Doktorka Ana,mlada elokventna zena,tridesetih godina ...je cekala vec
vise od sata da je puste da vidi problematicnog pacijenta... Da pokusa da zapocne nekakav razovor sa njim, s obzirom da drugima to nije polazilo za rukom...
Neophodno je bilo da se razvije nekakva komunikacija,posto je on samo cutao.. a, sumnjalo se da je bio svedok brutalnog silovanja i ubistva mlade ucenice u gradu.. ..Za neki period od par meseci, cula je vise opservacija o njemu...i nije ni sama znala sta, ni kako sa njim....
Posla je,inace, bilo preko glave,ljudi su dolazili,trazili pomoc..odlazili nezadovoljni..jer neki nisu primljeni....a i vecina koja je bila na pregledima dobijala je uglavnom terapiju analgeticima..Niko nije imao vremena da se bavi
judima ,da ih saslusa , udje u njihovu pricu..i izvuce najbolje iz njih ..Preko poznatih imena iz oblasti psihijatrije ..dosla je do ove ustanove ,koja bi mozda mogla da joj bude odskocna daska u zivotu i radu,ako uspe nesto dobro tu da napravi...
Ana,dugonoka brineta,zelenih ociju, je zivela u lepsem delu okruga Konvers,drzava Vajoming..u SAD-U.imala je lep prostran stan na 25 spratu Koji joj je otac kupio kao poklon za dokt.disertaciju...koju je briljantno odradila..
Ali,i ona je,cinilo se, pocela da gubi bitku sa savremenim trendovima u kolu globalizacije....Vremena nije imala ni zasta,obaveze su je okupirale do te mere da je pocela polagano da se gubi u tom mnostvu,htenja i naredbi..a svoj licni zivot je svela na kasno leganje,rano ustajanje i kafu vikendom kod prijateljice sa studija...
''Telefon'' mi je neophodan''.nervozno je pocela 'kopanje '' po tasni..-ma gde sam ga spustila-vrtevsi se u krug,trazeci pogledom sestru.(nijedne trenutno nije bilo u blizini..)..Posto ga nije pronasla.. potrcala je hodnikom..i negde tu pokucavsi na prva vrata,hitro usla ne sacekavsi .. da joj se odgovori. U tom trku je naletela na gromadu od coveka u belom mantilu.koji ju je
zaustavio,obuhvativsi je celu rukama..
ahhh..sta vam je .???..ja sam ..ja sam doktor..Vejn..i vi trazite STA.????.
-Ja sam Ana-..dr-Ana Sho...-Trazim..ovaj.-..Da, ako ste dosli kod Sanija,...danas je premestan na drugo mesto i nece biti moguce da ga pronadjemo..mora se sacekati-osmehnuo se...-
..
-Ali..kako, mene su zvali.ja sam celi dan bila u kontaktima!-..
Eto, to se desilo zadnjih sati..nisu stigli da jave..da vas obaveste..
Ana se sabrala i pokusala bolje da osmotri svog sagovornika..bio je izrazito visok..ali izvanredno gradjen..divnih zagasitih ociju,pravilnih crta lica.guste,duge talasaste kose,svezane u rep.i najlepsih ruku koje je ikada videla u zivotu...
U prostoriji je bio polumrak..cudno neko svetlo..pa nije uspela bas da ga vidi dobro ..i to joj je bilo najzalije..-Kakav macan-,razmisljala je Ana, us-put, dok se vracala iz bolnice..-kakav covek..da ne poverujes-! da takvi setaju zemljom jos uvek ...Bila je uzbudjena ..i sva je drhtala..otkrivsi iznenadnu strast i zelju sa muskarcem..sto ju je na kraju radovalo..jer je vec pocela da sumnja u sebe da je zastranila..i potpuno izgubila volju za novim poznanstvima.......
Na izlasku iz sobe je dobila tel.na koji se moze javljati..dok se pacijent ne vrati..pa ce onda doci..zvace svaki dan..onaj glas,ona snaga i jacina stiska..Sto je zivot lep..,razlog ce biti interesovanje za pacijentom.. biti zena..divno je... osetiti se pozeljnom i zanosnom..Oni ce razgovarati...Na kraju i on je doktor..pozelela je sve ...Tek sada je shvatila ,zapravo sta joj je posao napravio i karijera..pa ona je samo covek sa emocijama..koje su ''zakrzljale''..ona ce ih podici,raspustiti..zapalice sve u sebi...Jedva ceka sutrasnji dan...pacijent i ovako nece pobeci..
Cim se probudila ,uzela je telefon i okrenula ..no..dugo je zvonilo..i tek kada je izgubila svaku nadu da ce se iko javiti....cula je poznati glas..koji je zamolio da ce on zvati od sutra ako ona nema nista protiv,zbog zauzetosti i da ne bi tako dugo cekala....Naravno,slozila se..i dala svoj broj telefona...ona se javljao..ne bas svaki dan..ali cesto.Razgovori su bili dugi,prijatni.....pricalo se o svemu..najmanje o pacijentu..a Ana je shvatila da se zaljubila u poznatog doktora..u takvom stanju,nije bila sposobna da primeti tajnovitost,nelogicnosti i povremeno neznanje i zbunjenost svog sagovornika.......kada je prijateljici spomenula doktora Vejna..sa psihijatrije .ova se zacudila jer onoga , za koga je ona cula davno su sahranili a i on bi trebao biti znatno stariji...
Nije se cura dala pokolebati..usled fascinatnog izgleda,coveka koga je upravo upoznala, pravog filmskog apolona sa izrazenim muskim atributima ,divnim rukama i barsunastim glasom dubljeg baritona...Ana je bila visoko ''na nebu''..iluzorno zaljubljena i spremna da sa njim ode na kraj sveta ako to ovaj pozeli...
Za nekih dva tri meseca uprilicili su sastanak.. u poznatom restoranu..s'tim da ''ovaj'' dodje po nju par ulica dole .neupadljivo........
Posebno se spremala za to vece..sve razbacala po sobi..sve isprobala..i na kraju otisla i kupila novi komplet poznatog kreatora na poznatom trgu sa bezbroj radnji...sminka,frizura...parfem..blagi kao prolecni povetarac...Na koncu, je bila zadovoljna.. celi dan se spremala..U cekundi je pocela da shvata..koliko je bila dugo sama..i koliko je izgubila od zivota..ona je isla levo,zivot desno...Sada ce sve nadoknaditi..sve..nista je nece spreciti..
U odredjeno vreme je stigla na sastanak..kola nije videla..ni njega nije bilo....--Sta je ovo-?pomislila je i u trenutku kada je skrenula pogled.-.poznata ruka ju je uhvatila za ramena ...i bio je tu..dr Vejn..Ne sacekavski da se pozdrave..hitro ju je povukao u mrak..i tek onda pozdravio...Osamucena celom situacijom i tom igrom koja je danima trajala ... nije uspela da primeti neke neobicnosti..koje joj inace uobicajeno, ne bi promakle..
