10 najcudnijih zivotinja

• 5Ovo se svidja korisnicima: Srki94, mcrule, SlobaBgd, Dusan, Aco
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova lista se ne fokusira na ruznocu same zivotinje, vec na neuobicajene karakteristike kao i na njenu unikatnost. Neke postoje stotinama, pa cak i hiljadama godina, ali su nama ipak nove. Naravno, na neki nacin je veoma tesko odabrati samo deset od svih zivotinja na svetu, ali ovo je lista koja prednjaci sa zivotinjama koje su "posebne".

10. Guster sa naboranim vratom



Guster sa nabranim vratom, takodje znan i kao nabrani zmaj, dobio je taj naziv po velikoj "grivi" tj. naboru koze koji mu je obicno smesten pozadi, iza glave i vrata. Duge bodlje od hrskavice podrzavaju taj nabor koze i kad je guster uplasen, otvara usta pokazujuci svetlo roze ili zute nabore, i sami nabori se prikazu u narandzastim i crvenim nijansama. Cesto hodaju na cetiri noge kada su na zemlji. Kada su uplaseni pocinju da trce na sve cetiri a onda ubrza trceci na zadnjim nogama. Australijanski nabrani zmaj taj nabor koristi da bi odbio potencijalne grabljivice.

9. Dambo hobotnica



Hobotnice roda "Grimpoteuthis" su poznate i kao Dambo hobotnice, od peraja nalik na uho isturenih iz glave (tacnije, iz tela), nalik na usi leteceg slona Volta Diznija, Damba. Oni su bentonska stvorenja, zive u ekstremnim dubinama i neke su od najredjih vrsta hobotnica. Mogu da isperu transparentni sloj koze po volji i otvorene su okenaske zivotinje, za razliku od ostalih hobotnica.

8. Angoranski zec



Angoranski zec je vrsta domaceg zeca, uzgajan zbog svoje duge, meke kose. Zecevi su bili popularni kao ljubimci medju francuskom elitom sredinom 1700 - ih i prosirili su se na druge delove Evrope do kraja veka. Uzgajani su uglavnom zbog svog dugog runa, koje se moze ukloniti secenjem ili cupkanjem.

7. Tasmanijski tigar



Tasmanijski tigar je najveci poznati mesojed torbar modernog vremena. Poreklom iz Australije i Nove Gvineje, mislilo se da je istrebljen u 20. om veku. Znan je i kao tasmanijski tigar (zbog tigrastih pruga na ledjima) i kao tasmanijski vuk . Poneki primeri se mogu naci u fosilnim vrstama, ciji nas koreni vracaju u rano doba Miocena. Tasmanijski tigar je u Australiji bio istrebljen stotinama godina pre nego sto su Evropljani naselili kontinent, ali je preziveo na Tasmaniji sa drugim endemskim vrstama, ukljucujuci tasmanijskog djavola. Veliki lovovi na ove zivotinje ohrabljeni jos vecim nagradama su uglavnom najveci krivci za njihovo istrebljenje, ali ostali faktori su takodje i bolest, upoznavanje sa psima, kao i ulazak ljudi u njihovo prirodno staniste. Iako su zvanicno oznaceni kao istrebljena vrsta, vidjenja ovih zivotinaj se i dalje prijavljuju.

6. Kljunar



Kljunar je polu - vodeni sisar koji je moze pronaci u istocnoj Australiji. Zajedno sa cetiri vrste bodljikavog mravojeda, kljunar je jedan od pet sisara koji legu jaja umesto radjanja mladunaca. Bizaran izgled ovog sisara koji leze jaja sa pacijim kljunom je zapanjio prirodnjake kada su ga otkrili. Jedan je od retkih sisara koji su otrovni; muski kljunar ima mamuzu na zadnjim nogama, koje ispustaju otrov koji moze naneti jak bol ljudima. Unikatne karakteristike kljunara cine ga vaznim subjektom u studiji o evolutivnoj biologiji, kao i prepoznavajucim simbolom Australije; pojavio se kao maskota na nacionalnim dogadjajima, i takodje se nalazi na nalicju australijskog novcica od 20 centi.

5. Narval



Narval je arkticka vrsta kita. Jedna je od dve vrste belog kita. Najizrazitija karakteristika muskog narvala jeste izuzetno duga kljova, sekutic koji se projektuje sa leve strane gornje vilice i formira levostrani heliks (spiralni zavoj). Kljova moze da izraste do duzine od 3 metra i da tezi 11 kilograma. Otprilike jedan u 500 muzjaka ima dve kljove, a to se desi ako desni sekutic, koji je mali, takodje izraste kao i levi. Svrha kljove je bila predmet mnogih rasprava. Rane naucne teorije su sugerisale da je svrha kljove da busi led koji prekriva Arkticko more, koje je staniste narvala. Druge teorije navode da kljova sluzi za eho - lokaciju. Skoro, naucnici su verovali da je kljova primarno koriscena kao sredstvo za privlacenje paznji zenki i za dominaciju: muzjaci sa duzom i vecom kljovom imaju vise izgleda da se dopadnu zenki.

