E,pa evo , noc poodmakla ,daleko smo do proleca koje bi trebalo da podpomogne ljudskim emocijama da se prenu iz zimskog sna,jer svi govore da u prolece vazduh zamirise ljubavlju....A,nas ,eto u jesenjim bojama, pred dolazak zime i ''Snezne kraljice''po jos nekog ''zgodnog momka''koji bi joj se''nasao u nevolji''...
Cula sam bajkovitu pricicu o devojci-zeni kojoj se srce, zarad izgubljene silovite,romanticne ljubavi pretocilo u pravi prtavcati led,i gde su Bogovi bili milosrdni i podarili joj ipak kakav takav zivot ,nesto u drugacijoj dimenziji...predelima, gde vecito padaju snegovi i duvaju olujni vetrovi...i gde su uvek dobrodosli neki lepi decaci cije se reci daleko cuju..
I toga dana jedan je mladi covek pricao pricicu o romanticnoj ljubavi koja je epizodna,kratkotrajna i cisto stihijski snazna oluja u emotivnim zivotima ljudi!Ako je suditi po paznji ,koja joj se posvecuje -narocito u poeziji i muzici,romanticna ljubav je najdublje ljudsko iskustvo.Ipak ,paradoksalno,opsti stav jeste da se,osim nekoliko probnih laznih napada u ranoj mladosti,prava ljubav moze doziveti samo jednom i da je njen pravi ishod veza za ceo zivot.
A,jedna devojka ga je pazljivo slusala upijajuci svaku njegovu rec ,dok joj je lice isijavalo neizmernu zahvalnost za bozije blagodeti kojima su nagradjeni ''posebni'',a ciji je i ona sudionik bila.
Gledajuci u nju ,mladic je dalje govorio...Svako ko tvrdi da se cesto zaljubljuje smatra se neodgovornim i to sasvim opravdano:jer je to jedno tako iscrpljujuce,ekstaticno,bolno iskustvo,koje zahteva vreme i preobrazava coveka i posle koga je potreban dug oporavak-u nekim slucajevima cak i ceo zivot...
Da imate takvu ljubav,koju dizivljavate kao nesto sto vam se desava samo jednom i , za ceo zivot a da znate da postoji mogucnost da vam se ona ''izmigolji'',da li biste sve ucinili da je zadrzite?DA LI BISTE RECIMO LAGALI ,SPLETKARILI,VARALI,ILI CINILI JOS MNOGO TOGA GOREG,DA ZNATE DA JE TO JEDINI NACIN DA SE EMOTIVNO NE OSAMITE......
Kad je sputan i izgladneo,Eros postaje opasan,ubitacan i destruktivan,sto neke navodi da ga jos vise sputavaju i izgladnjuju...
No za brojne raskide izmedju parova ,odgovornost se najcescve pripisuje muskarcima.Neki pisci, izvode zakljucke iz Frojdovih teorija da muskarci imaju psiholosku'' ranu''nanetu odvajanjem od majke i njihovom nesposobnoscu(''ponizavajucom nesposobnoscu''),kako kazu neki pisci ,narocito Sila Saliven u Zaljubljivanju),da radjaju i doje.
Oni tvrde da ova navodna rana objasnjava ono sto zene osudjuju kod muskaraca,prvenstveno emotivnu nezrelost,tesko izrazavanje emocija,sklonost ka neverstvu,latentnu ili aktivnu mizoginiju,i u nekim slucajevima agresiju...
''Tezak oblik neobuzdane muske prirode''-objasnjenje za svoje ponasanje u vezama...naravno,nijedan muskarac to nece prihvatiti...
E,sada se pitam sta je mladog momka vratilo devojci iz cvrstog zagrljaja ''snezne kraljice''...''Da li je moguce da je jedan maleni komadic razbijenog ogledala ispalog iz oka nasega momka,, povratio sjaj nekadasnje ljubavi..ili je ipak tu nesto drugo u pitanju?Oci jesu ogledalo duse,ali se i te kako i bez njih moze voleti..Pa,kud su se onda ovo dvoje dece deli i u potrazi za cim.?
Ne zaboravite na pitanja o lazima i spletkama...
Jos da malo pripomognem...
Mnogi tvrde da je zaljubljivanje los nacin da nekoga upoznamo,iz razloga koje je naveo cuveni Stendal,da mi voljenu osobu obavijemo slojevima kristala i sve dok traje nasa opcinjenost,mi vidimo viziju,a ne osobu.Po ovom misljenju, to je stanje zablude i stoga je cinjanica da je kratkotrajno dobra...
