fasade&masline

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(...) Naseljen u Nedodjiji, iskrzan od vetra, po oshtrim ivicama, uglachan od sunca i soli, zhiveo je svojih hiljade zhivota kroz hiljade lica. Godine su ostavljale ozhiljke-ne bore-samo ozhiljke. Mogli su se videti na fasadama predratnih zgrada.
( "Da-te zgrade izgledaju kao da su prezhivele sve ratove u istoriji i iz svakog izashle osakac'ene ali kao pobednici-sachuvale su vedrinu zelene i akvamarin na ulazu.")

Njihove fasade se ljuspaju kao krljusht riba potopljenih u mrak mora. Ipak te fasade se obnavljaju same od sebe, iz njih u vedre vecheri procvetava brshljen. Zidovi tih zgrada dishu, u uskim ulicama kad zalazi sunce ona je osetila njihov tezhak zadah, treperav i zgusnut-kao puding od vanile sa cimetom.
"Ti zidovi noc'u sigurno vode ljubav"-mislila je."Da, oni vode ljubav godinama-mutno i melodijski. Tad su talasi buchni i zato ne chujemo,ali oni su godinama verni jedno drugom.Pa ti zidovi pishu paralelnu realnsot ovog grada. Ne, to nije podsvest, to je neshto shto se mozhe dodirnuti pogledom."

A oko zidova su talasi. Samo akvamarin na puchini. I mozhda malo bele po rubovima pene. (...) Talasi se rasprskavaju o stene, o chvrsto tlo zemlje. I sve je to beskonachna muzika, kao da svemir shushka u njima. Simfonija od paperja i oblaka ili dur raskvashenog peska.

"Da li talasi zhele da udare u stenu? Da li oni celim bic'em zhive za taj trenutak orgazmatichnog rasprskavanja u kapljice koje su samleveni beiseri? Ili je za njih vazhno samo uzbudjenje, let dok plivaju kroz prostor, moguc'nost slobode u njemu, a upravo ta sloboda na koju su naviklu ubija. Kada se rode oni ne znaju da postoje granice i da svako ko pokusha da ih probije zavrshi sa ranom na glavi, u utrobi, u desnoj pretkomori srca, u velikom mozgu-nije vazhno gde. Sudar sa granicama je sigurna smrt.(na ovaj ili onaj nachin). Pa zashto onda oni tako besomuchno hiljadama godina uporno udaraju? I ima li u tome neke simfonichnosti bash kao i u ljuspanju fasada od samlevenog zlata Mediteranskog sunca?
Da li je moguc'e da oni ne poseduju prasec'anje koje je tako svojstveno ljudima? Da li ipak to imamo samo mi?"

Razmishljajuc'i o tome vec' je grabila ka ispresecanim ulicama, chinilo joj se da je vetar sada jachi, da je mulja u ustima ovog grada koji nije njen. Uvlachio joj se pod majcu i ispod kose, milovao joj je gole pazuhe tako nalik na dechije jamice na obrazu kad se nasmeju. I ona se smejala, smejala-tim podivljalim cvetoviam olendra koji hoc'e da procvetaju u suton i vetru koji shkripi po trgovima od mlechno bele svetlosti. Sad je klizila jezikom grada- nije se plashila njegove utrobe-" prepustiti se-nishta ne misliti i prepustiti se. Postoji samo ovde i sada"-neko joj je to davno rekao.

(...)

Medjutim ona je sada volela tu jeftinu muzichku kutiju-senku senke. Volela je zbog leprshavosti njenih boja. Zagasito siva je prerastala u biserchic' bele i devojka se okretala beskonachno dugo. Unutra je bilo malecno ogledalo, vishe kristal na kome je ona mogla da posmatra svoje oko. Ochi su joj bile pijane od sunca i vode, koja je slana ostavljala sic'ushne poljupce na njenoj kozhi. I vetar-koji je voleo sve njene obline-kao shto to niko drugi nije umeo.

" Sanjac'u noc'as masline.Znam. Sanjac'u redove zelenog.Beskonachno zelenog."

Proshla je pored mnogih crkvi, ali nije ushla ni u jednu.
" Boga su odavde odavno prognali. Mozhda nekad, pre dve hilajde godina on jeste bio negde ovde,tamo, ali sada ne. Mozhda u moru, mozhda samo u moru. U crkvi ne."

Proshao je pored nje neki dechko na skejtu. Rekao joj je neshto na jeziku koji nije razumela, ali je znala shta je pita:
" Da li si nashla Boga?"
Taj dechko je mogao da bude bilo ko:ludak, manijka, bezbozhnik, prorok, neko njen, neko tudj, njen animus ili brat-i eto govorio je na njoj nepoznatom jeziku, oshtro, u prolazu, ali ona ga je razumela.
"da li si nashla boga?"

-I ona se smejala tom pitanju, tom neumesnom pitanju koje joj je postavio stranac na skejtu.
I znala je da nije, ali da je na dobrom putu i da c'e sanjati maslinjake. Snovi se menjaju sa goeografskim shirinama, a maslina je samo josh jedan od simbola i za svakog ima drugachije znachenje.

©kindergirl

+ zabeleshke vremena