Covek u sluzbi sopstvene propasti...

1

Covek u sluzbi sopstvene propasti...

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

-Dobar dan,vi ste Tanja..zar ne ?-Da ..Tanja...(niska rastom,vampirski,ispijena .mlada zena ,tamne kose,zagasitih ociju,pronicljivog i melanholicnog pogleda punog cinizma) ...
-Sta vas dovodi kod mene ,draga moja.-.??
..-Ima mnogo,..ali glavna stvar je dosada-.. ..oduvek.jos od malih nogu..i odmah da kazem ..ne radi se o dosadi koja se moze pobediti ...pobediti zabavom ..zadovoljstvima,.razgovorom..(sta onda trazim ovde..hm..)vec o sustinskoj dosadi...kada pred velicanstvenim pejzazom,manje-vise iznenada ,kod sebe ili kod drugih sve izgubi sadrzaj i smisao...Praznina je u meni i izvan mene ...Ceo svet je zapljusnust nistavnoscu..Dosada je vrtoglavica ,ali,mirna monotona vrtoglavica ....otkrovenje univerzalne beznacajnosti....to je uverenje uzdignuto do gluposti ili do uzvisene pronicljivosti ,da ne mogu i da ne treba nista da radim u ovom i u drugom svetu ..da na svetu nista ne postoji sto bi moglo da mi odgovara ili da me zadovolji...

danka-Hajmo..pricati,istinu Tanja-..Ovo sto ste upravo kazali..su reci Siorana..cuvenog filozofa ...reci, slicne..ne iste ..ali to je neka njegova prica-...koja se vama ocigledno svidja..hajde izadjite iz njegove koze..i navucite ponovo svoju kosulju ..pa da razgovaramo.....

-Ne kazem da mozda nemate isti problem..ali ...ovde nije pozeljno da obmanjujete(mada na pocetku ...svi to rade..)...A..niste se ni prestavili kako valja....a i cini mi se nemate nameru da to ucinite..-

Tanja-crveni ,(lazni stid...)vise osecaj nemoci..nemogucnosti da se suprostavi na nacin koji zeli..spustila glavu dole...place..ali od besa/''zali sama sebe'.znate-ja sam -''jako losa '',dize glavu i trazi oci..ne bi li iznedrila odobravanje i saosecanje ....-.stvari resavam u krevetu.-.Pocelo je tako sto sam mislila da cu resiti probleme zavlaceci se u njegov krevet..razume se povremeno..to je bilo sve sto sam dobijala...zelela sam vise...zelela sam ono sto sam davno zgubila..posto to nisam dobila..menjala sam partnere trazeci ..ono sto ''sam znala da niposto ne mogu dobiti''onaj koga sam zelela ,ogranicio je susrete i to je bila gotova stvar....

-Eto..moj nacin gledanja na stvari...Zivela sam intenzivno.ali nikako nisam mogla da se integrisem u zivot..-
-Mislim ,da ipak nemam neku izrazajnu bolest,jer bi me ona oslobodila..Uvek sam morala da zivim razdirana u sebi,jer nisam mogla da nadjem izlaz iz sebe ..Oduvek sam imala mracno shvatanje o zivotu iako sam gajila prema njemu veliku strast...toliko veliku da se pretvorila u negaciju zivota ,a ja nemam sredstava da zadovoljim svoje apetite prema njemu...

Mozda je trebalo da se opredelim za suicid,ali samoubistvo za mene nije negativna stvar..Naprotiv..Ideja samoubistva omogucavala mi je da podnosim zivot i da se osecam slobodnom..

Paradoks moje prirode je upravo to sto volim zivot,ali istovremeno su sve moje misli protiv zivota...

