih, sad ću da vam pustim muziku....
plešeš do kupatila, a zidovi u sebi.....ona i njena muzikaaaaa aa a a... i malo po malo....stolice, otoman, ishabana hotelja....dobijaju na ritmu...op....tana nanaaaaa.... vraćaš se i sijaš kao iz reklame.....kratak zastoj pred ogledalom....podigneš...obrve, pa grudi..... ...a ogledalce ti odgovara: lepa si gospe, lepa kao san, ali ipak je trio ovdje najlepša! Uuuuhhhh, taman trio, pojma ti nemaš
Ovo je zez, naravno, ali....
uvek se najbolje ogledam u tuđem oku, ogledalo je tek da popravim obrve i ....haha, ali ogledanje u tuđem oku....
Citat:Govorimo o onima,(medju kojima su sigurno i neki od nas...)koji normalno studiraju,rade poslove za koje su kvalifikovani,ili koje su izabrali,u braku su,i imaju svoje porodice,neupadljivi su i sasvim normalno funkcionisu,pobozni su,odlaze u crkve i manastire,a ipak se razlikuju od vecine,jer povremeno ili stalno(godinama)imaju ''vidjenja''ili cuju ''glasove''...(nekima se predmeti u sobama pomeraju,drugima svetle,treci vidjaju mrtve,neki svece i bozije izaslanike,a neki pak imaju sposobnost stvarnih vizija,ejdetskih slika,a, glasovi-poznatih,nepoznatih,muski,zenski,preteci,umirujuci,utesni zapovedni...)
puj, puj, daleko bilo.......ma najbolje je biti bez brige, a naročito pameti (kao ja sad), tad ti se ništa ne pomjera, a čuješ samo ono kad ti se unesu u facu.....
Glasovi, vizije, mrtvi (pa i živi, da se prekrstim), sva viđanja i predviđanja, otvori, ponori...svako od nas čuje ono što želi da čuje...ali takvi su zaista rijetki, vjerovatno na izgled normalni, ne mogu ni da zamislim kakav je to život, da ne kažem, buuuaaaaa, užasavam ga se.
Što se tiče narodne bajke, bar ovog započetog dijela, i tu bi se mogla izvući pouka: jednom pušteno iz kaveza, odmah će ti napraviti probleme, zato....ili ga ne puštaj nikako ili ga nemoj ni stavljati.
Uhhh i idem odmah da podmažem ova škripeća vrata u dnevnoj, još ću pomisliti da mi nešto govore, mada.....i da govore...ne znam da li bi ih čula....a ni šta bih im odgovorila....
Citat:puj, puj, daleko bilo.......ma najbolje je biti bez brige, a naročito pameti (kao ja sad), tad ti se ništa ne pomjera, a čuješ samo ono kad ti se unesu u facu..... Laughing
Glasovi, vizije, mrtvi (pa i živi, da se prekrstim), sva viđanja i predviđanja, otvori, ponori...svako od nas čuje ono što želi da čuje...ali takvi su zaista rijetki, vjerovatno na izgled normalni, ne mogu ni da zamislim kakav je to život, da ne kažem, buuuaaaaa, užasavam ga se.
Ma,triooooooooo...nije to takoooo...strasno.... ..zapravo nije uopste strasno(bar za mene..)Pusti mrtve...''nek im je ....''jaoooo pretvaram se u ''svesteno lice''!!!...
Oni su pre svega(mislim na zive naravno...mada mnogi su'' spavaci'' iako hodaju) interesantni,daroviti,senzibilni i sposobni da vide stvari ''koje zaista postoje'',a koje vecina ne vidi...''potrebno je imati oci za tako nesto i usi...(mada opet ono staro-sve je u glavi...sve zavisi od uma,a vala i od nesvesnog...,narocito kolektivno nesvesnog...
Biti čardak, al izmedju neba i zemlje kao provodnik zemaljskih i kosmičkih vibracija, i energija, čardak koji spaja nebo i zemlju a ne lebdi......nedefinisano
Čardak ni na nebu ni na zemlji podseća me na onu biblisku odprilike, ako nisi ni vruć ni hladan već mlak izbljuvaću te iz usta svojih, ne znam to mi je prva asocijacija pala na pamet...
[quote="danka-"
Sta mislite, o ''tajanstvenom zivotu''duse i njenom ''mirisnom bezdnu''...O tome je takodje mislio i govorio i pesnik Vladislav Hodacevic...?..(To samo pomenuh onako ''uzgred''...)
Mislim da je najlepši tatajanstven život duše i njeno mirisno bezdno,ma ko bi mi protivurečio sada kada provodim noći kraj starog dečijeg nekako iskombinovanog ormana,jedan deo u onom tamo znate ćošetu(jer nigde nemože da stane)a onda drugi manji deo sa ogledalcetom u drugomćošetu,samo moj kutak gde niko ništa nesme da menja nešto kad prilegnem na stranu ,samo onda se vidim.
Krevet ne sklapam,polica uspomena od majke...pokoj joj duši,ma šašavo sve Čekajte ima još nešto ma najbitnije sličice kao kod prave bake u sobi,prisetih se mojih starica,koje su me podigle uz mukotrpan rad.Eh odoh malo u ćorsokak.Slike moje dece to ,upravo to.najvažniji deo u tajanstvenom životu duše [b]moje
i njenom mirisnom bezdnu[najvažnije,je,ovo sada ispred mene gde ja kuckam,kuckam, zaista zbunjena šta sam sve rekla.Meni se dopalo.
Ajd sad još neko
Divno je to izgovorio V.Hodacevic.
Dopuna: 03 Jul 2009 23:26
A da ....čardak ni na nebu ni na zemlji,ma pročitala ih.neznam koliko puta,al uvek mi je bilo dugačko i deci često su me prkidali,valjda im nije još uvek bilo jasno tri brata i sestra
Danka postoji li to sada negde???????????????????????????????