A ko to najcesce odgovornost pripisuje muskarcima ? Nema zena emotivno nezrelih ? Nema zena koje varaju svoje partnere ? Zena mog rodjaka je ostavila muza, i dete od 15 godina, da bi nasla novog " momka '. Bez deteta moze, al bez momka ne moze. Dokle vise te teorije o zlim i nezrelim muskarcima i andjelima u zenskom obliku, i obrnuto o dobrim muskarcima i losim zenama. Sve je to INDIVIDUALNO. Svaki covek je SVET ZA SEBE.
Kao sto je i svaka ljubav- svet za sebe. Neko voli strasno, divlje, na granici grubosti, nekad ljubav preraste u opsesiju, mrznju, neko voli tiho, nezno, neko pouzdano, stabilno, neko ne voli nikog sem sebe, neko zaista moze da voli vise osoba, sto ne znaci da je nezreo- nisu svi ljudi monogamni; neko je vise zavistan od seksa, neko manje; neko voli mrsave, neko punacke; neko niske neko visoke; itd, itd. Ko smo mi da procenjujemo cija je ljubav " prava " ? Svaka je prava na svoj nacin.
@Dzon snezni...Naravno,da nisu samo muskarci nezreli i da ima takodje i zena koje su i te kako nezrele...
A,ko najcesce odgovornost pripisuje muskarcima,to mozes videti u literaturi...Frojd i psihoanaliza i iz mnostva knjiga na tu temu...
Licno ja ,uz svo duzno postovanje prema muskom rodu,iz svog iskustva ,a i iz iskustava drugih psihopatologa, psihijatara, i klinicara, preferiram primetljiviju musku nezrelost, kao simptom mnogobrojnih poteskoca i problema u funkcionisanju musko-zenskih odnosa i to ne samo bracnih ,nego i svih drugih na relaciji:sin -majka,brat-sestra...
Citat:
Ko smo mi da procenjujemo cija je ljubav " prava " ? Svaka je prava na svoj nacin.
..Ovo je dobro pitanje ,ali bih volela da ti kazes,svoje misljenje ''ko je taj''ko treba da proceni,...cija je prava ljubav''?...
Analiticka psiohoterapija je vrsta duze ili krace detektivske price ,u kojoj dva lica (psihoterapeut i njegov sticenik) traze da otkriju pocinitelja zlocina.Zlocin je lose emocionalno stanje pacijenta ,njegovi strahovi,depresija,ocaj,tikovi,nesigurnost ,destrukcija,agresija...A,ko moze biti prouzrokovac:otac,majka,brat,sestra,muz,zena...preopterecena savest,retko drustvo...(MOZDA SU ANALITICARI TI KOJI MOGU POMOCU U RESAVANJU TAKVIH PITANJA...)
Ne bih bas, uz duzno postovanje, bio ubedjen u iskustva psihijatara i drugih strucnjaka. Kao i u drugim oblastima, teorija je jedno, a praksa i zivot cesto nesto sasvim drugo. Kada sam citao temu, prebirao sam po glavi ljude koje znam, i cini mi se da znam zaista priblizno podjednak broj nezrelih, posesivnih, emocionalno labilnih kako hoces, muskaraca i zena.
Uz duzno postovanje struke ne verujem u teorije o jednom emocionalno generalno nezrelijem polu, bio on muski ili zenski. Uopste te su mi teorije na tragu onih o prirodnoj superiornosti jednog pola, u odnosu na drugi " nezreli ", a mislim da iz tog nista dobro ne moze proizaci- samo sukobi i nerazumevanje. Zasto se uporno poteze ta prica o nadmoci jednog pola, ne razumem, jeli u pitanju ego, sta ?
No, bolje da se vratimo prici o ljubavi, i Sneznoj Kraljici. Po meni, u toj bajci-filmu postoje dve ljubavne price, ljubav tog mladica, i druga Snezne Kraljice- koja na kraju i sama dozivi ljubav, njen medved-postaje covek, na kraju je odnosi u narucju. Ta mi je prica Snezne Kraljice zanimljivija u stvari od glavne price. Naravnoucenije je da ljubav otopi i najtrvdji led- svako, makar u jednom delicu sebe ima zelju i sposobnost da voli i bude voljen.
No, bolje da se vratimo prici o ljubavi, i Sneznoj Kraljici. Po meni, u toj bajci-filmu postoje dve ljubavne price, ljubav tog mladica, i druga Snezne Kraljice- koja na kraju i sama dozivi ljubav, njen medved-postaje covek, na kraju je odnosi u narucju. Ta mi je prica Snezne Kraljice zanimljivija u stvari od glavne price. Naravnoucenije je da ljubav otopi i najtrvdji led- svako, makar u jednom delicu sebe ima zelju i sposobnost da voli i bude voljen.
