Kako nauciti japanski?

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стрип, тачније манга, велик је и озбиљан посао у Јапану. При томе, сама манга доноси тек око 20% прихода аутору. Озбиљан удео су аниме, рекламе, производи, као мајице, капе...
Манге се издају поново, постоји интересовање и потражња. Међу овима које поседујем, неки су уредно означени као 60. репринт дотичног тома. Покојни Акира Торијама, аутор мог аватара (Норимаки Сембе, " Dr Slump" ), али и "Змајеве кугле" и још много тога, је још 1980. био један од 10 нај приватних пореских платиша у Јапану.
И даље свет за себе, са бројном публиком, пошто се деле по узрасту, полу, интересовању читалаца. Поменути " Џамп" у својим издањима за младе, мушке, женске, одрасле... и слично. Прво се продају као обимни томови, са пилот епизодама, штампани на рециклираном папиру пастелних боја. Кад нека од тих прича достигне квалитет и популарност, почиње штампање самосталних томова на квалитетном папиру, практичнијег формата, тзв танкобун.

Како год, то је у Јапану посао у коме се обрће озбиљан капитал, тако да је ово муљање о коме пише Иља, врх леденог брега.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Avg 2026 12:37

Зашто се уопште ангажују и цимају пре уплате? Ја кад наручујем онлајн књиге, нпр. онај Иљин комплет 4+1 гратис прво платим па чекам достављача. Какво црно одустајање!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Лисица у Јапану и источној Азији – весник благостања и варалица

Citat:Лисица је културолошки врло важна животиња у Јапану која је током векова у народном фолклору и религијским митовима стекла мноштво атрибута – сматрана је за божанство пиринчаних поља и весника богате жетве, пратиоца и слугу небеских богова, али и лукавог сплеткароша који обмањује људе, нарочито оне просте, охоле и грешне. Веровања везана за ту животињу у Земљи излазећег сунца обликовале су домаћа многобожачка религија шинто и будизам, који је донео културне утицаје Индије и Кине.

Летња шетња по историјским градићима у Јапану, осим врелине сунца и асфалта, подразумева и задовољства као што су откривање необичних детаља и уживање у особеним звуцима и призорима – клопотању кратких возних композиција које се полако провлаче између стреха старих дрвених кућа, заглушујућој љубавној песми наметљивих цврчака или симпатичним киповима насмешеног јазаваца лепо заобљеног стомака, који за заштиту од врућине носи тршчани шешир и на улазу у гостионице својим пуним трбухом подсећа пролазнике на лепоте доброг ручка.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Из историје далекоисточне филологије у Србаља.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]






Пронађено преко сајта pretraziva.rs Имају целу архиву листа Борба.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ух, као да је јуче било!

Те књиге сам, дословно, лично преносио.

Господин, тада друг Топалоски је био прави дипломата СФРЈ. Јапан му је био последњи, пред пензију, а пре тога је био у Индији. Књиге, не само енциклопедије већ повећа количина, стигле су уз његов пртљаг, када се вратио у Београд.
Друштво пријатељства се зове "Адорија", тј Јадран. На свечаном уручивању присуствовали смо и ми, студенти. Седео сам баш онако јапански, истина на столици, али право и укочено, као гутач метле, са шакама на коленима, поштовање дародавцу. Питају ме колегинице, зашто то... Аман, Господин је Мацудаира!
То је изворно презиме клана Токугава, док га Иејасу није променио. Део породице је остао доследан. Када су после Меиђи рестаурације и грађани, сељаци и остала поштена интелигенција стекли право на презиме, могли су да бирају или измишљају. Већина је одабрала описна, као Танака, Јамада (Са сред њиве или Њива на планини ), и слична. Токугава, Мацудаира и још неколико из тих кругова, били су забрањени.
Узгред, у знак захвалности другу Топалоском, био сам део екипе која је унела госпођин концертни клавир у стан. Стара зграда у центру, спрат 2. или 3., у лифт ни у шали. Нормално, степенице уске, тетрис играсмо, све у 16!

ПС- наслов! Новинари и не само они, уредно бркају Филозофски и Филолошки. Одвојени још 1961. али џаба.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Јапану живи више од 100.000 стогодишњака - Иља Мусулин

Број стогодишњака у Јапану ове године достигао је 107.677, што је први пут од када се воде званичне статистике да је премашена граница од 100.000. Скоро 90 одсто њих су жене.
Поводом предстојећег националног празника Дана поштовања према старима, који се у Јапану обележава 21. септембра, Министарство здравља и рада објавило је најновије демографске податке. Према званичним статистикама, у Земљи излазећег сунца сада живи 107.677 особа које имају 100 или више година. Међу њима је 94.298 жена, што чини близу 90 одсто укупног броја.Број стогодишњака у Јапану непрекидно расте већ 56 година. Само у односу на прошлу годину, њихов број повећан је за 7.914. Јапан је статистику о стогодишњацима почео да води 1963. године. Тада су у земљи биле регистроване 153 особе које су доживеле 100 или више година. Граница од 50.000 стогодишњака премашена је 2012. године, што значи да се њихов број за само 14 година више него удвостручио.

