Ja volim Srbiju

2

Ja volim Srbiju

Srbija nije normalna zemlja, U Srbiji sam se rodio i u njoj zivim ceo svoj zivot i ona je moja otadzbina i moj rodni kraj. I nista ne moze me ubediti da se odselim odavde. Imao sam prilike za selidbe u druga mesta: Nemacka ili mozda u Zg jer imam rodbine tamo. Daleke dodue ali neke, mada nisam pristao iz mnogih razloga koji nisu bitni za ovaj blog ali znam samo da se nikada u zivotu nisam osecao tuznije i bednije i jadnije.... ok jesam jednom ali jedno od najtuznijih oecaja u zivotu mi je bilo kada sam izlazio iz stana dok su nas gadjali 99 i nisam znao da li cu ikada videti stan opet. Evo me opet u njemu i pre bih crko nego otisao iz ove nase zemlje, mala je, nije neka, jadna je po mnogo cemu.... Ali ova zemlja mi je Domovina i ne odlazim iz nje ni za sva blaga ovog sveta ili cak da mi ponude da bi me AJ ili JJ dodvoravale svaki dan... Kakva god da je u toj zemlji sam se rodio i tu sam sada. A da li je sada losa ili ne mi smo sami za to krivi kakva je jer je ona bas to NASA...

Srbija je zemlja blagostanja,ali treba raditi.Zar mislite da na zapadu ima nesto bez rada,ne.I tamo se radi i to naporno,kada bi se ovde radilo kao na zapadu skocio bi standard,ali ljudi ovde nece da rade.U tome je problem.Problem je u nasim glavama,kada tu rascistimo,bice sve u redu.

ma sto mi neko ne ponudi da idem da radim u inostranstvu ovo sto radim ovde u srbiji, bio bih zadovoljan,
svaka cast ljudima koji vole ovu zemlju, to je cisto rodoljublje, vama skidam kapu,
ali mene ova zemlja nije nicim zaduzila da bih ja morao da prezivljavam ovako ovde

Ne znam gde sam ovo nasao ali vredi procitati:
Citat:
Za sve koji kukaju kako je napolju lose

Prepiska izmedju dva brata (nisu rodjena braca). Prvi je poslednjih 10
godina proveo u Svajcarskoj, dok drugi nije nikada otisao iz Beograda.
Obavezno procitati dva puta, pa nakon toga jos jednom.

(Svaka slicnost je slucajna. Imena su izostavljena iz pisama)

===============================

Iz Svajcarske za Jugoslaviju...