-Tanja,ovde cete stati-...-ovo nije vasa prica-..''ukrali ste tudje misli i razmisljanja''..bezanjem od sebe ,napravili ste prostor . drugima,mucenicima, da ''pobegnu u vas''..Ono sto je za mene bitno..je vasa destruktivna poruka i ponuda,poziv, da ucestvujem u vasim predstavama..A..vi ste ovde da ''konacno napustite tu pozornicu''..Samo,mislim da ovoga momenta, nemate snage za takve poteze.......

-Na kraju ..vi ste me obmanuli..ne znam sa kime sam razgovarala..sasvim ste otudjeni ,nepoznati...a gde je pravo vase ...to sada ne mogu da znam a i pitanje je da li cu ikako i ikada saznati...

dovidjenja...

-Za vas ne postoji nikakav izlaz ,jer nema nikakvog smisla da on postoji..Zivite u nekoj vrsti vecne sadasnjosti bez cilja ..a to nije tako jednostavno,kao sto se misli...

Ziveti bez cilja...mozda je to vasa poruka...

By danka-

Zanimljivo je kako ljudi posle citanja nekih knjiga pomalo zive u tripu te knjige narednih par dana.
Neki i duze.Narocito ako su filozofske.I sve je tada kao kristalno jasno.Dok ne dodje drugi trip.

malena ...

Na kraju ulice koja je neasfaltirana vec dugi niz godina ...stoji kuca sva oronula i setna u pustahiji sopstvenog beznadja i bezperspektivnosti ...fenjerima osvetljena ivica njene utrnulosti i trosnosti,samo sto se ne svali na susednu,a,ova na ionako zapustenu i zaboravljenu kaldrmu..

Malena je,devojcica , po ko zna koji put izasla na drum i cekala na starom mestu.....Majka joj je,decidno, obecala ''njegov povratak''..,ako nista ..ono kada bude napunila 7..a to se,eto, desilo upravo juce.. no njega nije bilo.....Zena je lezala danima...ne treznivsi se ,a dizala se teturajuci se ..samo da bi pronasla nesto za pice ...

Mali bratic je po ko zna koji put, zajedno sa psom,bubama i drugim insektima jeo sa poda, skupljajuci prsticima zaostale mrvice ustajalog hleba i otpatke koje bi pronasao..

Tuzno zdanje jedne porodice u totalnom rascepu covecijeg sustinskog bica i dramaticne sudbine bez nade u povratak na zivotnu radost..

Ali,ovaj put,malena se nece vracati u kucu tek tako...resila je da se
pobrine za sebe do kraja...U sicusnom telascetu i dusi ,skrila je delic zelje i nade da ce se konacno, sklupcati unutar sopstvenog bica, i tako umiriti ,ako njega ne bude..A on nije dolazio..pa joj je to predstavljalo signal da ce ovaj put zaista doci do velike promene...

Majci ce svakako biti lakse bez nje ...a i bratic nece verovatno dugo..svega mu je tri godine...svima ce biti lakse...majci specijalno..jer je mnogo puta vikala da je bolje da ih nema..

Cele noci je kisilo...

Sutradan je sused koji prolazi sokakom tuda,a to je uvek oko podneva , ..na pragu trosne kuce,primetio zavezljaj ..i prisavsi sasvim blizu, pronasao sklupcano promrzlo telo..malenog bica ..koje je zauvek sklopilo oci,ubedjeno da je spasilo svet od nevolja i neprilika...a sa sobom odnelo tajnu...da se ON nije pojavio..a da ga ona nije izneverila..jer je do kraja ostala na onom njihovom starom mestu...

