Kako nauciti japanski?

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dolinalima ::40 ГОДИНА ОД СМРТИ ПРОФЕСОРА, ЈАПАНОЛОГА И СИНОЛОГА, ДОЦ. ДР ДЕЈАНА РАЗИЋА (1. 12. 1935 – 16. 1. 1986)
16/01/2026 / NOVO

Пише: Димитрије Анђелковић


Лети време!
Уписао сам се на Филолошки са жељом да студирам јапански.
Али, што квари срећу и студентима, не само девојци, јапански је био тек лекторат.
Важи, уписаћу било шта, да сачекам. Некако ми је легло нешто са називом "Српскохрватски са општом лингвистиком- варијанта с балканологијом", скраћено 2. D група...
Логично, висио сам на часовима јапанског много више но на предавањима матичне групе. Иако, ни Балканологија није била лоша. Предавао нам је Момчило Д. Савић, "Чика Савке", италијаниста, романиста и балканолог. Изузетно широк, преобразован...

Мрљавио сам тако, чекајући да се већ једном формира група. Не лези враже!
Слушао јапански, било нас је шачица. Истина, скупи се у почетку мноштво, али када почне озбиљан и обиман рад, разбежи се већина, као мачке у марту.
Професор Дејан је, колико знам, остао у Енглеској после екскурзије.
Учио нас је много и ван уџбеника. Екипа је била шарена, више полазника са осталих Факултета но Филолошког - ЕТФ, Филозофски ( философи, социолози, археолози ), физичари...
Као мање битни, ипак лекторат, седели смо по којекаквим ћумезима у подруму. Ако смо и добили термин у учионици, била је без грејања. Сећам се часова у 125 на првом "нове зграде", сви у капутима, капама, пишемо у рукавицама, док Професору пара даха прати речи.
Знао је да нас ђутуре одведе у посластичарницу, или нам са супругом (Јапанка ) приреди јапанску вечеру.
Био сам у публици када је бранио дисертацију. Председник комисије са Опште, али битнији члан беше др из Пољске, "тата" Јапанологије у Варшави (или Кракову? ). Била је ту и млада дама са наше Полонистике, која је преводила. Батргала се солидно, али када су Дејан и Пољак почели да размењују наслове, имена аутора или јунака, запала је у ћорсокак. Мудро је прешла на "Поменути аутор дела, чији смо наслов такође чули...".
Лето '84; професор у Јапан, ја крајем јесени у ЈНА.
Скуписмо се да га испратимо, па када се вратимо, коначно као Група, да се ради озбиљно.
Није дочекао да одржи ни макар симболичан званични час!
Био сам на редовном одсуству, па свратио ненајављен до стана, да га поздравим. На вратима, шок! Човек преполовљен, благо речено, па још скренуо причу на наводну операцију чира.
Последњи сусрет. Дођох из Словеније, кад пар дана касније, зове колегиница, да јави... Ново гробље, кремација.
Када се сабере, колико је написао и превео за тих шездесетак година, више но озбиљна хрпа.

Породица је његове књиге поклонила библиотеци, као и велику урамљену фотографију, снимљену на одбрани. Надам се да је нису скинули?
Иначе, званично, др Дејан Разић био је оснивач Синологије, а Јапанологија је била у надлежности (тада) мр Љиљане Ђуровић.
По Дејановој смрти, синолози су били без квалификованог предавача, на ивици укидања, што је срећом избегнуто.

ПС, што се др Унковића тиче, сетих се касније смејурије.
У Интерконтиненталу спортски "свеци благо дијеле", тачније Олимпијаде. За летњу је конкурисала Аталанта (као и Атина, Београд... ), али Кокакола је победила. Зимску је ловио Нагано ( и добио ). Послали су озбиљан тим, са градоначелником на челу. Убаци ме у помоћно особе другар Јапанац, који није могао сам да постигне.
Било је интересантно.
Браћа Унковић, један Ректор БУ, други политичар (градоначелник или ?), тек делегација Наганоа треба да посети једног од њих. Ту градоначелниковица поче да бледи и зелени, ако може да не иде тамо? Каже, кад помисли на презиме, неће моћи да избегне хистерични смех, џаба самурајски педигре...
Наиме, "унко" је дечије "кака", а "уићи" ономатопеја цурења!
Као што су се наши лектори и остали Јапанци смешкали на помен имена др Ранка Бугарског. "Ранко" је на јапанском љути промискуитет, каљективнаја распаљотка, да простите мој руски. Лик већ тада времешног професора није се уклапао у тај појам, како да кажем.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисам знао да си студирао српскохрватски +. Јеси ли остао на томе или чекао да се оформи група за јапански, па накнадно завршио?


