Blog korisnika ekvinocijum
| "Cuda Sv. Vasilija Ostroskog" | |
|---|---|
| 07 Apr 2008 11:42 | Idi na vrh |
| Sa sajta:
http://www.ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=532 "ЧУДА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ Беседа оца Јоила, дугогодишњег чувара кивота Светог Василија Острошког и настојатеља манастира Светог Кирила и Методија. Браћо и сестре, Ево дођох из Црне Горе да вам донесем благослове од великих чудотвораца: светог Василија Острошког, светог Кирила и Методије, светог Петра Цетињског, светога Јована Крститеља и осталих светитеља који су у нашој малој Црној Гори. Ја сам имао једну изузетну част да су ме поставили на једно најузвишеније место на Балкану а можда и даље. Од августа месеца, 1991. године, одредио ме је митрополит Амфилохије да будем чувар кивота светог Василија Острошког. За девет година које сам провео горе толико бих могао чуда да испричам како Господ велика чуда чини преко Својих слуга што је казао и већа ће чуда чињети од ових што их видите. Ја често причам како за 2000 година ови несрећни људи на овој планети не спознаше праву истину и праву вјеру која на сваком кораку се доказује. Да ми ништа није Господ оставио него само светога Василија Острошкога Чудотворца, скоро 400 година како по оној малој пећинској цркви, физички малој, али безграничној, сливају се ријеке живих људи са свих крајева свијета. И можемо слободно да речемо као оно у Еванђељу да слијепи прогледају, глуви прочују, глувонијеми проговоре, узети ходају, губави се чисте. И једно чудо, баш кад сам хтио да идем у овај манастир што смо саградили код Колашина, посвијећен Кирилу и Методију. Био је август мјесец. Доводи мајка сина, негде око 26 година старог. Она каже мени, вели: оче, овај мој син је глувонем; а мени нека инспирација светог Василија, па пред Богом рекох, ако Бог да од данас неће бити глувонијем и прочитам молитву кратку што читам већином неком болеснику. Помажем га уљем из кандила светог Василија и кажем: како се зовеш, а он Миодраг каже, Миодраг се зовем, ја га питам даље нешто, он говори чисто. Мајка се чуди, почела да плаче, је ли то истина, а онај народ ћути. Ја после помислим колико је чуда учинио свети Василије, да никад није чуо никакву ријеч, окле њему српски језик сад да говори. Па онда, дао му глас да говори, дао му уши да чује. Ко би то могао данас на свијету, каква медицина то да уради? А ево, 1993. године Христина Јоковић из Никшића, Зорана и Вјере Јоковић, слијепа од рођења, и рођена у седам месеци, и још болесна од леукемије, и довели су је са клинике, треба за пар дана да умре и они као задње доводу је у Острог. Ја читам молитве, то није да ми је неко причао други; после два сата она је видела као онај што најбоље очи овде има. Никад јој није требало ништа да ставља, ни наочаре ни ништа, а кад су је повели на клинику да виде да ли има леукемију, леукемију није имала. То је сад здраво дијете, баш су је доводили и ја кажем свратите овамо да покажемо чудо Божије и светог Василија Острошког. Толико бих вам причао чуда да бисмо сатима остали. За светог Василија можемо да ријечемо да слијепи прогледају, глуви прочују, глувонијеми проговоре, узети ходају, губави се прочисте. Две дјевојке доведу у колицима и сад једна устане и хода, а друга не. Ја размишљам зашто није свети Василије урадио за обе да устану, али после овако долазим до закључка: она што је устала свети Василије зна да ће јој спасти душу јер неће упаднут ни у какве гријехе теже, а ова да се исцијели она би упала у гријехове јер Господ гледа на спасење душе. Господ воли светог Ђорђа и светог Димитрија и велике чудотворце, а погледај колико су муке прошли, јер Он им је показао каквом ће Га смрћу прославити. Зато се многи варају, а кад му дође некакво искушење он почне да хули на Бога и на