|
JEDNA PRIČA IZ LUIZIJANE
Jedan starac je godinama posedovao veliku farmu, a na ivici njegovog imanja nalazilo se jezerce koje je pažljivo uredio: okolo stolovi za piknik, oprema za igru, voćke, sve je osmišljeno da prostor učini prijatnim mestom tokom letnjih dana.
Jedne večeri poneo je veliku belu kantu da usput ubere nekoliko jabuka ili breskvi.
Kako se približavao jezercetu, čuo je vesele glasove i brbljanje. Došavši, otkrio je nekoliko mladih žena koje su se kupale gole u vodi. Čim su primetile njegovo prisustvo, krenule su ka dubljem delu, a jedna od njih mu je viknula da neće izaći dok on ne ode.
Farmer, sa ravnodušnim izrazom lica, odgovorio je da nije došao da ih špijunira ili da ih tera da izlaze gole. Podigao je kantu u ruci i dodao da je došao samo da nahrani krokodila.
Neki stariji ljudi, uprkos godinama, zadržavaju zapanjujuću brzinu razmišljanja.
|
