|
..али кад неком срце лупа сасвим само од себе,без икаквог разлога и смисла и так орећи на своју руку,налазим да је то сасвим чудно,разумеш ме,то је као кад би тело ишло својим сопственим путем и не би више имало везе са душом,у неку руку као мртво тело,које и није уистину мртво-то уопште не постоји-већ напротив води врло жив живот,наиме на своју руку: још на њему расту коса и нокти,а и иначе у сваком погледу,физичком и хемијском,влада у њему,колико сам од других дознао,нека сасвим весела живост....хтео сам само рећи: чудно је и мучно кад тело живи на своју руку и без везе са душом и прави се важно,као код оваквог лупања срца.Човек некако тражи смисао за то,одговарајуће узбуђење,неко осећање радости или страха које би га у неку руку оправдало,-бар тако је са мном,ја могу само о себи да говорим.
томас ман,чаробни брег
|
