|
Poslao: 19 Sep 2006 14:19
|
|
Živim u tursku, ali obožavam za Srbiju.. Ako bih sada da imam posao tamo, ja bih prvim avionom došao u srbiju. Nigde Nema kao naša..
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2006 15:52
|
|
Imam 21 godinu i 2000te sam izbegao iz Beograda sa majkom za Holandiju posto nam se tu osnovna ljudska prava nisu postovala. Nista verski i nacionalno (Srbin sam a inace mi je pola familije Hrvatsko) nego eto maltretirani godinama od tipa a policija i pravosudje je takvo bilo/mozda jos uvek da potcinjeni izvuku deblji kraj. Ovde eto nista nismo mogli da sredimo, kako i sta nema veze duga je prica, ali verujte mi tesko je napustiti sve i krenuti negde na slepo neznajuci sta te ceka.
Ja sam jos uvek ovde (majka se vec vratila ali saljem joj novac i pomazem koliko mogu) ali bez papira evo vec 4 i po godine i snalazim se kako mogu da zavrsim njivohu gimnaziju (ove ce biti gotova  najzad bre ) pa da se vracam U Srbiju i da tu upisem neki fakultet ili visu koji/koja moze da me sluzi necemu pa da mislim dalje o zeni deci itd. Idem u skolu radim na crno ujutru od 5 do 7 pa posle skole od 16 do 18 (sest dana u nedelji delim novine) pa sat vremena biciklanja do kuce. I to vracanje ne vidim kao nesto lose (iako sam pri odlasku iz Srbije osecao kao da mi je neki teret pao sa ledja i da se skoro ne bih vracao), nego kao eto moju licnu misiju da pomognem ljudima svojim primerom jer je javnost tu po mnogim poljima neinformisana i mislim da bi mogao da bar jedan mali deo , pa koliko on bio beznacajan, da doprinesem svojoj drzavi. Mislim da je kod mladih najveci problem to sto nije bilo/ili mozda jos uvek nema stabilnosti. Stabilnosti na osnovu koje mogu da planiraju svoju buducnost a ne da zive iz dana u dan. Da umaju neku minimanlu zagarantovanu sigurnost, da ako nesto ne podje u zivotu, da mogu da se izvuku iz nje. Sad ako se tu nastavi tako imam neku nadu (iako mozda neki to ne misle) da ce ipak biti bolje ili bar ne gore kao pod Milosevicem i Seseljkom.
Kad zavsim gimnaziju ja bih mogao, da kad se vratim tu, da pokusam da ovde nastavim fakultet (i da dobijem boravak itd, ne bi bilo toliko tesko sa njivovom gimnazijom) ali da vam pravo kazem, zabole me za Holandiju. Jest da ovde moze i da se zivi itd ali nije ovo moj dom i nemam nameru da ovde zapocinjem porodicu sa nekom strankinjom i da izgubim svoj indentitet, jezik, obicaje. Mislim da je moja drzava u mnogo vecoj potrebi nego Holandija i da pare nisu sve. Bar to sam shvatio dok sam bio ovde i kad sam i radio i isao u skolu i ziveo sa 30e mesecno i bio zadovoljan time jer ipak svoj zaradnjen novac je najsladji . Sve sto je nasoj drzavi potrebno je nacionalni preobrazaj i pogled u buducnost i to je prva i osnovna stvar koja je potreba da bi mi kao celina nesto postigli. NIsta ne dolazi samo od sebe nego radom, radom, radom i razumevanju i postovanje ostalih ljudi i njihovih ideja.
Odlazak i inostransto samo vredi ako ovde mozes da nesto zaradis i da se fino vratis u Srbiju i ulozis te pare na neki dobar nacin i pomognes svom narodu (i onda msilim na SVE u Srbiji) , pa koliko to skromno bilo.
Jeste da je tu tesko ali verujte mi nama i nasoj generacij ije MNOOOGO laske nego recimo nasim dedovima i pradedovima kad su oni bili mladi i nisu ni mogli da idu u skolu, nisu imali pravo na socijalno, kad ih ama bas NIKO nije sljivio i kad su po 15 sati morali da rade da bi mogli da prezive. Zato svim mladima koji se zale kako ovo i ono nije dobro da nesto preduzmu po tom pitanju i da daju sve od sebe pa da onda ako ne uspe kazu : "E sve sam uradio sto mi je Bog pruzio ali eto ne ide i zato odlazim". A to SVE je toliko mnogo sto mi svi mozemo da uradimo je da je vrlo tesko reci da ama nista ne uspeva.
Uostalom da je Djindjic (nebitno da li ste ga podrzavali ili ne) ostao u inostranstvu i nije bar malo voleo Srbiju, ne bi se svrgnuo Milosevica sa ljudima tu (bar ne 2000te) i doslo do promena koje su preduslov za buducu Srbiju.
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2006 17:17
|
|
@morskisrle potpuno si u pravu sa tim da ovde mora da se promeni mišljenje,da se bez rada može nešto postići.I ovde ako se radi,radi i radi može nešto da se postigne.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2006 18:51
|
|
Ja sam u Americi vec 4 pune godine. Izbegao iz Hrvatske u Srbiju posle rata i eto u Srbiji moji nisu mogli da se snadju i dosli smo u Ameriku. Moj najveci plan je da ovde zavrsim faks i dobijem drzavljanstvo i da se vratim u Srbiju. Bio sam u Srbiji ovo leto i eto situacija nije uopste zlatna. Svi se zale da nema zivota, nema posla, da se oskudeva itd... Medjutim svi nose patike od minimum 100 evra, trenerke od 50 evra, svako ima neki lancic oko vrata, majice Russel Athlletic i Nautica. Ajd dobro...