by danka-

Hoces da nas ubijes ovom drugom pricom. Sad

Visoka ograda nesto preko 3 m(parapet zidan od tvrdog materijala..).....betonske konstrukcije sa celicnim siljcima krasila je velelepno zdanje sa okucnicom, skriveno duboko unutar prelepog imanja okruzeno raskosnim vrtovima,cvetnim alejama i zelenim povrsinama...Tu je zivela porodica skorojevica, hronicno zaokupljena sjajem,glamurom i kicerajem savremenih trendova, nedostupnih vecini ljudi ...Jedina mana je bio polozaj celoga objekta..jer se nalazio u blizini sirotinjskih kuca..oronulih i zapustenih...a i neka fabrika je bila tu negde..Cesto se osecao dim i neki opor,gurak ukus u vazduhu..za koji niko nije mogao da sigura odakle dolazi ..
Zato ona ograda,koja je namah licila na nebesku bodljikavu zicu,ako ne vizuelno..a.ono po posledicama koje bi nastale ,ako bi neko ''sa one strane ''.. pokusao da udje...Tu su bili naravno i psi cuvari,sarplaninci ,doneseni jos kao mali negde iz makedonskih krajeva..valjda rase karabasa...

Mitar je uvek,vracajuci se iz skole, prilazio ogradi i kroz tajnovit maleni prolaz na kraju imanja .pogledom trazio jednog od njih..onog ''njegovog'' .. Tako je bilo i kada je psic bio malen a i
kada je porastao......Svi drugi su se oglasavali cim bi se bilo ko priblizio kuci ..jedino taj pas, kada bi ugledao decaka,ukopao bi se u mestu .. ,mahao repom i posmatrao netremice ,malenog,pegavka . tako se jednom sasvim priblizio i dozvolio da ga ovaj pomiluje i
od tada je to bivalo uvek tako....... ...

Mitar je bio decak iz siromasne porodice...Otac je radio u fabrici po celi dan na kotlovima ..majka , domacica koja je brinula o sestoclanoj porodici,i celokupnom domacinstvu...kuvala,prala,cistila..

.Bila je to otresita zena,krupnih prodornih ociju,uverljivog pogleda da ce sve biti kako treba jer Bog je milostiv..a udala se ..jer je to obaveza i njen nacin da odradi zivot kakav joj je darivan ...pa onda sve u tom cilju..

Mitra ,braca nisu volela...bio je najmladji,pa ga je majka najvise ''stedela''.... jedini od njih je imao skoro uvek ono ozareno i veselo lice,toplih i plemenitih ociju i na kraju,najbolji u svemu
cega god bi se dotakao..pa tako i u skoli..i onda, kada bi se svi skupa nasli za skromnom trpezom, zracio je kao kakav ''vilenjak'' medju azdajama.... ...i oni,ali i svi drugi su se onda pitali..'''sta
je to..sto ovoga decaka toliko pomera i cini neizmerno srecnim i poletnim.. usrecuje .u vremenima sivila,praznine i morbidne svakodnevnice.. ..Neosporna je bila decakova harizma,ljubav prema
prirodi i njenoj raskosi,senzibilitet i osecajnost za finije i tananije stvari u zivotu..a posebno obzirnost,paznja i briznost prema drugima...Samo ponekad, bi tek ovlaz preko lica presla tanusna senka tuge, za decaka neobjasnjiva pojava......

Toga dana koga mnogi nece zaboraviti,decak se ,kao i obicno vracao iz skole..priblizavajuci se kuci gde bi se trebao sresti sa svojim ljubimcem,nije ni slutio da ga vise tu nece moci vidjati.Nestrpljivo i
sa neskrivenom ceznjom i cudjenjem gledao je neprestano prema dvoristu i pokusavao ocima da pronadje drugara..Cupkajuci i okrecuci se na sve strane ,da ga ne bi neko primetio ..dugo je cekao..pa je zaboravivsi na vreme,dozvolio da mu se mrak uvuce pod skute, opominjuci ga da je ozbiljno zadocnio..a da se pas nece pojaviti.Sta mu s e dogodilo ,pitao se Mitar..sta..???
...Tuzan i uplasen...vratio se kuci..

I tako danima..

