|
Poslao: 15 Sep 2006 13:06
|
offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
Sta vi pod duhovnoscu podrazumevate?
Da li vam je bitna?
Sta radite, kako vi "produbljujete" svoj duh, odn. duhovnost?
Kako je prepoznajete kod nekog?
Da li taj isijava posebnim sjajem, ume li da vas pokrene da trazite, da hocete da produbite svoja znanja, vrednost, na naucite bolje i kvalitetnije da zivite?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 01:58
|
|
Duhovnost je sklonost onih kojima nešto treba - ljubav, istina, vera, poboljšanje, učenje. Takvi su ljudi, verujem, lakši za kontakt, pogodniji za potrebu... Otvoreni. Ja sam stekao sopstvenu duhovnost kroz bol i nemanje (ne materijalno nemanje!). Vrlo je, ipak, bitno obrazovanje tih ljudi, ophodjenje prema njima. Duhovnost donosi nadu i rešenja kada razum posustane - često najsnažnije zaželim da, koliko god stvari bile loše i cilj daleko, mi se dobri nadju na putu, a drugačiji zaobidju; ili odbijam da poverujem kako su svi podložni jednostrukom razmišljanju, sledbi korisnog, a lošeg. Ne verujem u Boga. Ne znam da li postoji. => ovakve delimično sukobljavajuće misli ne bi bile moguće bez otvorenog uma, nepristrasne duše. Volim da se oslonim na emocije, ne na puku pamet - ta dva fenomena imaju različitu, a celokupnu spoznaju. Ne deliti ih - to je duhovnost... (ionako nas svi uče da mislimo glavom; ja samo dajem šansu i srcu)
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 02:16
|
|
e, tu je problem, kod mene razum posustao, pa uzdizem duh...
Trazim emociju, kao znak raspoznavanja, suvise mi je hladno kad se neko sluzi samo pamecu (glavom).
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 02:58
|
|
I ja imam takav problem. Ali, zašto ne pogledaš na to ovako - što se nas dvojice/dvoje tiče, oni imaju problem. Pogledaj svoj blog 'Smisao', naći ćeš celokupnije objašnjenje onoga o čemu pričamo.
I treba nam biti hladno od takvih ljudi... Nepopravljivi sam idealista, te znajući da imam odgovor na apsolutno svako tudje pitanje - potrebno mi je da verujem drugima, ali da ne sumnjam u sebe. Pazi, neverovatno često činim gluposti koje su mi drugi zatražili, iako znajući da je moje rešenje bolje. To ne znači, svakako, da postoji samo jedno rešenje. Ljudi koji iskažu potrebu - namenili su je sebi, a dobijaju je preko drugog; zašto da kompikujem stvari u unosim svoje ideje? Možda su sasvim sugurni u svoje razloge, pa postoje i silne stvari koje smeju samo sebi otkriti... Ponavljam - imam opravdanje za sve što radim; bilo ono jasno drugima ili ne; a postavi se, slobodno, kao da im nije i neće biti jasno - zašto bi te onda uopšte ispitivali?!
P.S. Sebi govorim da je savet ništa drugo do iluzivna želja drugog, koji nije i ne može biti u istoj situaciji kao ja sam, reakcija na ono što bi se desilo kada bi on/ona imao/la kontrolu; a nema je. Dakle, ako si dovoljno pametan/na i siguran/a - pitaj sebe!
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 09:14
|
|
hvala Mladjo, cini mi se da sam "pridobila", "zavela" jos jedan duh da se otvori, pokaze svoju lepotu svetu i bude "prijemciviji" za nova saznanja i "nove svetove"
sto rece bocke - bas sam se izfilozofirala.
|
|
|
|
|
|
|
|
