Kako nauciti japanski?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dolinalima, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наставиће се, када премотам филм, тј сећања.
Колегиница и ја смо се вратили раније, после 62 дана, због испита, остатали су продужили још један месец. Остао бих и ја, али сам успео да потрошим свих 3000 понетих марака!
Ми смо се у марку клели, а у Јапану је био проблем наћи банку вољну да ТО прими! Долари (амерички, аустралијски, канадски ), швајцарски шилинг и британска фунта су били банкама прихватљиви. Дојчмарка је код већине изазивала захвалност- што су је видели уживо!
Још сам понео три хиљадарке, па сам морао да мењам у јене сваку новчаницу одједном.
Просто, нису имали марака за кусур. Тако сам на курсним разликама изгубио пар стотина.
У нашу омиљену банку смо ишли чопоративно, да покупимо бесплатне папирне марамице са пулта!

Нас петорица смо у стану причали српски, логично. Срећом, покуписмо још употребљив црно бели (за Јапанце- бело црни! ) ТВ пријемник поред контејнера. Опрали, одували, па успешно користили. Ко први устане, укључи па гледај, слушај. Нагледасмо се самурајаца и мелодрама за све паре. Страни филмови су им синхронизовани, знају чак и песме да да обраде.
Станчић је био мали, спартански и логично,празан. Кухиња истовремено предсобље, купатилце, тоалет и соба. У купатилу коцкаста мала када, проточни болер и туш славина. Опереш се ван, па у каду уђеш да се раскиселиш! Тоалет је још био класичан, без садашњих 300 чуда. Водокотлић троугласт, да се боље смести и угао, са умиваоником и славином одозго,као и дугмићи за дозирање: велика или мала работа. Цака је да се котлић пуни водом у којој истовремено и опереш руке. На њихову бројност, значајна уштеда воде.
У соби са татами подом је од намештаја постојао плакар и поменути ТВ пријемник. Кабаст, класичан, са дрвеним кућиштем. У плакару је осим наших ствари било 5 уроланих футона (душека). Купили смо, логично оне јефтине, увече ширили а сабајле паковали у плакар.

Зато је соба ( по сећању, 3х4м ) била пространа, тако празна. Једном смо у њој имали журку са 24 особе, укупно! У кухињи, висећи ормарић и судопера. Купили смо плински решо и једну шерпицу која је била лонац, тигањ и џезва//чајник, истовремено. Чаше покупљене поред аутомата са соковима. Тада је продаван некакав тоник швепсоидни у стакленим чашама, покривеним фолијом. Поред аутомата је стајала канта за одлагање амбалаже, нама згода.
Ти аутомати су у суштини озбиљне мамипаре. Олако сам се по тој оморини наливао соковима, новчић од 100 јена је будио идеју како је мале вредности, метал. Док не схватиш да си само једног дана кроз бешику протерао тридесетак марака! Газирано а слатко, само појачава жеђ. Тада сам почео да у торбици ЈНА ("гуштерача" ) носим пластичну литрашку чесмоваче.

Балканском логиком смо дошли до тога да не постоји кауција на стакларију, пошто комшија бакалин држи гајбе са празним флашама од коле у уличици поред, без икаквог закључавања. Како нам се стан закртожио, хајде да дамо комшији, заувар му је, изгледа. Обрадовао се и платио нам толико да смо имали за вечеру у ресторану! Наша идеја је била да кауција не постоји, иначе би народ крао?