Цркву и на свете, вели: шта је ово мене ко да сам разрушио све цркве, а то се на њега излила Божија љубав да не оде у вјечни пакао. Не познаје да отац кара своју дјецу да буду боља. Толико бих имао ја да причам о чудима светог Василија која сам доживео ту, да је чак свети Василије васкрснуо једну жену из Далмације. Дошао је код игумана Георгија један човек из Далмације и каже: оче, (а ја сам био тада просветни радник нијесам био у монаштву), нешто Ви треба да причам једно чудо. И он је испричао. Има жену и петоро дјеце, шесто дјете кад се родило жена је добила тровање крви, мучили су се око ње и лекари су рекли може да је носи кући и да умре код куће. И он је понио, вели три дана је била ту и трећега дана жена зину и умрије. Падоше она дјеца на њу, почеше да вриште, ја пао на сред куће, па завапих: "Свети Василије, чудотворче, ако ћеш икада да ми помогнеш, помози ми данас". Оче, отварају се врата од кухиње, улази свети Василије са оном митром плавом, погледа мене, пође ка жени, дуну јој у уста и жена устаде. Ено, вели, сад чува говеда, потпуно здрава. И ја сам често помишљао, закључио сам да сигурно има толико слободу пред Господом.... У Острогу, долази хиљаде људи, буде врућ ваздух. Ја ујутро отворим кивот, мирише ми на ливадско цвијеће и на неку свежину. И сад мене прича једна жена, има 55 године, била је дјевојка и била је у доњем манастиру. И сеђеле су код онога дрвета на оном зиду и каже у поноћи иде владика са жезлом, ореол му око главе, и вели, улази у цркву, проведе неколико времена, опет се врати горе уз оне окуке, а ми га све посматрамо. Свети Василије је један од најчуднијих светитеља које сам ја могао до сад да упознам. Није то само било неке године, па опет неке године. Многи мисле да је то болест некаква мождана кад ђаво ухвати човека. И оно схизофренија један степен, други степен, то су само ђаволи, нечисти духови који су ушли, јер кад човек направи неки гријех јак, велики гријех, мислим смртни гријех, тада има право сатана да уђе у особу. И то се већином после некаквога догађаја збива. Једна је била, довели су је тројица људи 40-их година, уствари донијели. Мршава једна жена, тамо негде из Источне Србије, не сјећам се одакле. Али она тројица не могу да је спутају, она хоће да прескочи преко зида, она вришти и то пада малтер цркве, како је то било опасно. И они је унијесу, ја кажем ставите је ту на тај плочник, они је легну на плочник, држаху јој руке, ноге да не побегне. Ја уђем у олтар, узмем онај босиок и оне свете воде светог Василија и унакрс окадим. Кад је завриштала од оне воде. То је ужас. Ја питам јел' крштена ова жена, они кажу није. Па, како сте је довели некрштену, знате ли да у некрштене улази ђаво како хоће. И тада се крштавало доље, ја нијесам могао од гужве да је крстим. И они је однијесу доље. И увече она долази фина смирена жена. Ја кадим, у припрати, кад видим ја изобличи се лице, зграби кадилицу, онај народ поможе, некако отворе јој руке и узму кадилицу. Опет је доводе сјутра ујутру, она дошла па каже: "Они двојица не могаше издржат, а ја остадо'". Демон говори из ње, три демона била, два отишла један остао. Да сам могао ово да забиљежим на касетофон, али кад ти се не нађе при руци. После прочитамо молитву светог Василија Великог против демона, врати јој се лик, све се умири, свети Василије отјерао га. Каже: "Оче, опростите, ја нисам ништа знала, ни шта говорим, ништа, опростите ми ако сам нешто увредила..." После једно шест месеци је дошла фина, здрава жена и написала је све. Ово запамтите, необично је важно да би се исцелио да се исповедиш, јер 99 од сто болести јесте гријех. Кад ти оболи душа, оболи и тијело. Значи, кад се ти исповиједаш ти очистиш душу. Један је посматрао како се људи исповједају, имао је духовне очи да то види. Кад год изговори гријех