|
Poslao: 25 Mar 2008 21:58
|
|
I kako se braniti/stiti od takvih?
Evo, Ella, tebe iritiraju, ali im ne das da te vide 
Kako se jos braniti od takvih licnosti?
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2008 22:03
|
|
Krstom i svetom vodicom, bijelim lukom i glogovim kocem.  
(jer oni spadaju u grupu emotivnih vampira koji crpe tvoju pozitivnost).
Oni su zbog nekog razloga nesretni i naj taj (ili jedan od tih) nacina ophodjenja prema drugima nalaze neki vid utjehe. Ne znajuci, naravno, da vise nanose stete sebi.
Ne dozvoliti im da te zaraze svojim virusom, pokusati im ukazati i pokazati vedriju stranu ulice (ako je to ikako moguce) ...
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2008 12:08
|
|
Uf, kako li sam samo bio sjeban u odgovarajuće vreme - bar (odgovarajuće) za ovaj blog... Malopre sam baš dodao novi unos u svoj nazovi-poetski blog, koji se tiče svega što je srodno karakteristikama ličnosti koje se ovde pominju.
A ja ne mogu da se 'ukipim', da se aktivno branim... Mada, takvi ljudi me ne dodiruju onoliko koliko drugi, oni koji su ti bliski, a opet ti prave 'sačekušu'; mene oduvek zajebavaju a da nemaju pojma koliko je to pogrešno i zapravo žalosno. I to niko ne zna - osim vas, kojima sam sad to rekao.
Juče i danas sam bio žestoko bolestan i taman kad bih uspeo malo da zaspim, probudili bi me. I tako 3-4 puta... Nadju oni način kad im nešto treba, i ako isključim i mobilni i fiksni... A ja nikad ne bih pomislio da tražim nešto na uštrb drugoga, a kamoli da radim sve i svašta da dodjem do bledog cilja. Sranje. Jutros sam se iznervirao više nego ikad. Znam da prokleto neću moći da budem hladan pred drugima, nikad, ali sam obećao sebi da ću im uz nešto malo mozga što imam pokazati da greše svugde gde to čine, a da je suštinski nedopustivo...
Ella je, naravno, opet sasvim u pravu - i što razumljivo ne voli negativnost ovog tipa i što se dobrano brani. Ali, rekoh, je sam izgleda stvoren samo da najebavam i da svi sem mene profitiraju... na meni.
Mladene, debilu..!
P.S. Nema mnogo veze, ionako sam bukvalno navikao da trpim (sve i svašta) i da ostanem dovoljno miran. Nikad nikog (bar namerno) nisam povredio zbog svoje muke, ali zato pored drugih uzmimam svoje Dobro... parče po parče...
I opet imam dosta vere u ljudski rod; i svakog pojedinca. Tek sad sam skontao da ne'am pojma kako izdržavam, ali prosto - tako je. Neka, 'naoružan' zdravim razumom ću da istrajem ovakav kakav sam; ionako ću svakako umreti. 
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2008 13:15
|
|
ulaskom u ovaj svet radjamo se dobri i iskreni a onda nas pokvare, prvo roditelji iz dobre namere pa svi ostali i dobijemo produkt mutiranog coveka sa svim negativnostima...
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2008 17:23
|
|
Karakter moze (i treba) da se mijenja.
Mladene, ja sam posljednju deceniju jako sazrela sto se tice razgranicenja i raspoznavanja izmedju iskoristavanja i dobrocinstva/ciniti uslugu nekome (uzivajuci u tome). Sada znam (kada je potrebno) da kazem NE. Prije sam se osjecala tako nekako kao ti. Onda sam pocela da shvatam da to tako ne treba i ne mora da bude. Da ja mogu da kontrolisem dosta toga. Posebno kada je u pitanju moje psiholosko stanje i moj odnos prema drugima. Ljudi koji su mi bili prijatelji i prije, to su i ostali. Samo su imali malo poteskoca navikavajuci se na novu "me". Nisam losa osoba (bar ja tako vjerujem ) ali ne dozvoljavam tako lako da me bilo ko sroza.
Ojacala sam. A to mozes i ti. Ja znam da mozes, sada je samo pitanje da li ti hoces. 
To sve (a i jos ponesto) je doprinjelo tome ko sam i sta sam ja danas. Mogu slobodno da kazem da sam sretna osoba. Zahvalna sam na svemu sto mi se desilo (a vjeruj mi, Mladene, da mnoge stvari nisu bile prijatne i da ih ja nikome ne bih pozeljela) pa cak i to sto sam se nekada osjecala iskoristeno od strane nekih ljudi. Imala sam izbor: ili cu postati kao oni ili cu izabrati put za koji ja smatram da je pravi (ne kao prava linija, ovaj put moze da krivuda, nego u smislu dobro/lose).