Tuga i velika ceznja se usunjala u decakovu ranjivu dusu..suze su postale njegove miljenice i on im je u nocima samoce dao na volju da ga oblivaju i tese.....Braca su ga zadirkivala i ismejavala.misleci da se verovatno zagledao u neku devojcicu,koja ga nije htela jer je u ''bedaku''..kako su govorili...pa zato tuguje..

Shvatio je da ga vise ni majka ne voli tako..nije mu se radovala na ''onaj'' nacin.. ...vracajuci se svakim danom tuzan i u sopstvenom tihovanju,shvatao je da ono sto mu je oduvek nedostajalo,nikada nije nalazio tu medju svojima,...nego negde tamo izvan doma......

.Pas koga je zavoleo svim srcem, je bio njegova emocionalna postapalica kojom je zatrpavao nelagodu.nespokoj i emocionalnu pustos koja je krasila njegov dom.. i ljude koji su tu ziveli..
Zboc cega on ne zavredjuje jedno pravo,ljudsko osecanje..??

Zbog takvih razmisljanja decak je pao u ozbiljnu dusevnu krizu..Takav je i porastao....ali romantizma se nije odrekao..Uvrezeno je pogresno shvatanje, da je romanticar uvek neko ko nema veze sa stvarnoscu ,ko usamljenicki bludi onostranim svetovima...

Mitar nije ostao usamljen i nije sasvim napustio ovu stvarnost....stigao je do kraja dela puta..Tokom dugih godina odrastanja..shvatio je da veliki broj ljudi zivi po automatizmu i inerciji..Bori se za opstanak i prezivljavanje i retko,ili samo povrsno razmislja o pravoj svrsi svog zivota...o emocijama da i ne govorimo..
-Moramo da volimo promene isto onako kao sto smo ih nekad mrzeli..To je moto koji je Mitar pokusao da usvoji..
Da li je uspeo.saznacu sledeceg puta kada ga budem videla..(ako budem bila sposobna da se izborim sa tim senzibilitetom...)...

By danka-

Sorelag ::Hoces da nas ubijes ovom drugom pricom. Sad
Sorelag,ne znam sta da kazem na ovo sto si napisala....Ti kad kazes,Bas si rekla!!!.. Cool

Polagano,kao izdanak svetla koji se gasi sa zadnjim zrakom Sunca, namignuvsi mu seretski,za ponovni susret,dan se konacno oprastao sa svima......
u malenoj je carsiji vladala prirodna tisina pred prijatno i svezinom obojeno vece....i nadajmo se mirnu i spokojnu noc..
A ona , obilato opskrbljena zvucima i melodijom tisine, nagovestavala
je rasplet sa nocobdijama .. a jesen je bila sve bliza...i....Sve u
prirodi i njenoj trpezi odisalo je mirnocom,iscekivanjem , veseloscu postojanja i promena koje ce ona sa sobom doneti...

Devojke u prvom redu kuce ove varosi, su stajale na prozoru i
posmatrale taj divan pejzaz.. Mladja je zavidela deci prirode koja su
vesto obavljale sve pripreme pred nastupajuce vece...

-Kada bi nas nana pustila samo malo na sokak...ili u bastu-..iskala je
ona.... -cini mi se da bih sve zvezde sa sobom...ma obecala bih joj da
cu citav mesec nositi vodu sa bunara bez prava da se ljutim,samo da mi
je da vidim..da me pusti-...Sta mislis Sejo.???

-Koja glupost sa tobom devojko.....zvezde,zalazak sunca ,bunar...sta bi
ti kazao Stojan..??-Udaja i sve to...a cura bi na sokak i to vec pred noc..Cudna si ti moja...!..Uostalom..gde ti je momak?..celi dan ga nema
..a vencanje sa savim priblizilo...!!! Em' njega nema...em' bi ti izasla..Bog s'vama zaista.-!.

-Da..upravu si..od kada je otac ''otisao''..sva sam rastresena a i majka
sve cudnija ...samo cuti i mudruje..samo sa Stojanom prica...nas dve ne primecuje.-..
-A moj Stojan..a lep je,jel da?Onako visok,krsan, sjajnih tamnih
ociju,preplanulog tena ..prava momcina-...

