|
Poslao: 11 Jan 2007 07:54
|
|
@ MladjaVR Necu da te nesto kao tesim, da ti kazem da je to beznacajno sto te muci, ali @ ne znam bre je u pravu kad kaze da to nije presudno. Imam drugricu koja je sicusna i ona se rano rodila i negde u ranom pubertetu imala je saobracajnu nesrecu. I njoj nedostaje ljubavni zivot (mada bi ona mogla da ga ima jer se svidja jednom decku samo ona trazi dlaku u jajetu. "nije mi odgovorio na vreme......"). Ja nju prvi put kad sam videla na studijama sa nekim glupavim sazaljenjem sam je pogledala misleci kako ce ona u ovoj guzvi i masi nepravda da se snadje!!! Moja cista GLUPOST. Ona se bolje snalazila nego masa nas. Ja sam toliko toga naucila od nje. Ona nije iskompleksirana. Svesna je sebe. Meni je nenormalno draga.
A sada sto se tice prevara: ne znam kako to funkcionise u braku ali ja nisam liko koji vara. Nisam nikada nikoga prevarila pa samim tim to i ne podnosim. Moj moto je ako je nekome u vezi bolje u nekoj drugoj varianti slobodno neka "ode". Sto se braka tice tiu se verovatno zbog dece prave neki vanredni (ili mozda cak i redovni) kompromisi. Zato mi i nije jasna koncepcija braka u ovo moderno doba....
Pitanje: Da se radi o jedinstvenom ispadu kod veoma savesnih ljudi a ne kod shvalera (oni nisu trenutno predmet posmatranja) u slucaju prevare sta je teze:
1. prici i saopstiti sta si uradio/la
2. biti ona strana kojoj se saopstava situacija?
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2007 10:53
|
|
Znači, manuli smo švalere!. Mislim da je teže prići i saopštiti osobi koju voliš da si je prevario. Pri tom, mislim na čistu iskrenost koja mora da postoji da bi jedna veza opstala. To je prva "težina", a druga je oprostiti. Biti veliki i oprostiti. Izbrisati iz sećanja tako nešto i nastaviti dalje živeti zajedno, bez prebacivanja, ili ne daj Bože, vraćanja istom merom. To ne vodi ničemu, a od zajedničkog života pravi pakao!
Mislim da današnji "normalni" brakovi funkcionišu isto kao i brakovi naših roditelja. "Princip je isti, sve su ostalo nijanse" - što bi rekao Djole. Treba biti normalan; ne očekivati savršenstvo, jer njega nema i ulagati puno truda i vremena; uzimati, ali i davati; i naravno smejati se što više; družiti se samo sa pozitivnim ljudima i misliti optimistički!
Imala sam jednog kolegu koji je bio večiti pesimista. Čoveku, BRE, nije odgovarao ni lep dan, a da ne govorim o nekim drugim "sitnicama". Na moju nesreću, izuzetno je voleo da komunicira sa mnom. Jednog dana, kada sam shvatila da njegove negativne misli loše utiču i na moje rekla sam mu da svaki sledeći put, kada udje u moju kancelariju to bude sa osmehom, inače ću ga isterati napolje. Popravio se. Doduše, osmeh je više puta znao da mu bude izveštačen (na takvu njegovu facu ja bih se prevrnula od smeha), ali ipak malo pozitivniji.
Elem, što sam se ja ovoliko raspričala: u životu treba biti uvek pozitivan i nepopravljivo optimističan. Pesimizam ničemu ne vodi: takve niko ne voli a i sami sebi su mnogo teški. Osmeh ne košta ništa, a mnogo znači!
Smejte se ljudi!
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2007 11:47
|
|
1. prici i saopstiti sta si uradio/la - rekao bih da je ovo teže... I zato ću ponovo forsirati ovo: zašto prevara mora biti smak sveta? Čemu toliko cimanje? Jbg, ja sam totalno otvoren za one koji hoće da pridju (opet - zbog toga što je takvih slučajeva bilo jaaako malo)...
Pazite, ja sam sebe mučim svim tim mislima jer ne želim da prekinem svoje moralne principe (koji su, reći ću - malo viši i manje zahtevni). Bez njih, ja nisam Ja. A oni mi i pomažu, mnogo više nego što mogu da mi odmognu.
Nego, prvenstveni razlog te usamljenosti je to što ja ne izlazim. U Vranju imam nekoliko drugara (ne više od 8 ), od kojih mi je možda samo jedan -> prijatelj. U Novom Sadu su tu dvojica... i sve više se udaljavam od njih (primećujem da i oni prezaju od moje nepromenljivosti, ali i od toga što uglavnom volim stvari mnogo različitije od njihovih favorita za razgovor, zezanje). A još kad na faksu vidim sve one lepotane i lepotice kako bulje u moju dužu kosu i majicu 'Metallica', 'Iron Maiden' i sl., te kako krivim dok hodam - smuči mi se!