===============================



Cao,


Brate moj, da ti znas kako meni nedostaju neke stvari kao smoki,
bipovo pivo, kisela voda Knjaz Milos ili 3 srca, jogurt, burek,
pogacice, kiflice, i sve ostalo sto bi na mrtvacku glavu pojeo ili
polizao. Dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio
pa vala mislim da cu sledeci put kad budem imao priliku rasturiti
stomak, a pre toga cu gladovati da bi mogao da nabacim jedno 20 Kg.
Sta da ti kazem burazeru moj, bolujem kao i svake godine za Jugom,
patim pa ludujem. Ali jos jednom ti kazem i ponavljam: "Ja koji
zivim sa druge strane kunem se da ne bi nikad napustio Jugu da zivim
dole". Znam kazaces mi da ne znam kako je to kad ne zivim u Beogradu
ali ne znas ni ti kako je vani. U svakom slucaju Juga je samo jedna,
i to nigde neces naci. Evo ti nasta lici jedan moj dan, ovde: Dizem
se oko 7, 7i30 kidam od kuce, 8 na posao do 12i30 pa na rucak (ako
imam vremena za to) pa ponovo od 1i30 do 6, pola sedam (ako nije i
kasnije, ali recimo pola sedam), 7 kuci, okupaj sina dok zena
postavlja sto za veceru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet
pa onda cerki menjam pelene dok joj zena pravi jelo, pa joj dam da
jede pa kad zavrsi to je oko 9i15. Ovde filmovi ili utakmice
pocinju u 8i30 tako da nista nisam uradio, jos dok se istusiram i
sednam par minuta da se ispricam sa zenom to je 10 sati. Dobro znam,
mozes mi reci sto ja dajem cerki da jede, ili sto joj menjam pelene,
ili sto zena ne kupa sina, pa samo zato sto dok ga kupam malo se
poigram sa njim u kupatilo i to mi je prilika da provedem koji minut
sa njim. A sto se tice cerke ako joj ne dam da jede ili ne menjam
pelene, onda je uopste ne vidim. Radi od jutra do mraka, pa idi
kuci kad mozes, ako mozes. Dobro, istina, da imam dobro mesto i da
mi se posao dopada, ali s tim bolje jer u svakom slucaju takav ti je
ritam ovde. Ode sve u kurac, najavili su poskupljenje osiguranja za
nas (za bolest) za 10%, to je sedma godina uzastopce, dosta vise.
Svi kukaju, nema para nigde, ode sve u kurac a trose 13 miliona
dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela da ratuje. Zeneva
placa 1,5 miliona SFR dnevno kamate na kredite jer je u govnima, pa
sad ti vidi. Nije samo nasa Juga otisla u kurac !!!!! Smucilo mi se
da se tako zivi, zena mi je sad prestala da radi zato sto sin
pocinje prvi razred 30-og avgusta. Skola pocinje od 8i45 do 11i30
prve dve godine pa posle isto i popodne od 1i45 do 4. Sad ako ona
(ili ja) radimo, kako mozes odraditi onih 8 sati dnevnog rada ako
moras tako da se jebavas sa decom? NEMOGUCE! Onda prestajes da
radis, ili placas 15% obe bruto plate da bi platio da ti cuvaju decu
dok radis i to naravno ne mozes skunuti sa poreza koji je oko 2
bruto plate. Evo ti normalna situacija jedne neozenjene osobe:
-Plata prosecna oko 3'400 SFR bruto (3'000 neto) -Godisnji porez oko
8'000 (800 mesecno) (imamo tri poreza) -Stan (soba, kuhinja,
kupatilo, voda, struja (bez telefona) oko 1'000 SFR -Osiguranje za
bolest (minimalno 250 SFR mesecno) -Mesecna karta za prevoz 70 SFR
-Da jedes u podne (najmanje oko 20 SFR/dnevno - Pizza i pice) 20SFR
x 20 dana = 400 SFR Pa sad ti vidi sta ti ostaje, cigareta 4,50 -
Litar benzina 1,30 - bioskop 16 - restoran dvoje oko 100 - novina
1,70 - koka kola 4 - hleb 2,50 - litar vode 1,50 - mleko 1,80 - i
naravno meso, kako koje izmedju 20SFR/kg za mleveno meso do
100SFR/Kg za kvalitetnije meso. Jos tu nisam dodao telefon,
osiguranje za kola ako ih imas i odrzavanje i tablice, ako se bavis
sportom (teretana je 1'000SFR/godisnje) tenis 14SFR/sat ........ i
mogao bi da nastavim daleko duze. Normalna osoba bez ludila tesko
izlazi na kraj, pa onda ziveli krediti i kreditne karte. Eto ti
normalan zivot kod nas na zapadu, vidis nije sve lepo. Dobro ne
treba kukati, treba se snaci ali sto se ipak toga tice, covek sa
lakse snalazi kod nas. Dobro, mislim da se se dosta ispricao za
veceras, pa samo se javi pa da kukamo i jedan i drugi zajedno.
Pozdravi sve i do sledeceg puta ! (nemoj vise da me ostavis mesec i
po dana bez novosti, nije fer)

===============================

Iz Jugoslavije za Svajcarsku...