-A..Ranka,volis li ga mnogo..bas me zanima...?'
-Ne smem ni da mislim o tome..kada ga ugledam..srce hoce da mi iskoci
iz grudi,noge mi klecaju i sva se izgubim...kada je sa mnom..pozelim da ode..kada ga nema...iskam da se odmah vrati...ma to ti je neko
ludilo.-!.

-Bas si se ''zablentavila''..Ranka..hha haha ha ...Haj'mo..polagano na pocinak...Jutro ce blizu-
...
I devojke odose... Ljupka,starija devojka i mladjana Ranka...rodjene sestre..iste a..toliko razlicite...Ljupka visoka ,koscata cura ,tamne kose i
hladne naravi.promucurna i sebicna...Poslusna kcer.-..i mladjano devojce Ranka ..preslatko i zivahno celjade,zaljubljeno u ljubav,prirodu i nebo i Stojana....

U gluvo doba noci, Ranka se prenu i donese odluku da ce pred zoru ipak krisom izaci malo ,naravno,bez pitanja.. ..i uzivati u cudesnom jutru ....Tako i bi!...

Jos bese mracno i tmina nikako da ode....devojka se iskrade polako..i hitro izadje u bastu da se malo nadise svezine ..Da bi izasla sasvim na puteljak i proplanak koji je obozavala,....morala je proci pored kucice sa senom i stale koja je uredno stajala tamo gde zacelo uvek stoji ...

Noc bese i dalje mirna ,tiha i uspavana...

No,negde na pola puta do senika ...devojka stade kao ukopana ..jer izenadi je ..kikotanje i saputanje koje je u trenu prenerazi i oneraspolozi..priblizivski se kucici..i svetlu koje se jedva naziralo
...zapade joj intrigantna situacija ..Ona u momentu shvati..da je to podvriskivanje,uzdasi,stenjanje,uzivanja u ljubavnom i strasnom
grcu...poljupci,milovanja,sladostrasce ..

-Stojane kako si ti velik i snazan!!!..samo tako mili moj..ne pustaj me!!
.ah zivote..sto te volim...samo ovoga daj mi ovoga_!!...
Ma cuti..malo...cuce te kceri i nana..sta ce biti onda??? ..pa znas da se
moram onom tvojom, zeniti..Dobra je.. dobro ce me sluziti..

No, aj sad pustimo to..nego okreni se da ti malo pridjem od
zada..ahhh..dobra si ..iako si matora...dobraa!!
...
Devojka...sva u cudu,otera se malo dalje, vrisnu i ...stade se
tresti,...drhtati..podize glavu ka nebu...i nesigurnim korakom uputi
se ka proplanku...Suze joj oblise lice,bol zapara grudi,a srce stane
krvariti..Sta se to dogodilo...zasto bas njoj..??? ...Rukama se poce
cupati,udarati..cepati odecu...kukati i jecati na sav glas...

Pade na zemlju i osta dole neki minut..iako jooj se ucini da su sati u pitanju..U jednom momentu se dize ...i prihvati desnom rukom ogradicu koja se tu nadje..dize gavu i ugleda bunar...Osmeh joj zajedno sa jutrom ozari lice i ona hitrim korakom pope se na zidic bunara i ne razmisljajuci skoci ...da se nikada vise ne povrati...!!!

Jutro je..i sve je trebalo izgledati kao i obicno..ali nije bilo tako..nije bilo tako..vise nikada...

Jos je proslo dosta vremena dok su ljudi pronasli devojku...A..onaj Stojan i dalje sedi u varosi sa flasom koju ne ispusta i miluje kao sto je nekada zene...

