|
Хвала за историју. Литературе никад доста.
Драгана Миленковића знам одавно. Пашеног покојног професора Разића.
Тамо неке године, дубоки 20. век, у клубу колекционара сам купио стару јапанску разгледницу. Мотив је флота у гали, под свечаним заставама, уз пригодно писаније са много идеограма, већином ми незнаних. По датуму, нека рана година ере Шјова*, срачунах да је са почетка '30. Одатле наставих на сајам књига.
На сајму налетим на Драгана, тада само новинара, злоупотребим му доброту, тј упитам за мишљење о разгледници.
Одгонетну да је пригодна, поводом прве званичне посете Пу Јиа, последњег Цара Кине и првог Манџурије, тј марионетског Манџукоа Јапану. За детаље пак, пожали се како му побеже речник, показујући госпођу супругу која замиче међу штандове...
* Јапанци своје ере броје по периоду владавине Царева, а Шјова је из времена Хирохита (1924-1989. ). Јесте дуго владао, наследник и садашњи енглески Чарлс III су ту негде, по чекању круне.
Назив ере постаје Царево посмртно име, па сада Јапанци не помињу Хирохита већ Го Шјову. Ово Го се преводи као покојни. Служи и за означавање абдицираног, а у периоду Хејан, када су министри регенти крунисали свако мало малолетне, било је често. Наиме када дете цар почне да сазрева, убеде га да абдицира па устоличе новог дечачића, чија интересовања не допиру до управљања државом. Тај министар је узгред био царски таст, па би новог приженио следећом ћерком или рођаком...
Тако се тада на некој верској церемонији скупило чак 5 царева, актуелни и 4 абдицирана.
|