падне змија доле на патос, закопрца се и цркне. Тако редом, кад једна змија велика се појавила, ћути, па се пружа, па се врати. Вели: имаш ли брате, још нешто? Немам. Био је неки велики блудни гријех и од стида није хтео да га каже. Видео сам да неки људи не исповедају грехе него морамо ми да питамо. Тако сам питао у Острогу, а један комуњара слушао тамо и написао у новинама. Вели: ма, кога су оно, вели, поставили код светог Василија, некаквог удбаша, све нешто испитује, поставља питања. И тако написао читави чланак. После ви можете постављати питања, а ја бих се укратко осврнуо сад на ове проблеме које имамо ми свештеници, то је, мислио сам да су у Србији сви људи крштени, међутим, у Србији таман је скоро као у Црној Гори, као права браћа, могу слободно да поручим, ми се не разликујемо него смо права браћа. Не можемо се одвајати: Срби из Црне Горе су исто Срби. Крштење знате шта је? Да се упишете у књигу вјечнога живота, потребно је да се крстите и немојте да кажете ми ћемо сјутра, па кум ми је у Швајцарску, па све тако. Не чека кума ђаво, да ли ћете погинути у саобраћајној несрећи, или срчана или мождана кап, многи су се прешли тако. Један момак у Острогу, а ја сам све до 1995. крштавао, каже: кад сам кренуо, оче, од Подгорице, возим онако брзо кад један старац на сред пута ми стао. Ја морам скренути, 'оћу ли ударит у ону тамо брезу и завршит тако. У то се сетим Острога и светог Василија и пројурим – ништа. Само била приказа нека ђавоља да би га спречио да се не крсти, да погине. Тако се ђаво труди да те одврати од крштења или од Христа или од нечега, то је немогуће шта он ради. Ако се не крстиш, ако си неисповијеђен, ако се ниси причешћивао, сатана има право да ти душу мучи. Причаћу један случај код светог Арсенија, ја сам тада био просветни радник али то сам доживио. Мирко Секулић један, који је близу манастира живио, његов брат је био народни херој, тада су убијали браћу па су хероји били, умро је нагло. Док су га ставили на кола хитне помоћи и довезли у медицински центар Крушевац, установили су да је умро. У мртвачницу су га ставили, сестра код њега остала док дођу из Даниловграда да га пребаце. Кад он наједанпут се протегне дугајлија, био је висок, вели: шта је ово са мном? Врате сандук у погребно и Мирка довезу кући. И сад њему каже игуман Серафим, управитељ Острога, био је четири године тамо. Много ми је послужио, тачно по Божијем промислу за мене је био. И каже њему пок. игуман Серафим, вели: Мирко, видиш шта си доживио, можеш ли ти да нам испричаш шта си доживио то кад си умро. Каже овако: "Оче, кад сам умро, тада сам изашао из тијела, и видио сам тијело као свучену хаљину, и видио сам читав народ и чуо сам све гласове, али овако све ми кроз руку пролази али нисам ништа осећао, али се сјећам да сам онај. И наједанпут сам прошао горе на небу кроз некакав тунел и тамо сам наишао на једно огромно поље, а тамо бијаше велика висока златна капија, а пред капијом један старац са дугом брадом и један младић са крилима и са мачем у руци". Он појма нема шта се догађало. И каже ту бијаше народа и црнаца и бијелаца и стараца и дјеце и жуте расе и свега. И вели, све нешто они одвајају овамо и онамо. Пита младић са крилима: "Шта ћемо са њим, Петре?" А он каже: "Остави га још да живи". Тада сам, вели, оживио. И игуман њему каже: Мирко, исповједи се, иди у цркву редовно, причешћуј се, јер и светима се ретко указало тако нешто... Међутим он није послушао савет игумана Серафима, радио је недељом и празницима. И изненада је умро... И ево шта су ми испричали... Овде где је он сахрањен, има једна пећина, горе само отвор, горе високо, само да би могао песницу да провучеш, унутра кука неко, ја кажем: ко си ти тамо што се тако мучиш, кад оно јадан Мирко, па су ми – каже – убацили овамо једну огромну свињу, па ме мука мучи нит' могу свињу избацити, нити ја могу изаћи. Погледај шта је свиња ђаво. Значи он има право после неисповијеђену и неприпремљену душу да даље мучи и зато каже Његош: обрати се душо изгубљена, проли сузе покајања пред Творцем милоснијем, благи Творац многомилостив опростиће твоје заблуде и прибројит те у своје блаженство. Види шта је нама Бог дао, хришћанима православним. Највећа блага, и ако после погреш |