By danka-

Kada bi Stefan znao kako je''iskreno'' plakala,sve bi joj oprostio.On bi verovao,sta god ona kazala.....Ipak,njene suze su bile odraz necega sasvim drugog, a,ne scena kajanja zbog ociglednog flerta sa vecinom momaka koji su bili na proslavi rodjendana njene mladje sestre.Tijane ..

Sofija-umisljena narcisoidna devojka,puna sebe,zlobe i nezaradjenog novca..A,imala ga je koliko ti dusa zazeli...Daljnji rodjak, po ocevoj liniji,naocit gospodin ..odlucio je sve ostaviti devojci koja ce biti prva rodjena u porodici Simic..Tako se i dogodilo..

Ali novac ,je nije usrecio..dao joj je samo velike mogucnosti,da trosi na haljine,nakit i sminku..i da se igra sa ljudima..O tako je to volela..napilitala bi se.i svaki dan odlazila u varos,setala glavnom ulicom i kibicovala ljude u prolazu...Dusa joj je ''bila na tragu za'' nekom senzacijom neobicnog sadrzaja,i samo neki cudan i misteriozan dogadjaj.. bi je mogao prenuti iz ucmalosti i pomeriti iz
duhovnog mrtvila.....Praznina i pustos njenog zivota ju je pritiskala tezinom groma koji bi iznenada opalio i sve srusio..

A,njene suze su bile ..razlog lose kritike koju je za frizuru dobila od najbolje prijateljice Sanje,kceri imucnih ljudi u bogatijem delu varosi..

-Zar je bitno zbog cega su suze?-razmisljala je Sofija, na glas..bar ce mi razmazati i uposliti ruke da se nanovo sminkam...-oh..kako bih jos mogla iskazati zlobu svoju..svidja mi se da budem pomalo
okrutna..okrutnost prema ljudima iznudjuje servilnost i poniznost.a,ja uzivam kada mi se to desava..-!A Stojan..taj predivan ,neveran ''momak ''..muz njene sestre...Nikada joj nece biti jasno.zasto se ozenio Tijanom....Bio je zgodan ali sirov, i prilicno ogranicen ..Noci sa njim su bile magicne ..i fizicku glad za telesnim uzivanjima je sa njim potpuno zadovoljavala..ali nista vise od toga ..Stojan je bio
nezasit..Na pocetku ju je to uveseljavalo..ali kasnije pocela se dosadjivati..ali dobro..on je bio tu..i sve je lepo dok je tako...

Stefan je ''persona ''za drustvo...i to je takodje dobro..imala je momka koji je voli,ljubavnika koji je obozava,ali nedostajalo je jos nesto....danima se nadala da ce se to,''nesto''ipak, pojaviti...i zaista se tako i dogodilo..
Njena Tijana je otkrila trudnocu i to je bio veliki dogadjaj u porodici...Koliko god da je bila losa..Sofija nije mogla sebi da dozvoli izrugavanje rodjenju deteta...a nijednog momenta joj nije
palo na pamet da razmislja o tome zasto ima potrebe da bude toliko neprijatna prema svemu sto se dogadja..,kada ju je zivot od samog rodjenja prilicno mazio..Roditelji su u slepoj ljubavi prema prvorodjenoj devojcici gajili ''bolesna osecanja''netipicna za vecinu normalnih roditelja..i u toj iuzornoj situaciji nisu primecivali u sta se pretvara njihova kci..

Kada djavolku das na volju da cini sto zeli..onda ces se celoga zivota ''moliti'' da te postedi surovosti i najbrutalnijih kaznjavanja...u nekoj dobi kada ti onemocas....