-A..kola..Gde su..pitala je .???-
On je cutao..a ona je tek sada videla ''malo bolje''sta i kako... on izgleda...
Covek je imao iscepane farmerke (sada su moderne..),patike, izlizan duks..raspustenu kosu..i osecao se na alkohol...oci sjajne.duboke, prodoran i lucidan pogled.....
Zgrabio je devojku za ruku..i poveo u mrak..
Na kraju ulice je bilo parkirano vozilo,nalik manjem kamionu...
Smesne li situacije..ili tuzne .kako ko gleda..!!!
Devojka doterana,obucena kao kraljica,namirisana,stoji na obicnoj kaldrmi ispred vrata od kamiona koji samo sto se nije raspao...pod ruku sa mladicem koji pre lici na hipika...ili ulicnog ''klosara'' nego na doktora..
Uguravsii je napred...hitro, skoci na prednje sediste za volanom,upali kamion i polete kao bez glave...
U vozilu je vladala mrtva tisina..devojka sva crvena kao
rak,izbezumljena,uplasena.u soku.. .
Na neki km..od grada ..momak stade,..okrete se i rece joj..zdravo!!! ..da se konacno upoznamo,to si zelela zar ne..!!!.. Ja sam...Sani...Upali kamion i ...
Uvek si govorio, da svi rodjeni u jesen,u to divno i blazeno doba .kada sve omlitavi i obori glavu , postane tuzno i prezrelo..otezalo od zelje da opstane, a neda mu se,..pocinju da pate i govore o njoj..
Uvek si govorio da taj najcudesniji spektar narandzastih i suncanih boja, koji zarobljava i kaznjava..a oboji u nestvarno sve zivo i nezivo.. . uputi coveka da mu se makar na tren zadivi...U tom buncanju i mahnitom divljenju ...kada sve bezi iz ruku, pretvara se u prah .. i postaje nevidljivo, ,svi rodjeni posle 20. IX... odnose sa sobom dalje, ono najbolje, sto su imali da ponude u datom trenutku..
A bolesti?...Sta je sa njima......da li su i njih napustali i odlazili???Ostaviti bolesti u samovanju...nije posteno..!!Ali,pojedini verovatno jesu....Ti si uvek bio poseban i cudan..zalivao si koren zivota melanholijom kada god si to mogao...ali svoj, unutar sopstvene nutrine,laznim senzibilitetom suicidnog pesnika iz ukletih predela..i negovao na poseban nacin...
Saputanja,tajni sastanci,posebni susreti....napetost i zelja za nepoznatim i magicnim...razici se sa sobom ...ostaviti delice sopstva tu i tamo....niposto..Ostaviti bolest da luta...kroz nepoznata bespuca,negde tamo dole duboko.
.Vratiti se..to je pravi put...najpre se odvojiti od svoje Persone.maske .(To je ono,kakav si se ti predstavljao devojkama govoreci im stihove i misli velikih filozofa).naravno..to nisi ti.. .toliko ti je dobro islo.da si i sam poceo verovati da je to tvoja sustina...Nazalost..ja sam znala da je sve laz i samo maska za druge .Ti si,u vreme svoje velike slave izgubio kontakt sa sopstvenom dusom...ostali su ti lazni snovi i fantazije..jer prave si sutnuo negde us put setajuci Senjakom..
Cini se da si u tom momentu, ostao orijentisan na spoljasnje vrednosti
.odgovarajuci tudjim idealima ili drustvenim standardima..
Ako si se ipak susreo sa svojom personom i upoznao..kreni jos malo dublje, jer ti predstoji jedan vazan susret -susret sa onim neprijatnim ...sa senkom..-tamni, za tebe nepoznati i nerazumljivi
deo duse..Poznanstvo sa njom plasi,jer ona deluje krisom,stvarajuci neocekivane neprijatnosti..isto kao i ona sa kojom si guzvao krevet s'vremena na vreme..
U dusi svakog muskarca ..zivi Anima ..zenski princip.. kod tebe izrazito snazan...sigurna sam..
Nadam se da je tvoja jesen danas postala nesto mirnija...a anima se onako umilno pritajila..ili ti se dogodilo ono sto je neminovno..slaba anima..,kod nje..snazan animus..
Jesen je zaista najlepse godisnje doba..pravo vreme za procese individuacije -procesa pronalazenja sebe..
Kaca zaustavi se malo-!Sta si navalila toliko; ne mogu da jurim i
slusam te-Punacka i simpaticna devojka je pokusala da smiri svoju
najbolju drugaricu..najbolju.. u to je i ona verovala..uhhh..
-Mama,..prekini,..molim te,..dosadno mi je ! - Hajde mi procitaj neku bajku...!!!Hajde.hoces li..molim te...??!!
Sonja je podigla glavu i blago pogledala svoga sina ..Decacic je
dizao oci uvek na svoje ime .....Aljosa .....maleni desetogodisnji
plavusan...svetlih tugaljivih ociju boje smaragda,i zlatnih krupnih
uvojaka iza kojih se uporno pokusavao skrivati..
Za decaka je bio suvise finih crta, skoro zenskih ... ..za komsiluk,
cudno,neobicno dete koje se odnekud pojavilo i unelo svezinu i
novine u monotoni zivot i trac partije ljudi ove varosi ..za Sonju celi novi svet..kojim je obogatila sopstveni zivot protkan prevelikim ambicijama u pogledu karijere na polju kardiologije..
Decaka je pronasla jednog hladnog jutra pre citavu deceniju na
pragu oceve kuce.. promrzlog i polumrtvog..uvijenog u neke stare
krpe(pomislivsi da sve izgleda kao iz sveta bajki i cudesa..)
....Vratila ga jedva u zivot i kada je prvi put otvorio
oci.zaljubila se u to maleno bice i resila da zajedno sa njim nastavi
trnovitim stazama zivota...
Opterecen-kontaminiran um..to je bila dijagnoza .. ..vec neku godinu..s 'obzirom da se apsolutno nista nije znalo o poreklu decaka i o njegovoj proslosti ....Sonia je morala prihvatiti ..ovako nesto...decak je sa sobom na svet doneo nesto nedefinisano.....
Do pete godine rastao je prilicno sredjeno..i stabilno i hrabro se nosio sa pretecim bolnim emocijama. koje su ga s vremena na vreme podsecale da su tu u njegovoj blizini.. ..kasnije su krenuli prvi pravi problemi i njegova je snaga popustila....U njegovu dusu se potpuno uselila patnja sa ociglednom namerom da ne ode odatle praznih saka..(Patnja se cesto udruzuje sa ''smrcu''i zajedno kada pobede slave cinjenje najjaceg greha koji je poznat za zivota coveka.. ......
...Aljosa je odbijao da odrasta dalje..vec je bio u
periodu kada se citaju ozbiljnije price ..ako ne i nesto vise od
toga..ne on se uporno vracao na cetvrtu i petu godinu..i samo po neki gaf neobicne intelektualne moci,za maleno dete..dubljeg razmisljanja i njegovog izgleda ..govorili su da je u pitanju daleko stariji decak..