|
| Slishitsja...Pozalujstja ... | |
|---|---|
| 07 Apr 2008 11:35 | Idi na vrh |
| http://www.ihtus.us/images/stories/audio/12aa4_janna01.mp3 | |
| Da li Vas neko voli? | |
|---|---|
| 13 Mar 2008 09:01 | Idi na vrh |
| Dodje, po nekad, trenutak u zivotu kada se zapitate :
"Da li Vas neko voli? " Okrenete se i ugledate neke oci i pridjete im sa pitanjem : " Da li Vi mene volite"? Nakon nekog vremena okrenete se i vidite neke druge oci koje Vas gledaju . Upitate li i njih : "Da li Vi mene, mozda volite?" Nedugo zatim se pojave i trece oci... I ptanje : "Da li Vi mene zaista , ali zaista - volite?" Pa cervrte ... Pa...pa... Paaa ... dodje li vreme kada ce Te da pomislite da su to bile sve vreme neke "iste oci" i neka "ista pitanja": " Da li Vi ...?"... Hmmm... Ili mozda nisu? Mozda bi mogli da se , bar po nekad zapitate : " Da li Vi nekoga , ali zaista nekoga volite...?" Osim sami seBe i mozDa svoje - gordosti i sujete . P.S. : Da. Bas danas i na "Vas sretan broj" ... HMmmm...! 
|
|
| Sent Egziperi: "Mali princ" | |
|---|---|
| 18 Nov 2007 13:13 | Idi na vrh |
| Mali princ
Antoan de Sent Egziperi " Tada se pojavi lisica: - Dobar dan - rece lisica. - Dobar dan - pristojno odgovori mali princ, okrene se ali ne vide nista. - Evo me ovde - rece jedan glas - pod jabukom. - Ko si ti? - upita mali princ. - Vrlo si lepa... - Ja sam lisica - rece lisica. - Dodji da se igramo - predlozi joj mali princ. - Tako sam tuzan. - Ne mogu sa tobom da se igram - rece lisica - Nisam pripitomljena. - O, oprosti! - rece mali princ. Ali razmislivsi, on doda: - Sta to znaci "pripitomiti"? - Ti nisi odavde - rece lisica - sta trazis? - Trazim ljude - rece mali princ. - Sta to znaci "pripitomiti"? - Ljudi - rece lisica - imaju puske i love. To je bas nezgodno! Jedino to ih zanima. Trazis li kokosi? - Ne - odvrati mali princ. - Ja trazim prijatelje. Sta to znaci "pripitomiti"? - To je nesto vec odavno zaboravljeno - rece lisica.- To znaci "uspostaviti veze". - "Uspostaviti veze?" - Naravno - rece lisica. - Ti si za mene jos uvek samo decak slican stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica kao stotine hiljada drugih lisica. Ali ako me pripitomis, bicemo stvarno potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu. - Pocinjem da razumem - rece mali princ. - Postoji jedna ruza... milim da me je ona pripitomila... - To je moguce - rece lisica. - Na Zemlji ima svega i svacega... - Ah, to nije na Zemlji - rece mali princ. Cinilo se da je lisica vrlo radoznala: - Na nekoj drugoj planeti? - Da. - Ima li na toj planeti lovaca? - Nema. - Gle, to je zanimljivo! A kokosi? - Nema. - Nista nije savrseno - uzdahne lisica. A lisica se vrati svojoj misli: - Moj zivot je jednolican. Ja lovim kokoski, ljudi love mene. Sve su kokosi slicne i svi ljudi su slicni. Ja se dakle, pomalo dosadjujem. Ali, ako ne ti pripitomis, moj ce zivot biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka sto ce se razlikovati od svih ostalih. Drugi me koraci teraju pod zemlju. Tvoji ce me kao muzika mamiti iz brloga. I onda pogledaj! Vidis li, tamo dole, on zitna polja? Ja ne jedem hleb. Zito meni nista ne znaci. Zitna me polja ni na sto ne podsecaju. To je tuzno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kad me pripitomis. Zito, koje je zlacano, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sapat vetra u zitu... Lisica zacuta i dugo je gledala malog princa. - Molim te, pripitomi me...