Ti si duhovno bogat. Otuda ti snaga za sve to izdrzavanje.
I da ... svi cemo umrijeti, to je jedina pravda na ovome svijetu. Ali dok smo tu gdje smo, mozemo da pokusamo (ako ne i direktno promijenimo, poboljsamo, uputimo) one koji ne znaju. Ti sa svojim popustanjem ne cinis uslugu ni sebi a ni njima. A ako se jednom suprostavis i kazes "Dosta je!", ko zna ... mozda ce i oni da se zapitaju neke stvari. Jer za neke od njih, jos uvijek ima nade.
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2008 18:57
|
|
znajte da uglavnom sledi smarački deo, pa bih vas odmah poštedeo čitanja - nema nikakvih nedozvoljenih/kažnjivih prestupa u tekstu, verujte mi
Mudro zboriš, kao i uvek; mada je to ipak nešto što sam itekako znao... I u tome je i fora - za moje godine sam video/naučio mnogo više od mnogih drugih. Ali sve što mi se desi, i dobro (što je sasvim logično) i loše, ja samo podignem na suptilniji nivo; nikad (nikad!) nisam destruktivan iliti agresivan. I uglavnom se sam okrenem potrebi drugoga (dakle, jedva-kad me neko tera, ali to je samo zbog toga što ne mogu da gledam kako ljudi pate; ponekad tek na kraju skontam da ja 'izvučem deblji kraj' baš zato), da bih najčešće bio zaboravljen ubrzo nakon toga.
E to već ume da smeta. Nije da brojim usluge ili zasluge (svoje i tudje), nikako, ali umeo sam da odem do granice ludosti i gluposti zbog drugog (opet, umnogome svojevoljno) i da taj drugi zaboravi sve o meni, ode..!
S druge strane, sve je to glupi 'začarani' krug - mnogo njih (ne samo drugara, već i pukih poznanika) zna da se razumem u sve-i-svašta i ne libe se da me cimaju do iznemoglosti kako bi dobilo ono što im treba, koliko god to malo, površno bilo. Dakle, što više i znam, više sam eksploatisan. A dovoljno je da vidim 'puppy face'i njihov sam. Ne znam da kažem 'ne'.
Nekoliko puta sam se već lomio oko toga, oko prostog problema, ali kad trenutak dodje - ukočim se; iako sam sve već to uvežbao, nemam snage/volje za odbiti nekog...
I ono zbog čega se poistovećujem sa temom je to što su mnooogi (ako ne i svi) koje poznajem bar u nečemu ograničenog shvatanja. Ja, bre, kontam da je jedino pravilo to što nema pravila, ali oni preteruju. Svi su 'zlatni', pametni i uspešni, a na licu svakog od njih vidim duple standarde, licemerje.
A preeeviše puta su me tako žestoko ošamarili, po jednom ili dvaput u svom životu, ali dovoljno snažno da me zaboli iznutra i da nikad ne zaboravim; i to zaista, na žalost, bude potvrda svega onoga što jesu. Posle spoznaje jedne činjenice, sve u skladu sa tim (što je ranije možda delovalo neverovatno, kao ''ma, jok, ne bi on/a to nikad uradio/la'') samo biva potvrdjeno... Ovo o čemu pričam je: izgleda da se bezmalo svako od njih ili boji mene i moje izgradjenosti ili je ljubomoran/zavidan, te se ponekad utešuju otkrivanjem mojih tajni ili forsiranjem mojih mana (a reoh već, mnogo puta, da ih imam prevše; zato i ne razumem sve to) kroz ismevanje, surovo zezanje. Svi su mi to uradili, bukvalno svi do sada. A opet svima odgovarato što sam niskvaren, a sjeban (fizički, gadno bolešljiv) totalno i rado me 'pokazuju' jedni drugima... uz nepresušnu ogovaračku inspiraciju.
E to je to. I isključivost i zaslepljenost i 'zatrovanost' postoje samo u onima koji su dvolični; itekako umeju da budu fini i umešni kad je zadovoljenje lične potrebe u pitanju. U protivnom, nije ih bruga. Tako se brane (svoju ličnost), slabi su... slabi u smislu čovečnosti.
Meni ništa od toga ne smeta previše. Neverovatno sam psihički jak, a još i često zaboravan (imam blagoslovljavajuću sklonost da 'odlutam'), no ništa ne može da nadmaši činjenicu da me nije briga šta se sa mnom dešava kad znam da sam uradio Dobro i da sam rekao Istinu; upravo zato sopstvena šteta jeste manje-više zanemarujuća - trenutna je, prolazna. A i gubitnik sam i pobednik u mnogim stvarima, dobro su mi poznate 'obe strane medalje'. Zato i nije toliko strašno.