Kontaminiran um..prepun bolnih mesta,cvorista u kojima su zaledjene negativne emocije ,koje poticu iz bolnih i nerazresenih dozivljaja iz proslosti i njihovih kombinacija..
Sonia se pitala.kada se sve to moglo desiti, kada je ona pronasla bebu i vaspitavala pod njenim krovom..zajedno sa porodicom..sta se to tako uznemirujuce i duboko utisnulo u dusevni zivot njenog
decaka?..Kakvu moc i energiju ima ta ''spodoba''..koja u naletima
remeti citavu strukturu..a..ponekad neprekidno ..Mucen u sebi...
razbacani delici malene individue...oci.jedini prozor u isvet..sivila,potistenosti,malodusnosti...
U razgovorima sa doktorima je jos saznala..
Kada neka misao pocne da se krece po tom unutrasnjem prostoru
covekovog uma ,on nailazi na ta bolna mesta i posto je coveku
neudobno da se sa njima ponovo suocava ,ova misao bude prekinuta ,istisnuta ili zamenjena...
Dusevno zdrava osoba ..sta ..ona koja ima sposobnost da se slobodno u mislima krece kroz svoj unutrasnji prostor,da ga temeljno pretrazuje da se ne plasi tamnih i bolnih mesta ,da radoznalo i zainteresovano sagleda i preispita svaki svoj utisak,sliku ili zelju..
Ali,u nekom momentu ,ta tamna mesta ,te gromade sledjenih emocija i potisnute energije naglo se pobune,podivljaju i preuzmu primat,tako da se covek pocepa ,um na jednoj strani..emocije i energija na drugoj..dugo potiskivani sadrzaji su ponovo isplivali na povrsinu ,oterali su san i nadu i iznova zakomplikovali i zagorcali zivot...(ali Aljosa je bio ipak dete..)
Zna se da takva ''provalija''bolje receno..takav pad..predstavlja
istovremeno i novu sansu za licnu i sveukupnu integraciju uma,emocija i zivotne energije ,ako novonastalu situaciju osvetimo razmisljanjem i pratecim skokom u nivoima svesti..ali ..ako ne ..tada ce se proces sopstvene zivotne putanje nastaviti u pravcu disharmonije sa realnoscu i sa manje mogucnosti samoostvarenja...
-O cemu se sada ovde radi-,pitala se Sonia-?..-
Patnja..kako da objasni, da je pogresno, ignorisati je..Negde je
procitala..da je potrebno zavoleti je ...prihvatiti..onda ona gubi
snagu i moc...
Ljubav -je teska bolest duse.....
Nikada Sonia ne bi saznala pravu istinu o bolesti svoga decaka..da nije dosla do cuvenog profesora..koji je postujuci njenog dedu,batalio vecinu slucajeva i odlucio da vidi sta se desava sa njenim Aljosom...i sasvim mu se posveti..
Ali.bila je zgranuta....Godinama...terapije i uporni pokusaji da se prodre sto dublje u svet decakovog psihickog bica...u jednom momentu su dali rezultata..
Nikakav kontaminiran um..nije bio krivac,..no ''bolesna dusa'' da.. ..pa tako i um prilicno oslabio...
U pitanju je bila snazna emocionalna bomba,davno zaceta , koja je pretila da ce eksplodirati..Njeno ime je bilo jednostavno-ljubav-...i ona je razarala malisanovu nutrinu..Ali,na momente..on, kao da je uzivao u stanjima koja su ga snalazila..Bila je to neka cudna, lucidna prijatnost,halapljiva zelja za uzivanjima i nezasitost u dragostima i slatkim mucenjima ...
-Zasto Boze stvori ljubav,-?..bilo je prvo pitanje, koje je Sonia postavila... sebi..pa onda i dalje....ljubav je divno osecanje ..zar ne..na kraju ''zbog ljubavi zzivimo''..tako bi valjda trebalo biti..ali Zasto,kada se njome unesrecuju i tako mlada bica . ..koja i ne razumeju njenu sustinu..ona samo osecaju..i vole dusom..tu nema one strasti..kad se voli krvlju....Samo na momenat je kod malisana primetila senku..koja je upucivala na mogucnost da ce on uskoro izrasti u momka..i .da se moze dogoditii nekakva ..promena na 'njegovom 'emocionalnom putu''..No ipak,..odbacila je ovakve misli..u sekundi..i odlucila da se ne opterecuje...
U skladu sa takvim razmisljanjem odbila je i mogucnosti koje su joj predocene od strane strucnjaka...Sonia je bila dovoljno obrazovana i informisana . da bi olako poverovala u ovu pricu.. poznatog naslova ''Ljubav u sluzbi destrukcije''...
Istina, cula je za takva stanja...citala je mnogo toga i sretala se i u zivotu..a i kroz literaturu i sire ...ali ovde je bilo posve cudno..da..jer, ona je zena..zapravo..majka tom decacicu..i sta se tu onda dogadja..
Nocima se bacila u razmisljanja... danima je kopala po literaturi..razgovarala sa mnogima.. i na kraju prihvatila da je ovaj malisan jos u majcinoj utrobi morao poneti mnogo toga..a rodjenjem na
svet doneo ko zna sta.. Postala je pobornik ideja ..onih koji smatraju, da se radjamo sa velikim predispozicijama za odredjene stvari ... i da tu nema nikakvog skretanja.. jedino tako je mogla da objasni,ovo sto se dogadjalo ...
Otisla je jos dalje od ovoga ..i prihvatila mogucnost da se ''nekakva bolesna i napacena dusa''uselila u decakovu nutrinu ....
Na momenat se prenerazila ovakvim mislima..ali sto je vreme vise prolazilo...sve je postajala sigurnija.. ..
Naravno,.. bilo joj je lakse ..da mistifikuje, i tajnovitost i magiju ubaci u sferu stvarnosti koja je njoj odgovarala ,nego da realno sagleda sve okolnosti ..preipita sebe ..i svoje ..i ambijent u kome je decak rastao..podrazumevajuci da se mora raditi i na tome sa cime je Aljosa, dosao na ovaj svet..na kraju,ipak, i nije znala njegovo poreklo..sto bi u ovom slucaju moglo biti kljucno.....
Kako ,..zasto ...bi neko morao biti ''bolestan od ljubavi''...prema svemu sto ga odredjuje u njenoj porodici..a posebno prema njoj koju je zvao majkom...i svakako voleo..ali..ne po cenu unistavanja sopstvenog bica ..nekakvog''prizeljkivanog'' emotivnog suicida u usponu...zarad osecanja..(doduse, na takve pomisli bi sirom otvarala oci ..zagledana u jednu tacku, shvatajuci, da govori o bezuslovnoj ljubavi..)...Ipak..
Teska srca je prihvatila predlog profesora da se i ona ukljuci u terapiju..ozbiljnije......prilicno je sa cudjenjem,samouvereno pristupila svemu..umisljeno verujuci da je ''ovaj'' pogresio..ali iz postovanja prema njemu..nije imala hrabrosti da ga odbije ....