- rece ona. - Vrlo rado - odgovori mali princ - ali nemam mnogo vremena. Moram pronaci prijatelja i upoznati jos kojesta. - Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi - rece lisica. Ljudi vise nemaju vremena da bilo sto upoznaju. Oni kupuju vec gotove stvari kod trgovaca. Ali kao ne postoje trgovci prijateljima, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me! - Sta moram uciniti - upita mali princ. - Moras biti vrlo strpljiv - odgovori lisica. - Prvo ces sesti malo dalje od mene, eto tako, u travu. Ja cu te gledati krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor svih nesporazuma. Ali ces svakoga dana moci sesti malo blize... Sutradan mali princ ponovo dodje. - Bolje bi bilo da si dosao u isto vreme - rece lisica - Ako budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti srecna vec u tri sata. Sto vreme bude dalje odmicalo, bicu sve srecnija. U cetiri sata bicu vec toliko uzbudjena i uznemirena: otkricu cenu srece! Ali ako budes dolazio bilo kada, ja nikada necu znati za koji sat da pripitomim srce... Za to su potrebni pravi obredi. - Sta je to obred? - upita mali princ. - I to je nesto davno zaboravljeno - rece lisica. - To je ono sto jedan dan cini razlicitim od drugoga, jedan sat razlicitim od drugih sati. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred. Oni cetvrtkom plesu sa seoskim devojkama. Zato je cetvrtak divan dan! Ja se odsetam, cak do vinograda. Kad bi lovce plesali bilo kada,svi bi dani licili jedan na drugi, a ja ne bih imala odmora. Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se priblizio dan rastanka: - Ah! - rece lisica... - Place mi se. - Sama si kriva - rece mali princ - ja ti nisam zeleo nikakvo zlo, ali ti si htela da te pripitomim... - Naravno - rece lisica. - Ali sad ti se place! - rece mali princ. - Naravno - odgovori lisica. - Time, znaci, nista ne dobijas! - Dobijam - rece lisica - zbog boje zita. - Zatim se vrati da mi kazes zbogom, za cu ti pokloniti jednu tajnu. Mali princ podje da pogleda ruze. - Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos niste nista - rece im on. Niko vas nije pripitomio, a ni vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih lisica. Ali ja sam je napravio svojom prijateljicom, i ona je sada jedinstvena u svetu. Ruzama je bilo vrlo neprijatno. - Lepe ste, ali ste prazne - rece im on jos.- Za vas covek ne moze umreti. Zaista, obican bi prolaznik poverovao da moja ruza lici na vas. Ali ona je sama vaznija od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zalivao. Zato sto sam ja nju stavio pod stakleno zvono. Zato sto sam ja nju zastitio zaklonom. Zato sto sam zbog nje poubijao gusenice (osim one dve-tri sto sam ih ostavio radi leptira). Zato sto sam ja nju slusao kako se zali, hvali, ili kako ponekad cak i cuti. Zato sto je moja ruza. I opet se vrati lisici. - Zbogom - rece on. - Zbogom - rece lisica. - Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Vazno je ocima nevidljivo. - Vazno je ocima nevidljivo - ponovi mali princ da bi zapamtio. - Vreme sto si ga izgubio za svoju ruzu cini tu ruzu tako dragocenom. - Vreme sto sam ga izgubio za moju ruzu... - ponovi mali princ da bi zapamtio. - Ljudi su zaboravili tu istinu - rece lisica. - Ali ti ne smes da je zaboravis. Ti postajes zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu... - Ja sam odgovoran za svoju ruzu... - ponovi mali princ da bi zapamtio." Predivna "prica" ... http://www.tvorac-grada.com/knjige/bajke/maliprinc.html |
|
| "Tri metera somota..." | |
|---|---|
| 07 Nov 2007 09:25 | Idi na vrh |
Evo jedne tamburaske pesmice : 
Tri metera somota Tri metera somota zar te nije sramota što ti ljubiš mlada momka matora devojka ...