E,sada ,cu'' krisom da se usunjam'' u tvoje misli,koje si ovde izrekao i da ih analiziram...
Prica o ljubavi i Sneznoj kraljici i o njenoj ljubavi prema coveku-medvedu...
Slazem se sa onim sto si napisao o njima i njihovim osecanjima ,(sve na ovom svetu je obojeno emocijama,pa i led naravno...divna misao...jer znamo da recimo ''reka nabuja od svojih suza,a drvecu od siline tuge opada lisce''...)
Iz ovakvog primera se moze videti,da se osecanja ne mogu samo izrazavati,vec da traze svoje trajno mesto u zivotu.Zahtevaju vreme ,energiju i priliku da se izraze(I Snezna kraljica je docekala...)
Zanemarivanjem ljubavi, pojedinac gubi deo zivotnog bogatstva ,i kakav god da je on, egzistencija postaje sve teza i dosadnija...
Hocu da verujem da je Snezna kraljica ,dugo vremena''svojim carolijama'',stitila samu sebe od vlastitih osecanja iz razloga,sto joj se nisu dopadala. Nije zelela da prihvati istinu o sebi ko je ona zapravo ,a ocajnicki je zelela da bude neko drugi ...Tu kao da postoji model potiskivanja ,potez u samoobmani u laznom predstavljanju.
Ali,vaznije, u potiskivanju,mi cesto prekidamo,put do nase licne unutrasnjosti,do nasih predrefleksivnih vrednosti i tumacenja situacija.Tako unistavamo neke od nasih organizacionih mogucnosti u bitisanju.
Osecanje je nacin odnosenja prema necemu,ono moze da fascinira nas same i moze da nas dovede u jedno telesno stanje ,u kome cemo biti ''poneseni ''samim telesnim dozivljajem.
Grelan ,govori o zaljubljenosti kao obliku radosti ciji predmet je vezan za neku odredjenu osobu.Zaljubljenost je fokusirano osecanje,dok je ljubav osnovnija i trajnija...Ljubav je stanje ,koje daje mogicnost za osecanje.Znaci,ne samo za osecanje radosti,vec i za tugu,i ljutnju pa i za strepnju....Ljubav daje i vecu mogucnost za saosecanje i empatiju...
Snezna kraljica je u svojoj unutrasnjosti snazno razvila osecanja ljutnje,besa,iza cijih skuta je skrila veliku tugu,ceznju i patnju kroz ''nesto sto bi trebalo da odasilja'' emocionalnu pustos''....ili jos bolje''emotivnu susu''...
Ali,ipak...ona srecnija strana ljubavi je odnela prevagu nad...
...Strepnja je ruza
Ako je otvoris ,naci ces zudnju....(Elen Elnan...)..
Strepnja je u isto vreme zudnja i strah,u isto vreme radost i strah...
Na tragu smo necega, ovde se vec slazemo .
Doista postoji to potiskivanje, puno ljudi se pravi " jakim ", " hladnim ", " neosetljivim " a u stvari negde u dubini duse ocajnicki zele srecu i ljubav.
Zasto ljudi rade takve stvari, to je sad pitanje, mislim da je rec najvise o strahu od povredjenosti, neuzvracene ljubavi, razocarenja.. tako da ljudi cesto biraju drugi put, ostaju sami, nevoljeni i ne vole.. komplikovano je ljudsko srce, a mozak jos vise ..
Covek koji voli je ziv covek, svejedno voleo zenu, bracu, sestre, roditelje, decu, rodjake, prijatelje.. covek koji ne voli je mrtav, prazan covek. Kao sto je covek bez snova, zelja, nadanja, ravnodusan covek- mrtav covek za mene. Pri tom ne mislim da ti snovi moraju biti upereni na materijalno, ili posedovanje. Ali bitna je zelja, strast. Nije toliko bitno ni da li ce se ostvariti. Bitno je da postoje.
Doista postoji to potiskivanje, puno ljudi se pravi " jakim ", " hladnim ", " neosetljivim " a u stvari negde u dubini duse ocajnicki zele srecu i ljubav.
...
Ali ovo sa srecom samo nesto...:Neko je jednom rekao da je ''potraga za srecom najveci izvor nesreca na svetu''.
I bez obzira na ovo,mnogi od nas ce reci da nam je cilj u zivotu nekakva sreca,narocito u ljubavi!
Ali,pitanje:''Da li je sreca zaista pravi cilj u zivotu''? I''da li je tacno,da ona opravdava sva sredstva da bi se do nje stiglo''?..
Pa odgovor na prvo pitanje moze biti potvrdan,ali odgovor na drugo ...nisam bas sigurna ...jer,''ubistvo suparnika' u ljubavi ,koji ubicu cini srecnim ,tesko da moze da opravda njegov postupak,tj,ovo najteze kriv.delo!