===============================

E moj burazere. Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da
napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao
da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo
budes procitao. Ja sve sto ti budem pisao pisacu najotvorenije, pa
kako god da ti to shvatis, ako se uvredis, sta da ti radim - reci da
sam ja kriv, pa idemo dalje. Mogu ja da shvatim da ti meni napises
poruku punu harizmaticne tuge sto zivot nije lepsi nego sto jeste,
ali ne mogu da shvatim da ti meni kazes kako je Juga samo jedna i da
to nigde necu naci. Pa ja ovde zivim. Vec 22 godine. Ona
Jugoslavija koju ti pamtis otisla je u picku lepu materinu. Zajedno
sa smokijem, pivom i pogacicama. Sve u picku lepu materinu. Moram da
ti priznam jednu stvar, pre neki dan bila baba ovde i sad je otisla
za Nemacku na dve nedelje da pokupi penziju - imao sam ja i sa njom
jednu kracu diskusiju po pitanju toga kako je ovde "a kako je tamo"
i nismo se bas proslavili. A jeste me baba isprovocirala, ume ona
to, prvo - zasto sam ja bio na mitingu za promene u Beogradu (ko mi
je dozvolio!) i mic po mic, dva mica, ja se iznerviram, jer baba ti
je bre onaj standardni penzioner koji se ne zali, koji je optimista,
ne ide na glasanje ali zato gleda rezimske vesti i sve im veruje
(majku im jebem da im jebem). Njoj je sve potaman. Jel ti sve
potaman? Onda sedi kuci i pusti mene da se akam po ulicama, pa kad
dobijem batine onda veruj njima na televiziji da su me tukli zato
sto ja rusim drzavu. Ode diskusija predaleko, ona kaze kako svi
duvaju u istu tikvu, a meni preporucuje "ruke iz dupeta" i da pocnem
nesto da radim. Tu ja popizdim pa je pitam, jesi ti ona ista moja
baba koja je kao mlada SKOJ-evka lepila komunisticke plakate po
Beogradu za vreme okupacije? Jesi ti ona ista baba sto je posle
otisla u Nemacku da radi 30 godina zato sto je taj sistem koji su
ovde uspostavili BIO TAKO JEBENO DOBAR? Pitam je, jel ti imas srca
meni da pricas kako je tamo lose, a ovde dobro, kad te tamo Nemacka
odranila i dala ti penziju od koje danas dve porodice izdrzavas? Ona
mi pominje tetku u Austriji. Jel tetki tako lose u Austriji? Uskace
moj otac pa kaze kako tetka mora da radi od jutra do mraka. Jeste,
kazem ja, ali tetka je otisla sa muzem i cerkom u Palma De Majorku
na letovanje, a ti si Palma De Majorku gledo samo na televiziji - ti
nemas pare da odes na Adu Ciganliju jer ceo dan radis za tri litre
benzina. Reci cu ja tebi nesto burazere, a ti se duri kolko god
hoces. Slabo si ti tesan tamo na zapadu. Mnogo si burazere omeksao..
Sta te sad dovatilo pa da mi kukas, ne znam - malo ti je frka sad
zbog dece, to je valjda normalno - pre neki dan bilo jedno, sad
odjednom dva - dok se organizujes trebace ti vremena. A sto ne bi
zamislio tu tvoju decu i zenu - ovde? Sto mene ne bi zamislio da se
ovde ozenim i ovde pravim decu? Sto me ne bi zamislio da ih ovde
odgajam, da ih ucim da skijaju, vodim u luna park, na utakmice, na
kolace..? Oces ja da ti kazem? Zato sto je to nezamislivo. Ovde se
malo radi al' se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi.
Drzava ti otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme
10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se bunis,
dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i kaznu.
Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes, dobijes ti
batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako odes u zatvor,
karaju te u dupe hteo ti to ili ne i sa i bez smokija. Jesi izbegavo
vojni poziv, jesi. Ako te uhvate ides na vojni sud i dobijes 5 do 20
godina robije. Ako te ne uhvate bezis u Crnu Goru da se tamo
sakrijes. Ako ti tamo crnogorci jebu mater pa pozelis da ides van
zemlje, uhapse te na granici. Ako nisi ni bio tu da primis poziv,
nego zivis u inostranstvu 10 godina, svejedno te uhapse pa te drze 4
