san....

8

san....

"noc prozrachna i sad znam kako
slepi vide
suzno i u nagoveshtajima kroz sochivo
Meseca
isprepletane kroshnje.
A hladnoca se ljeska
blizu zemlje
mada je prolece udahnulo
mekocu.
Iskorak
i zvuk kljucha u bravi
mrak je ovde tezi
i znam da cu sanjati polarne noci
bez zvezda
vishe se ne secam slika
pamtim samo osecaj
i znash muka mi je od ljudi
koji preziru moju preosetljivost.
Shto im se vishe dajem
sve sam vishe tvoja."


Dopuna: 07 Apr 2007 16:34

"Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek."
...
"Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu ochi neke, nebo nechije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozhda dechije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne seccam se nicheg vishe, ni ochiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te ochi da su moja dusha van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, shto ja noccas snih;
Ne seccam se nicheg vishe, ni ochiju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te ochi, da su bash one,
Shto me chudno po zhivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, shta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam. "
...
"Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene. "

Dis




[img:6593b195ca]http://www.saudek.com/photos/Sara_013.jpg" border="0" />




mind on their own...



Dopuna: 08 Apr 2007 0:22
kroz sazvezdja moje dushe...

Plivač


"Dok plivam, umor se iz mišića izlijeva u more. Valovi me udaraju u lice, a zatim miluju po leđima na odlasku. Ne posustajem, a svaki moj novi zamah vodi me bliže cilju. Kad konačno uspijem, bit ću prvi čovjek koji je preplivao sve oceane svijeta oko zemaljske kugle. Dugo već nisam razmišljao o tome, kako je sve započelo. Prije desetak godina, ne znam više točno, sa obale sam bespomoćno promatrao utapanje djeteta u trajektnoj luci. Bio sam mu bio najbliže, ali se od šoka nisam mogao pokrenuti. Nekoliko je prolaznika ubrzo skočilo u vodu, uzalud i prekasno. Neki ljudi takav prizor uspiju zaboraviti. Ja nisam. Kriv sam za blokiranu svijest i udove od olova. Tada sam se zavjetovao, da ću preplivati sva mora i oceane i obići svijet.

Ne sjećam se više, kad sam točno krenuo na put, tek znam da jednostavno moram nastaviti. Mjesecima sam u vodi i koža mi bubri i otkida se u velikim krpama. Komadima vlastite kože mamim radoznale ribe, pa njihovim tijelima hranim vlastito. Ne treba mi puno hrane. Ponekad, dok plivam, grgljam morsku vodu u ustima i nakon par sati osjećam sitost. Možda od planktona, možda samoobmanom? More se zna pobrinuti za svoje, a ja već mjesecima pripadam moru.

Povremeno se prepuštam morskim brzacima, koji me nose kao slamku, bez vlastite volje i utjecaja. Nikad ne pokušavam odrediti smjer. Tijelo je mehanički stroj, ali mozak je živ, a misli se kovitlaju i sustižu jedna drugu. Razmišljam o svemu i svačemu, o povezanosti, posljedicama, o politici i povijesti. Razmišljam o kricima galebova koji me drže budnim, o različitim scenarijima života, koje živimo paralelno u našim svemirima. Oni se dodiruju, katkad i preklope na kratko vrijeme, ali nikad ne utapaju jedan u drugi. Baš kao što se ni mora ne miješaju, jer svaki sloj vode, svaka nova masa kruži vlastitim tokovima. Kanarska me struja mazi toplim vodenim krevetom i tjera šest kilometara na sat preko Atlantika, prema Karibima i Meksičkom zaljevu.

Ponekad na putu susrećem brodove, uglavnom tankere i luksuzne jedrenjake. Jedni kao bivoli u savani, ustrajno i bez zastajkivanja ruju more prema svom cilju, dok jedrenjaci često skreću s vlastite rute i zaustavljaju se, a njihovi me putnici časte svojim pričama i društvom. Hranu najčešće odbijam, uz nerazumijevanje i čuđenje ljudi na brodu. Kako razumjeti, da se nepce previše naviknulo na okus mora i sirove ribe? Od ljudskih mi se namirnica diže želudac, a hrana pada teško i stvara kiselinu.