Sve devojke matore treba da se zatvore da ne ljube mlade momke matore devojke... 
A i momci matori baš su pravi zlotvori oni ljube cure mlade pa im svašta rade ...
Široka je avlija mati viče Milica, a Milica na Dunavcu voza se u čamcu ...
Tri metera i jos tri curo suknju podigni i šalvare skidaj dole tako i Baća vole ...
Tri metera od cica curu hvata groznica, hvataće je i kolera kad nema švalera... Vataće je bolest jača kad nema svirača ... 
Otkud tebi Milice žandarske rukavice ,
kupio mi žandar Đura da mu budem cura... 
Tri metera somota svekrva mi ne treba šta će meni svekar ludi da me rano budi šta će meni ta kolera što laje ko kera...
Da l` volete i Vi , novu , mladu tamburicu kad vam na uvce sviri ?
|
|
| "Kako unistiti sopstvenu vezu" | |
|---|---|
| 14 Sep 2007 11:39 | Idi na vrh |
| Kako uništiti sopstvenu vezu
Ivana Milaković 14.09.2007. Različiti su razlozi koji mogu dovesti do propasti veze, bilo da se radi o braku ili ne. Neki od razloga javljaju se češće nego drugi - evo koji su najčešći (na opisane načine ponašaju se i muškarci i žene, krivica nije do jednog pola više nego do drugog). 1. Stavljanje sopstvenih potreba ispred potreba onog drugog - uvek. Naravno da i vaše sopstvene potrebe treba da budu zadovoljene, u suprotnom biste se osećali nesrećno, zapostavljeno i iskorišćeno, ali ako samo na svoje potrebe mislite, dovodite do toga da se partner ili partnerka osećaju nesrećno, zapostavljeno i iskorišćeno. Na vama je da pružite, što više možete, da se potrudite oko potreba voljene osobe. Ako ona konstantno ne uzvraća istom merom, znači da pružate pogrešnoj osobi. Tada bi partneru ili partnerki trebalo skrenuti pažnju na problem, pa ako u razumnom roku (promene se ne događaju preko noći, za njih je potrebno vreme) ne dođe do poboljšanja, okončati vezu u kojoj se loše osećate. 2. Opravdavanje neverstva, bilo da se radi o emotivnom ili fizičkom neverstvu. Prevara voljene osobe nije opravdana. Ona je često simptom već postojećeg problema, ali nije rešenje tog problema, a svakako nije opravdana. Prevara povređuje voljenu osobu i uništava poverenje koje postoji među partnerima. Ako niste srećni u vezi i ne verujete da se to može popraviti, a mislite da biste s nekim drugim bili srećniji, prvo okončajte postojeću vezu, a onda se upustite u novu. Nemojte "štrpkati" malo od jedne, malo od druge osobe, ni zbog njih ni zbog vas samih, jer tako ni ono što dobijate neće biti celovito i neće vam doneti potpunu sreću. 3. Očekivanje da će sve biti lepo i bez problema. Neće - u svakoj vezi se dese bar neki problemi. Nekom paru će se desiti problemi s novcem; nekome će smetati roditelji, rodbina ili prijatelji voljene osobe; mogu se desiti zdravstveni problemi, seksualni problemi, problemi s decom... U dobru i u zlu, kaže se, a ne samo dok vam je lepo, inače "nećete više da se igrate". Ovo ne znači da treba stalno da budete zgrčeni i isprepadani zbog mogućih problema, ali budite svesni da će teškoće u nekom trenutku naići i da će na vama kao na paru biti da se izborite s njima, što znači da treba da se borite oboje, zajednički. Ako vam uspe, to će vam još i ojačati vezu, a ako pokleknete pred prvim problemom prosto jer se pojavio, bolje da niste ni počinjali vezu (osim što ste, eto saznali da ste za vezu nezreli). 