Potrebna je obazrivost ,kada se govori o sreci,a posebice o sreci emotivno nadahnutoj,jer ona i te kako moze biti varljiva...
I samo jos ,procitah nedavno ...stanje srece je uzeto samo po sebi kao jedno ''negativno,pasivno stanje'',koje slabi ono sto mnogo vise cenimo:nase teznje,zelje,napredak,zudnja,progres,razvoj,nase pronalazenje i otkrivanje...
Zato,oprez,jer pojedini ljudi,oni''zli ili dusevno bolesni'',srecu pronalaze u pokusajima da ostvare lose ili sulude ciljeve,pa cinjenica da sreca proizilazi iz teznji ka nekom cilju nije garancija da je cilj dobar...
I nekako,ta sreca uvek ide sa osecanjima u paketu ..Ali,kada se desi nesto''jako lose''u prici o ljubavi nje i njega ,reaguje se uvek sa dozom veceg razumevanja i obazrivosti,pa cak i kada je tragedija na vidiku...
cudno u svakoj ljubavi pitanje patnje je uvek prisutno , tokom citavog procesa a naravno kasnije takodje ona dobija na intenzitetu...
da li je moguce da jedna strana , ma koja , ne oseca patnju ili ona se skriva da bi se u nekom periodu rabuktala..
cudno u svakoj ljubavi pitanje patnje je uvek prisutno , tokom citavog procesa a naravno kasnije takodje ona dobija na intenzitetu...
da li je moguce da jedna strana , ma koja , ne oseca patnju ili ona se skriva da bi se u nekom periodu rabuktala..
...
Tagoree...patnja...propratna pojava i fizickog i psihickog bola...(grubo-sto bi rekla psihijatrija...)Ali,patnja...ta ''slatka dusevna bol'',ako je dusevna ,pa onda i to, da se jos uvek ne zna da li je ta bol osecaj ili opazaj,ili mozda afekat...ali ,najvise mi se dopadaju oni koji razmisljaju na temu,'da li bol treba uopste svrstati u bolesne manifestacije...pa samim tim i patnju.Pre bi je mogli nazvati opominjacem i cuvarom normalnog integriteta organizma ...
Najvise mi se zapravo dopadaju oni koji su zacudjujuce nemocni da opisu karakter i prirodu tog bolnog fenomena...
''Tvrdim'',da covek tek preko patnje ,te dusevne oluje,saznaje da je ziv,da postoji...pa sada,ti zakljuci kako je onima koji je ne iskazuju...
A,''najsladji''su oni koji se skrivaju...cudnovata je ta njihova nemoc,koja tada ozivljava..kako nemoc nekada u zivotu ''dobija na snazi''Koja je to snaga moci?
Nemoc- na vrhuncu moci -kako je moc tada slabasna...Kako nas danonocno miluje njena suparnica..
''Grubima radosti k,o hleba,a neznima zalosti k,o Boga,pevao je preosetljivi i dusom bogati Sergej Jesenjin....
Nesto lepo...
Smrtna dusa,prema Platonu,iz Timaja,za razliku od njenog besmrtnog dela ,nosi u sebi neizbeznost strasti:nasladu,bol koja udaljuje od dobra,neustrasivost i strah,zudnju i varljivu nadu.
(Prema hriscanskom pogledu na zivot,bol ne udaljava coveka od dobra,ona je tu da bi ga ocistila ipreobrazila)Platon ,se medutim,sudeci o bolu kao strasti,ali i o bolu koji nije samo fizicka patnja ,nego i briga,jad,tuga,i zalost,priblizava indijskom konceptu o svetu kao maji,pa i bolu kao prividu kojeg se treba osloboditi zarad ucestvovanja u istini Brame...
(budisticki odgovor..''.cetiri svete istine''...
-saznanje bola-odnosno patnje
saznanje uzroka patnje
saznanje neminovnosti unistenja patnje
saznanje sredstva za unistenje patnje...)
Bol kao strast...patnja -ljubavna kao strast... ''Bas je Platon -Platon.''..
cudno u svakoj ljubavi pitanje patnje je uvek prisutno , tokom citavog procesa a naravno kasnije takodje ona dobija na intenzitetu...
da li je moguce da jedna strana , ma koja , ne oseca patnju ili ona se skriva da bi se u nekom periodu rabuktala..
Patnja je najjača dok je u svježem stanju, protekom vremena (mislim) da ne može da se razbukta, ali može i dalje da postoji i to zahvaljujući isključivo nama koji smo je cijelo vrijeme vrijedno hranili i pravili joj oblike.