U dobrom periodu, dok mi još stara koža ne počne bubriti i otpadati, ti slučajni susreti s moreplovcima od mene učine privlačnog i zanimljivog sugovornika. Ponekad neki od putnika s brodova plivaju uz mene jedno vrijeme. Tada nas brod i posada slijede kao vjeran i poslušan pas. Neki su od tih kratkotrajnih suputnika privlačne žene. One razumiju i vole more, pa čak i stvorove kao ja. Pokušavaju me slijediti, nagovaraju da odustanem, popnem se na brod, da predahnem. Neke se čak i zaljubljuju u mene, ali moje su veze unaprijed osuđene na propast. Većina njih žele isto - brak, kuću s bijelom ogradom i dva i pol djeteta u prosjeku. Ne mogu im pomoći. One se na kraju vraćaju, mašu mi s palube i okreću brod prema nekoj drugoj morskoj brazdi.

Već odavno ne osjećam ništa. Umor i glad u mojoj svijesti više ne postoje. Onih par sati dnevno, kad me svlada san, plutam oceanom i snovima. Najčešće sanjam kako plivam, pa mi je u snu sve kao i na javi. Ponekad nisam siguran sanjam li, jesam li doista budan. Dok neumorno dižem i spuštam ruke i ramena u zamahu, ne mogu zaustaviti bujicu misli. U glavi vrtim slike i filmove po nekom redoslijedu, katalogiziram i obrađujem područje po područje, period po period. Ponekad me nešto posebno zaokupi, ili nijemi film, Buster Keaton i njegov kameni izraz lica. Kad završim sa cjelokupnom poviješću filma, vraćam se znanosti, filozofiji i religiji.

Smjenjuju se godišnja doba, a ja i dalje neumorno plivam. More me već dobro poznaje, a tijelo se mijenja. Koža je sad dovoljno debela i otporna, više se ne ljušti u slojevima. Svakih nekoliko mjeseci, kad me počne svrbjeti od vrata naniže, češanjem i povlačenjem skidam kompletnu ljušturu. Dok koža i moje staro ‘ja’ tonu ka dnu, obnovljeno tijelo zamahuje prema daljinama, tamo gdje se nebo ulijeva u ocean.

Otkad putujem morskim strujama, naučio sam raspoznavati zvijezde na nebu. Svake noći, između zamaha kroz valove, promatram sazviježđa, brojim meteorite što paraju crnilo neb, crtam u glavi stelarne mape. Kad mi dosadi, u glavi sve brišem kao dječje crteže u pijesku.

Više se ne sjećam kamo sam krenuo i zašto. Nije ni važno, dokle god traje putovanje. Puštam morsku sol kroz sve pore tijela i svakim se novim zamahom udaljavam od postavljenog, konačnog cilja.

Ako na putu susretnem neki brod, više ne tražim sugovornike. Pratim ih jedno vrijeme i unatoč trudu, uglavnom ne razumijem što govore. Samo ponekad ulovim i prepoznam riječi, dok pokazuju u mojem smjeru i uzvikuju: Pogledaj, delfin!"


wall.blog.hr

...

"ne mogu tačno da se setim kad sam prestala da spavam.

i niko mi nije rekao za zimu.

i nekad tako dugo gledam direktno u sunce, i čudno mi je kako do sada nisam oslepela.

i što je najgore, u mojim noćnim morama nikad nema pištolja kada mi zatreba.
nikad ga ne pronadjem tamo gde sam ga ostavila.

ey, pričam o noćnim morama.

ima jedna devojčica, slatka devojchica, onako... i fina i čista i prljava. i sve je nekako belo. i crveno. tamno crveno. i ona tako lebdi oko mene, i ima krvave ruke i razne golicljive reči joj se spuštaju sa jezika.
i onda mi, znaš.... te reči boje obraze i mame moje prste... i jednom mi je besno rekla: ti nemaš ideju kako je biti običan.... a ona je bila sve samo ne obična.
i onda, onda mi gurne ruku pravo kroz grudi i izvuče mi razum, a ja nemam ništa čime bih mogla da se branim.
i onda puzim.
i plačem.
i ne mogu da dišem.
hoću, a ne mogu da dišem.
možeš li da dišeš za mene?

a kad se probudim...

...kad se probudim, imam utisak da ceo život provodim čekajući nekog da mi donese čašu vode, kako bih mogla da progutam sav mrak oko sebe, onako mirno i kulturno, kao neku tabletu za spavanje.

i...

...i sledeći put kad me neko pita kako sam, lepo ću da kažem istinu.

reći ću da se osećam toliko loše, da mi je jebeno neverovatno dobro."