4. Tražiti brzo rešenje. Život nije isto što i televizijska serija o porodičnom životu, u kojoj se u svakoj epizodi javi neki problem, ali u roku od pola sata, koliko traje epizoda, taj problem bude rešen. U životu, najčešće, rešavanje problema traje - ako, recimo, tražite da se voljena osoba promeni, čak i ako je ona voljna da se prilagodi vašim potrebama, proces menjanja će trajati. A biće neophodno i da se vi povremeno prilagođavate, jer zaista nije verovatno da ćete se od samog starta idealno uklopiti. Odbijte da se prilagođavate, odbijte da budete strpljivi (podrazumeva se da oba partnera treba da se prilagođavaju i budu strpljiva), i možete biti sigurni da će vam veza propasti. Postoji još razloga koji mogu dovesti do propasti veze - mi smo naveli one najčešće. Izbegnite da se ponašate na opisane načine, kao i da budete u vezi s nekim ko se ponaša na neki od opisanih načina, i vaša ljubav imaće dobre šanse da opstane. Preneto sa : http://magazin.krstarica.com/l/ljubav-i-seks/kako-unistiti-sopstvenu-vezu/ |
|
| Zenska molitva -pred spavanje | |
|---|---|
| 01 Mar 2007 23:00 | Idi na vrh |
| "Ženska molitva
(pred spavanje) Sada kada liježem da spavam, Molim se za čovjeka koji ne sliči gmizavcu ... Za onog koji je zgodan, pametan i jak... Njega nije sram da prizna kad griješi … On misli prije nego što išta kaže... A kad obeća da će nazvati, ne treba mu 6 nedjelja. Molim se da je stalno zaposlen... Ne gubi živce kada je nervozan ... Pomjeri mi stolicu, otvori vrata... Masira leđa, i sam moli da to ponovo učini... Oh, pošalji mi čovjeka koji će voditi ljubav sa mojim umom... Onoga koji će znati šta da odgovori kad pitam: "Da li sam debela?" Onoga koji će voditi ljubav sa mnom dok ja to budem htjela... I donijeti sendvič kada ode do kuhinje... Molim se da me ovaj čovjek voli beskrajno mnogo... I nikad me neće porediti sa najboljim prijateljem... Unaprijed Ti hvala, i sada ću čekati, Jer znam da ćeš ga poslati prije nego li bude kasno !!!" Sajt : http://www.sexedukacija.cg.rs/aktivnosti/top302004.php P.S. Da li se i Vi , drage nase sugradjanke , molite na slican nacin ? Very Happy
|
|
| Hajdemo sad o "lazovima"... | |
|---|---|
| 28 Feb 2007 10:47 | Idi na vrh |
| " Kako prepoznati lažova?
Svako ko tvrdi da nikada ne laže, sasvim sigurno laže. Svi mi lažemo samo su razlozi za to različiti. Neko laže jer je prevario devojku / dečka, ili zato što kasni ili iz nekog trećeg razloga. Najčešće je to i zbog nesigurnosti, onda će lažov slagati za ime, materijalno stanje, pa i za poreklo. Međutim, ima i onih koji lažu zbog kompleksa, tako da će oni slagati za godine, estetske intervencije pa čak i za dijetu koju neprekidno drže ne bi li izgledali vitko, a na pitanje da li gladuju, obavezno odgovaraju da im je to prirodna linija i da jedu apsolutno sve. Opet postoji i ona mala laž na chatu, koja služi za ubijanje vremena i dosade, ali nas to kao lažove svakako ne opravdava. A šta ako naletimo na patološkog lažova? Pa taj laže jer to voli, u tome uživa, oseća se sigurno, a što je najbitnije ubrzo i sam počinje da veruje u ono što govori. Zaključak je da svako laže, jer želi sebe da opravda. Ako svi lažu to znači da i nas neko stalno laže. Užas!!! Da li smo zbog te činjenice naivni? Odgovor