Po meni, patnja ne služi ni za šta, kažu da nas jača, ali ja mislim da nas samo čini ogorčenima, a kao takvi, nikom nismo potrebni, pa ni sebi.
Ne mislim ni da budemo pametniji, uvijek smo spremni na novu grešku, ma koliko mlatili glavom i govorili: neće više da mi se ponovi. Patnja je tako dosadno stanje, tapkanje u mjestu, tražeći izlaz.
Najbolje je zaboraviti, ne misliti! Meni je to jedini lijek. Kad te nešto zaboli, otplačeš nekoliko dana, odstružeš zid boli nekom jačom špartlom i ideš dalje....ne treba razmišljati o jednoj te istoj stvari , ona nas mjenja i razara, a da to i ne vidimo, nego...malo na vazduh, među ljude...naročito nepoznate, istraživati sebe u različitim situacijama, voljeti život, pusti patnju pjesnicima i filmskim režiserima, čuvaj svoje dobro koje posjeduješ.
Uh, pa kud onda baš na tebe da naletim!
Nema veze, nije to strašno ....ma zezam teeeee... Mislila sam na pjesnike po profesiji, jer ma šta radili, kad se vratimo kući i zatvorimo vrata, nove pjesme se pjevaju: stvarnost zvana ukućani, prijatelji.....i ona najvažnija
e ti se bas zezas sa profesijom...
ma sve je ok , to sam u hipu napisao tako mi palo na pamet...ja sam razuman covek , uf pa ja sebi kazem da sam covek hmmm, no dobro....
sve treba sagledati u svakom slucaju i svako iskustvo je dobro doslo i necem nas nauci samo me ponekad brine jedna stvar, tj. zapitam se dali je pravedno kad covek isuvise toga zna, sakupi iskustva ,razumno sve razluci i puf, dodje kraj zivota a sve je to sakupio...pa sta je onda odista vredno i vazno...
Po meni, patnja ne služi ni za šta, kažu da nas jača, ali ja mislim da nas samo čini ogorčenima, a kao takvi, nikom nismo potrebni, pa ni sebi.
Ne mislim ni da budemo pametniji, uvijek smo spremni na novu grešku, ma koliko mlatili glavom i govorili: neće više da mi se ponovi. Patnja je tako dosadno stanje, tapkanje u mjestu, tražeći izlaz.
...
Idiiiiiiii...Triooooooo ,ma da li je bas tako?
Ma,kada nas patnja''capi'' tesko da mozemo tako lagodno da se izvucemo!
Sta kazes,patnja je tako dosadna(sve si mogla da napises,ali da je dosadna...tesko da se mogu sloziti sa time )
Naravno,sigurna sam da znas da su i bol i patnja sinonimi zivota,pa stoga ''pustimo onda ljude da se probude i ozive''...!
Doba u kome zivimo i koje dolazi brzinom neuhvatljivog dusevnog krika, sugerise nam , da je potrebno da ostanemo budni za mnoge i sve brojnije zamke koje nosi sa sobom...Mi se nalazimo na prostoru karakteristicnom za opstu pometnju gubljenja vrednosti,bezglavom zivljenju ovde i sada,negiranju tradicije i prostoru koji je objavio unistavajuci rat bolu i svim njegovim manifestacijama,a ucinio da jos vise patimo (pokusavajuci da ga se sasvim resi...)
Sta je sa intelektualnom patnjom usled saznanja...?
I jos...negde napisah,da je patnja ponekad jedini nacin da oglasimo svoje postojanje!
Ma,Trio dobro je kada nas ''jos uvek boli''...jer to znaci ''da neko brine o nama'' i dalje u noc,sto bi rekao Raskoljnikov...
----------- Dopuna: 19 Dec 2009 2:56 ---------
tagore ::
ali ja jesam pesnik...
Tagore,oprosti sto''uskacem'' izmedju tebe i Trio,
Ali,to je zato sto velis,da si pesnicka dusa,i mozda je tako,mozda i ne...Znaci,umetnost biras da kroz nju '' pobegnes od sveta'' ,a preko nje, se sa njim,nanovo, sigurnije spajas..Geteove misli...Ako si pesnik,zaista?
Sad jos nesto...
Privlacenje koje osecamo od umetnika i umetnickog stvaranja uopste, vecno je i neodoljivo,i to svi znamo!Cudesna je ta stvaralacka energija koja svojom magijom ucini sebe univerzalnim ''davaocem sveze krvi'',mada ,mi ipak jos uvek ne znamo zasto i kako umetnik stvara...i zasto jedan pesnik bol i patnju koju oseca, stavlja na uvid covecanstvu tako, sto stvara vrhunske stihove,iza kojih bi dusevna muka sasvim nestajala!