"i uopshte ne znam kako da ti kazem sve ovo..ali...

prošle sam noći ubila nadu
držim se svog plana
da pronađem i dobijem ravnodušnost
još uvek pokušavam da se osušim
natopila sam se poplavom okolnosti
ime mi je promenjeno u Besmisao
ubila sam nadu prošle noći
i na pola sam puta da ostvarim
moj plan za neuspeh...

a umece ravnodusnosti uchim...
telefon
zvoni
i zvoni

a ja sve shto mogu da uradim je da se ne javim...

...i znash shta:

jeste,

mogu da budem užasna.
umem da budem nasilna i poremećena
umem da prkosim svim moralnim normama
i pokrijem se blatom i pljuvačkom.
mogu da budem užasna.

umem da iz zabave bacim sve što mi je dosadno
da se valjam u svojoj sramoti
da se rugam svojoj gomili strahova
i da se ponosim diplomom iz mržnje
mogu da budem užasna.

umem da nosim plastičnu masku
i smejem se svim njihovim pokušajima
da mi se približe i da me probaju
iako ne mogu da se približim ni sama sebi
ni kameleonskoj koži koju nosim

kažem ti,
mogu da budem užasna.


ali ti,

da li ti možeš da budeš dobar?
umeš li nežnost?
umeš li ljubav?

...
svet koji je ispunjen zvucima talasa,
sve je tiši i sve manje boli.


nekad se pitam...


...tamo gde je ubiti lako,
da li je tamo život bolji?"





Dopuna: 08 Apr 2007 15:31



"ili smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama..."
Dj. B.





"ja ne plovim...danas ne lovim..." BO

...





...



eat your words

a nekad sve vidim ovako...




...


...

"Ugrizla se za usnu i spustila glavu dok je pružala ulaznicu i polako ulazila u prostoriju. Svetla su već bila prigušena, a vazduh vlažan od znoja. Sa tamno plavim očima uperenim u pod progurala se do bara, sela, i naručila piće. Njene crno obojene usne polako su uzele gutljaj oštrog ukusa. Dronjavi crni čipkasti delovi suknje bezbrižno labavo su joj visili oko zdepastih čizama, dok je oskudna mrežasta bluza bila pripijena uz njenu mršavu figuru. Bledom koščatom rukom sa dugim prstima prošla je kroz kratku ljubičastu kosu, a onda se okrenula da pogleda ka bini.

Bend je počeo da svira svoje iskrivljene akorde i razuđene melodije, pa je ona iskapivši ostatak pića, i osećajući se za nijansu prijatnije, odšetala do podijuma kako bi uživala u muzici. Čim ga je videla kako je posmatra sa drugog kraja prostorije, znala je šta će se dogoditi. Tamne oči su se fiksirale na njenim i eterično lice, ispod crne neuredne kose, se nasmešilo. Koraci su mu bili odlučni dok je prelazio preko podijuma ka njoj, kroz gomilu koja se uvijala. Oklevajući je gledala kako joj prilazi, uspevši da namesti svoh najljubazniji osmeh. Kada je konačno stigao do nje, nacerio se pruživši ruku i najzad progovorio.

Kada se probudila idućeg jutra u njegovom krevetu, samo sa ogrlicom i prigušenim zracima sunca na sebi, pokušala je iz sve snage da se seti prethodne noći. Sve što je osetila u izmaglici koja joj je bubnjala u glavi, bio je hladan dodir sterilne bele posteljine i klizavi znoj oko svog lepljivog tela. Dok je dolazila sebi pokušavajući da se probije kroz gusti sloj mamurluka, sećanja su počela da joj naviru; odlazak u njegov stan po hladnom, oštrom zimskom vazduhu, njegove vrele ruke svuda po njoj, priljubljena tela, njegovo zaranjanje među njena bedra, mek miris aromatičnih štapića koji se rugao njenoj ukočenosti.

Bila je sigurna da će ponovo plakati. Njegov pogled je bio isti kao i pogled na svakom od lica koje je videla; zbunjenost, sažaljenje, čak i zebnja. Reči koje su joj se spustile sa usana bile su iste kao i svakog puta. "U redu sam, stvarno. Nije tvoja greška, sve je u redu."

Dok je razmišljala o svemu, suze su počele da joj se skupljaju u još uvek dremljivim očima. Samo još jedno sećanje, još jedno lice, jedna prazna noć. Pogledala je ka njegovom još uspavanom telu i shvatila da mu je ime već zaboravila. Njegovo dugo mišićavo telo isteglo se dok se okretao i zurio u nju svojim dubokim tamnim očima. Pre nego što su joj suze potekle, nagnula se da ga poljubi.