Citat:Иако, ни Балканологија није била лоша.
Ја полагао основе код Пеђе Мутавџића, фантастично искуство.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Са тим именима и презименима зна да буде непријатно. Сећам се да је пре двадесетак година тадашњи премијер тзв. Косова био извесни Косуми. Требало је да посети неку арапску земљу, па смо на арабистици коментарисали да његово презиме може врло лако да се протумачи као "п.... ми материна". Оригинал псовка би била "кусс уммак"

• 1Ovo se svidja korisniku: dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dolinalima ::Нисам знао да си студирао српскохрватски +. Јеси ли остао на томе или чекао да се оформи група за јапански, па накнадно завршио?
Ја полагао основе код Пеђе Мутавџића, фантастично искуство.
Чекао и дочекао. Балканологију баталио још '82. пред крај 3. године.
Пеђа, млађи колега.
Сретнем својевремено још живог али у пензији нашег Чика Савкета, обрадовасмо се заиста, као род рођени. Тада рече како памти само Пеђу и мене, па дода како професори махом памте врх и дно својих студената... Ту се жацнух, зар сам ово друго? Неее, ми смо му добри студенти.

Ивукли су га из пензије када је преминуо др Раду Флора, шеф Катедре за румунски, да преузме.
Рече ми колега библиотекар Италијанистике, како су Британци у некаквом њиховом попису "мудрих глава" на пољу лингвистике као јединог Југословена поменули Момчила. После су додали и др Ранку Кујић, која се бавила Келтима, тачније Корнволцима.

Него, прелазак са 2. на 23. групу био је буран. Легенда администрације, Малиша (тако се зове човек ), шеф Студентске службе, био је скоро швапски искључив. Пребацивање је било прихватљиво по статуту када сам уписао, али је Јапанологија постала Катедра по новом, који није предвиђао ту могућност...
Потроших превише времена и енергије, срећа да је тадашњи Декан пресекао у моју корист.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

9 Facts About the History of Sushi: A Beloved Japanese Dish

Synonymous with Japanese culture and culinary heritage, sushi consists of vinegared rice, a variety of seafood, and sometimes vegetables and meat.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Већи део јапанске кухиње је заправо дошао споља.
Чувени сукијаки (може се превести као "пеци како /и шта/ желиш" ), је медитерански по начину готовљења и састојцима. Танки, што тањи комади говедине се динстају у посуди на столу, са поврћем, печуркама и додатком сакеа који је у суштини вино, али пиринчано, зачинима...
Захваљујући опет Европљанима, преузели су и прилагодили индијски кари, код њих "каре раису", гулаш или паприкаш од меса, кромпира, мркве, зачина, који се служи на пиринчу, а куса кашиком.

Кинеске нудле "лаи миен", за Јапанце "рамен", су преузете ( још 19. век?), па прилагођене локалном укусу. Свима знану инстант варијанту измислио је Момофуку Андо, 1958.
После '45. исцрпљени Јапан и осиромашен народ, били су,као и већи део Глобуса, прилично гладни. Американци им дотурише пшенично брашно и тако је почело.
Као што су месни нарезак ("спам") и кечап, уз шпагете, главни састојци новокомпонованог јела "наполитан"...

Топло препоручујем комедију "Тампопо" (маслачак ), Ђузо Итамија. Има га по нету, са енглеском титлом, а сав је о Јапанцима и храни.
Мотив хране, тачније глади, није нов у уметности уопште. Овај филм је другар, иначе професор социологије, приказивао својим студентима по "Белом свету", да боље разумеју јапанско друштво.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Nepričavac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Bane san
Видим да си неколико пута споменуо екскурзију у Јапан 1981. године. То би и данас била ексклузива, могу замислити у то време. Може ли више детаља? Који период, ко је организовао и платио, колико људи и који (само студенти или још неко), где сте били, шта сте радили, само туризам или курс језика и културе? Још кад би била нека слика, ето мерака. Одлично и занимљиво пишеш, репортажа би сигурно била читана.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све захваљујући Јапанској Фондацији.
Озбиљни су (па Јапанци!), а раде на пропагирању језика, културе, штампају књиге, шаљу лекторе и спонзоришу.
У тој праисторији Јапанологије у нас, лекторат је имао двогодишњи програм учења језика.
Полазници нису били само са Филолошког, већ и осталих Факултета, па и грађани.
Фондација је уплатила 10.000 US$, таман за повратне карте Аерофлота, за нас 9 и професорку Љиљану. Летњи распуст, Београд- Москва -Токијо, и обрнуто.

Сам пут већ је био живописан. У Москви, на пример, њихова администрација се оклизнула на разумевању наших пасоша. Језик српски, ћирилица, издање МУП... где су из "послова" схватили како су нам свима пасоши "службени", па нас ђутуре одвукоше на одговарајући шалтер. Професорка им објашњава забуну, ми иза ње, нанизани као пачићи. Ту се наш Славољуб упустио у разговор са неким Сандоканом. Шта петља кад не зна енглески-Ма јок, професорка, зна човек српски! На то прискачу двојица грмаља, Африканаца, као Иди Амин и Бокаса "Ви сте из Југославија? Ја сам студирао у Нови Сад."
Ју, Бачвани!?
Коначно, чекамо на излазу за наш лет, све Јапанци осим нас, као и још један "бледолики", кога прогласисмо за нашијенца. Испаде да стварно и јесте, поморац који се враћа на брод у Јокохаму!

