offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Transferne cene su cene, po kojima preduzeće prenosi materijalna dobra i nematerijalnu imovinu ili pruža usluge povezanim pravnim licima. Znači, transferne cene su one cene po kojima se vrši promet dobara i usluga između matičnog preduzeća i preduzaća filijala ili između dve filijale matičnog preduzeća.
Samim tim pošto se radi o cenama koje se formiraju između povezanih pravnih lica, iste mogu biti modifikovane na razne načine što može dovesti do smanjivanja poreskih prihoda i kao takve poprimaju karakter sumnjivih cena.
 Takvim cenama se može manipulisati na razne načine. Ako posmatramo preduzeće u okviru nekog društva (A.D., DOO...itd.), koje je poslovalo pozitivno, a drugo recimo posluje sa gubitkom, oba preduzeća mogu imati korist od transefernih cena i to tako što drugo gubitno preduzeće može prodavati proizvode prvom dobitnom preduzeću po nerealno visokim cenama. U tom slučaju, prvo preduzeće će time smanjiti oporezivu dobit, a drugo preduzeće će smanjiti gubitak. Oba povezana pravna lica su imala korist od ovakve transakcije. Drugo preduzeće je pokrilo gubitak, a prvo je izbeglo plaćanje poreza na dobit.
Prethodan primer se odnosi na poslovanje povezanih pravnih lica u okviru iste poreske jurisdikcije.
Što se tiče povezanih pravnih lica u okviru različite poreske jurisdikcije, moguće je premeštаnje profitа (dobiti) iz držаve sа visokim poreskim stopаmа u držаve sа niskim poreskim stopаmа, čime se obezebeđuje i minimizirаnje porezа nа dobit i mаksimizirаnje profitа nаkon oporezivаnjа nа nivou preduzećа kаo celine. Drugim rečima, do prevaljivanja poreza dolazi tako što lice koje je zakonom određeno da plati porez uspeva da na tržištu teret poreza prenese na druga lica.
Pored ''prevaljivanja i izbegavanja poreza'', pojavljuje se i problem duplog oporezivanja.
Takođe, preduzeće može, dа bi izbeglo plаćаnje visokih ad valorem cаrinа(carina koja se obračunava i naplaćuje procentualno od vrednosti robe), umаnjiti trаnsfernu cenu robe kojа je predmet rаzmene i nа tаj nаčin umаnjiti iznos plаćene cаrine.
Sve su to razlozi zbog kojih transferne cene dobijaju na značaju, kao i kontrola istih. Inače, kazne za manipulisanje ovim cenama su jako visoke.
Oblаst primene trаnsfernih cenа regulisаnа je u Republici Srbiji Zаkonom o porezu nа dobit preduzećа (Službeni glаsnik RS, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012, u dаljem tekstu: Zаkon). Premа ovom Zаkonu, povezаnа licа vrše korekciju rаshodа po osnovu trаnsfernih cenа nа osnovu rаzlike (ukoliko postoji) između obrаčunаtih troškovа po trаnsfernim cenаmа i obrаčunаtih troškovа po tržišni cenаmа (znači obračun troškova po cenama povezanih pravnih lica za neku uslugu ili robu i obračuna troškova po cenama povezanog lica i nepovezanog pravnog lica na otvorenom tržištu za istu robu ili uslugu). Ovа korekcijа, kojа imа zа cilj dа spreči umаnjenje poreske osnovice, utiče nа visinu oporezive dobiti jedino аko su trаnsferne cene više od tržišnih cenа (člаn 60. Zаkonа).
Premа člаnu 61. Zаkonа „rаzlikа između cene utvrđene primenom principа ''vаn dohvаtа ruke'' i obveznikove trаnsferne cene uključuje se u poresku osnovicu. Kod utvrđivаnjа cene trаnsаkcije po principu ’'vаn dohvаtа ruke'’ koriste se uporedive cene nа tržištu, а kаdа to nije moguće, metodа koštаnjа uvećаnа zа uobičаjenu zаrаdu ili metodа preprodаjne cene“.