dana u zatvoru i uzmu ti 500 maraka kao vaspitnu meru, pod uslovom
da se vratis odakle si doso. Jesi bio u ratu, bio si. Za svaki dan u
ratu treba da dobijes pare zato sto si mobilisan. Drzava ne da pare
nego kaze, pola sad, a pola u sest mesecnih rata. Ratnik kaze "pa
nisam ja ratovo pola sad a pola u sest rata" i pocne da strajkuje
gladju na trgu. Drzavu boli kurac i covek ode u bolnicu. Jesi
profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko vaspitanja i ucenja
dece dobijes oko 1500 dinara sto je nesto manje od 80 americkih
dolara. Ako ti zena ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize,
onda se izdires frustriran na decu pa ti deca jebu kevu na casovima.
Posle odes kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom
zbog dece. Jesi zdravstveni radnik, jesi. Svaki dan dolazi ti copor
penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom. Nemaju
knjizice ili su izbeglice iz Hrvatske i Bosne, kukaju na sav glas, a
kad im kazes da im nije nista skacu i teraju te u pizdu materinu.
Dobijes platu oko 1500 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti drzava
jebe mater na televiziji kako neces da lecis ljude i preti otkazom.
Kad dodjes kuci da prilegnes zove te pola familije jer imaju
zdravstvenih problema. Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi organizuj
da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas. Po podne idi u
SDK i plati takse drzavi. Kad to zavrsis idi pokupi pazar i idi
kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod komsinice. Doneo si pare i
podmirio racune. Ono sto ti je ostalo bacis na sto i razmisljas da
l' da ugasis firmu ili da se bacis u Savu. Jesi svercer, jesi. Ako
si uspeo da odes u visokorazvijene susedne zemlje Madjarsku i
Rumuniju da prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da
biras ili u zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa
stignes do Beograda da prodas, mozes da biras da l' da das pola
reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola reketasima
molis Boga da ne dodje murija da ti otme i ono sto ti je ostalo.
Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svidja sistem pa na ulici ides da
mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si NATO
placenik i americki spijun, Gelbardov poslusnik, izdajnik i sramota
srpskog naroda. A evo sta smo mi. Moja majka radi za 1700 dinara
mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa posla.
Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 2000 dinara. Moja sestra
studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje sama
pravi na ulici za 10 dinara komad. Ja ne radim nista, sedim i vatam
zjale. Mi zivimo od 200 dolara mesecno. To je 4000 dinara. Racunaj
da na struju, komunalije i telefon ode 1000 dinara. Posto nosimo
stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 200 dinara. Novine
kupujemo samo petkom zbog TV programa, to je 32 dinara. Hleb
kupujemo svaki dan, to je 140 dinara. Na pijacu da odemo par puta,
to je bar 300 dinara. U supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je
1000 dinara. Prasak za ves, higijena, tu nek ode 300 dinara. Drzava
daje 20 litara benzina mesecno na bonove sto je 160 dinara. Na
divljaka na ulici benzin kosta litar 19 dinara. Kola se kvare bar
jednom mesecno, tu ide bar 500 dinara. Saberi sad sve ovo pa mi reci
koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara, pivo od 5 dinara,
sok od 20 dinara i cokoladu od 15dinara. Restoran znamo kako
izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znamo kako izgleda na televiziji.
Za letovanje smo culi i rado ga se secamo. Muzicki stub nemamo. CD
smo kupili za kompjuter prosle godine. Televiziju ne placamo jer tu
drzava uzima taksu na brojilo za struju. Plocice u kupatilu kad
popucaju, menjamo sami. Pukne bojler letos, cev menjamo sami.
Parket sto je popucao ni ne menjamo. Zidovi sto su popucali
pokrivamo slikama.