Ubedjena da je njen doktor u zabludi, pocela je dolaziti na seanse...i sve je teklo onako ''kako treba''..dok se nije pocelo ulaziti u tamnije vilajete njenog psihickog bica...Onda su krenule suze,histerija ..i odbijanja da se sa analizom nastavi...
''Zadnjeg dana'' ...je ostala samo pola casa i na kraju ne pozdravivsi se, istrcala iz ordinacije sa namerom da se nikada vise tu ne vrati..Nije bila spremna da radi i na sebi i da se suoci sa sopstvenim senkama ... ..duboko skrivenim unutar sopstvenog emocionalnog kraha podeljene licnosti...
Strahovi..aaaaa.to je ta magicna rec..koja nas .,eto,vidite,mozda i zivota jednom ,moze kostati...Strah od ovoga ,.strah od onoga..na kraju strah od ljubavi..pa i strah od smrti..koji znaci zapravo-strah od zivota...Dakle,nasa se cura plasila zivota...Zatvorila se u svoju ljusturu .pokupila sve knjige ovoga sveta da joj prave drustvo,a sve dobronamerne, oduvek zaustavljala i ostavljala na pragu svoje duse .i ni makac vise.. ....Mali decak, koji se pojavio, je bio ..kao porucen..njega je samo prigrlila...i zakljucala u svoju nutrinu, bez prava da izadje napolje i ''udahne svezeg vazduha''....kao svako drugo bice ...
..Bila je cudno zaista, da se predala dubljoj analizi..jer bi onda njen doktor morao''izigravati mnogo toga''.. e..to je vec bilo neizvodljivo..
Pokusace stvari resavati tezim putem..s 'obzirom na obrazovanje .. i opstu informisanost i napredovanje u nauci..gde je bila medju prvima..odlucila je iskoristiti zdraviji deo licnosti ..koji je snazno osecala u sebi..i pokusati da sa tim pronadje staze ozdravljenja...
Gde i kuda da se okrene..Tokom svog skolovanja ..susretala se sa svim i svacim..pa izmedju ostalog kao sav normalan svet i putevima oslobadjanja,i istocnjackim metodama transedencije i
meditacije...spustanja u svoje jastvo,izopstavanja iz ove realnosti ,zapravo pokusaja ''koketovanja sa svojim najdubljim bicem''..ali na njene nacine..a,oni su prevazilazili..psihijatrijski i psiholoski vid opservacije..
Dala se u ozbiljna razmisljanja..kako da oslobadjanjem dela sebe, prodre u nutrinu svoga sina i vidi..sta se tamo zapravo desava..i kakva su to osecanja koja prete da uruse dusevno zdravlje njegovo, do kraja i nepovratno...Pri samu pomisao ..na citavu stvar osetila je bol..koji je bio snazan i istrajan u svojoj demonstraciji..kako da s e oslobodi..u duhu ili u telu..duboko je bila uverene da je moguce i jedno i drugo..sve je bilo poznato..ali trebalo bi se pipremati za tako nesto..duboki uzdah i drhtavica su opteretili njeno bice ..i ucinili da na momenat zaboravi sta se dogadja oko nje ..
Zadnjih meseci.mozda i godina..ruke su joj pocele trnuti od lakata do vrha prstiju sve cesce i jace..pripisivala je to mozda bolestima kicme ili stresa ..ali nije pokusala da to ispita..samo bi sa vremena na vreme pokazivala pozornost prema tome..
Hm.ruke...ispruzila ih je i posmatrala..''Sta su ruke'' prema ljubavi..ili zivotu uopste...a tek prema ''mentalnom ringispilu'' u kome se ona trenutno nalazila...Sonia..
O ovome je verovatno vec negde pisano..ali evo ja koristim ovde ovo kao uvod u moju pricu...
Vec odavno smo upoznati sa pitanjima koja su vecna tema naucnika umetnika,stvaralaca i mislioca..i tesko je dokuciti tajne kosmosa i zivota...Medjutim,jos je teze saznati i objasniti covekovo bice,puteve
njegovog nastanka,svrsishodnost postojanja..i sam zivotni zavrsetak...
U drevnim mitovima,religijama,filozofijama,savremenoj nauci,postoji pregrst pitanja o coveku...ali jedno je meni posebno zanimljivo..mada ih ima more..ali veceras me nesto bas onako ''ljudski'' zaintrigiralo,a,to je'':Zasto covek zivi,kada mora da umre''?.....
Dolina -''nezivih ''(kako su ovu lepoticu .. zvali.jos odavno..)..je mozda bila najlepsa prirodna tvorevina koju je Bog mogao smisliti i podariti ocima putnika namernika .koji bi se tu nasao slucajno ili namerno..a i onima koji su tu u blizini ziveli.Velicanstveno se sepureci skoro u nedogled ,opasana najraskosnijim zelenim odorama u visinu ...potpomognuta cvetnim aramzmanima koje samo priroda moze stvoriti..neopisivih boja,i mirisa.. ,ona je stajala..
A,ono,posebno izjutra kada se sunce stidljivo izvlacilo iz svoje postelje i sirilo ruke da obgrli svet i ugreje ga.. Takvom.. carobnom prizoru retko ko je mogao odoleti....pa tako i malena ... Ajra - mrsavo devojce ,duge kovrdzve guste kose koje bi svakoga jutra trceci, dolazila do same ivice gustog siprazja ...koje bi sto se dublje ulazilo , postajalo sve nepremostivije.
..Ako bi se iko i nasao unutra ..suocio bi se sa magijom prirodnih lepota biljnog, zivotinjskog i ko zna jos kog sveta. .. pored svih lepota koje divlji neukrotivi vesnici tajni sa sobom oduvek nose ..obilato je krio u sebi i one opasne, nedovoljno istrazene i otrovne staze koje mogu zauvek povuci za sobom...
Ta dolina je u sebi skrila pregrst cutanja..ali jedno je Ajri oduvek bilo skakljivo do neizdrzljivosti....i u tako malenoj glavici see rodila cudesna ideja da ce ona tu stvar do kraja istraziti..potpomognuta velom tajanstvenosti i mracnjastva koje je vladalo u njenom selu..a takvo se uselilo i u njeno srce..
Od starih zena je culo da se tu negde .. krije decak koji je neobicno lepo svirao na nekakvom instrumentu....svakoga dana kao pozdrav svetu
cudesa i prirodnih lepota u kome je ziveo..bledunjav..svetlih ociju..i zlatne kose .. .podsecao je na Boga koji se spustio na zemlju da malo
istrazi ljudsku cud i kazni po koje nemirno dete usled njegove neposlusnosti..Ali je to takodje ,i bio decak u nizu onih koji su nestali, negde tamo u dolini..
Dani su prolazili..nedelje... godine..i devojcica je jednoga dana postala devojka i videvsi svoj odraz.u vodi prenula se i prepala od sopstvenog lika...smaragdne oci su postale jos ljubopitljivije i dublje....i kovrdzva kosa skoro do ispod kolena...slobodno pustena na zahvalnost vetru koji se cesto sa njom poigravao.
