|
Poslao: 21 Okt 2008 04:09
|
offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3895
|
Da podelim nesreću sa vama.  Ja sam student. Majka mi kuva, majka mi pere donji i gornji veš. Jednom nedeljno navrati u stan, lepo opere sve sudove koji su se nakupili, baci gaće i čarape u veš mašinu i dok se oni suše prebriše prašinu i malo usisa... Imam ja svoja posla, da učim. A majka je vešta. Ja bih brisao prašinu celo poslepodne. Ona to expres za sat vremena protrči. A ponekad i uzme neko pilence pa skuva onu domaću supicu sa zeljem. Nedeljni ručak, poslastica!  Često i tata dođe, pa mi usput zavrne, odvrne, popravi, namesti sve što treba od tehnike. Čovek baš zna da popravlja i ima smisla za to. Ja nemam ni alat u stanu...
Elem, da se ja vratrim na prvobitnu misao. Obično mi mati spremi nešto hrane kući, smrzne, spakuje, ja dođem u stan, odmrznem i ručkam. Pasulj, đuveč, sarma, paprikaš... Sve redom. Ponesem koji kulen, malo šunke, crnog luka, turšije i idemo. Ali ponekad ponestane ili jednostavno čovek poželi nešto drugo, nešto novo, nešto "divlje", što bi kazli. Odlučim se ja da kuvam! Da ja sebi skuvam jednu supu uz bečke šnicle! Odem u prodavnicu i vidim supice u kesici. Knor, Magi, C, razne super, čorbe. Uzmem ABC supu.
Došo kući, aj da kuvam. Šerpa tu, kaže da kuvam to u litar vode. Dobro. Ja lepo čašu, izbrojim 5 čaša vode u šerpu. Metio na šporet da ključa. Proključalo. Sunuo sadržaj kesice u 1 litar ključale vode i kaže da ključa 5 minuta. Uključio sam štopericu na mobilnom i čekam. Prošlo 5 minuta, skinem. Kad ono... Pola onih slova mi se zalepilo za dno! Uzeh viljušku pa da ja to odlepim. Drljam, drljam, drljam li drljam po dnu. Uspeo sam. Više nisu bola slova, nego neke "dropkice", ali nema veze, i onako ide u želudac, a tamo mu sve jedno dođe. Krenem da jedem, ono krckaju pod zubima. Nešto meni to baš i nije skuvano. Majka kad skuva testenina se topi u ustima, a ne "kamena" slova... Bilo kako bilo, ja pojeo tu supu. Uzmem da perem šerpu, operem i vidim brazde na dnu. Ode emajl od drljanja viljuškom! Majci se diže kosa na glavi. Al bar nisam osto gladan...
Od tada se držim proverenih recepata. Kafa i jaja, to umem da skuvam. Pre su mi se jaja razlivala kad sam ih polupao, ali sam skontao da je 10 minuta idealno vreme. Onda su mi čvrsta.
Kuvao sam i špagete jednom. Reko, sa cimerom da okuvamo. Odemo u prodavnicu i kupili neke Italijanske, proizvodi Bački Maglić ili tako nešto. I sos smo kupili. Piše lepo na špagetama da se kuvaju 10 minuta. Ja sunuo vode oko litar, proključalo, metio špagete i čekam 10 minuta. Naučen prethodnim iskustvom, promešam ja malo, vidim opet se lepi ko ona slova u supi. Mešam! I dobro je... Ispale ok špagete. Malo sam ih pokido, ali jestivo!  E sad sos. Uzeli mi neki Milanjeze, lep na slici, reko deder. 3 dl vode i kuvati. Ja stavio vodu i nek ključa. Ne lezi vraže, nisam dobro pročitao. Kaže u 3 dl mlake vode sunuti sadržaj kesice. Onaj prašak. A meni proključala već. Reko aj, povećao sam kinetičku energiju vode, povećao sam i rastvorljivost, šta loše može da se desi? E može. Ja sunuo, kad ono gromada se stvorila! Lepo gromada i ništa. Kuva se. Neće da napravi sos. Ajmo viljušku, pa gnječim. Gnječim li gnječim! Nekako, uz Božju pomoć sam to izgnječio i rastvorilo se. Ali sad je ko supa. A ja oću sos! Ključa to čudo, prska po zidu, na sve strane, šporet usvinjen ko da sam za svatove špagete kuvao... Ali ispade to dobro. Pojelo se, pun stomak, srećni mi. A onda smo ribali šporet, na zid nalepili poster i dogovorili se da to ne ponovimo.
Čovek jednostavno nije stvoren za neke stvari...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 06:57
|
|
Sto se ja ismijah. 
Svako je stvoren da kuva za sebe, samo nije stvoren da kuva za ostali svijet.
Malo iskustva pa ces vidjeti, ima da budes k'o Stevo Karapandza. 
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 07:29
|
|
Eeeee, secam se svoje prve kajgane... Dosao sa dva druga iz skole (secam se da je bila osnovna, recimo peti-sesti razred, plafon). Zagrejemo ulje, sunemo 6 jaja i mesaj, da dodamo so... i odvali se poklopac od slanika. Nije puno soli palo, al se mi isprepadali da ce da bude preslano. Sta cemo sad, drz-ne-daj... Mislimo se mi: so je slana, a secer sladak, secer ce da ponisti visak soli! I sunemo 3 kasike secera... Majko moja, kako je to bilo nejestivo! Sreca pa dodje mama u nekom trenutku, inace bi bilo svasta!