Stojan..muz,ljubavnik i buduci otac...nije znao da pokaze normalna osecanja ni prema svojoj zeni-buducoj majci..niti prema stanju u kome se nalazila..Nastavio je da bludnici sa njenom sestrom..zavaravajuci sebe da ga ona voli..-Bilo bi dobro dobiti nju zauvek...sa njom i njen
novac naravno-..razmisljao je Stojan....sta bi sve oni mogli uciniti od sopstvenog zivota....
-A sta bi,..aaa,...kako bi bilo lepo da njegova zena iznenada,,ma sta bi se zaista dogodilo da ona nestane ?-...kakva ideja ..kakav bljesak u ''haoticnoj glavi''...kakva ideja koja je znacila spas...u situaciji koja je pocela polako da izmice kontroli..i da dobija obrise koji mu se uopste nisu dopadali..jer sve mu se vise zameralo ..da je dugo odsutan,da ga nema..da je uvek navece umoran kada se od njega trazi poljubac i milovanja...da ne zeli razgovarati...

U radnoj sobi starog gospodina ,oca njegove zene ..u srednjoj fioci..Stojan je jos onomad primetio pistolj..koji je tu stajao i stajao..a da niko (sem starog..)verovatno nije znao zasto je bas tu..da li je napunjen .i sve oko toga...
Resio je da ga pronadje ....Vec par noci Sofije nije bilo..i to ga je ozbiljno pocelo plasiti...a u svojoj je glavi uvrteo da je to zbog bebe koja je na putu i da se starija sestra resila skloniti iz cele price...i pustiti porodicu na miru..To mu se naravno nije dopadalo...i resio je nekako izmeniti stvari..


Sutradan je Tijana trebala oko podneva biti kod snajderke na probi svojega novoga kostima i to mu se cinila izvanredna prilika da joj s e mozda priblizi i nesto pokusa. ..u sopstvenoj spavacoj sobi ,naravno da nista nije mogao uciniti...
Za vreme vecernje molitve ...kada bi se sve u kuci umirilo..i kada su svi bili po svojim sobama..radna ostala sama ,Stojan se tiho i neprimetno izvukao i usavsi unutra..iz fioke koja se nikada nije zakljucavala izvukao oruzje..Hitrim pokretima je proverio stanje metkova i sve oko toga..i brzo izasao napolje..

Sutradan,..tik sto je otkucalo podne,...trcao je Stojan sokakom..da bi stigao kod ''debele Roze'', krojacice porodice Simic....Uletevsi u hodnik...i sudarivsi se sa zenom koja je upravo izlazila..ugledao je ledjima okrenutu svoju Tijanu, u novim haljinama ispred ogledala kako se namesta......Ne razmisljajuci mnogo ..i primetivsi da je Roza izasla da isprati musteriju..izvukao je pistolj i pucao ....

.U tom momentu,u sekundi,okrenuvsi se, ..Sofija je zgranuta, izbecenih ociju,oblivena krvlju...gledala u Stojana...i padajuci na tlo,osmehnuvsi se, sapnula.-.dobro si ucinio-...

Nasta metez,panika,kuknjava..i pometnja ..psi se oglasise..i cela se varos uzburka kao brod pod olujnim nebom...

Ispred malene crkve stajala je mlada zena sa decakom od mozda tri,cetiri godine,cekajuci roditelje da napuste portu i svi zajedno krenu na proslavu u varosi..a negde daleko od njih ..u celiji zatvorskog zdanja...robijao je covek koji je ispunio jednu od vecih djavoljih rabota ...ukloniti sa zemlje voljeno bice..na nacin koji nam se ukaze..kao pametan i jedini..i tako je ucinio..pa mu sada nije jasno..''gde i kako je pogresio''...

A Stefan..i dan danas zali svoju devojku..i nikada se nije ozenio...

By danka-

Silazeci niz stepenice,skoro trcecim korakom,nije ga primetila...
Mahao je i pokusavao da skrene paznju na sebe na neke neobicne nacine..mada ljudi u takvim situacijama ..ne znaju kako da se ponasaju dakle masu,vicu,pa opet masu,''mlataraju ''rukama..neki i skakucu.....Tek u samom holu,vec na izlasku..videla je jednog visikog anoreksicnog mladica koji je podsecao na nekoga koga je nekoc poznavala....a u momentu se nije mogla setiti ko je on bio...i odakle ga zna..

