offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
МИНИСТАР БЕЗ ПОРТФЕЉА
Кад оно на брзину почеше да састављају Владу, у интересу државе, народа и европских интеграција, понадах се – биће и за Рајка капа. Који су сви гологлавци, до јуче ситна боранија и кокошари, за кратко време накривили капче, па што не бих и ја? За разлику од њих, пролио сам много зноја док сам завршио вишу туристичку, а говорим и енглески језик, не толико течно, али бар могу да разумем шта сам хтео да кажем. Ови из моје странке говорили су да не бринем, и да нама припада Министарство туризма. Чак сам и луксузне визиткарте одштампао, на којима је писало: «Рајко Мешетар, министар туризма». Кад ми рекоше да то министарство више не постоји, умало се не шлогирах! На главном одбору Странке чуло се да су нас преварили, и да је Министарство економије и регионалног развоја, где спада и туризам, припало оним лоповима из ВЕП-а (Велика експертска партија). Нама остаде место министра без портфеља. А то нити смрди, нити мирише. Ћути, море, кад ми и то западе! Јер, већ се јави нека гологузија из наше Странке, голуждравци кобајаги школовани, који поставише питање моје школске спреме. «Децо, не једите говна!», рекох им достојанствено, и добих подршку већине. Деца се покуњише и одоше. Ако! Такви нам не требају! Нека иду у ВЕП!
На првој седници нове Владе ставио сам свима до знања ко сам. Како није било довољно столица, мобилним сам одмах позвао Салон намештаја «Фараон» да ми у року од 10 минута донесу кожну фотељу из гарнитуре «Туцанкамон». Стиже фотеља, већа и лепша од свих других у кабинету. Седох, и само се чу «хвуууушшшшшш». Затим сам показао знање из своје бранше, када сам рекао да коцкице леда у стакленој ћаси нису правилно обликоване, и да је температура вискија за пар степени виша од прописане. Министарку здравља одушевио сам набрајањем предности «Киселице» над другим киселим водама, поготово у комбина-цији са белим вином «Швапски ризлинг». А када сам рекао да од жестоких пића признајем само она, где је на етикети насликана бела ћурка, радознали погледи су прерасли у задивљене.
И тако... Од прве седнице Владе знало се ко ће бити задужен за све прославе, резервације за права места, окупљања са страним амбасадорима и конзулима, за контакте са прсатим певаљкама, успешним бизнисменима и нашима расејаним по белом свету. Ниједном се нисам показао као циција. Природа ми таква, широка као Морава. А такви су ми и погледи. Може неко злонамеран да почне да серуцка нешто о «новцу наших грађана»? Па ваљда сам и ја грађанин! Ваљда је то и мој новац! А не можемо сви да трошимо са гомиле, зар не? Све што је потрошено, вишеструко ће се вратити. Једног дана.
Пролази време, а мени је све лепше. Где год се појавим, радо сам дочекан. Са друге стране, кад народ псује Владу, било џумле, било министре појединачно, никад се не осећам прозваним. Ево и зашто:
- кад министар финансија направи неку опачину и ишамара буџетску касу, и почне да се куне у поштење и стабилност курса,
- кад министар за инфраструктуру распише кобајаги тендер са кобајаги поступком и кобајаги критеријумима, и узме стварну провизију,
- кад министар унутрашњих послова направи представу за јавност, па почне комендија пред камерама са све лисичинама, маскираним грдосијама и ротационим светлима, а без певања и пуцања,
- кад министар просвете у школски програм уврсти изучавање утицаја европских интеграција на популацију термита у блоковима стамбених зграда, а избаци најпознатије битке и бојеве наше војске,
и када пренеражени народ почне све чешће да им помиње мајку, сестру, свастику, калем, лозу и све по дугачком списку, радо постајем део мог народа. Јер, ако сам министар без портфеља, то не значи да сам без мозга и без образа, као други. А када се, додуше ретко, а богами и све ређе, чују неке похвалне оцене о учинку Владе у земљи, а богами и шире, развучем кез од ува до ува на седници Владе, специјално сазваној да се народ и светска јавност обавесте о постигнутом. Јер, ако сам министар без портфеља, то не значи да је мој допринос мање вредан.
И ја више немам других жеља –
баш је лепо бити без портфеља!
|
А таман је усталио и електронско издање...