Најстарији Јапанци
Према званичним подацима, тренутно најстарија особа у Јапану је Фујо Кишимото из Кјота, која има 114 година. Јапански медији наводе да живи у дому за старе и да време проводи уживајући у храни. Најстарији живи мушкарац у Јапану је Хикару Като из Кумамота, који има 112 година. И он живи у дому за старе, где редовно вежба како би очувао здравље.

Највише стогодишњака у Шиманеу
Када се број стогодишњака упореди са укупним бројем становника, Јапан сада има 87,5 особа старијих од 100 година на 100.000 становника. Већ 14 година заредом на првом месту је претежно рурална префектура Шимане, на највећем јапанском острву Хоншу, са чак 187 стогодишњака на 100.000 становника. Најмањи број дуговечних, посматрано у односу на број становника, бележе високо урбанизоване средине, међу којима су префектуре Сајтама, у околини Токија, Аичи, чији је главни град Нагоја, и Осака, чији највећи део заузима истоимени град.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Са ФБ профила Јапанораме и Драгана Миленковића.

NINGYŌ – LEPOTA JAPANSKIH LUTAKA – PUTUJUĆA IZLOŽBA
Putujuća izložba “ Ningjo – umetnost i lepota japanskih lutaka” u organizaciji Japanske fondacije i Ambasade Japana u Srbiji otvorena je danas 15. septembra 2026. u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Izložbu je svečano otvorio ambasador Japana Njegova ekselencija Naohiro Cucumi. Publika je dupke ispunila jednu od posebnih prostorija muzeja ( Galeriija ŽAD ), formiranu kao da je skrovita pećina sa bezbrojnim dragocenim blagom, iz priča o 1001 noći.
The Japan Foundation - 国際交流基金
je japanska vladina institucija za saradnju u oblasti kulture sa inostranstvom, što govori i njen originalni naziv na japanskom, koji se izgovara “Kokusai koorju kikin”, a ja, pisac ovih redova, sam imao tu čast da u dva maha budem stipendista Japanske fondacije, koja, osim ovakvih događaja, kao što je putujuća izložba o japanskim lutkama, poziva i strane poznavaoce japanske kulture u Japan, da obave svoja istraživanja.
Japanska fondacija ima svoja posebna odeljenja i savetnike za lutke, a prilikom formiranja izložbi, savetovanja, seminara i različitih drugih događaja tesno sarađuje sa mnogobrojnim muzejima lutaka, institutima i drugim institucijama u Japanu, koje su većinom smeštene van prestonice Tokija, u oblastima kao što su Tottori, Urava, Kanazava, Saitama, dok, naravno, Nacionalni muzej u Tokiju takođe poseduje sopstvenu kolekciju lutaka.
U katalogu, koji je Japanska fondacija posebno štampala za ovu izložbu, navodi se da sam naziv *Ningyō* – što na japanskom znači „lutka” i „ljudski oblik” – govori o stavu Japanaca prema lutkama, kao proizvodu tradicionalne kulture koji se bavi tom formom koja se razvijala kroz istoriju i folklor Japana.
Prvi deo predstavlja nastanak japanskih lutaka, koje su potekle iz rituala i oblika molitve za zdrav razvoj dece. U drugom i trećem delu predstavljene su lutke kao vrhunska umetnost”, kroz prikaz raskošnih zanatskih tehnika, kao i lutke kao narodna umetnost”, koju odlikuju jednostavni materijali i raznovrsni, šarmantni oblici. Konačno, u četvrtom delu fokus izložbe je na raznovrsnosti kulture japanskih lutaka koja seže sve do današnjih dana.
Današnja ceremonija otvaranja je odudarala od mnogih sličnih događaja vezanih za predstavljanje japanske kulture kod nas, po nekoj posebnoj intimnosti i toploj komunikaciji zvaničnika iz Ambasade Japana i publike.koja je došla da proprati događaj i da na neki poseban način učestvuje u njemu.
Ambasador Japana gospodin Cucumi je sa posebnim žarom i poznavanjem teme govorio o lutkama i njihovoj ulozi, objašnjavajući, između ostalog, plastično o odnosu majstora koji je lutku sačinio i udahnuo joj život i, ne odvajajući se od nje, pomaže joj da ispuni svoju ulogu u hiljadama dugoj istoriji njegove zemlje.
Raskošne lutke koje predstavljaju dvorjane u Japanu su i deo nacionalnih praznika, kao Hina Ningjo, Dan devojčica.3. marta, ali i u mnogim drugim prilikama.
Ambasadoru je pomogla i njegova supruga, obučena u tradicionalni kimono, postajući tako i sama, na jedan poseban način deo izložbe. “Ako bi se gospođa u jednom trenutku potpuno umirila, moglo bi da se pomisli da je i ona sama izložbeni primerak”, rekao je neko iz publike. Publika je posebno aplaudirala kada je gospodin ambasador pokazao znanje srpske naravi, običaja i tradicije, rekavši na srpskom: ” I vi ovde u Srbiji za lepu ženu kažete – lepa je kao lutka!”
Publika je bila posebno iznenađenje i za mene kao posetioca, jer je odjednom reka mladih “potekla” prema stepeništu kojom se ulazilo u izzložbenu prostoriju. Bili su to učenici Osme beogradske gimnazije, predvođeni direktorkom, gimnazije u kojoj je četiri godine učio i pisac ovih redova, ali posebne i po tome što se u njoj fakultativno izučava japanski jezik. Videlo se da o Japanu znaju više nego drugi njihovi vršnjaci, što se osećalo po komentarima, pitanjima, ali i želji da što više vremena provedu sa svojim domaćinom, ambasadorom Japana i njegovim saradnicima.
Putujuća izložba “Ningjo – umetnost i lepota japanskih lutaka” traje do 8. oktobra, može se obići i videti po radnom vremenu Muzeja primenjene umetnosti u ulici Vuka Karadžića 18, od ponedeljka do subote od 11.00 do 20.00.
Pozivam sve ljubitelje japanske kulture, ljubitelje umetnosti i lepote uopšte, da obiđu izložbu, kakvu je teško videti čak i ako jednoga dana otputujete u Japan. Iskoristite priliku koja se ne pruža svakog dana!



