|
Shvatices koliko samo tvoje obraze volim
Kad cujes kako ih za ljubav molim;
I ako se odsecem od straha
I ostanem bez daha,
Ti ipak saslusaj najiskrenije reci,
Jer ova glava tezi za tim da ovekoveci
Svaki pogled ka licu tvom
Do konacnog i bolnog "zbogom".
Tvoj glasic ja muzikom bih nazvao,
Od svetlosti okica ti, rado bih oslepeo;
Lice tvoje preko ramena svog osecam
I nakon praznih godina ga se tiho secam;
Rani sneg me na tebe podseca
I ozivljava sva osecanja nepostojeca,
Jer, ostavila si me da mastam usamljen
U moru straha, gde sam bio poveden
Mirisom parcica ljubavi
Koji ce dok je mene i ostati...
|