Ali, nije sa svima tako..ima i drugacijih primera.Neke umetnike je velika dusevna bol zaustavila u stvaralackoj ambiciji...!I nikada vise nista nisu mogli da napisu...
Ne znam u kojoj si ti kategoriji ...ali,secam se da si nesto govorio na temu
muzike i cudesnih molskih harmonija.
Oni ,koji poseduju taj magicni tanani oset za ''instrument koji placuci-otvara vrata nasih skrovitih najosetljivijih dusevnih predela''-(kraljica- violina prvenstveno) Takvi muzicki koraci, lako pronalaze i uhodano ''marsiraju''nasim dusevnim nesvesnim bespucima ,oslobadjajuci sadrzaje koji nas mogu zestoko ''uzdrmati'
'A,mi,naravno, volimo, taj ''cudesni napitak'',pogotovo, pojedini, koji su muzikalni i imaju dara za te carobne tonove koji opominju ...i ukazuju na raskosnost ljudske senzibillnosti...
Sto je veci umetnik,veca je i njegova patnja!Ako je poznati pesnik ,pa napise sjajnu knjigu pesama,takvo umetnicko delo, onda dozivljavamo kao ''zrtvu prinetu na oltar''opsteljudske patnje ,ali i ublazavanje i osmisljavanje ove tegobe...
Poneki od nas,postuju i vole pojedine umetnike,jer oni svojim delima postizu nesto cudesno sa nama,i pomazu nam da se i mi ponekad osetimo slicni umetniku,(recimo pesniku,)i uzvisenije, i da osetimo da smo deo univerzuma...
ne smeta naravno sto se kako kazes ,ubacujes, svet je otvoren za svakoga a a svaka misao je divna koja pomaze da se neke stvare rasciste...
kazes ako si pesnik? da , jesam i uvek sam se sa tim ponosio i naravno mnoge stvari dozivljavam pojacanim intenzitetom sto me naravno ponekad uzdize o ovoj vetrometini zivota a ponekad spusta do krajnjih granica beznadja sa kojim se borim recima i naravno to je lek za senzibilitet...
"patio sam kroz nju kao da je to neki organ koji se granici sa mojom bolnom i istrosenom dusom nesposobnom da sam oseti svirepu slast bola...."
jasno mi je da ljubav stvara iluzije a sud o samom sebi najcesce je lazan no njeni udarci su ponekad puni sladostrasca a ponekad prepuni zuci a svako ko stoji na sredini neosetljiv je na bol...no nikad ne bih voleo biti na sredini...
ne smeta naravno sto se kako kazes ,ubacujes, svet je otvoren za svakoga a a svaka misao je divna koja pomaze da se neke stvare rasciste...
kazes ako si pesnik? da , jesam i uvek sam se sa tim ponosio i naravno mnoge stvari dozivljavam pojacanim intenzitetom sto me naravno ponekad uzdize o ovoj vetrometini zivota a ponekad spusta do krajnjih granica beznadja sa kojim se borim recima i naravno to je lek za senzibilitet...
"patio sam kroz nju kao da je to neki organ koji se granici sa mojom bolnom i istrosenom dusom nesposobnom da sam oseti svirepu slast bola...."
jasno mi je da ljubav stvara iluzije a sud o samom sebi najcesce je lazan no njeni udarci su ponekad puni sladostrasca a ponekad prepuni zuci a svako ko stoji na sredini neosetljiv je na bol...no nikad ne bih voleo biti na sredini...
@Tagore...pa ima nas jos koji nismo na toj sredini i ne bismo nikada voleli da budemo A,jos,nesto ,kazes bolna i istrosena dusa je tvoja,kako sam razumela!Ma,to ti se samo cini da je istrosena ,jer patnja ima jedan poseban i cudnovat dar,a to je, da nikada ne bude prezaljena,mi samo naucimo da zivimo sa njom,zapravo,nama se cini da smo prevazisli,ali gubitak recimo, voljene osobe je trajan,samo je potisnut i uskladisten duboko u nama ,a sve to cini nas zivot smislenijim i bogatijim i zbog toga smo na kraju price jako zadovoljni...(bolje je da nam se nesto desava,nego da ''camimo'' u dosadnoj i ucmaloj svakodnevici...)
Bajron je govorio da bi ''Bol tebalo da poducava mudre''(Kaze se da je patnja jedna od najboljih uciteljica mudrosti..),jer ''patnja je znanje''...koje cemu nas uci,zar ne ?
Tagore,priznaj,kada si tuzan,ili kada prolazis kroz neke teske emotivne trenutke ,cini ti se da nade vise nema,da ne postoji!Ali,nije tako,nasa ljudska priroda,prepuna je iznenadjujuce unutrasnje snage,posebno one koja nas ''podize'' i vraca ...