Ono što me već zabrinjava je to što je sve postalo refleksija površnosti, barem u mom životu. Nema nijedne osobe (ni iz porodice, ni iz društva) koja je do kraja htela da me shvati. Svi samo imaju neku predstavu o meni i tu je kraj. Svi me tumače na svoje glupe i nedovoljno dobre načine i slika nikad ni ne može biti kompletna... niko, prosto, neće da malo odustane od svojih ubedjenja i prihvati me kao ono što jesam - svojevoljno. Opet, šta je to ako ne isključivost, zaslepljenost, zatrovanost?
Da upotrebim grublju simboliku, instrumentu treba štimovanje pre pravilne upotrebe, a čoveku ključ od auta da bi ga zaista vozio...
Eto vam lični (indirektni) primer onoga što dotiče ovaj blog.
Ja ne odustajem, jer znam da, ne samo da ne grešim, već da (namerno, svesno) donosim najpre dobro. To je ono što me suštinski ispunjava; ako zbog toga moram malo i da trpim, neka tako i bude.
A zapravo su stvari mnogo bolje kako sazrevam, bolje nego ranije (pre 4-5 godina), iako se u srži promenio nisam; samo finese su nove. 
Živeli! Opet, žao mi je što ovoliko 'razvezoh' priču... 
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 06:02
|
|
Odlican blog, odlicni komentari!
Evo i malo insajderskih informacija (drzim naime da se sve te tri osobine i te kako odnose na mene).
Pa kaze...
Iskljucivost:
Iskljuciv sam pre svega prema idejama koje mi se cine stetnima u datom momentu, iako najcesce ne raspolazem savrsenim dokazima pomocu kojih bih uspeo da sagledam dugorocne efekte svojih iskljucivih ubedjenja.
Zaslepljenost:
Zaslepljen sam ogranicenoscu svojih cula--ali i jos vise ogranicenoscu svog uma. Usled nestalne sabranosti veoma cesto nisam u stanju da uvidim uzroke stanja svog uma, iako su mi bili na dohvat ruke. Na taj nacin mi najcesce ne polazi za rukom da naucim nesto iz neprestanog toka svojih iskustava, vec ponavljam iste greske po milion i vise puta.
Zatrovanost:
U mom umu se pojavljuju mnoge ideje za koje, ruku na srce, nisam siguran ni odakle poticu ni da li donose dobro ni meni ni drugima iako mi se cine korisnima. Pokusavam da ih sto kriticnije analiziram ali priznajem da za veliki broj njih jos uvek nemam dovoljno dokaza da mogu da tvrdim da su istinski blagotvorne. Ukoliko se za neke od njih dokaze da su stetne, a siguran sam da nece sve do kraja ispasti korisne, onda to svakako znaci da sam tim idejama bio upravo zatrovan. Kao najpouzdaniji kriterijum koji sam uspeo da nadjem koristim unutrasnji mir i ideju smatram korisnom samo ako dovodi do povecanja unutrasnjeg mira. Naravno, jasno je da se ne radi o savrseno preciznom instrumentu, pogotovo sto moj um najcesce uopste nije sabran i kadar da procenjuje svoje stanje--tako da je gotovo sigurno da sam zatrovan--iako toga uopste nisam svestan.
Nego, da pitam nesto-- je l' vazi jos uvek ona stara 'ko prizna pola mu se prasta'?
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 11:15
|
|
...Ono što si ti leoparde rekao za sebe to bih mogla da ja kažem za sebe isto, i drugi verovatno......
Može čovek biti zaslepljen i nečijom lepotom, nečim lepim mada često zaslepljenost u većini slučajeva uglavnom vodi u fanatizam.....
Možemo biti isključivi prema nekoj lošoj ideji lošem ponašanju.. koja je štetna a ta vrsta isključivoti nije loša onda...
.A opet najsličnija isključivosti je predrasuda... grrrr!
E zatrovanost je već nešto drugo...u najgorem slučaju to je već patologija i krajnjost: naprimer ideološka zatrovanost, po svaku cenu nešto ostvariti.....zatrovanost je vrsta besnila......ludila....
Ko priznaje pola mu se dodaje malo se modifikovala ta stara...
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 12:05
|
|
Treba imati otvoren um i videti svasta, a nesto i kod sebe.
Samo budala ostane dosledan jednoj ideji i isti kroz ceo zivot.
Ukoliko covek sam sebi kroz zivot ne kontrira puno puta ziveo je siromasno.
Valjda je to normalno da se covek kotrlja od jene krajnosti ka drugoj dok ne pronzdje neki svoje centar 
Da stvarno ima interesantnih komentara
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2008 20:22
|
|
Natrix ::E zatrovanost je već nešto drugo...u najgorem slučaju to je već patologija i krajnjost: naprimer ideološka zatrovanost, po svaku cenu nešto ostvariti.....zatrovanost je vrsta besnila......ludila....
Upravo tako!