Uskoro ce doci i njen dan..ona ce preci tu cudesnu liniju opasne igre..da vidi svet sa one druge strane ...i mozda ugleda decaka koji tu zivi..Straha vise nije bilo..jer je skoro celo svoje detinjstvo podredila dogadjaju..koji ce razresiti njene nedoumice..I ovako roditelje nije imala ..do stare bake ..koja je bila bas vremesna ..i skoro joj niko nije mogao braniti da radi sta zeli..Bila su tu neka dva daljnja rodjaka koja su se previse mesala u njihov zivot..no to devojku nije mnogo zabrinjavalo..jer nisu imali taj autoritet..da bi morala slusati kako je njihova volja..Oca im nije bio u blizini..i to je za Ajru bilo jako dobro..jer je ovaj namerio starijeg sina zeniti sa njom..a devojci je to bilo nesto nedopustivo..i sasvim daleko..
Kako je rasla i stasavala. zov cudesne doline..i tajanstvenih bica je postajao sve jaci i upecatljiviji..i poceo ju je proganjati i kroz snove..po tome
je znala da se dan odluke priblizava ..i da ce uskoro krenuti..pomalo je u srcu osecala zebnju,nemire i grc posred grudi..ali vodjena
ogromnom znatizeljom znala je da je to u redu..Bog je podario srce..a sa njim i ljubav i to je bila ta nit kojom je njena dusa obavijena i koja ce pokazati pravi put..naravno..nadala se da to nije ''put bez povratka''...jer i to se moglo dogoditi..
Toga dana se spremala kisa..to je malo smetalo..kao da je nebo resilo da se isplace umesto nje.''Plakati za kim..i za cim''.Sunce se naljutilo..i resilo da toga dana ne izlazi u svom punom sjaju..Darivace .dan i zorom koja ce blazenim koracima gurnuti sivilo i maglu od sebe, sto dalje .. i to je sve...cvrcci i leptiri su se negde skrili..svi drugi vidljivi i nevidljivi ..su nestali..
Trcecim korakom..se uputila ne okrecuci se za sobom...Vetar je iskolacivsi oci i kroz oblake u cudu posmatrao ''vilu koja je letela na krilima ceznje i poleta'' ..a kada je prolazila tik uz njega zmurio bi, stavljao i ruke na usta ne bi li se stisao a da joj '' ne bi mrsio -kose,kidao haljine i nagaravio..bose noge'' i da ne bi strgao venac sa glave koji je pravila celi dan ..a,ovaj kraljevski ukrasavao prekrasnu grivu..a ona takva da bude u zavadi sa boginjama sirom planete i na nebi i na zemlji...ma gde to ide?!..
A.ona kapija na izlazu iz njenog dvorista je nemilosrdno tukla..kao u filmu
''Zvonar bogorodicne crkve''i javljala, da se nesto neobicno desava... Na kamenitom strmom plocniku , duz citave staze ka dolini ostali
su razbacani devojacki snovi kao malicioznost za sve sto je lose ucinjeno...ne toga dana.. nego godinama..
Mrtvi uvek uzimaju i dolaze po svoje .. ovako ili onako ..angazuju smrt za svoje poslove....ako daju zivot..trude se da u duh i dusu ubrizgaju nezivo..i da bica olicena u takvim siluetama mentalno funkcionisu ''za njih''...
Ajra je stasala u takvo bice .prisutno telasno.ali daleko psihicki..i nikada se te dve stvari kod nje , nisu uspele dovesti u red...Zasto je
bas ta divna devojka morala iskusiti dramaticne sukobe unutar krnje i plahovite svoje nutrine ...niko ne bi znao da odgovori na to pitanje...
Zbunjena neobjasnjivom zeljom da ''ukrade neciju tajnu''...zaboravivsi da svako ima prava na svoju..ona je napustivsi dom..zauvek izasla iz
sigurnog skrovista svoje vaseljene i uputila se u nepoznatom pravcu..Ljudi bi usled nerazumevanja i strahova ..samo odmahivali glavom..da znaju sta se desava..ali mocni sudionici prirode i njeni saputnici..u toj maglovitoj noci ..pri samom svitanju..su ocarani snagom devojacke harizme pokazali bojazan i strasljivost nad silama koje ni oni nisu poznavali...iako su sami siloviti i mocni bili..
A Ajra...krvavih stopala...umrljanog lica od kise i blata,poderanihh haljina . .....zaustavila se na kraju svog puta, za koga je mislila da ne postoji..da mu nema ograde..Iza njega, sustao je potocic kao .gomila lisca kada se pod vetrom, sa zakasnjenjem sjati sa drveca u poznu jesen...a.Ajra ,glavu promolivsi napred..ugleda momka ..ciji pogled,stas i drzanje nisu odavali nista sto bi ukaizvalo da se tu nesto blizu dogadja..a dogadjalo se..
Decak je bacao kamencice preko potocica u dublje vode,jezero koja se tu odavno odomacila..jer je jos pre neku deceniju u svom lutanju...naislo na selo, ..izlivsi se..i u tom talasanju nanelo ogromnu stetu.Onda je momak nestao..i devojka je ostala sama..Preskocivsi potocic,..prisla je priobalju..koje je bilo neobicno mirno..s' obzirom da je dan bio prilicno vetrovit i hladnjikav..
Kada se priblizila vodi..jezero je potamnelo..devojka je bila iznenadjena..onim sta je videla..ni sanjati nije znala..da iza onolike zelene bastije..stoji voda ..sa dve strane,oivicena nekakvom ogradom od bodljikave zice...cudan prizor..nimalo lep.krocivski nogom u vodu..iznenadila se kako nije bila uopste hladna.napravila je korak dva..i osetila neodoljivu potrebu da se osvezi..
Ne razmisljsjuci ni o cemu posebno..odjednom se trgnula .. ne shvatajuci bas sasvim jasno sta se desava.....predaleko je otisla, to je bilo makar vidljivo.....i pogledom je samo obuhvatala povrsinu vode..kojoj nije bilo kraja...i priobalje se cinilo daleko...odjednom su noge otezale ....a ruke skoro da nije mogla maknuti...pokusala se vratiti..ali joj se nije dalo..voda je nadolazila,uvlacila sve dublje u svoj zagrljaj ..i ona je tonula sve vise....ali,panike nije bilo..talasi su je ljuljuskali kao u kolevci ''Trnove Ruzice''.a,ona se...prepustila toj opasnoj plamenoj igri emocija, ne mogavsi da odoli..ni ljuljanju..ni milovanjima ravnim plesu strasnog ljubavnika..
''St a se sa mnom dogadja'',..zapitala se Ajra...Divnog li osecaja!!!...Opustila se.i spontano..uzivajuci u blagodetima i magiji ovog cudesnog jezera.. .koji su je odvlacili na ono mesto..na kome nema vise povrtaka...njihala se uz kretanje valova duz citave obale..