Drevni filozofi stoici,recimo Epiktet mudro su govorili,da i ako patnja dolazi spolja,ona je uvek nekako u nasoj vlasti i onda mi i ne znajuci upravljamo njome u zavisnosti od toga kako je prihvatamo...Ali,uvek dajemo sebi mogucnost da je najpre podnesemo,a potom i razumemo i steknemo kroz nju dublji uvid u ljudski zivot,a samim tim i visa saosecanja za druge(a,empatija,gde je tu...)...
Licno, svaka cast umetnosti uopste, jer smisao zivota duboko vezujem za nju,ali muzika i sve oko muzike,je pravi pucanj po sred srca...posebne vibracije i culni oseti onih, koji su u stanju da glasom svojim daju ili sluhom primaju melodije koje poneke od nas zestoko pomeraju 'iz zemljine orbite''...''barem ja, poznajem neke''koji su zaista posebni,vrhunski senzibiliteti koji se nikako ne mogu porediti sa uzivaocima i stvaraocima, drugih vrsta umetnosti...
Koje su to ''vratolomije dusevnih batrganja ,usled sladostrasnih udaraca pravo u centar naseg bica '',da ostanemo uvek zapanjeni ,nad tananoscu i osetljivoscu nasih najskrivenijih duboko pokopanih tajnovitih zelja-neizbeznost dubokih strasti koja nas odrzavaju u zivotu,koje su zapravo sam zivot,sama sustina postojanja...
"bolna i strosena dusa" je naravno pesnicka sloboda u kontekstu recenice i trenutnog stanja...naravno beznadje se prevazilazi spoznajom sebe....upravo u okruzenju svom imam druga epikurejca , mada sam i sam blizak tome , sa kime delim najtananije "tajne" i uvek se osetim sretan pukim postojanjem kada zajednicki dodjemo do saznanja da covek mora biti odista sebican i zadovoljavati svoje licne potrebe i slediti sopstveni put razvoja naravno ne gaziti preko drugih ali istaci sebe u prvi plan...vredno je u zivotu imati takve prijatelje , jednog ali vrednog...
slazem se za muziku i upravo sad uzimam svoju dzitru "yamaha" /koju sam inace kupio od svoje prve profesorske plate/ i sviram nesto sebi i tebi za dusu...nadam se da cujes kroz ovu noc akorde .Em,A7,D7/9....
slazem se za muziku i upravo sad uzimam svoju dzitru "yamaha" /koju sam inace kupio od svoje prve profesorske plate/ i sviram nesto sebi i tebi za dusu...nadam se da cujes kroz ovu noc akorde .Em,A7,D7/9....
..
Divni akordi... ,hvala ti...(sebi i tebi za dusu-bas si ovo onako cakano kazao,tako prisno,toplo i ljudski...)ali,sada, si ovim tonovima, uzbunio citavu vasionu,narocito, jer si poremetio ''zaglusni instrumentalni sum u koji smo potopljeni kao ribe u vodi''-Ne znam odakle ova misao,ali imam je i istinita je...
(Zasto,velike zemlje u agresiji na druge teritorije,skoro uvek po pravilu kao predhodnicu svoje okupacije i pred pocetak bombardovanja nekih od njenih gradova ( milenijumima starijeg od svake ''svete supe'' u zemlji agresora,satima''obradjuju stanovnistvo tih gradova.. hard rokom..(realizovana muzika ,u formi najgrublje ideologije...).-najveci doprinos anglosaksonske civilizacije evropskoj kulturi...)...
Nema ovo mnogo veze sa onim o cemu nas dvoje pisemo ,ali samo tek da spomenem u kakvom vremenu zivimo i sta slusamo...
Naravno,ja nikako i nikada,a verujem ni ti i,posto se razumesmo i slozismo oko nekih stvari...
A,ti tagore si i pesnik i filozof..negde procitah i naucih da je filozofiranje dar Bogova,sto i jeste, i to u onoj meri u kojoj su bogovi spremni da darom stvaranja obdare umetnike...Filozofija i umetnost se zaista veoma cesto ukrstaju u zivotu i svuda ,jer i jedno i drugo odrzava eros stvaranja,jer opet i jedno i drugo nastoje da se oslobode svih veza sa naukom i naucnim nacinom misljenja...(danka, naucila iz nekih knjiga...) I jos...Filozofija je po meni takodje umetnost(sada ces se mozda cuditi...)Ako je ona to,onda je ona isto kao i stvaralastvo,ako umetnoscu pokusamo napraviti iskorak iz sfere stvaralastva ,onda smo pali u mrezu racionalnog...