Da vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari
u kuci imamo televizor, video i kompjuter 486. Kad nemamo struje
osecamo se bezvrednim. Sad ja tebe da pitam - mozes li ti da
zamislis svoju porodicu da ovako zivi za 10 godina? Ne mozes? E
nismo ni mi mogli da zamislimo pre deset godina. Svi vi koji zivite
u inostranstvu, a rado se secate nas koji smo ovde ostali za vama,
mozete samo da nam pricate kako vam je tesko i kako biste se DA
MOZETE, sutra vratili. Mislim na sve, ne samo na nasu familiju u
inostranstvu. A zasto je to tako? Zato sto je lepo ostaviti stvari
tu gde jesu. I ljude tu gde jesu. Lepo je jednog dana vratiti se
sede kose i punog budjelara i videti kako su deca porasla i kako je
sve na svom mestu, kako smo mi i dalje kompletni i na okupu i kako i
dalje zivimo onako kako zivimo. Vas jebe nostalgija. Kapiram. Zato
biste MNOGO voleli kad biste se jednog dana vratili ovde i videli da
NISTA niste propustili - kao da nijedan sekund nije prosao otkako
ste otisli. I dalje vozimo usrana kola, i dalje gledamo onaj isti
stari televizor, i dalje imamo bubasvabe, i dalje se svadjamo sa
onim istim komsijom s kojim smo se i pre 20 godina svadjali, i dalje
se isto psujemo i isto jedni drugima uvaljujemo koske. Samo, nije
nostalgija jedino sto vas muci. Vas grize i savest. Mi smo ovde,
vi ste tamo. Nama je tako kako nam je, a vama - vi najbolje znate.
Zato vam najjeftinije izadje da nam kazete kako vi tamo crkavate,
kako nije to tako dobro kao sto ljudi misle, kako je zajebano.. Na
taj nacin skidate sebi odgovornost da nam saljete pare. A i griza
savesti popusta. Reci cu ti da su price tvog tipa, kako bi dupe dao
za Jugu, sjajne za nekog Jugovica-patriotu koji nema po' mozga u
glavi i kome je zivotna deviza "Cuti, dobro je". Na zalost, ja niti
sam patriota niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam grbacu
nemam nameru. Nemam dlake na jeziku pa cu da ti kazem da na ovo
tvoje kukanje ne mogu da se primim kao persona - mogu da se primim
kao tvoj burazer, i bilo mi je i smesno i simpaticno, ali da to sve
svarim i progutam kao neku jebenu cinjenicu, ne mogu i ne pada mi na
pamet da se na to teram - jer ja dobro znam kako je OVDE. Dobro znam
kako je bilo u 19 kvadrata bez kupatila, medju misevima i
bubasvabama, i dobro znam kako sam se osecao kad u 10. godini
zivota ulazim u novi stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu.
Dobro se secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom
bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile, njemu
koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini zivota, sa
bratom, ocem I majkom. Dobro se secam da smo na letovanje isli svake
trece godine i to kod prijatelja da nas jeftinije izadje, sto sam
svake godine skolski raspust provodio u selu sa babom i dedom i
kozama, sto sam se hvalio u skoli kako mi je ujak iz Pariza kupio
ovu majicu i sto mi je stric u Nemackoj kupio video igrice. Kad ja
proanaliziram svoje detinjstvo, mogu samo da saberem i oduzmem od
pasjeg zivota mojih roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bi
zakljucio kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni
znao da postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda
i cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u
kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje zajebancije,
preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih prijatelja, mrtvih
prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti za dorucak - pa
sve do danas, do ovog mesta gde sedim i odakle ti pisem, iako svaki
cas moze da nestane struja kao pre pola sata sto je nestala. Ili da
izbije neki novi rat. Kod tebe moze samo da izbije osigurac. Sta sam
dobio time sto sam odrastao? Dobio sam potencijal da jednog dana
dobijem infarkt. Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim
preambicioznim planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam
svoju gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava picku. Otisao
sam u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana
zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po kojekakvim
vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se odande kao
osamaren i primetio da sam isto onoliko zajeban kao pre, da nisam
bio nigde i da nisam radio nista. Pocnem da volontiram, zasto da
volontiram, zato sto sam MLAD I NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj
zivim podrazumeva STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako
ja volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri meseca
i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto sam mlad i
nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu zavrsio kao vunderkind.
Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je vremenom bilo sve manje
vazno, danas mi uopste nije vazno. Sta sam posle radio? Opet sam
poceo da volontiram. U stampariji, za kompjuterom, opet preko veze
mog oca para-socijaliste koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom
dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva meseca. I odem. Zato
sto im se svidelo da im radim dzabe. Nekako u to vreme posle 2
godine kukanja iskukam da mi uplate voznju, da naucim da vozim. I
naucim da vozim. Moj otac ima auto koji je dve godine stariji od
mene. Evo za godinu ipo dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam
presao. Sta sam radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu
drzavnu firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 100 maraka.
Posle sve manje. Cetiri meseca, celo leto '98. 70 maraka. Pa celo
leto teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na Adu, ja dve torbe
od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa
radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrso sam 20 kila. Pa
plata kasni mesec dana.. I tako do septembra. Onda se upecam na
inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se odavde, necu ovako da
zivim. I nema. Ne mogu da idem zato sto sam SRBIN. Zato sto ne
ispunjavam USLOVE. Dobijem poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod
njega dve nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na 15 dana. Odem.
Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana sam se
upoznavao sa zivotom.