Ucinilo joj se da u daljini cuje muziku..onoga decaka..koji je svirao.....a..ona se u zadnjem naletu zaljubljenog talasa priklonila vrelom zagrljaju ''svoga momka'' i nestala duboko negde na dnu njegovog srca...zadovoljno se smeseci ljubavi koja svuda pronadje mesto za svoju potvrdu ..i nacin da se dokaze....
Za neku godinu je na ploci,..koju je neko postavio na izlazu iz sela u dolini,pisalo..da je nestala devojka,Ajra.jer se jezero zaljubilo u nju i odnelo je...i da vise niko nece stradati..jer je ono konacno
pronaslo svoju ljubav...i to je bilo dovoljno..
Bejase jedan od onih monotonih,tmurnih dana kada se svet sasvim utisa a zivot polagano gasi,dan prerasta u noc,a,svetlost ogrne tamnim plastom i ne pomera kao da je upala u katatoniju.. .. . ..a i ono sto mrda .. ostaje u nekakvom polusnu..To se smrt usunjala polako u gradic...tuzna kao i fasada vecine zgrada ovoga tugaljivog kraja .. Crna ona,opet je odnela par zivota sa sobom.ona podjednako lako nosi na ledjima i ''debelog cara i mrsavog prosjaka''..sta ce ..to joj je posao.ali..porucuje svima koji ne znaju da zive,da promene nacin zivljenja,jer bol postaje radost,a sreca patnja onome koji u smrti zivot dozivi...
Dan za danom i smrt ce za vrat..a od svega sto cekamo..ona je jedino sto cemo sigurno docekati..I ovde negde ..tuga je opasala grad..pa tako i smrt..a..nije ona najtuznija zato sto se zajedno s njom sve zavrsava ..nego zato sto posle nje nista ne pocinje....Ali pusta gresi...i zato pati ...Njen je zadatak da zavrsava..
.No,..Jos nije zamakla za sokak.. gurnuvsi starost ..u kojoj je beskorisno produzavati zivot..naisla je na mladost i osetila velki dusevni teret i bol......jer mladost ne vidi kobne i lose stvari..i zato je ona vise od zivota..a njena lepota je u tome sto o zivotu nema ideju nego iluziju..i sto je snaga krvi u nadmoci nad stvarnoscu..I jos porucuje, da mladost i ljubav je sve sto ima zivot...
A ona-smrt..nje se najmanje boje oni ciji zivot ima najvecu vrednost..
Ima i onih koji ne docekaju smrt ..nego umru unapred u strahu od nje..
Namah se uzdigla i napustajuci grad ..jos je jednom bacila pogled na svoj plen..i zamislila se rekavsi sebi u bradu..:''Prolazni tren koji ljudi nazivaju zivotom cini se vecnost ovim nesrecnicima..Spasonosna samoodbrana..Pokusavaju da proniknu u tajne okeana zivota i da propisuju zakone neizmerne beskrajnosti...Ali zivot njihov je prolazniji od one senke
koju stvara mali oblak kad promice nad pustinjom''.....Ja odoh...
''Vole li deca sedeti na pragu svoga ognjista''? ....nego kako da vole..i to ne ponekad nego vazda..tako i Marica..maleno detesce od 4 leta zelenih smaragdnih ociju ..mozda najlepsih koje se mogu videti u siroj i blizoj okolini..grada ..i zlatne duge kose..pravilnih uvojaka sve na jednu stranu
odvajane.....Poderana haljina i podanicka posustalost onakva kako samo deca znaju da izvedu., nije umanjila lepotu ovog bozanskog bica koje je za razliku od uobicajenog dana radilo sve isto kao i obicno ..samo sada sa dozom vidne uznemirenosti,straha i panike ,posrnuca i bolnog izraza lica srozanog do patnje i teskobe neuobicajene za tako malo dete..
On je ponovo dosao..urlajuci jos sa vrata,lupajuci usput i ..budeci sve redom..da bi na koncu vec uobicajene predstave majka lezala na podu kao ''da je neko mastilom obojio'' a jos ... ponekad u manjoj ..a,cesce u vecoj lokvi krvi .. .
Namah bi Marica skocila,hvatajuci oca za nogu i tihim nemocnim glasom vikala'', tajo..nemoj molim te!!''..nemoj vise..onda bi i ona dobila svoje .u zavisnosti gde se saka ove ''grdosije'' zatekla u momentu besa i haosa .
...Sestra nesto starija cura , ..koja je mucala...bezala bi u cosak sobe,vristeci ..i neprekidno placuci, i pritom, stiskala neku ''krpenu stvar ''.koja je trebala biti lutka..
I tako se to zavrsavalo..uvek svakoga puta..no..ovoga jutra ..Marica je kao i obicno sedela na basamku.svoje trosne kuce..a otac je posle zavrsene predstave izasao i jos ga nije bilo..Devojcica je bila smrtno uplasena..jer se ni spolja ni unutra nista nije pomeralo...ni culo..
U neko doba dana..to je ono vreme kada nije ni noc ni dan.. ispred trosne kuce .koja samo sto se nije srusila od iznemoglosti i posrnuca..naidjose stara ciganska kola..i onako skripeci i praveci neuobicajenu galamu za sobom..stadose ..i ukopase se za momenat..u mestu..
Otud izadje starija zena svetle puti..sede kose..i pridje ulazu u ovo napusteno staro ognjiste i krete ka basamcima..Naidje na neko trece po redu..i sede dole,..tiho se zaplaka...Sedela je tu ne zna se koliko..a onda starim.,hrapavim glasom rece drugaru..da moze ici..i da ce ona ostati ovde .jer ima neka posla..
Tako i bi....Kako se noc zavlacila u svaku poru ..nebo se naljuti,....iz njega grunuse tamni oblaci a vetar koji svuda stigne da zaviri i sve da uzdrma.. .primeti spodobu u nekom cudnom polozaju.. Gledajuci je sa ulice..kao sto je obicaj..prosto se prenerazi od ocaja koji je zena pojavom iskazivala... resi da se oglasi malo jace.....Izazvace olujnu kisu,tako jaku.. da pripomogne suzama ove stare, kojima ona zeli da operu svoju tugu..
Sutradan...se skupi gomila u ulici ..i napravise mesta za vidjenije ljude ovoga kraja..a,konacno i za policiju.. grobna kola ..Cule su se price , da je tu nadjena neka stara ciganka svetle puti..kako je u sedecem polozaju zaspala,sva u suzama, da se vise ne probudi..
Tu noc se mesec rastuzio.i tome je nebo bilo svedok..a,vetar resio da se osveti...zarad patnje i bola sto ga je mucila jos od one noci kada je video
tugu coveciju.. tako je snazno duvao..da kamen na kamenu ne osta.pa i one kuce tada nestade...sve uzleti....i pretvori se prah..koji raznesase..svuda po svetu..neprekidno..
Pricaju da i danas ..on leti...i kada god pada kisa..seca na suze kojima neko pere tugu svoju...