Gde sam sada zalutala ...Ovo mi je bilo veoma vazno da napisem...malo je prave muzike,zapravo da li je uopste ima...Ako,proterujemo Bol i Patnju,kako onda da ista osetimo?Pa mi onda proterujemo,sve sto remeti nas globalno orijentisani organizam,pa tako i muziku..(Ma sve napolje,bol,patnja,muzika,romantizam...sve ono sa cim se osecamo zivi i vitalni, i sve to treba uljuljkati,uspavati,istrebiti...''prisustvujemo sopstvenoj sahrani'' i tu nista ne mozemo...)
Ja zapravo zelim da kazem, da nesreca koja je zadesila covecanstvo je daleko dublja i slozenija,i ona je izraz visevekovne krize...Imamo veliki problem muzike koja je problem svih problema, savremene umetnosti,pa potom i filozofije..A to je mozda pocetak kraja...
''Oni od rodjenja slepi za umetnost i njene pojavne oblike,slepi su i za filozofiju''...A,ovo govorim radi toga sto se danas umetnoscu bavi''svako'',a filozofijom samo oni koji nikada nisu osetili nista culno...To mi veoma smeta...a verujem i tebi..
Tagore,napisi koju muziku ...
----------- Dopuna: 20 Dec 2009 1:18 ---------
Ma,evo ti nesto lepooo...
Hejjjjjjj!!!
Citat:
"bolna i strosena dusa" je naravno pesnicka sloboda u kontekstu recenice i trenutnog stanja...naravno beznadje se prevazilazi spoznajom sebe.
Naravno da je pesnicka sloboda,ne brini shvatila sam to kako treba...
kazes uzbunio sam vasionu, samo se nadam da ti se nije srucila na glavu....akordi molski su uvek puni neznosti...
primetim da si omrzla ovo potrosacko drustvo koje je ogrezlo u pohlepi...isto ja razmisljam i slazem se se sa tobom...
slazem se za stav o filozofiji koji iznosis...filozofija po meni ima majcinsku crtu briznosti jer nas usmerava ka novim vidicima i ja se prema njoj zaista tako i odnosim i naravno ona je sestra stvaralastvu i imetnosti uopste sto povlaci tezu za sobom ko ovo razume onda smo jos i bliski, da nekazem pobratimi...
pesnistvo zaklanja svaki pogled na bedu sveta dok u nam budi najtanje niti emotivnosti, parafraziram malo bretona....
ova poslednja konstatacija ti je na mestu...
kazi kakvu muziku volis i znacu ko si, ovo po meni zaista stoji....
da poklonicu ti i jednu pesmu kojoj reci potrebne nisu da bi shvatila ko sam JA i sta sam hteo da kazem...
....http://www.youtube.com/watch?v=P5l96u9TIzY
da i ovo sto si postirala sam takodje slusao i imam u svojoj kolekciji....
Ukupno su 313 korisnika na forumu :: 22 Registrovanih, 7 Sakriven i 284 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06 Korisnici trenutno na forumu: acikabig, arksi, blue boy, bobby, Bogdan-Tc, Da vam Bata nešto kaže..., drummer, FAMAS, goran9888, klodovik, lanmi:), magna86, NIx Car, Peki_92, Ričard, Sallke, Shonewizard, Srki_82, teacher, tradicija, Wraith, Žan Klod vam dam
Stranica generisana za 0.09 sec [0.088006 sec (user time) + 0 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.510.824 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Zaslužni građanin 
.
..
i ideš dalje....ne treba razmišljati o jednoj te istoj stvari , ona nas mjenja i razara, a da to i ne vidimo, nego...malo na vazduh, među ljude...naročito nepoznate, istraživati sebe u različitim situacijama, voljeti život, pusti patnju pjesnicima i filmskim režiserima, čuvaj svoje dobro koje posjeduješ.
....ma zezam teeeee... Mislila sam na pjesnike po profesiji, jer ma šta radili, kad se vratimo kući i zatvorimo vrata, nove pjesme se pjevaju: stvarnost zvana ukućani, prijatelji.....i ona najvažnija 
...Ovo mi je bilo veoma vazno da napisem...malo je prave muzike,zapravo da li je uopste ima...Ako,proterujemo Bol i Patnju,kako onda da ista osetimo?Pa mi onda proterujemo,sve sto remeti nas globalno orijentisani organizam,pa tako i muziku..(Ma sve napolje,bol,patnja,muzika,romantizam...sve ono sa cim se osecamo zivi i vitalni, i sve to treba uljuljkati,uspavati,istrebiti...''prisustvujemo sopstvenoj sahrani'' i tu nista ne mozemo...)