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 08:11
|
|
Davno je bilo... Prijela se sestri i meni (h)alva. Sami u kući, roditelji na poslu, nigde ni dinara za brzi trk u prodavnicu... Dogovorimo se da zavirimo u kuvar, i nađemo recept. I nađosmo! Brašno, maslo (mast), sirup od šećera, šipka vanile... Sve što je potrebno, u kući ima! A ima i volje i želje. Na posao!
U otopljenoj masti propržismo brašno, uz mešanje, a onda, takođe uz neprestano mešanje, dodavasmo kašiku po kašiku šećernog sirupa. Kako smo se radovali kada je masa (očekivano) počela da se zgušnjava! E sad, nismo postupili po receptu, i mokrom kašikom odvajali komade iz mase, uz ređanje na tanjir, nego smo vruću alvu sipali u neku staklenu ćasu, koja je istog trenutka počela da krcka. Ajd' što krcka - nije se do kraja skrckala - nego što se ona masa zabetonirala, stvrdnula poput džaka cementa na kiši! Da se izvadi-nema šanse! Šta ćemo, kud ćemo - razbismo onu ćasu. Džaba! Onaj stvrduljak ne može da se razbije ni nožem, ni satarom, ni čekićem! Počesmo reckastim nožem da stružemo po površini, odvaja se u obliku praha. Za nekih sat vremena uspesmo da nagrebemo oko polovine. Ukus - ni prineti poznatom ukusu alve. Razočarenje nemerljivo. Utešismo se rečima da će idući put biti bolje.
Ma, jok! Svaki put je nešto nedostajalo. Ili je alva bila previše sipkasta, ili stvrdnuta, ili gnjecava... Ni majka, kojoj smo se najzad obratili za pomoć, nije uspela da nam savetom pomogne.
Sva slast je, dakle, bila u pokušajima.
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 09:56
|
|
@Ka:
Ubuduće računaj 5 min od ključanja vode, ne otkad si stavio vodu na šporet. Stavi par kapi ulja (bukvalno) i malo soli u vodu pre ključanja. Ne bi bilo zgoreg i povremeno promešati da se testenina ne slepi uz dno posude. Kad se u kesici nalazi i testenina moraš ipak malo više da obratiš pažnju.
Za kuvare početnike je najsigurnija kocka. Kocka ne sadrži testeninu pa je jednostavnija za spremanje. Evo ti i najjednostavniji recept:
1 kocka za 0,5l supe.
0,25l vode
Kuvalo za vodu
Vatrostalna čaša ili velika šolja za kafu od 0,25l
Staviš vodu u kuvalo dok ne provri.
Kocku presečeš na pola.
Prvu polovinu staviš u čašu, drugu polovinu zapakuješ.
Kada voda provri, preliješ kocku.
Mešaš jedno pola minuta.
Ne može biti jednostavnije.
Btw, sećam se koliko mi je trebalo da naučim da spremam palačinke... E tek su to avanture. 
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 10:25
|
|
Naježila sam se kada si rekao da ćeš špagete da kuvaš, ko u horor filmu. Mislim posle supe...  (a da si izabrao knor ili magi mislim da šerpa ne bi kolateralno nastradala)
Citat:Odemo u prodavnicu i kupili neke Italijanske, proizvodi Bački Maglić ili tako nešto.
Ti baš voliš te domaće marke? Kupujmo domaće. Prva lekcija iz kuvanja špageta: UVEK ITALIJANSKA proizvodnja, jesu malo skuplje, ali ne moraš baš one barillia od 100 i kusur dinara ima i jeftinijih. I mora da se meša, šta da se radi. A sos, lako se pravi i domaći od paradajza, ali to kad završiš studije, da ne obnoviš godinu zbog sosa.
E jadna majka, nakuvaće se ona paprikaša i đuveča.
Inače ja prvi put čujem da je nekome sinulo da pravi domaću alvu! Brat i ja smo svašta kuvali, ali nekako uvek uspešno, doduše manje egzotične varijante. Izveštili smo se za palačinke, ne možete verovati kako dobre palačinke pravimo (svako za sebe danas).
A da šećer neutrališe so, pa to svi znaju Been there, done that.
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 11:09
|
|
jelkica7 ::Inače ja prvi put čujem da je nekome sinulo da pravi domaću alvu!
Padalo mi je na pamet, ali do sada nisam imao prilike za to. A baš ni volje. Nisam neki majstor za slatkiše i kolače. U mojoj kuhinji se uglavnoj spremaju slana jela.
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 11:40
|
|
A ja volim kolače. Plazma torta favorit, nit' se peče niti muti na pari. (Panonian potraži recept kad diplomiraš ako voliš slatko.)
Moram da priznam da sam se ja pitala kako bi izgledalo praviti domaći ratluk,  ali čisto na teorijskoj osnovi. Mora da bi ispao neviđeno žvanjkav i gumen u mojoj proizvodnji.
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2008 12:11
|
|
Jednostavno, a lepo i ukusno... Kada se čini da u kući "nema ništa":
Gibanica od hleba
Iseći veknu i po hleba (po mogućstvu-bajatog) na tanke kriške. Svaku krišku umočiti u mleko, cednuti (da ne bude baš "skroz" natopljena), pa ređati u podmazani okrugli srednji pleh što zbijenije, i tako pokriti dno pleha.
Premazati filom, pa nastaviti ređanje (3 reda) i filovanje.
FIL:
Izgnječiti 2-3 kriške mekšeg sira, dodati kajmak (ili margarin, koji treba izgnječiti), 2 cela jajeta, malo ulja, 1 dl mleka i soli po ukusu. Sve varjačom mešati, dok se ne napravi jednačita masa.
Peći na 180-200 stepeni, 30 minuta.
Mnooooooogo dobro ide uz pivo (ili pivo mnooooooogo dobro leže uz ovu gibanicu)!!! 
|
|
|
|
