offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 616
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Evo ovako,
dva kreativna bića, (otac i sin ) žele da nezavisni čitaoci proglase boljeg pesnika.
Možete samo glasati, a možete i komentarima pohvaliti nekog od nas dvojice.
Stilovi su totalno različiti, a i on i ja smo odabrali onu pesmu za koju mislimo da ima najviše šansi za pobedu.
Podržite nas i učestvujte u temi, a samo u slučaju nerešenog rezultata objavićemo po još jednu pesmu.
Pozdrav za sve one koji koji budu pročitali obe pesme do kraja.
Nenormalno normalna pesma
Kada si drugačiji, svima oči bodeš,
prosto nisi ničiji pa niko ne mari
i u crnu zemlju naprasno da odeš
jednostavno nećeš promeniti stvari.
Izopšten od društva plivaš s ajkulama
i trudiš se živu da sačuvaš glavu,
ogromna većina grbinu ti slama
ma koliko da si nesrećan u pravu.
Da si nenormalan normalni te krste
iz njihovog ugla ti si čudovište,
u tvoje probleme umešaće prste
iako ih svoji i lome i tište.
Na sredini puta stišnjeni životom
normalni se lako prepuste većini
koja tebe potom imenuje skotom,
al' dok imaš duše za njih se ne brini.
Sačuvaj od zveri dušu svoju laku,
nije tvoja briga šta će biti s njima,
ostavi ih slobodno da drhte u mraku
i druže se dugo sa sebi sličnima.
---------------------------------------------------------------------
Ovo je Srbija
Pustom ulicom ja hodam,
spomenici me okružuju.
Za svoje mesto stanovanja,
svi nekog optužuju.
Jedan umro je od metka,
jedan umro je od gudre.
Samo je pitanje vremena,
ko će sledeci da umre.
Nije bitan broj godina,
umiru stari i mladi.
A tom teskom mukom,
se neko drugi sladi.
Cvikeri su mi na glavi,
kapuljaca preko iste.
Vi ste svi vec mrtvi,
iako mislite da niste.
I ja zajedno sa vama,
krećem se poput duha.
Neko me čuje u ponoć,
pa dovodi pitanje sluha.
Pitanje sluha,
i mentalnog zdravlja.
Zenice od straha siroke,
sajonara.
Ortak ti si prso,
a da nisi toga svestan.
Za razliku od tebe,
ja znam šta ja jesam.
Lirička senka,
rima koja hoda.
Niko ne zna ko sam ja,
jer na čelu nema koda.
Zbog toga ne postojim,
jer mi sistem nema ime.
Za pandure i vladu,
ja sam statua od gline.
Maloletno lice,
čudno ulicama hoda,
za sistem sam baraba,
izdajnik sam svoga roda.
Jer ih ne jebem 2 %,
lažov u glavnoj fotelji.
Koji obećanjima,
glupe ortake opseni.
Obećanja su primamljiva,
dok ne dodju u vođstvo.
Ako smo deca države,
sistem tripuje čedomorstvo.
Nova godina nam sledi,
stavljaju laži na probu,
jednom nogom smo u govnima,
a drugom u grobu.
Mladi ljudi na birou,
država vec im kopa rake.
Novina kad otkrije prevaru,
ispadnu novinarske patke.
Razne alatke,
za prevaru koriste.
Držim ta dva srednja prsta,
i vičem : "Jebeš sistem!"
Plaćaju huligane,
da razore svoj grad,
kada ne ostane nam ništa,
pitaću:" Šta ćemo sad?"
Ovo je stanje neizlečivo,
kao jebena sida,
vičem:" Ovo je Srbija ! ",
kao da sam Leonida.
Glasajte i komentarišite po volji.
Ko je bolji ?
|
kroz rime... Pa sad... videćemo 