Dva sata kasnije brzim i odsečnim koracima je izašla iz njegovog stana na svež, prohladan vazduh, sa osećajem preplavljujuće praznine koji je prečesto doživljavala. Njegov ukus je još uvek bio na njenim usnama, i skoro da je još uvek mogla da ga oseti u sebi. Dok su je noge nosile ulicom, iste stvari su joj iznova prolazile kroz glavu. "Ne podnosim sebe zbog onog šta sam postala," misao urezana na njenoj duši najoštrijom preciznošću. Kada se najzad vratila u svoj stan, sela je na sred ledenog popločanog poda i plakala dok nije utonula u san, sklupčana kao mala beba.

Nedelju dana kasnije došetala je kroz narandžast sumrak do vrata. Pružajući ulaznicu, krupnim koracima je ulazila u prostoriju, dok je spuštene glave grizla usnu. Dok je prilazila baru tiho je šaputala sebi u bradu,

"Jedino što želim je

da mi odjebeš bol
."





I ako krenem ka tebi,
da li ću pasti sa ivice sveta?




"Zaljubljena sam u tvoje nejednake zanoktice.
Ispod njih zamišljam najmodrije plavu kako teče,
i ništa drugo, osim iza grudne kosti
gde stoji malo, malecno srce
pored kojeg sam nekad urezala svoje ime -
ali ti ne pamtiš takve detalje.

Tvoje oči su dva meseca
koja propadaju kroz mutno crvenkasto nebo,
a ti za to kriviš neprospavane noći."

...

Izgubljenadjeno...

"volim kako naša ljubav miriše
jako, razmetljivo i očigledno

vazduh je tako vlažan da se
borimo za dah kao da izranjamo iz vode

oboje uvijeni, jedno oko drugog
koža i kosti, tečni i rastegljivi

ni jedno od nas nije nepotrebno razumno
ni jedno od nas se nepotrebno ne usteže

potčinjenost i dominacija u isto vreme
i osećamo isto u svakoj ćeliji
i meko tonem u ono što smo zajedno
jer tako smo sirovo živi

razum ovde ne igra čak ni sporednu ulogu
ovaj put nismo naša imena ni zanimanja
samo vrelina, energija, uzdasi i krici

grebem te, rani me
ne želim da ožiljci koje ostaviš ikada izblede
čuvaću ih na svom ramenu i bedru
znajući kad ih osetim
da imaš komadić mene sa sobom
u svojim zubima."


"gledam
gađenje u meni gori
zašto ne mogu da saznam čega se plašim?

u tvojim nasumičnim rečima
čujem svoj glas
u tvom licu vidim svoje
u tvom besu, gori moj

oči su ogledalo duše:
u tvojim očima vidim ogledalo
a duša
duša je moja

pad
hladan pod
golo telo

nedostaješ mi

uzmi
moju staru dušu
razbijenu
sjebanu
tesno umotanu
u izgrebanu
plastiku

što sam hladnija
više se plašim

veruj mi."



...

"e znash shta...sanjamo iste snove...ali se ne pronalazimo u njima...svako sanja na svojoj strani..."



...


"PONEKAD TAKO SEBE DAMO
ZA OČI JEDVA UPOZNATE
I NA RASTANKU ĆUTIMO SAMO
I NE TRAŽIMO DA NAS VRATE.
ŽIVIMO POSLE U TOM DRUGOM
SVE DOK MU OČI SVETOM PLAMTE
I NE ZNAM ŠTO NAS PAMTE DUGO
KAD MI NE TRAŽIMO DA NAS PAMTE... "


(M.A.)






"zivot merish svoj na sate i to hoce da ti skrate...dani prolaze...dok ne potonesh u secanje..." blok out



and you know what? it's a warnning:




...

stuck in my own mind...

[img:5e75c54a14]http://img434.imageshack.us/img434/5632/apusadeathrow0tz.jpg" border="0" />
...

ali...danas je kod nas crveno...
a ti ni ne znas

i zbog tebe sam loshA

i misli su mi blesave i razbacane kao mesec u prolece




a zalazak meseca sam ionako navikla da gledam sama

a ti razmisli sa kim ces... Wink

chekam te
do prve lazi.

Wink smešak




Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 471 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 5 sakrivenih i 437 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, aramis s, cole77, darkangel, Djokislav, dragoljub11987, dragon986, Fog of War, Georgius, goxin, HrcAk47, Khaless, Komentator, krkalon, kuntalo, Lieutenant, Lucije Kvint, Marko Marković, Mixelotti, mnn2, mrav pesadinac, naki011, pavle_pzs, shone34, VaRvArI 85, vasa.93, vlvl, willie, x9