Nikad pre toga u inostranstvu nisam bio. Sedim u kaficu, picke se
razgolitile, decembar jebote. Jedan ortak salje Jack Daniels, ja
nikad nisam pio Jack u kaficu jebote. Popijem ja, sednemo mi posle,
caskamo, ja narucim nocu turu. Stigne racun, on da se uvati za
dzep, ja reko ma daj, ja placam turu. Ja izvucem 10.000 drahmi od
15.000 kolko sam imao u novcaniku. Platim. On kao negoduje i vrati
SVEZANJ novcanica od 5.000 drahmi. On vodoinstalater od 25 godina,
vrati jedno 300,000 drahmi u dzep. Tamo more jebote, picke,
zajebancija, zivot, sve bre. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA
pokusavam da se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za
napolje. Ne daju. Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom.
Farbarija, drvenarija, police, krecenje.... za sitne pare. Krene
ali stane. Nema posla. Nema narod para. Negde u to vreme pocne
rat. Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim
kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u
ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto.
Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na
uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU
vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena,
jebe im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram
se. Jebem majku svima redom. Nemam pare. Ukradem od caleta za
cigare. Ne idem nigde jer nemam ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni
za burek, ni za Knjaz Milos. Imam 22 godine i volim sve sto vole
mladi. I sta sad da radim ..? Da slusam kako ti ne bi otisao, da si
ostao? Pa ja kad bih mogao da odem, nikad se ne bih ni vratio. Ali
ne mogu ni da odem. Hapse nasi na granici. I da ne hapse, nece
stranci da me prime. Drzava napravila administrativnu gresku.
Zamenili me s nekim, sad sam sto posto na poternici za Hag. Zasto
me nisu primili pederi k'o turistu? Zasto sam isao kod njihovog
bezbednjaka u ambasadi na razgovor? Zasto sam sad tu gde jesam?
Zasto moram da zivim sa sestrom, ocem i majkom u 70 kvadrata? Zasto
moramo svi da zivimo od 200 USD mesecno? Zasto sam potrosio 22
godine zivota na ovo? Zasto cu da se smrzavam ove zime bez struje i
grejanja? Zasto ce panduri da me biju na ulici kad budem
demonstrirao protiv rezima? Zasto ti da mi pricas da ovo sto ima
ovde, nigde nema? Pa ja to najbolje znam.