Fine pricice. Cak sta vise, svidjaju mi se. Jedino sto ih cini "oskrnavljenim" je ovaj "neknjizevni" stil pisanja. Ovako napisano, mnogo je tesko za citanje.
Violeta je pozurila, da tog dana, napusti kancelariju ranije nego obicno.I ovako je bio petak.I vikend na pragu,pa ce se izvuci malo ranije. A,i retko je to cinila,samo u posebnim prilikama!A, ovo je bila jedna od tih,retka i velicanstvena!Udaje kcer,i ''gde ces bitniju stvar'', za neki ukraden minut sa posla.
Cim je zamakla za ugao,kroz glavu su joj pocele prolaziti sve one stvari, koje je bilo neophodno da uradi, da bi bila u punom sjaju u nedelju. Imala je dan i po,nesto ustedjevine, ''nedovoljno snage''i neuroticnu nervozu na plecima ,a,i par tel. poziva koje je trebalo obaviti, i to je to:pedikir,manikir,frizer..i jao,nesto kozmeticke carolije, da izgleda svezije i mladalacki.E,to je bilo mozda ono najteze:presla je pedesetu,i mladost se prilicno ''ofucala'',prestala da trckara za devojkama.Sada je ogromnim koracima grabila napred,ne bi li donela gazdarici malo olaksanja.Ali iz ove koze se nije moglo,a i iz klimakterijuma.Sve to skupa, donosilo je pregrst problema i uznemirujuce vece.Nije znala, sta bi pre!Uspela je zakazati, sve sto je trebalo i na koncu dana,sela u omiljenu fotelju,zapalila cigaretu,skuvala duplu solju kafe i krenula razmisljati,onako prividno opustena!Eh,njen zivot..gde bi pocela.
Nece ni pocinjati!
Na kraju sve je dobro.Njena Sandra, devojka u svojih 25 nije imala srece sa momcima ,bas kao ni ona.I posle par neuspesnih veza, odlucila se za znatno starijeg muskarca,sto mozda i nije bilo lose.Violeta ga nikada nije videla i bila je srecna zbog toga.Imao je neki brak iza sebe,ali bez dece.i to je dobro.Nadala se da ce njena kci imati skladniji i udobniji zivot nego sto je bio njen.
Nikada joj nije pricala o svojoj ljubavi iz mladosti..o tome kako je skoro na vencanom pragu ostavljena, bez objasnjenja i reci utehe,bez imalo osecanja za sve sto se kasnije desavalo .
Roditelji su krivili nju,prijateljice likovale,jer je on bio i zgodan i uspesan.,samo njen drug iz osnovne Slavko, je saucestvovao.Zato se i odlucila udati za njega! I tako je dosla Sandra.Zivot je bio srednje zalostan.Bez imalo strasti,ali udoban u onom domenu koliko je to tada bilo moguce.Sex, nije volela. Nije uzivala u njemu.Najsretnija bi bila, kada bi imala mesecni ciklus,jer to bi znacilo pauzu u tim stvarima.,ili kada bi lezali jedna kraj drugog u miru i tisini...
Kada se razboleo i kada je doktor kazao da mu je ostalo jos par meseci, nije mnogo zalila.I onako se stidela sama pred sobom, zbog vidljive ravnodusnosti ,a,i sada joj je bilo zao, zasto ga nema tu.da kao roditelji podele ovaj svecani trenutak.No,sta je, tu je!Sandra je vec bila devojka kada je on ''otisao''i bilo je lakse!Jadni Slavko!Celi zivot u prevarama i lazim!sSve pod plastom, ''uobicajeno dobrog i skladnog braka'.u sta je on duboko verovao,a ona znala sta se dogadja..
Popusivsi cigaretu do filtera skoro,dubokim uzdahom je insinuirala sebi,da je vreme za spavanje ,jer sutra je ceka dug i prilicno naporan dan,a tek sta ce obuci:Crno,nije u redu!Belo,ah, kuda ce, .pa ne udaje se ona!Crveno,pa ne ide!Previse je stara za tu boju.Ma, videce jos.Tako je i zaspala..
Sutradan,vec od 7, je bila kod kozmeticarke.pa sve redom..:Negde oko 19 je sve bilo gotovo.Na krevetu novi kostim bez boje,prilicno skup i jako moderan.Uzece i steznik,da izgleda vitkije.Bila je zadovoljne!Sve placa mladozenja! i to joj je bilo onako,''slag na tortu''.Trebalo je da pokusa sada da se naspava ,da bi koliko toliko bila sveza.Veoma se radovala poklonu.:to ce biti usterdjevina koju su Slavko i ona godinama ostavljali za njihovu jedinicu i to je bila znacajna svota.
Jedan skupocen automobil,kakav se samo pozeleti moze,za mlade ljude,kao stimulans za ''bolje sutra''..
Svadba ce biti za najuzi krug ljudi i to je nesto sto ju je jako radovalo,a rucak u poznatom restoranu prestiznog vlasnika.Sve onako kako treba.
Vreme je !I poslednji pogled u ogledalo.Bila je zadovoljna: tajanstveno lepa i romanticna, kao dobro stojeca zena, ''nepoznatih '' godina, koju je zivot mazio i milovao.U uglovima ociju je skrila tugu..koju ,nadala s e niko nece primetiti..i to je to.Prilicno visoke potpetice za njene godine,iziskivale su zanosan i atraktivan hod,ali i bolne grimase prilikom hodanja.Pokusace sa tim i izdrzati,makar joj to bilo zadnje!
Najpre ce biti crkveno vencanje.To je on(mladozenja zeleo).
Ulazeci u hol,lagano se probijala do zvanica.Bilo ih je par.Sandru jos nije videla.Tek na samom kraju blize oltaru,primetila je visokog muskarca , prosarane kose i Sandru u prelepoj vencanici,kako pozdrajvljaju zvanice.Sve je odisalo blagougodnim mirom,svecanoscu u ocekivanom radosnom trenutku!
U momentu kada se covek okrenuo i podigao glavu,Violeta je osetila samo blagi trzaj levog oka i bolni grc neopisive snage usred grudi,koji je zaparao crkveni vazduh,a ovaj odjednom poceo da je gusi i opija.Odmah ga je prepoznala!
Mario..Nije moguce!Zena se zanela,pokusavsi rukom da se uhvati za drvenu ogradu koja je tu stajala, ''valjda radi toga da bi se na nju oslanjalo kada treba''..i da je dograbi . Zanevsi se previse,izgubila je ranotezu i svom silinom pala na ledja, udarivsi glavom o pod.
Nasta halabuka,guzva,vika i metez!!Desi se slucaj,da se cinilo, da su se cak i ''zvona oglasila''..