У Токију су нас сачекали наши аташеи из амбасаде, Ненад и Милан (привреда и култура ), лепо од њих, још дошли караваном, таман да пренесу пртљаг. Они друмом а ми превозом, до хостела.
Јојоги хостел је био у објектима саграђеним за Олимпијаду 1964.
Први сусрет са тамошњом климом, шок. Вруће, тачније врело и спарно. Влага и врелина као у пећници где се нешто динстало.
У хостелу, мешовита екипа, уз домаћи живаљ и интерконтинентални. Гледамо једно друштванце, пишу идеограме по цедуљицама, мислимо нека игра? У ствари, један је био Кинез који не зна енглески, па се тако споразумевају! Међусобно разумевање као ми и неки други Словени.
Телевизијски пренос женидбе Принца Чарлса и Дијане, Јапанчице удри комплименте колеги да личи на младожењу! Што је туга, стварно личи!

Први самостални оброк, одем у маркет, све непознато. Хајде да не претерујем, узмем паковање пасуља, пребранцу налик и некакве готове резанце, нек буде пашта фажол! Кад оно, пасуљ у шербету да тулумбе добију дијабетес, а резанци нешто 2/3 живо!? Ипак сам то појео, што би рекла баба "Да се не бача!".

Срећа наша у познантства професорке. Нас петорица изнајмисмо стан у њиховом ужем центру, општина Шинђуку. Две девојке су биле код ћерке професоркиног ментора, две гостовале у студењаку код наше земљакиње. Наш станчић је изнајмљен захваљујући гаранцији господина Инамија. Професор универзитета, председник привредне коморе града Токија и власник фирме која се бави катанама. За њега је радило 150 ковача. Потомак Токугавиних кућних вазала, самурајчина са породичним стаблом од свега хиљаду година... Захваљујући његовој гаранцији, стан нас је коштао мање од кауча у Херцег Новом, изнад магистрале!
Ишли смо и тамо где туристи баш и не могу. По згради Парламента нас је водио заменик министра Пољопривреде. У холу су три споменика истакнутим политичарима, а спремљено је постоље за четвртог. Рече, подстицај да се сви труде и заслуже спомеик! Посетисмо и тадашег министра Просвете, господина Каифуа. Касније је постао Премијер.

Осим Токија, стигли смо у Нико, на северну страну. Јужно до Такамацуа, на Шикоку. Леп град, историјски а на мору.
Кјото смо збрзили за само 3 дана. Премало за толико лепоте.
Град пројектован као јапанска верзија старе кинеске престонице Чанган. Улице под правим углом, милина за оријентацију. О храмовима, палатама, светилиштима, музејима, шта рећи? Још нас западе да будемо тамо 15. у месецу, када се улази бесплатно-ЈУРИШ!
Град довољно леп да га ни Американци нису бомбардовали!
Ту су још Осака и Нара. Сваки град прича за себе.
Што се слика тиче, имам их, негде.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала на исцрпном опису. Колико сте били тамо, два месеца?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

"Песме старог Јапана"

Кајоко Јамасаки, песникиња и преводилац, говори о антологији "Песме старог Јапана" коју је саставио Милош Црњански. Кајоко Јамасаки открива зашто јој је Милош Црњански значајан писац, и на који начин су јој његова дела, па и ова антологија, помогла да осети нијансе српског језика.

Књигу "Песме старог Јапана" Милош Црњански је састављао 1920. године у Паризу, и она је истовремено објављена у Београду и Сарајеву 1928. године. Поред тога што представља леп преглед традиционалног јапанског песништва, ова књига пружа прилику да се осети како су јапански уметници доживљавали природу, и настојали да се кроз стварање са њом сједине. Иако нису преведене са оригиналног него са неког другог језика, песме из ове антологије и дан данас привлаче пажњу читалаца. Посебан квалитет антологије представља то што преводи ових песама носе печат личне креативности самог Црњанског.
Милош Црњански Милош Црњански

У емисији ће бити речи и о мотиву цвета трешње, карактеристичном за јапанско песништво, а који се на посебан начин обликовао и у песништву самог Милоша Црњанског. Говорићемо такође и о јапанском чувеном песничком облику, хаику песми. Настала у Јапану, ова песничка форма постала је популарна у читавом свету. Антологија "Песме старог Јапана" садржи неке од од најлепших хаику песама.

Кајоко Јамасаки је аутор више књига поезије написаних на српском и на јапанском језику, као и већег броја превода са јапанског на српски и са српског на јапански језик. Поред овога, Кајоко Јамасаки је предавач на одсеку за јапанистику Филолошког факултета у Београду. Објавила је читав низ стручних радова који се баве јапанском и српском књижевношћу, као и везама које постоје између те две књижевности.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић