|
Да додам о Јапанцима на двору Катарине.
Један је запео да се врати у постојбину, што је било компликовано на више начина. Куд је само путовање било дуготрајно и сложено, било је и законских потешкоћа. Наиме, увелико су били у самоизолацији, затворени у свој архипелаг. Тадашњи закони нису дозвољавали долазак странцима, осим Холанђанима, само 5 бродова годишње. Опет ограничење, искључиво на острвце Деђима, код Нагасакија. Сви Јапанци који су имали контакт са тим странцима, од чиновника и трговаца, чак до проститутки које би им слали на захтев, били су проверени људи режима.
Наравно, подразумевало се да сви поменути Јапанци уредно сроче извештај о својим запажањима. Проститутке су биле, јадне, колатералне жртве. Оне које су се "дружиле" са Холанђанима, добише надимак "Овце", због пружања услуга маљавим странцима.
Остатку Јапанаца било је забрањено да приђу. Градња већих пловила или напуштање Јапана, строго су били забрањени. Ако неко како год оде, нема му повратка!
Сад на све то, Руси покушавају да им дотуре тог носталгичног мученика. Када су га, на једвите јаде ипак вратили, одмах је бачен у строгу изолацију. Добио је неког ћату и илустратора, који су му помогли да срочи и на папир притури сва своја знања о спољном свету, са посебним освртом на Русију.
Саставио је читаву енциклопедију или бар лексикон. Мапе Света али и Јапана, Русије, портрет Катарине, прикази руских кованица у природној величини. Ту су се нашли и цртежи билијара, микроскопа, балалајке, виолине, казана за дестилацију алкохола, кочија, санки, западњачка одећа (коју је донео на себи? ), али и ескимска бунда и чизме. Ћирилица и мали речник руског језика, са њиховом транскрипцијом. У тексту се осврнуо и на квалитет, чак и боју челика од кога су била искована сечива руских сабљи!
Наравно, ово су биле информације само за службене очи.
Ова књига је преведена и штампана у СССРу, мислим '70. година.
Не треба занемарити да је чак и у "Гуливеровим путовањима", уз Лилипут и осталу фантастичну егзотику, Свифт писао и о Јапану.
|