No kako mozemo biti sigurni da su nase ideje i verovanja blagotvorni?
Koje dokaze imamo da nismo zatrovani?
Besnilo je dobar primer jer se radi o virusu koji menja osobine svog domacina na nacin koji pomaze njegovu dalju diseminaciju. Virus, koji je posebno koncentrisan u pljuvacci, podstice agresivnost domacina i na taj nacin povecava sansu za ujedanjem i daljim sirenjem virusa.
Isto u principu radi i virus gripa--tera nas da slinimo i kijamo cime se dramaticno uvecava sansa za njegovim uspesnim sirenjem.
Slikovit je primer i toksoplazme, mikroorganizma koji inficira miseve i dovede do poremecaja u umu miseva tako da ovi postanu neustrasivi--sto dovodi do toga da se bez bojazni 'setaju' pred mackama i naravno bivaju pojedeni za tili cas. Toksoplazmi je naime potrebno upravo da dospe u creva macke da bi nastavila svoj ciklus reprodukcije! Koji trik!
No nisu svi mikro-organizmi srecom paraziti. Neki mikro-organizmi koriste domacinu. Mi posedujemo bakterije koje ne samo da nam koriste nego ne bismo bez njih mogli ni da opstanemo. Npr mi vitamin K, neophodan za zgrusavanje krvi dobijamo putem saradnje sa crevnim bakterijama koje ga stvaraju. Te bakterije takodje menjaju nase osobine onako kako njima odgovara za reprodukciju--sto je u ovom slucaju sasvim lep nacin: odrzavaju nas u zivotu da bi mogle u nama da lepo zive i reprodukuju se.
Ideje su takodje replikujuce jedinice koje menjaju osobine svojih domacina zarad sopstvene diseminacije--one su dakle poput mikro-organizama-- u pravom smislu reci.
I bas kao u slucaju mikro-organizama imamo ideje koje nam pomazu--neke od njih su bukvalno neophodne za nase prezivljavanje--i one koje nam odmazu--od kojih neke mogu biti fatalne upravo poput virusa besnila.
Mnoge ideje su evoluirale vremenom i naoruzale se protiv 'imunoloskih reakcija' domacina kao sto je kriticko ispitivanje kojim se moze utvrditi o kakvoj ideji se zapravo radi. Daleko najopasnije ideje su one koje su tokom svoje evolucije uspele vremenom da se umotaju u tabu--koji sprecava neophodne analize bez kojih ne moze da se utvrdi da li se radi o korisnim ili stetnim idejama. Primer su verske i ideoloske dogme u koje se ne sme dirati. Jedan od najperfidnijih trikova u poznatoj istoriji je pripisivanje 'zlim silama' bilo kakve inicijative za kriticko ispitivanje ideja. Na taj nacin se u startu razoruzava bilo kakav pokusaj razotkrivanja eventualnog parazitizma ideje i dovodjenja njene dalje diseminacije u pitanje. Trik sa 'zlim silama' moze da ima veoma prikrivene savremene oblike--npr ljudi smatraju da je naucno istrazivanje verskih/ideoloskih ubedjenja i njihovog uticaja na covecanstvo odraz nedopustivog nedostatka postovanja. Ta tabu atmosfera je naravno evolutivni trik pomocu koje odredjene ideje izbegavaju imunoloske kontrolne punktove covecanstva i nastavljaju da se diseminuju uprkos mogucim stetnim pa i pogubnim uticajima.
Iako je sasvim moguce da su mnoge verske i ideoloske ideje posve korisne, mi ne mozemo sa sigurnoscu znati koje su korisne, a koje to nisu, sve dok su sve one na gomili zaogrnute tabuom i sve dok ne obavimo nepristrasno naucno ispitivanje. Vaznost otvaranja svih ideja prema kritickom ispitivanju njihovog uticaja na covecanstvo je daleko veca danas nego ikad pre. Zivimo u vreme u kojem ljudi mogu da steknu visoko savremeno obrazovanje--dovoljno visoko i savremeno da uz pomoc njega mogu da konstruisu recimo 'privatnu atomsku bombu'--a da pri tom budu domacini snaznim verskim ili ideoloskim idejama za koje jos uvek nije utvrdjeno da li su korisne ili stetne. Nadam se da sam jasno docarao o koliko velikom problemu se radi i sa kojim cemo se, bojim se, najverovatnije suociti tek kad bude suvise kasno.
Da ne bude zabune--ono sto zagovaram niposto nije generalizatorska iskljucivost prema bilo kojim verama ili ideologijama u celini--vec kriticko ispitivanje pojedinacnih ideja i visok stepen negativne selekcije prema onim pojedinacnim idejama za koje se putem nepristrasnog naucnog ispitivanja utvrdi da su stetne--kojem god verskom ili ideoloskom sistemu da pripadaju.
|
|