Dodje opet ta nedelja.Omrzla je taj dan,dan poseta.Isto lice,iste price,ista pesma.Nije sasvim mogla da prepozna zenu, koja je vec godinama dolazila sa istim sadrzajima, da je obilazi,ali joj se cinila poznata.Violeta nije govorila,cinilo joj se da to nije mogla nikada.Nije hodala.Jedva je ruke pomerala.i jedva je cekala da ostane sama.Odmarala se pored starog kestena u dvoristu i razmisljala :
...''Svet je pun smrti ,ona cuci na svakoj zivici.ona stoji iza svakog drveta i nista vam ne vredi sto gradite zidove i spavaonice ,i kapele i crkve ,ona viri kroz prozor ,smeje se ,svakog medju vama u glavu poznaje, usred noci je cujete kako se smeje, pred vasim prozorima i kazuje vasa imena''...
''Sreca je da mogu plakati''..pomislila je Violeta..Suze koje su padale niz lice,imale su skoro crvenu boju, cinilo se na momenat,purpurnu.One su je jos jedine grejale u ovaj sumoran,istrosen dan,koji je vec bio na izmaku,kao i zena u kolicima ..
Tijana se nezno naslonila na ivicu kreveta,da ne bi probudila svoju stariju sestru,koja tek sto je zaspala.Vec nekih par minuta je posmatrala to ovalno,bledunjavo lice, koje je toliko licilo na
njeno,a,opet se sustinski razlikovalo. Negde iz sopstvene nutrine , na njemu, ispisani delovi prica ili citavih predstava, prozivljenih tokom odrastanja i sazrevanja.To se prema tome i ovde dalo primetiti.
Obe devojke su bile iste visine,gradje,hoda i pokreta,a i ociju:crna, ravna kosa, krupne,smedje oci,i blago povijen nos (a to na majku...)manekenska gradja ..tanana figura ,suptilne osobenosti ..mrsavost do one, ne bas simpaticne koscatosti.Tu su bila i nesto veca stopala,kao opomena da i mladost u svojoj postojanosti nije bez mana..Ih da je samo to!Mnogo toga je bilo na klimavim nogama,ali na prvi pogled, devojke su bile,sasvim obicne bliznakinje,cak prilicno lepe.
Tijana je sela u omiljenu fotelju svoje sestre i pogledom pokusala da obuhvati celu prostoriju u kojoj se nalazila.Bila je to lepa ,prostrana soba,dekorisana po zidovima zagasitimm toplim tonovima ,sa elementima bojadisanja nalik spatulat-tehnici koji je izasao iz mode.Ali, ni za sta
na svetu ne bio bio menjan, jer je citavom prostoru davao neku svecanu umirujucu notu ,a i namestaj je, nasao konacno tu svoje spokojstvo.Najlepse od svega su bile slike,koje je Jovana,naslikala.
Tijana duboko uzdahnu!Hm...Sve je imala isto,cak i lepse,ali ipak ,razlika se ocitovala u ponasanju ljudi prema njoj a,posebno kod njega.Konacno,on je bio bitan.Svi drugi su nevazni.Ali on je ...
Njena soba je bila svetlijih tonova ,ukrasena zavesama divnih, tamno zlatnih boja,koje su klizile u valovima duz citavih zidova. A,opet kada bi covek usao,poceo bi se tresti!Dal'od bolesne pedanterije,ili neke lazne romantike, ili blaziranosti namestaja,ili straha da nesto ne poremeti taj varljivi mir koji se tu neprirodno stvarao!
Naravno,noc je bila njena,verna druzbenica i tada se sve desavalo,ali i njegova(sa one muske strane..)Sve ono nezadovoljstvo koje je cesto ispoljavao,nadoknadjvao joj je strasnim milovanjima.Na pocetku su to bili nezasiti susreti,divlje i neobuzdane ljubavi!Ali vremenom, pocela je uvidjati da puno toga postaje navika.No,ona ga je volela.I to je bila zavrsena stvar!Volela,sve vise i zelela neprekidno!
Momak je stanovao u napustenom potkorvlju jedne oronule kuce,a Tijana je od tog neuredno-zapustenog, memljivog i sirotinjskog kutka,napravila , malu ''gajbu'',dobro obuvenu i obucenu.Pravo ljubavno gnezdasce, zverinje sexualne pozude! Krisom je krala novac od roditelja i sve momku poklanjala...nepovratno!
A,on bi ,od jutra, bio redovan gost kod njene sestre,Jovane..i po celi dan ostajao u pricanju,o umetnosti,knjigama i filozofiji i muzici ..I tako danima!
Pusta devojka!Sa mrenom ispred ociju,ne zeli da vidi ono, sto bi svako ocas shvatio.Gleda,a ne vidi!
U zivotu se nekada ukazu momenti,koje vredi iskoristiti.Jedan takav je nadolazio,polagano,ali sigurno. Uvlacio se u dusu ove porodice,izabravsi devojke za svoje opite, i okrznuvsi obe, zadrzao se kod starije,misleci da je to dovoljno.Ili jednostavno, pronasavsi kod nje, sve ono sto nedostaje bolesti da se razvije.Bila je to posast onda, a i sada!Bolest krvi-leukemija!
Prvih dana Tijana je bila u soku,posebno, kada su posle desetine pregleda doktori potvrdili bolest kod njene sestre i iskazali nevericu u njeno ozdravljenje.A, onda patolosko ozarenje ,koje donosi smrt,fenomen sam po sebi-fenomen bolesnog radovanja baziran na tudjoj nesreci!
Sada ce momka imati samo za sebe i danju i nocu.Sobu ce promeniti!Ne, uzece sestrinu,kada ''ova ode''. Kakvo blazenstvo!Kakva sreca!Zgrabice je celu,i smotati u zavezljaj koji joj vise nikada nece oduzeti.Na kraju,nije ona nista zgresila.Nije ona kriva, sto se Jovana razbolela..
Tuga se uvukla u ulicu na kraju grada i lisce je podvilo glave ka zemlji da bi zalovalo.Oblaci su se razbezali u sivilo dana koji se gasio,a mesec se samo delimicno pokazivao,da bi bilo sto mracnije,jer je patio na svoj nacin!Smrt se polagano usunjala,vec odavno u ovaj kraj.Konacno je dosla po
svoje.Uzevsi zivot,tiho se na prstima izvlacila iz ulice,resivsi ne samo da promeni sokak,vec i grad
...
----------------
Proslo je ovome skoro pola veka,i jos uvek gori svetlo u sobi secanja, iz davnina, sobi, prekrasnih zidova, obojenih u divne tonove jednog raskosnog talenta.
Jednu omiljenu,davno rasivenu fotelju je zaposela starica, zagledana u potkrovlje, napustene kuce u kojem je nekada davno ziveo mlad covek ,koji se jos od onih tuznih dana nije pojavio vise nikada.
U petak navece ,pred subotnji svecani dan u gradu,krajem se proneo glas da je ko god se nasao da prolazi poznatom, ulicom cuo, veliki lom u kuci,da bi se odmah potom upitao:''Nije li tome kriv vetar koji je duvavsi snazno, silom otvorio prozore i pruzio nesvakidasnji prizor, ljudima, za ono vreme'':Neka stara zena je vristeci, izletela iz sobe, pala, na tlo,ne pomerivsi se vise nikada!
Prica se da su je sahranili neki ljudi iz kraja po nalogu opstinskih organa vlasti..