пс. адреса сајта Јапанске фондације коју је Бане спомињао
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драга Фондација.
Дају стипендије, књиге, ма 300 чуда. Негде крајем '80. нам донираше пуна два контејнера опреме, тада вредне око милион $ УС...

Посебно смо захвални за слање лектора. Код прве лекторке смо већ пролајали јапански. Вежбе су јој биле занимљиве и маштовите. Још је прва генерација долазила делимично, од десетак обично 5-6. Сваких пар минута дођеш на ред да кажеш нешто.
Уредно је силазила са нама у клуб, на паузи. Уживали смо слушајући како са шанкерима прича на српском. У учионици "није знала" ни енглески.
Подели нам касете са снимљеним радио емисијама, да за домаћи пренесемо то на папир. Или зада на вежбама да играмо пантомиме, па показуј како знаш све њихове прилоге, везнике и речце.

Звали смо је на све журке, рођендане, славе. Колегиница јој пусти Балашевића, о девојци која му оде у Јапан, да преведемо. Све са парним викендом и петом личном. Код друге мајка изнесе колаче, тражи рецепт: Ушпиновати шећер...
И ми смо њу "кињили". Учимо је, на пример да каже Ж, мука и њој и нама. Коначно успе, нека каже жаба- "ЂАБА"! Упознала је у Јапану млада колегиница, професорка у Филолошкој. Каже, уз остало, сенсејка помену омиљено наше јело на Ђ, а није ђувеч... Знам, мисли на "ђито са шлагом".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како је Кајоко дошла на факс? Исто као лектор? Знам да је прво била у Сарајеву и Љубљани.

• 1Ovo se svidja korisniku: dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико се сећам, јесте. Ангажована је '86. када је лекторат прерастао у групу.
У почетку јој се дешавало да убаци понеку словеначку реч.
Она је слависта и знам да је проучавала, између осталог, мотив двоструког самоубиства због осујећене љубави, код нас и њих. Од Омера и Мериме па на даље...

При томе, у Јапану је довољно често да постоји назив за то- шинђу.
Сећам се једног њиховог црнохуморног кратког стрипа, од једне табле. Самоубица се баца са крова облакодера, успут за свој грош искаче и нека девојка. Погледају се, збуњено и спрште о тротоар. Тела леже једно до другог, полицајац на увиђају логично констатује "Шинђу!".

Велики аутор јапанског позоришта, Ћикамацу Монзаемон (1653-1725 ), је на сцену кабукија али и бунракуа (луткарско позориште ), донео причу о истинитом догађају из Осаке, 1703. године "Сонезаки шинђу".
Режисер Јасузо Масамура је снимио истоимени филм 1978. а главне улоге су одиграли Рјудо Узаки и Меико Кађи.

PS: Кађи Меико (1947 ),је певачица и глумица. Песме су јој "модерни народњаци", енка, њихова новокомпонована. Патетиком и пренаглашеним емоцијама, шију и наше. Њен глас знају сви гледаоци "Убити Била ".
Својевремено је Јапанац који је довољно дуго био овде, почео да прозива због глупих текстова другара који је тамо од раних '90; ожењен, отац два "хафу" (полутана ), има и јапанско држављанство.
Ту му другар удари контру са њиховим шундићем- Он је отишао, она његове одсечене нокте чува, пажљиво умотане у папир. Када је спопадне чежња, боцка се тим ноктима по лицу, да емотивном болу придода и физички!
Јапанац није веровао, док му није пуштена та морбидност...