4. Riba ribolovac



Riba ribolovac je dobila ime po svom karakterisicnom nacinu pogibelji, kao i mesnatoj izraslini iz glave ribe koji deluje kao mamac. Takodje imaju bodlje isturene iz glave, koje su pokretne u svim pravcima. Izraslina moze da se pomera napred i nazad u brzim neravnomernim pokretima da bi oponasao zivotinju koja je plen, ili da deluje kao mamac da bi namamio druge grabljivice. Posto su pojedinci verovatno lokalno retki, pronalazenje partnera je veoma problematicno. Kada su naucnici isprva poceli da ispituju ovu vrstu ribe, primetili su da su svi primerci zenke. Ovi primerci nisu bili bas mali, dvadesetak centimetara dugi i skoro svaki je imao zakacenog parazita. Ispostavilo se da su ti paraziti u stvari ostaci muzjaka, jer muzjak ove ribe preko ugriza ubacuje spermu u zenku, i ostaje zakacen za nju kao parazit dok se njegov zivot polako gasi.

3. Morski zmaj



Nazvan po zmajevima iz kineske mitologije, morski zmaj lici na plutajucu algu dok lebdi u vodi punoj algi. Morski zmaj, sa zelenim, narandzastim i zlatnim nijansama preko tela, prekriven je listolikim dodacima, koji ga cine odlicno kamufliranim. Samo ga vijorenje sitnih peraja i kretanje ociju otkriva. Nemaju zube niti stomak i hrane se iskljucivo skampima. Znani i kao australijski morski konjici u Australiji, pronalaze se u mirnoj, hladnoj vodi koja se krece u intervalu od 10 do 12 stepeni. Juzno australijanska vlada je zastitila ovu vrstu.

2. Jeti kraba



Jeti kraba je vrsta raka otkrivena 2005. godine u Pacifiku. Ovaj dekapod (vrsta raka) je dug oko 15 centimetara, prepoznatljiv je po svilenkastoj plavoj dlaci, nalik krznu, koje mu prekriva noge i kljesta. Pronalazaci su se dvoumili da li da ga nazovu jeti jastog ili jeti kraba. Bazirano na morfologiji kao i molekularnim podacima, ova vrsta je je stvorila novi rod i familiju (vrstu Kiwaidae). Zivotinja ima veoam smanjene oci zbog manjka pigmenta, i smatralo se da je slepa. "Krzno" sadrzi odredjenu "filamentous" bakteriju koju zivotinja moze da koristi da detoksifikuje otrovne minerale iz vode. Alternativno, moze da se hrani bakterijom, iako se smatra mesojedom. Njegova ishrana se takodje sastoji od zelenih algi i malih skampa.

1. Celakant (Latimerija)




Celakant ili latimerija je morska riba sa kostanim skeletom (kosljoribe) iz klase sakoperki . Njeni najblizi rodaci su ribe dvodihalice i tetrapodi. Celakanti vaze kao najpoznatiji primer zivih fosila. Fosili ove zivotinje stari su izmedu 409 i 70 miliona godina. Verovlo se da su nestale u periodu krede. Primerci ove vrste su ulovljeni 1938. blizu obale Juzne Afrike i 1999. kod Celebesa. Juznoafricka vrsta je ponovo primecena vise puta u istom regionu (Južna Afrika, Komorska Ostrva, Tanzanija, Kenija).

Prosecna tezina vrste koja zivi uz jugoistocnu obalu Afrike je 80 kilograma, a duzina do 2 metra. Odrasle zenke su nesto manje od muzjaka. Po kostima u uhu (otolitima) naucnici su zakljucili da ova vrsta zivi izmedu 80 i 100 godina. Njihovo staniste je na 90-200 metara ispod morske povrsine, ali se mogu naci i na dubinama do 700 metara. Boja im je tamno plava, sto ih stiti od grabljivaca. Indonezijska vrsta je braon boje. Oci su im vrlo osetljive i reflektuju svetlost. Love u oblastima dubokih korala ili vulkanskih grebena, iskljucivo u vrlo tamnim uslovima.

Zenke radaju zive mladunce koji su odmah sposobni za samostalan zivot. Trudnoca im traje 13-15 meseci. Pretpostavlja se da oko 500 preostalih jedinki ove vrste zivi u zapadnom Indijskom okeanu.

Izvor:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2012 13:55

Najjaca je Dambo Hobotnica

Dopuna: 20 Jan 2012 13:59

Mada nije los ni ovaj krzneni kraba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najružnije biće na planeti: Afrički mravojed

Afrički mravojed (Orycteropus afer) je noćna životinja koja se hrani skoro u potpunosti mravima i termitima. Nastanjuje otvorene šumske oblasti, šikaru i pašnjake Afrike južno od Sahare. Može narasti od 105-130 cm, sa repom duljine 45-63 cm i težinom 40-65 kg. U potpunosti se prilagodio svojoj specijaliziranoj ishrani – dugom cjevastom njuškom pravi pokrete širine 30 cm po tlu i tako traži svoju hranu.