Biti čardak, al izmedju neba i zemlje kao provodnik zemaljskih i kosmičkih vibracija, i energija, čardak koji spaja nebo i zemlju a ne lebdi......nedefinisano
Čardak ni na nebu ni na zemlji podseća me na onu biblisku odprilike, ako nisi ni vruć ni hladan već mlak izbljuvaću te iz usta svojih, ne znam to mi je prva asocijacija pala na pamet...
Dopuna: 03 Jul 2009 22:58
Natrix...ti se to salis samnom.. ...Hej slika je fenomenalna...ovako na ''prvu loptu''...
Ali, sta ti je nedefinisano,ili mlako ...
Tolstoj..ili Jung..ma on ti je pravi predstavnik takvih...To se tako u psihijatriji kaze ''...ni na nebu ni na zemlji..(jer nisu ni'' bolesni...ni zdravi''...)a to su oni ,za mene veliki,najveci,najbogatiji,zbog specijalno osetljive , svoje vaseljene....sposebni,tanani,neobicni,tajanstveni,preosetljivi,vizionari(si citala jungovu biografiju...sta je on sve vidjao..ili Rilke..ma mnogi...)...pa snovi...(ima cak i onih koji usmeravaju svoje snove...)
Umetnici su uglavnom takvi,hocu reci imaju istancanija cula,prodornije oko kojim ''vitlaju ''po psihi i zivotima drugih ljudi, izostrenog su sluha za glasove koje ovi ne cuju... a,prolazenje sadrzaja i individualnog i kolektivnog nesvesnog prema svesnom i ''predsvesnom ''je dinamicnije nego kod obicnog coveka ...
Ali,oni su samo kap u moru ''onih sto jasnije vide i bolje cuju''...(zapravo,mislim da su cula vecine ljudi ''zakrzljala'',a da samo oni posebni imaju tu privilegiju da ih koriste ,bas kako treba..!)
Ali,to ,naravno ne vazi za sve ,jer medju njima ima i onih zaista ''bolesnih''...
@Teta dano....ma mislim da si se suvise okrenula ''njima'',ma poranila si ti bas malo...zanima me ''gde li su tebe ovi tvoji ''skrili'', u kom kutku svoje duse?Ali ,teta dano,bake su najvaznije!One su ''carice''!
CEZNJA
Dogadja se to u jesenjoj noci,
kad pada kestenje po asfaltu
i kada se cuju psi u daljini, i
kada se tako neopisivo javlja
ceznja za nekim ko bi bio
dobar, nas, blizak, imtiman,
drug, i kome bi mogli da pisemo pismo.
Ispripovjedali bi smo mu sve sto lezi na nama.
Pismo bismo mu pisali,
a njega nema.
M. Krleza...
@teta danuska...
Citat:
Danka postoji li to sada negde???????????????????????????????
Valjda si mislila na ''tri sestre i brata''..postoji naravno,ali,nazalost malo redje...
Ma nije ova bajka tako dugacka...(obozavam bajke,i kao mala curica, uvek sam se plasila njihovih razresenja,jer su ona znacila kraj citanja)......Uglavnom iz tog razloga!
Teta dano...divno je sto toliko, volis svoju porodicu i sa toliko ljubavi i zara govoris o njima ,a o deci, posebno!Ma,ljubi ih sve!!!
Nešto mi se ne da razmišljati u pravcu u kojem je blog zamišljen (isuviše sam u prirodnim naukama..na ćelijskom nivou, trenutno ), ali nekako moram ovo postaviti..volim srpske bajke, a naslov je jasna asocijacija.
Nešto mi se ne da razmišljati u pravcu u kojem je blog zamišljen (isuviše sam u prirodnim naukama..na ćelijskom nivou, trenutno ), ali nekako moram ovo postaviti..volim srpske bajke, a naslov je jasna asocijacija.
AAAAAAAAA..Posebnaaaaaa..bas je lep cardak, a i bajka naravnooo!
To za umetnike se slazem sa tobom ja spadam u tu grupu.. danka, oni izgledaju deluju da su ni na nebu ni na zemlji jer su uvek drugačiji, neobični, mistični, naravno al mi se ne svidja taj izraz ni zdravi ni bolesni, naravno čitala sam Junga, sa kojim se inače u večini stvari slazem
..Mozda je to stanje umentka upravo najzdravije stanje koje postoji....oni su prava materijalizaija svoje duše i unutarnjeg dozivljaja
Baš umetnici, filosofi po meni su ti čardaci koji ustvari spajaju nebo i zemlju kao što sam rekla onomad na jednoj temi na folosofiji i sluze kao provodnik..stvarnost sagledavaju drugačije, u više boja, obogaćuju je evo recimo Olja Ivanjicki kao primer....
A oni nedefinisani ili mlaki pa oni koji ne znaju šta hoće ili su povodljivi ili nemaju svoj stav..na njih sam mislila...
.....a ti....sa kezom kao posledicom predivnog sna, zabacuješ kosu i navlačiš papuče sa štiklom....pogledaš u sve te stvari, pih, sad ću da vam pustim muziku....
...a ogledalce ti odgovara: lepa si gospe, lepa kao san, ali ipak je trio ovdje najlepša! 
Uuuuhhhh, taman trio, pojma ti nemaš 
u drugomćošetu,samo moj kutak gde niko ništa nesme da menja 
zaista zbunjena šta sam sve rekla.Meni se dopalo.
....čardak ni na nebu ni na zemlji,ma pročitala ih.neznam koliko puta,al uvek mi je bilo dugačko i deci često su me prkidali,valjda im nije još uvek bilo jasno tri brata i sestra 