OVO OVDE - nigde nema. Nek ste zivi i zdravi tamo. Mi ovde, kakvi
smo, ko nam bre jebe mater.

Pozdrav,
Miki

Volim i ja Srbiju pa opet živim u Finskoj, a znaš šta je još najveći fazon, volim ja i Finsku (ali na potpuno drugi način). Mnogo ljudi odlazak u inostranstvo doživljavaju malte ne kao nacionalnu izdju, bože me sačuvaj. Nije bre ovo više ono vreme kad neko ode u ameriku da gradi prugu po divljem zapadu pa od njega stiže po jedno pismo u svake 3 godine... U normalnom svetu (što srbija baš i nije) fizička daljina sve manje znači. Osim toga Srbija može da napreduje samo kroz razmenu ideja s drugim državama.
Iskreno mislim da bi svako ko ima makar nekakvu šansu trebalo da provede neko vreme negde u inostranstvu, da barem nekoliko meseci živi u nekoj drugoj državi. Turistička putovanja su isto dobra ali ipak ne daju tu dubinu. Tek posle takvog iskustva si u stanju da valjano proceniš koje stvari u Srbiji imaju realnu vrednost a koje su samo naši sopstveni mitovi i zamlaćivanje. Praktično ti se otvore oči. Inače ja isto tako ne volim ni one priče po kojima u Srbiji navodno ništa ne valja i ne funkcioniše. Ne naprotiv, samo prava vrednost nečeg se može proceniti samo u odnosu na druge stvari. Isto tako priče kako je to najbolja zemlja na svetu nemaju blage veze.

fannyor ako si to zaključio na osnovu ličnog iskustva posle više putovanja onda molim lepo, svako bira ono što je za njega najbolje. Međutim ima previše ljudi koji neke stvari odbacuju samo na osnovu babskih priča i urbane mitologije.

Jedino kroz kontakt s drugima uspećemo da se izlečimo grdne boljke koje nas trenutno muče i sputavaju. Imam ja prilično dobru predstavu o tome ko nam je uvalio taj cajper o Ljubavi Prema Srbiji a.k.a. Patriotizmu(tm) vs. Odlasku Na Truli Zapad... Izolacija nas lepo vodi istim putem kojim su otišle Severna Koreja ili nekad Albanija. Nesposobni političari lakše mogu da manipulišu zatucanim narodom.

Ja sam imo prilike da odem na transfer ucenika u Ameriku zbog prodjenih testova iz engleskog i da se tamo skolujem 2 godine ali nisam jer... jbg brate nista nije ko Srbija. Ovde imas slobodu.

Ko voli Srbiju moze i da ima besplatan mail ........@loveserbia.com
Dobra je fora. Posetite www.loveserbia.com

nemoj samo misliti da oni koji su otisli nevole Srbiju,gola egzistencija natera coveka na svasta zato treba voleti Srbiju i snalaziti se u zivotu

Pa... Tako volim Srbiju da cu pobeci iz nje. Iako svakodnevno pokusavam da pronadjem posao u mojoj struci (ili blizu struke) - uzaludno. Ako sve bude islo po planu - oticu vec sledece godine.

Da ja sve iz licnog iskustva,ne pricam nista napamet,ali ljudi ne shvataju da i ovde ako rade da ce zaradjivati dobro,ne moze svako da radi ono sto voli ali treba da voli ono sto radi-rekao je Cercil odavno.
Posao u sruci,u kojoj struci?Prvo treba skolstvo promeniti,da se u skolama osposobljavamo za zivot,a ne da ucimo teoriju,i kada zavrsimo skolu da nista ne znamo osim teorije.Kada se mi budemo promenili,menjacemo sve oko nas i vlast,jer vlast je produkt naroda.
Na zapadu se postuje Zakon,obaveze,pa se tek onda traze prava,a ovde se traze prava a niko ne postuje obaveze,zato nam tako i ide.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 650 korisnika na forumu :: 22 registrovanih, 3 sakrivenih i 625 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, ako, Belac91, darkangel, djordje92sm, Georgius, HrcAk47, Joja, kybonacci, LUDI, m0nstrum_, Markoni29, mercedesamg, Mercury, Misirac, mushroom, novator, pavle_pzs, Recce, Simon simonović, Tas011, zixmix