je NE, ako znamo da prepoznamo lažova. To ćemo najbolje uraditi ako dok pričamo sa nekim pratimo njegove pokrete. Škljocanje hemijskom olovkom, povišen ton, preznojavanje, nervoza, kršenje prstiju su sigurni znaci da sagovornik ne govori istinu. Ako znate da neko laže, pustite ga da dovrši. Nemojte ga prekidati, ali ga svakako pitajte za još detalja. Možda Vam bude zanimljivo. Slušajte i dobro sve upamtite ili zapišite. Ako posle izvesnog vremena lažova pokušate da naterate da ponovo ispriča istu priču, videćete da će vešto pokušati da je izbegne, jer zna da ne može da je ponovi. Iskreno on se ni ne seća šta Vam je ispričao, jer on laže svakodnevno i svakoga. Srećemo ljude koji često govore: "Ja NIKADA ne lažem i zato mrzim kada mene neko laže". Hm... A koliko je puta svako od nas u životu nekome rekao kada nas na primer pozovu na zabavu na koju nam se ne ide: "Voleo bih da dođem, ali šteta što me ranije nisi pozvao, jer sam već nešto isplanirao"? Najčešće se dešava da kada lažov ipak kaže istinu niko mu ne veruje. Oni se uvek trude da izbegnu konkretan odgovor, a svako ko na pitanje odgovara pitanjem to radi da bi dobio na vremenu. Evo nekoliko primera najčešćih laži... ON njoj: * Popio sam samo jedno piće. * Nije problem u tebi nego u meni. * Baš sam sada hteo da te pozovem. * Zvao sam te ali ti je bilo zauzeto. * I ja tebe volim. * Bio je to pogrešan broj. * Nisam uplašen. * Ti si sve ono što sam oduvek želeo. * Sex nije najvažnija stvar za mene. * Ne mogu da se setim kada sam poslednjiput vodio ljubav. * Zaljubio sam se u tebe čim sam te ugledao. ONA njemu: * Spavala sam kod drugarice. * Imam to (pantalone, majicu) sto godina. * Obukla sam prvu stvar na koju sam naišla u ormanu. * Nisam dobila tvoju poruku. * Zaista mi se sviđaš, ali si se prekasno pojavio. * Obožavam fudbal. * Sa tobom je nešto posebno. * Ti si mi najbolji ljubavnik kojeg sam imala. * Ne brini, ništa ne pričam drugaricama. * Samo sam umorna. DJEVOJČICA laže da bi privukla pažnju u društvu, a ŽENA laže da je muž dobar u krevetu, jer je to ono što on želi da čuje. LAŽ ZA RODITELJE: * Ne radi jer traži neki dobar posao. * Ostaće kod mene samo nekoliko dana. * Neću noćas dolaziti kući, jer učim sa drugaricom." Sajt : http://www.sexedukacija.cg.rs/omnibus/lazov.php |
|
| Najslusanije pesme ...dok se volite ? | |
|---|---|
| 27 Feb 2007 11:33 | Idi na vrh |
| Evo sta kaze Yahoo :
"Pesma ‘Sexual Healing’ koju izvodi Marvin Gaye izabrana je za najbolju pesmu uz koju treba voditi ljuba prema anketi koju je sproveo Yahoo music. Za ovu pesmu je glasao svaki peti učesnik ankete. Na drugom mestu je pesma sastava U2, ''With Or Without You'' dok je na trećem mestu legendarni Barry White sa pesmom ‘My First My Last My Everything’. Top 10 izgleda ovako: 1. Marvin Gaye – Sexual Healing 2. U2 – With Or Without You 3. Barry White – My First My Last My Everything 4. Serge Gainsbourg & Jane Birkin – Je T’aime 5. Chris Isaac – Wicked Game 6. Al Green – Let’s Stay Together 7. Phyllis Nelson – Move Closer 8. INXS – I Need You Tonight 9. Madonna – Justify My Love 10. Kylie Minogue – Slow................. Imate nesto da dodate?!............. Slobodno........." Preuzeto sa : 
http://www.medfax.org/forum/forum_posts.asp?TID=475 A sta slusate Vi ? |
|