Z-dravo Darija...zar me ne prepoznajes..ja sam Goran..tvoj Goran-...Devojka se u sekundi zausatavila ,uhvativsi sebe u nedoumici i iznenadjenju..pa onda i zaprepascenju...

-O Gorane..jesi li to ti?..Boze blagii..nikada te ne bih prepoznala-..-tako si oslabio..bas si se promenio-!...

Darija..-ja ''odumirem'' haha hahaaa-..-da,..oduvek si imao ''divan'' smisoa za humor-...-Kako si..a i sta radis ovde-?...

-E..duga je to prica..nego sta ima kod tebe-..???

Nista ..pocela sam da radim kao defektolog..udajem se za Novu godinu..i eto..to su novosti...

-Ja..dosao sam da pokusam..dosao na lecenje..cist sam vec neko vreme-..
Ih..-Zar je to tako daleko otislo kod tebe._?..Zar to nisu bile neke lakse varijante..sta ti se dogodilo..?_
-Ma..hteo sam nesto vise od onoga sto imam -i eto..dosao skoro do kraja...zavrsavam na heroinu..ako uopste bude tako...

-Oprosti sada moram ici..vidimo se..skoro sam svaki dan ovde..tako da..cemo se vidjati..caooooo..

Darija je zurila..Goran..jedan od najlepsih momaka iz njenog kraja..prelepi apolon..ne zna se sta je bilo lepse na njemu.Uz to i darovit..perspektivan mladic ,koji je obecavao...momak imucnog i poznatog porekla .....besni automobili,najlepse devojke..firmirana garderoba,putovanja,i glamur koji ga je
okruzivao..takvog ga ona pamti i nazalost u takvoga se i smrtno zaljubila..setila se tih dana..i one godine kada ju je napustio..a ona neutesno plakala mesecima,pokusala trovanje.Prvi mladic,prva ljubav,prvi poljubac,prvi sex..sve kao iz bajke..i onda ''zivotni samar''..i bol kojoj se nije znala odupreti..iskidala joj i dusu i srce..a ovo je krvarilo do kraja... ..Sve molbe,sve suze,sva ubedjivanja,na kraju i trudnoca ..nisu pomogli da se mladic trgne i vrati devojci kojoj je skidao zvezde i obecavao nemoguce...

Kakva prica..razmisljala je Darija..uobicajena..ima ih milion..slicnih ako ne istih...sada je skoro osecala odvratnost prema njemu i celoj situaciji...sta ima..takav je zivot..
Zahvaljujuci roditeljima i prijateljima uspela ja prevazici sve to..mada je trajalo i bolelo..jako dugo...boli i sada..ali dozvolivsi patnji da je obujmi.. spremna se iscupala iz kandzi ocaja u koji je zapala..i uspela je..

Danima je izbegavala odlazak u institut za bolesti zavisnosti u Teodora Drajzera...pravdajuci se sopstvenom bolescu...na kraju je i odmor uzela...Za nekih mesec dana se vratila..i pocela da radi..nadala se da nece sresti Gorana..i nije ga vise nikada videla....njegovu sliku je nasla u novinama...Umro je 15 dan od njihovog susreta,a..telo je pronadjeno u ulazu zgrade njegovog drugara iz gimnazijskih dana ..u jadnom stanju sa iglom na levoj ruci..

Nije osecala nista u tom momentu..samo mucninu u zeludcu
Navece je neutesno plakala..pronasavsi zajednicke fotografije iz proslosti...druzenja,sastanci,kokteli,zabave,topli zagrljaji,zaljubljeni pogledi..

Institut je napustila i resila da promeni zanimanje...

By danka-

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 597 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 1 sakriven i 589 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Andrija357, arsa, Boris90, cole77, havoc995, Skywhaler