Svet sočiva, ogledala, iskrivljene vizure, kojim putuju čudni putnici s krpenim lutkama, puni nemogućih ubistava bez zločina i krivca, u kome skoro da i nema natprirodnog, pa se on čini samo stvarnijim i strašnijim - takvim svetom je u prvoj polovini prošlog veka japansku publiku opčinio, i sada se prvi put na srpskom jeziku javlja u samostalnom izdanju, jedan od najvećih pisaca japanske popularne književnosti: Edogava Ranpo.
Добри стари Едогава Ранпо!
Рођен као Таро Хираи (1894-1965 ), књишки мољац од малена. Као осамнаестогодишњак долази из родне провинције (префектура Мие ) у Токијо, да се упише на универзитет.
Више од студија бавио се прво превођењем (Дојл, По ) да би 1922. почео да објављује своје приповетке, под псеудонимом. Едогава је река која протиче кроз Токијо, некадашњи Едо, а Ранпо је јапанизовано за лампу, петролејку. Све пак духовито личи на име великог узора, Едгара Алана Поа.
Танеси објављује подоста јапанске литературе, већином у преводу са оригинала. Ово је превело шесторо наших бивших студената.
Likovi u japanskim mangama su ponekad nazivani po japanskim piscima. Jedna od tih mangi je i Bungou stray dogs. Likovi su (ne znam kako se tačno izgovaraju imena i kako bi trebalo da se napišu pa ću pisati kako sam našao na engleskom, da ne bih kasapio imena): Osamu Dazai, Edogawa Ranpo, Ryuunosuke Akutagawa, Chuuya Nakahara itd. To mi je uvek bilo zanimljivo, iako, koliko znam, likovi i stvarne ličnosti često nemaju veze međusobno osim možda nekih zanimljivosti (npr. samoubistvo Dazaija).
Самоубиство међу јапанским писцима је релативно честа појава.
Акутагава, Кавабата, Мишима...
Што се манге тиче, ту су тек маштовити аутори вољни да убаце све, свашта и свакога.
У једном серијалу у који сам гвирнуо својевремено, некаква младалачка прича са школским мукама, романсом и зачињена фантастиком, главни јунак на мајицама вечито носи имена престоница, њима егзотичних. Тако је по епизодама носио Подгорицу, Сарајево итд на грудима.
Dopuna: 04 Jun 2025 11:58
Недавно натрчах на "Јапан у срцу", овде му гостује Иља Мусулин:
Citat:Antologija suvremene japanske novele
Antologija suvremene japanske novele presjek je japanske književnosti prošlog stoljeća. Priređivač Antologije prof. Tanaka Kazuo odabrao je 14 autora, od kojih je gotovo polovica imala i određeno europsko iskustvo. Naime, dio je autora ili studirao u Europi ili su učili jezik i upoznavali europsku književnost, no unatoč svega njihovi su radovi, odabrani u Antologiji, s naglašenim japanskim pečatom osebujnosti. Riječ je o knjizi koja će svakog pravog ljubitelja književnosti zaintrigirati jer otvara vrata u nama dalek i nepoznat japanski način života. Vjerujemo da ova knjiga predstavlja korak dalje u upoznavanju japanske književnosti, ali i tradicije i običaja, te uopće japanskog načina života.
Citat:Antologija kratke priče Japana
Antologija pripovedaka japanskih autora do 1945. godine.
Izbor je uradio Kazuo Tanaka:
Satomi Ton – Kamelija
Hajama Jošiki – Pismo pronađeno u bačvi s cementom
Ozaki Širo – Pastiričino gnijezdo
Edogava Enpo – Pakao ogledala
Šimaki Kensaku – Crvena žaba
Dazai Osamu – Sjećanja
Macumoto Seičo – Neobičan optuženik
Minakami Cutomu – Dede iz dudare
Kono Taeko – Željezna riba
Kaiko Takeši – Zgužvana kuglica
Cacui Jasutaka – Dobrotvorna družina
Kurakaši Jumiko – Samostan
Nakagami Kenđi – Besmrtna
Nacuki Šizuko – Vrisak s grebena
Ех, покојни др Танака, који је за живота поклонио своју библиотеку нашој Јапанологији, а пепео му је просут на Ушћу.
Он и наш проф Хироши Јамасаки Вукелић, син Бранка Вукелића, су били другари од младости.
Један од њих не може да смисли кромпир, други бундеву, дојадило им је за време немаштине после '45.
Заједно су превели, између осталог и Горски вијенац!
Могу мислити како су се намучили.
Са трећим коаутором, извесним Бабом, као студенти- постдипломци, срочили су први речник, фразеолошки, који је умножен шапирографски за потребе дипломата и осталих чланова јапанске заједнице.
Мој лични примерак је неко љубазно заборавио да врати!
