Najčešće se umire zbog srca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvor: B92
Beograd -- Svake godine u Srbiji umre približno 100.000 ljudi, više od polovine zbog bolesti srca i krvnih sudova.

20.000 novoobolelih

Najčešća oboljenja u Srbiji su ona koja imaju veze sa srcem i krvnim sudovima, malignim tumorima, dijabetesom i plućima. Te bolesti su vodeći uzroci invalidnosti i prevremenog umiranja u Srbiji i prouzrokuje tri četvrite smrtnosti u zemlji.

Politika piše da svake godine u Srbiji biva evidentirano približno 100.000 smrtnih slučajeva, kaže Dragan Miljuš, načelnik Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih oboljenja pri Institutu za zaštitu zdravlja Srbije Milan Jovanović Batut. On objašnjava da više od polovine stanovnika umre od bolesti srca i krvnih sudova, a skoro 18 odsto od neke vrste malignog tumora. Više od dva odsto umre od šećerne bolesti i približno isto toliko od bolesti pluća.

Porast broja obolelih zbog srca i krvnih sudova posebno je izražen u zemljama u tranziciji, a predviđanja su da će taj broj i dalje rasti. Srčani i moždani udar više nisu bolesti starih već sredovečnih. U uzrastu od 15 do 59 godina smrtnost od srčanog udara je na drugom mestu, posle HIV-a, a smrtnost od moždanog udara na petom mestu. U Srbiji godišnje biva registrovano 20.000 novoobolelih s kardiološkim problemima.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Heh, ja sam mislio da se umire od nekih bolesti, kad ono, ne lezi vraze, umire se zbog srca...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovo nije nimalo smesno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najviše ljudi umire u krevetu, dok spavaju. Mislim, ne sa partnerom, već sami, na spavanju... A šta možeš da uradiš da ne dobiješ moždani ili srčani udar? Skoro da ništa... Ni od pušenja i alkohola se ne dobija tek tako srčani ili moždani udar, treba duuugo da se truješ. Možeš da se slikaš kad te tako nešto zadesi! Ili, ako si ne daj Bože, rođen sa nekom manom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ishranom do zdravog srca

Srce je vitalan organ koga možemo sacuvati izmedu ostalog pravilnim nacinom ishrane. Nacin ishrane igra važnu ulogu u održavanju koronarnih oboljenja (CHD) pod kontrolom. Kornonarna oboljenja predstavljaju najveceg svetskog ubicu, u Evropi svake godine umre 1 od pet muškaraca i i jedna od 6 žena od nekog od koronarnih oboljenja.

CHD su prouzrokovana arteriosklerozom tj. zadebljanjem sitnih arterija koje snabdevaju krvlju srce, ovo može smanjiti dotok krvi u srce, što prouzrokuje bol poznat pod nazivom "angina pektoris". Ukoliko usled zadebljanja neke od arterija koje dovode krv u srce prestane dotok krvi u deo srca koga ta arterija snabdeva ovo prouzrokuje srcani udar.

Od koronarnih oboljenja pate i muškarci i žene a ova oboljenja se cešce razvijaju kod starijih osoba, ipak bitna je i genetska predispozicija a rizik se povecava kod onih koji puše ili se nezdravo hrane hranom bogatom holesterolom, kod ljudi obolelih od diabetesa, sa visokim krvnim pitiskom, gojaznih osoba i osoba koje se slabo krecu.

Holesterol je meka, vosku slicna supstanca koja se uglavnom stvara u jetri i onda ulazi u krvotok. Neophodan je za normalno funkcionisanje organizma ali ako ga ima previše povecava mogucnost oboljevanja od srcanih bolesti. Normalna koncentracija holesterola je ispod 5.0mmol/litar. Koncentracija holesterola u krvi zavisi od genetske predispozicije ali u velikoj meri od onoga šta jedete, pre svega od kolicine i tipa masnoca i namirnica bogatih biljnm vlaknima.

Nacin ishrane koji pomaže regulisanje holesterola, krvnog pritiska i obezbeduje srce zaštitnim nutritijentima je:
-Kroz obroke unosite namirnice koje štite srce a to su riba, beli luk, voce i povrce, neglazirane žitarice i košticavo voce.

-Povecajte unos takozvanih masnih riba kao što je losos, skuša, sardine, haringe i sveža tunjevina, bogate su omega-3 masnim kiselinama koje omogucavaju da srce kuca normalnim ritmom, sprecavaju formiranje nakupina na krvnim sudovima i štite arterije srca od oštecenja.

-Povecajte unos rastvorljivih biljnih vlakana kroz unos ovsa, voca i povrca.

Smanjite unos zasicenih masnoca koje uglavnom poticu iz mesa životinjskog porekla ali ih ima i u puteru, masnim mesima, punomasnim mlecnim proizvodima, kolacima, cokoladi, biskvitima, prženoj brzoj hrani.

Zamenom jedne kolicine zasicenih masnoca naminicama koje imaju male kolicine nezasicenih masnoca može da pomogne dobrom odnosu dobrog HDL holesterola i lošeg LDL holesterola u krvi. Dobar izbor je maslinovo ulje, ulje od semenki repe, avokado i voce kao što su bademi, orasi...

Jedite proteine koji poticu od soje jer pomažu da se snizi nivo holesterola u krvi . Za dobar efekat je potrebno 25g soja proteina dnevno npr. jedna caša soja mleka sadrži 9g proteina.

Jedna caša nekog alkoholnog pica za muškarce starije od cetrdeset godina i žene u menopauzi štiti srce, vece kolicine alkohola oštecuju scani mišic, povecava krvni pritisak i potpomažu gojenju.

Preporuke za ishranu

-Jedite makar pet porcija voca i povrca dnevno, ribu jedite makar dva puta nedeljno i jednom nedeljno masnu ribu. Smanjte unos zasicenih masnoca, npr. crvena mesa zamenite mesom pernatih životinja. Jedite jednom dnevno neke namirnice od neglaziranih žitarica...crni hleb, ceralije, braon pirinac...

Održavajte normalnu telesnu težinu, ukoliko imate višak kilograma probajte da ih smanjite, ogranicite unos soli, dnevni unos bi trebao da bude 7 grama za muškarce i 5 grama za žene, što pomaže da se smanji krvni pritisak.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR ::Svake godine u Srbiji umre približno 100.000 ljudi, više od polovine zbog bolesti srca i krvnih sudova.
100.000? Previse je...
Da nije greska?