Zivot u inostranstvu je tezak. Zivot u inostranstvu nije onaj zivot kojim ste ziveli ceo zivot. Ovo je zivot pun stresa, i prezivljavanja. Moze se normalno ziveti svakako, ali to normalno zivljenje zahteva veliko zrtvovanje. Propustite ovde jedan dan na poslu, i vi ste fakticki pukli taj mesec. Moracete od usta da odvojite da bi platili sve racune. Naravno nije svakome situacija takva. Ukoliko ste nadareni, i zavrsili ste neku dobru skolu i sposobni ste u zanatu/profesiji za koju ste se opredelili na zapadu cete zaraditi dobar novac. U ovo se podrazumeva da niste obican radnik, vec neki sef itd... Opet ako ste sami, u Americi sigurno necete ustediti neki novac. Taksa ce se na kraju postarati da vam uzme sav visak koji ste stekli, sto mu dodje da jedini nacin da se stekne dobra lova u inostranstvu da imate biznis ovde jer biznis u Americi je pisan za biznismene, a ne za radnike. Oni koji imaju biznis, za njih je taksa blaza, a ne za radnike. Zasto je to tako nemam pojma, ali verovatno zato da slucajno neko ne bi posumnjao u kapitalizam, mada ovo lupam. U ove teme se naruzmem najbolje, ali iskreno ni ne zelim. Moj otac je ovde obican radnik. Moler. Farba covek kuce spolja i iznutra i satnica mu je bedna. Godisnjeg odmora ima 0 dana, neplacenih slobodnih dana moze uzeti koliko hoce naravno. Obrok placa sam itd... Mama je zavsila neki kurs za medicinsku sestru i sad radi u domu za starce, i to trecu smenu. Ima nekih 10tak dana godisnjeg, i nesto vecu platu, ali zato placa mesecno zdravstveno osiguranje 300$ za celu porodicu. To osiguranje ne pokriva sve naravno, vec samo deo, tako da i pored tog osiguranja za sestrinu protezu je trebalo dati 1500$+kredit dok ne dodje sve ukupno do 4500$. Sad vi meni recite jel normalno da jedna proteza kosta 5000$?
Ja sam razocaran u Ameriku, i ovo vise nije obecana zemlja. Nije za mene. Ovo je previse stresa. Studiram i ne radim trenutno, ali sam radio kompletnu prvu godinu. 20 sati rada nedeljno + redovan student. Zivot je bio pakao. Te juri ovo, te juri ono, a skola kosta (i to ne idem ja na neki poznati univerzitet, nego obican koledz), 8k godisnje. Padnes li neki predmet mozes da se slikas. Da bi uzeo taj cas ponovo, moras da platis najmanje 700-800$ iz svog dzepa jer svu pomoc gubis ako padnes samo jedan cas. Hvala Bogu do sad nisam pao nista, ali par predmeta su mi bili bas ono teski, i to ne da stvori pritisak nego ja nocu nisam mogo da spavam. Ne znam kako da vam opisem taj osecaj... Najgori oblik panike. Ne mozes ni da ucis jer u isto vreme panicis, jer znas ako roknes cas da ces fakticki zbog tog da ili nikad ne zavrsis faks ili morati napraviti dugu pauzu.
Opet ovo sto sam rekao ne treba uzeti zdravo za gotovo. Poznajem nase ljude (iskreno retki su), koji su se ovde bas lepo snasli. Jeste da rade po 50-60 sati nedeljno, ali i imaju. Njima se takav zivot svidja, i srecni su. Ja jednostavno ovde nisam srecan, sto opet ne znaci da bih u Srbiji bio srecniji, ali svakako probacu.
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2006 22:22
|
|
@Egzodus, ti si prsao, covek... ne moze da se gleda tako na stvari. Sistem u svim zapadnim zemljama jeste okrenut prema biznisu. To bas znaci da biznismeni imaju manje takse. Zasto? zato sto oni vrte kapital i stvaraju radna mesta.
Medjutim, bas zato, ima mesta i da se pocne svoj biznis, ma kako mali bio.
Elem, "americki san" je uvek moguc.
Ko ne zna sta je "American dream", evo primera
Zaposlis crnca da ti pere prozore za $6 na sat. Crnac zaposli portorikanca za $5, portorikanac zaposli meksikanca za 4, i onda su ova dvojica u "American dream", jer sede i dobijaju $1/h ne radeci nista.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2006 23:41
|
|
Off topic:
U Americi 85% malih biznisa propadne u prvih 5 godina, a da bi poceo biznis trebas da uzmes debelu pozajmicu iz banke.
Na drugu ruku 90% opstane u fransizama (ovako se valjda kaze?), ali da bi tu poceo sa biznisom treba ti debela lova, najmanje 500k dolara. Ko danas ima tu lovu? Ameriku su progutale velike korporacije, i unistile male biznise, zato vise nije obecana zemlja.
|
|
|
|