Ipak, niko od njih (sem ovog jednog iz Vr) ne sluti šta se u meni dešava i ne konta da sam duboko dole - tužan. Ni moji roditelji, ni mladji (i jedini) brat; mada, oni ne zato što mi je sa njima baš OK.
Jednostavno, nisam u sferi uobičajenog... I upravo zbog toga budem lako slomljen od strane sveta; jer mogu da ponudim mnogo više od uobičajenog, a niko to ne zapazi ili, ukoliko se to i desi, pažnja ima kratak tok...
P.S. Ali, verovatno najveću odbojnost stvara moj izraz lica - opet, drugačije je izvajan, pomalo veštački i uvek sadrži boju bola. Naravno, i kad pokušam to da maskiram, izgleda kao da nešto neuverljivo skrivam (a svi se vode mišlju da je to 'nešto' -> loše). To je najveća posledica moje izolovanosti (nisam imao mnogo primera oko sebe).
Dopuna: 11 Jan 2007 11:22
Mene je majka upravo u toj izolovanosti vaspitala i naučila svemu i o svemu što je znala. Samo, nisam ostao zatucan jer, kojim čudom, bio sam nadaren. Iako sam sâm (neskromnost, ali realnost) moja socijalna inteligencija je viša od onih koji su stalno u društvu...
P.P.S. Taman posla! Ja sam ništa drugo do - realista!
Dopuna: 11 Jan 2007 11:47
P.P.P.S. Nevrovatno! Baš kad sam bio završio ovaj poslednji komentar i seo da jedem (majka mi je u NS-u, kod mene) ona izjavljuje: ''Bar kad bi se dopisivao sa nekom devojkom toliko dugo...''
How weird is that?! I onda smo dugo pričali, a na kraju, kao i obično, me je jedva shvatila... Poprilično pametna žena, a skoro nikad ne mogu da joj objasnim kako su to moji stavovi ispravni i dobri! A tako i sa ostalima...
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2007 08:35
|
|
Priznajte da postavljam dobra pitanja! 
Danas sam u minus fazi pa necu puno pisati. Bila sam juce kod lekara po neke rezultate i recimo da moram na biopsiju da mi se jos nesto utvrdi pa se sada lose osecam.
Pametovacu sa vama sutra kad se smirim.
P.S. I ja mislim da je teze priznati da si PREVARANT nego biti prevaren.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2007 07:45
|
|
Jesam li vam nedostajala?
Zasto ne bi mogla zena da bude starija od muskarca u vezi? Moze!!! Ali posto je vecina muskaraca neizivljena pa mu treba vremena bolje je da ta veza pocne recimo od zenskih 30 godina a muskih (najmanje) 25 godina. Mozda ako su jos stariji moze da bude i veca razlika u godinama. Ja licno ne bih volela da mi decko bude mladji od mene. Mozda samo jednu godinu.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2007 12:02
|
|
U zeno!!!!! Ti si pametna. Ja ceo zivot razmisljam kako je bolje da je on statriji jer su muskarci neretko nezreli jer vecito imaju potrebu da se glupiraju i izivljavaju ali nije losa ideja da on bude mladji godinu/dve......
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2007 13:16
|
|
Ja zaboravio na ovaj blog...  A ni ostale baš ne posećujem...
Iako nisam doživeo sve to (išta od toga, zapravo  ), mislim da razlika u godinama ne mora biti tragična činjenica... Mada, generacijska razdvojenost, kako reče ne znam bre, može da bude neprijatelj sinhronizacije interesovanja; iako se dvoje ljudi iskreno voli.
Najiskrenije, mislim da bi mi lično odgovarala neznatna razlika, kao +/- 2 godine možda... Ali u ovom dobu (21-na god.); ko zna kako će se sve to kretati kasnije... Ali svejedno mi je da li je Ona starija ili mladja od mene...
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2007 15:06
|
|
Ima jos nesto. Moj brat je pravi primer toga. On je dok je bio mladji bio sa devojkama po 7 do 10 godina starijim a sada je od prilike sa devojkama svog godista. Predpostavljam ako tako nastavi da ce biti sa mladjim devojkama. 22-23 godine su mu omiljene. Elem, sta htedoh reci. To sa godinama je promenjiva kategorija. Nekada ljudi misle da ih ne razumeju partneri odredjenih generacija pa traze suprotnost, pa sazru i nauce se da "gledaju" tj da traze osobu koja im je duhovno adekvatna. Sto taj pojam o razlici u godinama svodi na individualnost. Ja ne mogu da sudim drugarici ako ima decka duplo starijeg od sebe. Ne razumem ih sto ne znaci da se oni nece uzeti i imati bebu. Meni je to nerazumljivo ali u praksi mozda ne i lose! Neke forme i okvire ponasanja mozda su u ranijim periodima ljucke evolucije svesti mogle biti propisane ali danas ne. Postoje razni porivi i ljudi se traze tamo gde im prija i gde ih razumeju. Meni je u glavnom lepo da vidim kad ljudi prijaju jedno drugom pa kakva god to bila kombinacija. Treba znati naci a ne postaviti pogresne principe i kriterijume.
|
|