Једно питање.
Тренутно читам "Фасцинантни Јапан", другу Иљину књигу по реду и наравно наилазим на бројна јапанска имена. Да ли постоји начин да се провали која су мушка, а која женска? По последњем вокалу нпр. или на неки други начин.
Angō Sakaguchi - Pod rascvalim trešnjevim stablima Citat:U eseju „Zavičaj književnosti” (1941) mogu se sagledati temelji na kojima će kasnije Sakagući izgraditi svoje remek-delo, pripovetku „Pod rascvalim trešnjevim stablima” (1947). U njoj je prekinut kontinuitet doživljavanja trešnjevog cveta koji je bio postavljen u samo središte japanske estetike – japanskog poimanja lepog. Iako je lepota ostala, njoj je promenjen sadržaj, pa trešnjev cvet postaje nešto što uliva strah, nešto što je ostavilo za sobom granice morala. Time je trešnjev cvet, po Sakagućiju, vraćen u svoj književni zavičaj.
Dopuna: 08 Jul 2025 22:45
Susumu Katagava - 47 Ronina
Citat:Osamnaesti vek, Japan potresaju nemiri, u šogunovom dvoru u Edou (današnji Tokio) vladaju raskoš i korupcija. U kvartovima zadovoljstva drevnog grada Kjota caruje raspusni život. Opada moc plemstva, sveštenstva i ratnickog staleža – samuraja. Istinita prica koju donosi ova knjiga pocinje u Edou 1701. godine. U trenutku besa i potištenosti, feudalni gospodar Asano od Akoa napada korumpiranog dvorskog velikodostojnika, zapocevši tako lavinu dogadaja kojima je okoncana jedna od najkrvavijih osveta u istoriji feudalnog Japana. Asanou je naredeno da izvrši sepuku (ritualno samoubistvo), oduzeta mu je imovina, porodica proterana, a njegovi verni samuraji postaju ronini – ratnici bez gospodara.
Dogadaji su šokirali citavu zemlju, a samog šoguna doveli u zakonski i moralni corsokak. Na kraju je Japan dobio nove heroje – 47 ronina. Nezaboravno svedocanstvo o samurajima koji su se oglušili o carske zakone i šogunove izricite zabrane da bi osvetili smrt i obescašcenje svog gospodara. Njihov podvig postaje najpoznatija i najslavnija prica o hrabrosti, veštini i odanosti. Slavljani su u pesmama, dramama i filmovima, ali tek ova uzbudljiva knjiga donosi dosad nepoznate i zadivljujuce pojedinosti.
Republika Srpska, BiH / 2018. / 31’ 16” / Dokumentarni
Scenario i režija: Snježan Lalović
Kazuo Tanaka je iz Japana u Jugoslaviju došao 1961, upravo u vreme kad je objavljeno da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Nije ni sanjao da će kasnije na japanski jezik prevoditi Andrića, Njegoša i mnoge druge srpske pisce. U Jugoslaviji je stekao prijatelje sa kojima je zadržao kontakt i po povratku u Japan. Svoje mostove gradio je i sa prijateljem Hiošijem Jamasakijem Vukelićem – napravili su prvi japansko-srpskohrvatski rečnik. Na Balkan se vratio 2003. nakon pročitane reportaže u japanskim novinama o Likovnom saborovanju u Višegradu u vreme rata u BiH. Njegova veza sa Jugoslavijom nije prestala ni nakon smrti. Tokio, Beograd i Višegrad postali su trajni čuvari njegovog pepela.
Што се имена тиче, махом смо као Ђуро кад одређује пол риба у акваријуму.
Наиме, сипа мало хране, па ако је појео, мушко је а појела је женска.
Традиционална женска имена завршавају се на "ко", тј "дете", али има и довољно мушких имена са тим фонетским завршетком.
Посебна прича је читање имена. Пречесто се бирају идеограми са лепим значењем а за разлику од кинеског, јапански за поједине има неколико фонетских изговора и десетине значења. Жива мука, па то је.
Управо на уписивању у књигу инвентара Танакиних књига било је муке и комике.
Моја претходница на месту библиотекара, синолог али јапанска снајка, није успевала да одгонетне како се чита и транскрибује име многих аутора. Пита супруга, па заову у посети (тада на трећој години журналистике ), ништа.
Није била сигурна ни професорка Кајоко, која питање проследи др Нагасакију ( класична књижевност ). Погледа чика Кен па мирно одговори како нема појма, никад чуо за особу!
Ту се увела традиција да се аутор, ако није и фонетски назначен, у књигу инвентара упише тј препише идеограмима.
Лично, докопах се сјајног речника имена (свети совјетски јапанолози! ), али и ту је мука када за идеограмску сложеницу даје по неколико фонетских решења.