U najnovijoj izmeni Zakona o porezu na dobit, korišćen je prevod OECD Smernica kao prihvatanja međunarodnog standarda za utvrđivanje transfernih cena tako da Srbiju svrstava u red država u kojima je takva praksa u skladu sa trendovima u razvijenim zemljama kao i u naprednijim zemljama u razvoju..
Da bi se mogla utvrditi uporedivost cena ili bilo kakva mogućnost zloupotebe, prevaljivanja poreza itd. neophodno je imati adekvatnu dokumentacionu osnovu, iz koje se nedvosmisleno može utvrditi da je poslovanje bilo adekvatno i u skladu sa uslovima na otvorenom tržištu.
 No to i nije tako lako. Problema ima raznih, počev od toga da neka povezana pravna lica u okviru jednog društva mogu jedna drugom prodavati usluge, ali da su te usluge paušalno utvrđene. Postoji ugovor u kojem su navedene usluge i ukupan iznos koji se plaća za te usluge, ali ukupno, pri čemu cene tih usluga nisu ''razbijene'' na svaku uslugu posebno. Po mom mišljenju, takva pravna lica bi morala da utvrde cenu za svaku uslugu posebno. Ovde pre svega mislim na finansijsko-rečunovodstvene usluge, pravne usluge, usluge održavanja itd. jer su neka preduzeća odvojena kao DOO u okviru nekog AD itd.,a svako od tih DOO obavlja neke usluge za drugo DOO u okviru istog AD na primer.
S'druge strane, šta ako neko proizvodi neki proizvod ili poluproizvod koji se ne proizvodi na našem tržištu ili se prodaju usluge kojih takođe nema, koje cene pratiti, kako se tu upoređivati...?
Prema Pravilniku o transfernim cenama, treba prvo koristiti i pratiti podatke koji se odnose na Republiku Srbiju, a ukoliko na ovaj način nije moguće utvrditi uporedive podatke, analiza se može proširiti i na druge države.
 Dokumentaciona osnova bi po meni trebala sadržati sve fakture iz međusobnih odnosa povezanih pravnih lica, sa ugovorima, cenovnicima, kalkulacijama koje nedvosmisleno potvrđuju da cene koje su postignute iz međusobnih odnosa, nisu više ili niže od onih koje su za iste proizvode i usluge definisane na otvorenom tržištu, kao i za slučaj da se to desilo, da je porez za svaku ostvarenu razliku plaćen.
Takođe, prethodno treba identifikovati povezana pravna lica, identifikovati transakcije sa povezanim licima, izabrati metode za obračun transfernih cena, utvrditi način uporedivsti tržišnih i cena ''van dohvata ruke'', kao i utvrđivanje razlika po osnovu transfernih cena u poreskom bilansu. (Sve je to sada propisano Pravilnikom koji važi od 20.07.2013.god.)
Prema Pravilniku, u slučaju da poreski organ utvrdi da postojeća dokumentacija koja služi za opravdanje cena utvrđenim po principu ''van dohvata ruke''nije dovoljna , poreski organ može tražiti dodatnu dokumentaciju pri čemu će ostaviti određeni rok za prikupljanje iste. Ukoliko dokumentacija koju poseduje preduzeće ne pruža adekvatnu osnovu za utvrđivanje usklađenosti transfernih cena obveznika sa cenama utvrđenim po principu ''van dohvata ruke'', poreski organ može saglasno Pravilnuku o transfernim cenama i bez upućivanja zahteva za dopunu dokumentacije da pristupi samostalnoj izradi, odnosno dopuni dokumentacije o transfernim cenama.
Prema čl.61 Zakona, kod utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke", koriste se sledeće metode:
1) metoda uporedive cene na tržištu;
2) metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu);
3) metoda preprodajne cene;
4) metoda transakcione neto marže;
5) metoda podele dobiti;
6) bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu "van dohvata ruke", pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih u ovom stavu nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slučaja od metoda prethodno navedenih u ovom stavu.
Prvi metod je najpoznatiji i verovatno je ovde i najviše korišćen.
1.)Metod uporedive cene na tržištu podrazumeva poređenje cene koje se naplaćuju kod prometa dobara i usluga u kontrolisanoj transakciji sa cenama koje se primenjuju kod prometa dobara i usluga u uporedivoj nekontrolisanoj transakciji, pod uporedivim okolnostima.
Najznačajniji faktori uporedivosti su:sličnost predmeta transakcije, ugovoreni uslovi, ekonomskl odnosno tržišni uslovi.
2.) Metod cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu polazi od troškova dobavljača dobara (ili usluga) u kontrolisanoj transakciji, koja se odnosi na transfer dobara ili usluga kupcu, povezanom licu. Zatim se ovim troškovima dodaje odgovarajuća marža kako bi bila ostvarena odgovarajuća zarada, u skladu sa obavljenim funkcijama i uslovima tržišta.
Ovaj metod je izuzetno koristan kada se trguje poluproizvodima između povezanih lica, kada povezana lica imaju zaključene ugovore o zajedničkoj proizvodnji ili dugoročni ugovor o međusobnoj kupovini, nabavci ili kada se kontrolisana transakcija odnosi na pružanje usluga.
3.)Metod ''preprodajne cene'' polazi od cene po kojoj je proizvod kupljen od povezanog lica i preprodat nepovezanom licu.
4.)Metod transakcione neto marže ispituje neto dobit u odnosu na odgovarajuću osnovu (npr. troškove, promet, imovinu)koju je poreski obveznik ostvario iz kontrolisane transakcije i funkcioniše slično kao metod cene koštanja.
5.) Metoda podele dobiti predstavlja pokušaj da se eliminiše efekat na profit koji u kontrolisanoj transakciji nastaje usled stvorenih ili namentutih uslova, tako što se utvrđuje raspodela dobiti koju bi nepovezana lica očekivala da će ostvariti od upuštanja u transakciju ili transakcije.
Svaki od ovih metoda mogu se koristiti u zavisnosti koliko koji od njih daju potpunu dokumentacionu osnovu poslovanja preduzeća, koja opravdava poslovanje preduzeća, a koja je prihvatljiva za poresku upravu. Prilikom odabira metoda, mora se naznačiti i tačni razlozi zbog kojih je baš ta metoda odabrana.
Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu ''van dohvata ruke'' primenjuje kod utvrđivanja cena transakcija među povezanim licima, objavljen je u ''Sl. glasniku RS'' br 61/13, a stupa na snagu 20.jula 2013.god.
Pravilnikom se uređuju: forma i sadržina dokumentacije o transfernim cenama, izbor i način primene metode po prinicipu ''van dohvata ruke'' kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima, način utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije stalnog sredstva nabavljenog iz transakcija sa povezanim licima.
Ono što je jako bitno, a što je i cilj, da je propisano da je obveznik dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u okviru koje i način koji propiše ministar nadležan za poslove finansija, zajedno sa transakcijama sa povezanim licima iskazanim po transfernim cenama, posebno iskazuje vrednosti istih transakcija po cenama koje bi ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima. (princip ''van dohvata ruke'' ).
Obveznik je dužan da transakcije sa povezanim licima izraženim transfernim cenam prikaže u poreskom bilansu, zajedno sa gore navedenom dokumentacijom.
Zakon postoji, pravilnik je propisan, koliko je sve to pomoglo pravnim licima videće se naknadno, ali svakako ima puno nerešenih finesa, koje će se raditi u hodu, kao inače i svaki put kada se donese neka nova uredba. Najteži deo će biti pribavljanje adekvatne dokumentacije iz koje će se nedvosmisleno utvrditi da nije bilo nikakve zloupotrebe. Lično smatram da će poreski organi na osnovu onog što budu dostavljala pravna lica, naknadno malo proširiti pravilnik i definisati neke primere detaljnije.
+ Izvor:
http://web.efzg.hr/dok/RAC/Transferne%20cijene.pdf
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2013/1.6.pdf
http://www.informator.rs/pravni-aspekti-transfernih-cena-i-poreska-evazija.html
http://images2.ehaus2.co.uk/OECD/PDFs/Product/231009qe.pdf
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dobit_pravnih_lica.html
-Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu ''van dohvata ruke'' primenjuje kod utvrđivanja cena transakcija među povezanim licima ''Sl. glasnik RS'' br 61/13
|
